8. Панембахан Хади Прабу Ханyокроwати / Раден Мас Јоланг (Панембахан Седа инг Крапyак) д. 1613 - Десцендантс (Инвенторy)

Сри Сусухунан Ади Прабу Ханyакраwати Сенапати-инг-Нгалага Матарам (лахир: Котагеде, ? - wафат: Крапyак, 1613) адалах раја кедуа Кесултанан Матарам yанг мемеринтах пада тахун 1601-1613. Иа југа серинг дисебут денган гелар анумерта Панембахан Седа инг Крапyак, атау цукуп Панембахан Седа Крапyак, yанг бермакна "Багинда yанг wафат ди Крапyак". Токох ини мерупакан аyах дари Султан Агунг, раја тербесар Матарам yанг југа пахлаwан насионал Индонесиа.

Силсилах келуарга

Нама асли Прабу Ханyакраwати адалах Раден Мас Јоланг, путра Панембахан Сенапати раја пертама Кесултанан Матарам. Ибунyа бернама Рату Мас Wаскитајаwи, путри Ки Агенг Пањаwи, пенгуаса Пати. Антара кедуа оранг туа Мас Јоланг терсебут масих терјалин хубунган сепупу.

Кетика мењабат себагаи Адипати Аном (путра махкота), Мас Јоланг мениках денган Рату Тулунгаyу путри дари Понорого. Намун перкаwинан терсебут тидак југа дикаруниаи путра, падахал Мас Јоланг терлањур берјањи јика келак диринyа мењади раја, кедудукан Адипати Аном акан диwарискан кепада путра yанг дилахиркан Рату Тулунгаyу.

Мас Јоланг кемудиан мениках лаги денган Дyах Баноwати путри Пангеран Бенаwа раја Пајанг. Дyах Баноwати yанг кемудиан бергелар Рату Мас Хади мелахиркан Раден Мас Рангсанг дан Рату Пандансари (келак мењади истри Пангеран Пекик).

Емпат тахун сетелах Мас Јоланг наик такхта, тернyата Рату Тулунгаyу мелахиркан сеоранг путра бернама Раден Мас Wурyах алиас Адипати Мартапура. Падахал саат иту јабатан адипати аном телах дипеганг олех Мас Рангсанг.

Перан аwал

Мас Јоланг пернах дикирим аyахнyа унтук менгхадапи пемберонтакан паманнyа дари пихак ибу, yаиту Адипати Прагола дари Пати тахун 1600.

Пемберонтакан терсебут дипицу олех перкаwинан Панембахан Сенапати денган Ретно Думилах путри Мадиун себагаи пермаисури кедуа. Прагола марах карена кхаwатир кедудукан какакнyа (Рату Мас Wаскитајаwи) теранцам. Иа пун мемберонтак менyатакан Пати лепас дари Матарам.

Панембахан Сенапати менугаси Мас Јоланг унтук мемадамкан пемберонтакан Прагола. Намун иа тидак мампу менгалахкан кесактиан паманнyа иту. Иа бахкан јатух пингсан карена терлука менгхадапи Прагола дан терпакса дибаwа мундур олех пасуканнyа.

Пемберонтакан Адипати Прагола акхирнyа дитумпас лангсунг олех Панембахан Сенапати сендири.

Пемберонтакан Пангеран Пугер

Пангеран Пугер алиас Раден Мас Кентол Кејурон адалах путра кедуа Панембахан Сенапати yанг лахир дари селир бернама Нyаи Адисара. Саат иту путра пертама Сенапати yанг бернама Раден Рангга Самудра (лахир дари Рара Семангкин) телах менинггал сејак лама. Хал ини мембуат Пангеран Пугер мењади путра тертуа дан мераса лебих берхак атас такхта Кесултанан Матарам дарипада Мас Јоланг.

Панембахан Сенапати менинггал пада тахун 1601 дан дигантикан олех Мас Јоланг себагаи раја Матарам селањутнyа, yанг бергелар Прабу Ханyакраwати. Пенгангкатан терсебут мембуат Пангеран Пугер сакит хати дан тидак мау менгхадап ке пертемуан кенегараан. менyадари хал иту, Ханyакраwати пун менгангкат какакнyа иту себагаи адипати Демак.

Мескипун демикиан, Пангеран Пугер тетап саја мемберонтак пада тахун 1602. Перанг саудара антара Матарам дан Демак пун мелетус. Акхирнyа, пада тахун 1605 Пангеран Пугер дапат дитангкап дан дибуанг ке Кудус.

Пемберонтакан селањутнyа терјади пада тахун 1607, дилакукан олех Пангеран Јаyарага (алиас Раден Мас Бартхотот), адик Ханyакраwати yанг мењади бупати Понорого. Пемберонтакан ини дипадамкан олех адик yанг лаин, yаиту Пангеран Принггалаyа (алиас Раден Мас Јулик путра Ретно Думилах). Јаyарага тертангкап дан дибуанг ке Масјид Wату ди Нусакамбанган.

Менyеранг Сурабаyа

Пада тахун 1610 Ханyакраwати мелањуткан усаха аyахнyа, yаиту менаклуккан Сурабаyа, мусух теркуат Матарам. Серанган-серанган yанг дилакуканнyа сампаи акхир пемеринтаханнyа тахун 1613 ханyа мампу мемперлемах перекономиан Сурабаyа намун тидак мампу мењатухкан кота терсебут.

Серанган пада тахун 1613 семпат менyебабкан пос-пос ВОЦ ди Гресик дан Јортан икут тербакар. Себагаи перминтаан мааф, Ханyакраwати менгизинкан ВОЦ мендирикан пос даганг бару ди Јепара. Иа југа менцоба мењалин хубунган денган маркас бесар ВОЦ ди Амбон.

Кематиан ди Крапyак

Прабу Ханyакраwати менинггал дуниа пада тахун 1613 карена кецелакаан сеwакту бербуру кијанг ди Хутан Крапyак. Олех карена иту, иа пун теркенал денган гелар анумерта Панембахан Седа инг Крапyак.

Путра yанг дитуњук себагаи раја селањутнyа адалах Мас Рангсанг. Намун, карена себелумнyуа пернах берјањи пада истри пертама (Рату Тулунгаyу), мака Мас Wурyах пун лебих дахулу дијадикан раја бергелар Адипати Мартопуро селама сату хари.

Сетелах мемеринтах селама сату хари, Адипати Мартопуро кемудиан дигантикан олех Мас Рангсанг, атау yанг лебих теркенал денган јулукан Султан Агунг.

Цататан

Пангеран Пугер какак Прабу Ханyакраwати yанг мемберонтак пада тахун 1602-1605 бербеда денган Пангеран Пугер yанг бергелар Пакубуwана I. Пангеран Пугер Пакубуwана I адалах цицит Ханyакраwати yанг хидуп пада заман селањутнyа. Иа мењади раја Касунанан Картасура пада тахун 1705-1719.

Кепустакаан

Бабад Танах Јаwи, Мулаи дари Наби Адам Сампаи Тахун 1647. (терј.). 2007. Yогyакарта: Нараси
Х.Ј.де Грааф дан Т.Х. Пигеауд. 2001. Керајаан Ислам Пертама ди Јаwа. Терј. Јакарта: Пустака Утама Графити
M.Ц. Рицклефс. 1991. Сејарах Индонесиа Модерн (терј.). Yогyакарта: Гадјах Мада Университy Пресс
Моедјианто. 1987. Консеп Кекуасаан Јаwа: Пенерапаннyа олех Раја-раја Матарам. Yогyакарта: Канисиус

Султан Агунг Ади Прабу Ханyакракусума

Султан Абдуллах Мухаммад Маулана Матарам
Султан Агунг Сенапати-инг-Нгалага Абдуррахман
Сусухунан Ханyакракусума
Панембахан Ханyакракусума
Прабу Пандита Ханyакракусума
Сенапати-инг-Нгалага Саyидин Панатагама

Маса кекуасаан : 1613 – 1645 Пендахулу  : Адипати Мартапура Пенгганти  : Амангкурат I

Пермаисури-1  : Рату Кулон путри Кесултанан Циребон

Пермаисури-2  : Рату Wетан путри Адипати Батанг Wангса  : Династи Матарам Аyах  : Панембахан Ханyакраwати Ибу  : Рату Мас Хади Дyах Банаwати

Перангко Републик Индонесиа цетакан тахун 2006 едиси Султан Агунг. Султан Агунг Ади Прабу Ханyакракусума (Бахаса Јаwа: Султан Агунг Ади Прабу Ханyокрокусумо, лахир: Кутагеде, Кесултанан Матарам, 1593 - wафат: Карта (Плеред, Бантул), Кесултанан Матарам, 1645) адалах Султан ке-тига Кесултанан Матарам yанг мемеринтах пада тахун 1613-1645. Ди баwах кепемимпинаннyа, Матарам беркембанг мењади керајаан тербесар ди Јаwа дан Нусантара пада саат иту.

Атас јаса-јасанyа себагаи пејуанг дан будаyаwан, Султан Агунг телах дитетапкан мењади пахлаwан насионал Индонесиа бердасаркан С.К. Пресиден Но. 106/ТК/1975 танггал 3 Новембер 1975.

Дафтар иси

2 Гелар yанг Дипакаи
3 Аwал пемеринтахан
4 Менаклуккан Сурабаyа
5 Пасца пенаклукан Сурабаyа
6 Хубунган денган ВОЦ
7 Менyербу Батавиа
8 Сетелах кекалахан ди Батавиа
9 Акхир кекуасаан
10 Wафатнyа Султан Агунг
11 Рујукан
12 Лихат пула
13 Референси

Силсилах келуарга

Нама аслинyа адалах Раден Мас Јатмика, атау теркенал пула денган себутан Раден Мас Рангсанг. Мерупакан путра дари пасанган Прабу Ханyакраwати дан Рату Мас Ади Дyах Банаwати. Аyахнyа адалах раја кедуа Матарам, седангкан ибунyа адалах путри Пангеран Бенаwа раја Пајанг.

Верси лаин менгатакан, Султан Агунг адалах путра Пангеран Пурбаyа (какак Прабу Ханyакраwати). Конон wакту иту, Пангеран Пурбаyа менукар баyи yанг дилахиркан истринyа денган баyи yанг дилахиркан Дyах Банаwати. Верси ини адалах пендапат миноритас себагиан масyаракат Јаwа yанг кебенараннyа перлу унтук дибуктикан.

Себагаимана умумнyа раја-раја Матарам, Султан Агунг мемилики дуа оранг пермаисури утама. Yанг мењади Рату Кулон адалах путри султан Циребон, мелахиркан Раден Мас Сyахwаwрат атау "Пангеран Алит". Седангкан yанг мењади Рату Wетан адалах путри Адипати Батанг (цуцу Ки Јуру Мартани) yанг мелахиркан Раден Мас Саyидин (келак мењади Амангкурат I).

Гелар yанг Дипакаи

Пада аwал пемеринтаханнyа, Раден Мас Рангсанг бергелар "Панембахан Ханyакракусума" атау "Прабу Пандита Ханyакракусума". Кемудиан сетелах менаклуккан Мадура тахун 1624, иа менгганти геларнyа мењади "Сусухунан Агунг Ханyакракусума", атау дисингкат "Сунан Агунг Ханyакракусума".

Сетелах 1640-ан белиау менггунакан гелар "Султан Агунг Сенапати-инг-Нгалага Абдуррахман". Пада тахун 1641 Сунан Агунг мендапаткан гелар бернуанса Араб. Гелар терсебут адалах "Султан Абдуллах Мухаммад Маулана Матарам", yанг диперолехнyа дари пемимпин Ка'бах ди Макках,

Унтук мудахнyа, нама yанг дипакаи далам артикел ини адалах нама yанг палинг лазим дан популер, yаиту "Султан Агунг".

Аwал пемеринтахан

Раден Мас Рангсанг наик такхта пада тахун 1613 далам усиа 20 тахун менггантикан адикнyа(беда ибу), Адипати Мартапура, yанг ханyа мењади Султан Матарам селама сату хари. Себенарнyа сецара текнис Раден Мас Рангсанг адалах Султан ке-емпат Кесултанан Матарам, намун сецара умум дианггап себагаи Султан ке-тига карена адикнyа yанг мендерита туна грахита диангкат ханyа себагаи пеменухан јањи аyахнyа, Панембахан Ханyакраwати кепада истринyа, Рату Тулунгаyу. Сетелах пенгангкатаннyа мењади султан, дуа тахун кемудиан, патих сениор Ки Јуру Мартани wафат карена усиа туа, дан кедудуканнyа дигантикан олех Туменггунг Сингарану.

Ибу кота Матарам саат иту масих берада ди Кота Геде. Пада тахун 1614 мулаи дибангун истана бару ди деса Карта, секитар 5 км ди себелах барат даyа Кота Геде, yанг келак мулаи дитемпати пада тахун 1618.

Саинган бесар Матарам саат иту тетап Сурабаyа дан Бантен. Пада тахун 1614 Султан Агунг менгирим пасукан менаклуккан секуту Сурабаyа, yаиту Лумајанг. Далам перанг ди Сунгаи Андака, Туменггунг Сурантани дари Матарам теwас олех Пањи Пулангјиwа менанту Рангга Тохјиwа бупати Маланг. Лалу Пањи Пулангјиwа сендири мати терјебак перангкап yанг дипасанг Туменггунг Алап-Алап.

Пада тахун 1615 Султан Агунг мемимпин лангсунг пенаклукан Wирасаба ибукота Мајапахит (секаранг Мојоагунг, Јомбанг). Пихак Сурабаyа менцоба мембалас. Адипати Пајанг југа берниат менгкхианати Матарам намун масих рагу-рагу унтук менгирим пасукан мембанту Сурабаyа. Акибатнyа, пасукан Сурабаyа дапат диханцуркан пихак Матарам пада Јануари 1616 ди деса Сиwалан.

Кеменанган Султан Агунг берлањут ди Ласем дан Пасуруан тахун 1616. Кемудиан пада тахун 1617 Пајанг мемберонтак тапи дапат дитумпас. Адипати дан панглиманyа (бернама Ки Тамбакбаyа) меларикан дири ке Сурабаyа.

Менаклуккан Сурабаyа

Пада тахун 1620 пасукан Матарам мулаи менгепунг кота Сурабаyа сецара периодик. Сунгаи Мас дибендунг унтук менгхентикан суплаи аир, намун кота ини тетап мампу бертахан.

Султан Агунг кемудиан менгирим Туменггунг Бахурекса (бупати Кендал) унтук менаклуккан Сукадана (Калимантан себелах барат даyа) тахун 1622. Дикирим пула Ки Јуру Китинг (путра Ки Јуру Мартани) унтук менаклуккан Мадура тахун 1624. Пулау Мадура yанг семула тердири атас банyак кадипатен кемудиан дисатукан ди баwах пимпинан Пангеран Прасена yанг бергелар Цакранинграт I.

Денган диребутнyа Сукадана дан Мадура, посиси Сурабаyа мењади лемах, карена суплаи панган терпутус сама секали. Кота ини акхирнyа јатух карена келапаран пада тахун 1625, букан карена пертемпуран. Пемимпиннyа yанг бернама Пангеран Јаyаленгкара пун менyерах пада пихак Матарам yанг дипимпин Туменггунг Мангун-оненг.

Беберапа wакту кемудиан, Јаyаленгкара менинггал карена усиа туа. Сементара путранyа yанг бернама Пангеран Пекик диасингкан ке Ампел. Сурабаyа пун ресми мењади баwахан Матарам, денган дипимпин олех Туменггунг Сепањанг себагаи бупати.

Пасца пенаклукан Сурабаyа

Сетелах пенаклукан Сурабаyа, кеадаан Матарам белум југа тентрам. Ракyат мендерита акибат перанг yанг беркепањанган. Сејак тахун 1625-1627 терјади wабах пенyакит меланда ди бербагаи даерах, yанг менеwаскан дуа пер тига јумлах пендудукнyа.

Пада тахун 1627 терјади пула пемберонтакан Пати yанг дипимпин олех Адипати Прагола, сепупу Султан Агунг сендири. Пемберонтакан ини акхирнyа дапат дитумпас намун денган биаyа yанг сангат махал.

Хубунган денган ВОЦ

Пада тахун 1614 ВОЦ (yанг саат иту масих бермаркас ди Амбон) менгирим дута унтук менгајак Султан Агунг бекерја сама намун дитолак ментах-ментах. Пада тахун 1618 Матарам диланда гагал панен акибат перанг yанг берларут-ларут мелаwан Сурабаyа. Мескипун демикиан, Султан Агунг тетап менолак бекерја сама денган ВОЦ.

Пада тахун 1619 ВОЦ берхасил меребут Јаyакарта ди багиан Барат пулау Јаwа yанг белум дитаклуккан Матарам, дан менгганти наманyа мењади Батавиа. Маркас мерека пун дипиндах ке кота иту. Менyадари кекуатан бангса Беланда терсебут, Султан Агунг мулаи берпикир унтук меманфааткан ВОЦ далам персаинган менгхадапи Сурабаyа дан Бантен.

Мака пада тахун 1621 Матарам мулаи мењалин хубунган денган ВОЦ. Кедуа пихак салинг менгирим дута бесар. Акан тетапи, ВОЦ тернyата менолак мембанту саат Матарам менyеранг Сурабаyа. Акибатнyа, хубунган дипломатик кедуа пихак пун путус.

Менyербу Батавиа

Артикел утама унтук багиан ини адалах: Серанган Бесар ди Батавиа

"Серанган Бесар ди Батавиа олех Султан Матарам" пада тахун 1628 (цетакан сетелах 1680).[1] [2] Сасаран Матарам берикутнyа сетелах Сурабаyа јатух адалах Бантен yанг ада ди ујунг Барат пулау Јаwа. Акан тетапи посиси Батавиа yанг мењади пенгхаланг перлу диатаси терлебих дахулу олех Матарам.

Булан Април 1628 Кyаи Рангга бупати Тегал дикирим себагаи дута ке Батавиа унтук менyампаикан таwаран дамаи денган сyарат-сyарат тертенту дари Матарам. Таwаран терсебут дитолак пихак ВОЦ сехингга Султан Агунг мемутускан унтук менyатакан перанг.

Мака, пада 27 Агустус 1628 пасукан Матарам дипимпин Туменггунг Бахурекса, бупати Кендал тиба ди Батавиа. Пасукан кедуа тиба булан Октобер дипимпин Пангеран Мандурареја (цуцу Ки Јуру Мартани). Тотал семуанyа адалах 10.000 прајурит. Перанг бесар терјади ди бентенг Холандиа. Пасукан Матарам менгалами кеханцуран карена куранг пербекалан. Менанггапи кекалахан ини Султан Агунг бертиндак тегас, пада булан Десембер 1628 иа менгирим алгојо унтук менгхукум мати Туменггунг Бахурекса дан Пангеран Мандурареја. Пихак ВОЦ менемукан 744 маyат оранг Јаwа берсеракан дан себагиан танпа кепала.

Султан Агунг кембали менyеранг Батавиа унтук кедуа калинyа пада тахун берикутнyа. Пасукан пертама дипимпин Адипати Укур берангкат пада булан Меи 1629, седангкан пасукан кедуа дипимпин Адипати Јуминах берангкат булан Јуни. Тотал семуа 14.000 оранг прајурит. Кегагалан серанган пертама диантисипаси денган цара мендирикан лумбунг-лумбунг берас ди Караwанг дан Циребон. Намун пихак ВОЦ берхасил мемуснахкан семуанyа.

Wалаупун кембали менгалами кекалахан, серанган кедуа Султан Агунг берхасил мембендунг дан менготори Сунгаи Цилиwунг, yанг менгакибаткан тимбулнyа wабах пенyакит колера меланда Батавиа. Губернур јендерал ВОЦ yаиту Ј.П. Цоен менинггал мењади корбан wабах терсебут.

Сетелах кекалахан ди Батавиа

Султан Агунг пантанг менyерах далам персетеруаннyа денган ВОЦ Беланда. Иа менцоба мењалин хубунган денган пасукан Керајаан Португис унтук берсама-сама менгханцуркан ВОЦ. Намун хубунган кемудиан дипутус тахун 1635 карена иа менyадари посиси Португис саат иту судах лемах.

Кекалахан ди Батавиа менyебабкан даерах-даерах баwахан Матарам берани мемберонтак унтук мердека. Диаwали денган пемберонтакан пара улама Тембаyат yанг берхасил дитумпас пада тахун 1630. Кемудиан Сумеданг дан Укур мемберонтак тахун 1631. Султан Циребон yанг масих сетиа берхасил мемадамкан пемберонтакан Сумеданг тахун 1632.

Пемберонтакан-пемберонтакан масих берлањут денган мунцулнyа пемберонтакан Гири Кедатон yанг тидак мау тундук кепада Матарам. Карена пасукан Матарам мераса сеган менyербу пасукан Гири Кедатон yанг масих мерека анггап кетурунан Сунан Гири, мака yанг дитугаси мелакукан пенумпасан адалах Пангеран Пекик пемимпин Ампел. Пангеран Пекик сендири телах диникахкан денган Рату Пандансари адик Султан Агунг пада тахун 1633. Пемберонтакан Гири Кедатон ини берхасил дипадамкан пасанган суами истри терсебут пада тахун 1636.

[Акхир кекуасаан]

Wилаyах кекуасаан Кесултанан Матарам далам маса пемеринтахан Султан Агунг Ханyакракусума (1613-1645) Пада тахун 1636 Султан Агунг менгирим Пангеран Селаронг (саудара сеаyах Султан Агунг, путра Панембахан Ханyакраwати дан селир Лунг Аyу дари Панарага) унтук менаклуккан Бламбанган ди ујунг тимур Пулау Јаwа. Мескипун мендапат бантуан дари Бали, негери Бламбанган тетап дапат дикалахкан пада тахун 1640.

Далам маса Султан Агунг, селурух Пулау Јаwа семпат тундук далам кекуасаан Кесултанан Матарам, кецуали Батавиа yанг масих дидудуки милитер ВОЦ Беланда. Седангкан деса Бантен телах берасимиласи мелалуи пелебуран кебудаyаан. Wилаyах луар Јаwа yанг берхасил дитундуккан адалах Палембанг ди Суматра тахун 1636 дан Сукадана ди Калимантан тахун 1622. Султан Агунг југа мењалин хубунган дипломатик денган Макассар, негери теркуат ди Сулаwеси саат иту.

Султан Агунг берхасил мењадикан Матарам себагаи керајаан бесар yанг тидак ханyа дибангун ди атас пертумпахан дарах дан кекерасан, намун мелалуи кебудаyаан ракyат yанг адилухунг дан менгеналкан систем-систем пертаниан. Негери-негери пелабухан дан пердаганган сеперти Сурабаyа дан Тубан диматикан, сехингга кехидупан ракyат ханyа бергантунг пада сектор пертаниан.

Султан Агунг менарух перхатиан бесар пада кебудаyаан Матарам. Иа мемадукан Календер Хијриyах yанг дипакаи ди песисир утара денган Календер Сака yанг масих дипакаи ди педаламан. Хасилнyа адалах терциптанyа Календер Јаwа Ислам себагаи упаyа пемерсатуан ракyат Матарам. Селаин иту Султан Агунг југа дикенал себагаи пенулис насках бербау мистик, берјудул Састра Гендинг.

Ди лингкунган кератон Матарам, Султан Агунг менетапкан пемакаиан бахаса багонган yанг харус дипакаи олех пара бангсаwан дан пејабат деми унтук менгхилангкан кесењанган сату сама лаин. Бахаса ини дигунакан супаyа терципта раса персатуан ди антара пенгхуни истана.

Сементара иту Бахаса Сунда југа менгалами перубахан сејак Матарам менгуасаи Јаwа Барат. Хал ини дитандаи денган терциптанyа бахаса халус дан бахаса сангат халус yанг себелумнyа ханyа дикенал ди Јаwа Тенгах.

Wафатнyа Султан Агунг

Пинту масук ке макам Султан Агунг ди Пемакаман Имогири ди Имогири, Кабупатен Бантул, Провинси Даерах Истимеwа Yогyакарта, Индонесиа (фото тахун 1890). Мењеланг тахун 1645 Султан Агунг мераса ајалнyа судах декат. Иа пун мембангун Астана Имогири себагаи пусат пемакаман келуарга раја-раја Кесултанан Матарам мулаи дари диринyа. Иа југа менулискан серат Састра Гендинг себагаи тунтунан хидуп трах Матарам.

Сесуаи денган wасиатнyа, Султан Агунг yанг менинггал дуниа тахун 1645 дигантикан олех путранyа yанг бернама Раден Мас Саyидин себагаи раја Матарам селањутнyа, бергелар Амангкурат I.

Рујукан

Бабад Танах Јаwи, Мулаи дари Наби Адам Сампаи Тахун 1647. (терј.). 2007. Yогyакарта: Нараси
M.Ц. Рицклефс. 1991. Сејарах Индонесиа Модерн (терј.). Yогyакарта: Гадјах Мада Университy Пресс
Моедјианто. 1987. Консеп Кекуасаан Јаwа: Пенерапаннyа олех Раја-раја Матарам. Yогyакарта: Канисиус
Пурwади. 2007. Сејарах Раја-Раја Јаwа. Yогyакарта: Медиа Илму
Погадаев, В. А. Султан Агунг (1591 - 1645). Тхе Рулер оф тхе Јаванесе Кингдом; Крис – тхе сацред wеапон оф Јава; Он тхе Пиратес Схип. Историцхескy Лексикон. XВИИ век (Хисторицал Леxицон. XВИИ Центурy). Мосцоw: “Знание”, 1998, п. 20 - 26.

Лихат пула

Бабад Танах Јаwи
Рара Мендут

Референси

1.^ Монтанус, А. "Оуд ен ниеуw Оост-Индиен", хал. 358

1.1.15.4 НР. Соемалинтанг ор НР Ајоемајар ор РА Соедарсах .
1.1.15.4X Пангеран Коесоемадининграт ор Пгн Коесоема Дининграт 

Силсилах Амангкурат I Нама аслинyа адалах Раден Мас Саyидин, путра Султан Агунг. Ибунyа бергелар Рату Wетан, yаиту путри Туменггунг Упасанта бупати Батанг (кетурунан Ки Јуру Мартани). Кетика мењабат Адипати Аном иа бергелар Пангеран Арyа Прабу Ади Матарам.

Себагаимана умумнyа раја-раја Матарам, Амангкурат I мемилики дуа оранг пермаисури. Путри Пангеран Пекик дари Сурабаyа мењади Рату Кулон yанг мелахиркан Раден Мас Рахмат, келак мењади Амангкурат II. Седангкан путри келуарга Кајоран мењади Рату Wетан yанг мелахиркан Раден Мас Драјат, келак мењади Пакубуwана I.

Аwал пемеринтаханПада тахун 1645 иа диангкат мењади раја Матарам унтук менггантикан аyахнyа, дан мендапат гелар Сусухунан Инг Алага. Кетика динобаткан сецара ресми тахун 1646, иа бергелар Амангкурат атау Мангкурат, ленгкапнyа адалах Кањенг Сусухунан Прабу Амангкурат Агунг. Далам бахаса Јаwа ката Амангку yанг берарти "мемангку", дан ката Рат yанг берарти "буми", јади Амангкурат берарти "мемангку буми". Демикианлах, иа мењади раја yанг беркуаса пенух атас селурух Матарам дан даерах-даерах баwаханнyа, дан пада упацара пенобатаннyа терсебут селурух анггота келуарга керајаан дисумпах унтук сетиа дан менгабди кепаданyа.

Амангкурат I мендапаткан wарисан Султан Агунг берупа wилаyах Матарам yанг сангат луас. Далам хал ини иа менерапкан сентралисаси атау систем пемеринтахан терпусат. Амангкурат I југа менyингкиркан токох-токох сениор yанг тидак сејалан денган панданган политикнyа. Мисалнyа, Туменггунг Wирагуна дан Туменггунг Данупаyа тахун 1647 дикирим унтук меребут Бламбанган yанг телах дикуасаи Бали, намун кедуанyа дибунух ди тенгах јалан.

[[Пада тахун 1647 ибу кота Матарам дипиндах ке Плеред]]. Истана бару ини лебих банyак дибангун дари бату бата, седангкан истана лама ди Керта тербуат дари каyу. Перпиндахан истана терсебут диwарнаи пемберонтакан Раден Мас Алит атау Пангеран Данупоyо, адик Амангкурат I yанг менентанг пенумпасан токох-токох сениор. Пемберонтакан ини мендапат дукунган пара улама намун беракхир денган кематиан Мас Алит. Амангкурат I ганти менгхадапи пара улама. Мерека семуа, термасук анггота келуарганyа, себанyак 5.000 оранг лебих дикумпулкан ди алун-алун унтук дибантаи.

Хубунган денган пихак лаинАмангкурат I мењалин хубунган денган ВОЦ yанг пернах диперанги аyахнyа. Пада тахун 1646 иа менгадакан перјањиан, антара лаин пихак ВОЦ диизинкан мембука пос-пос даганг ди wилаyах Матарам, седангкан пихак Матарам диизинкан бердаганг ке пулау-пулау лаин yанг дикуасаи ВОЦ. Кедуа пихак југа салинг мелакукан пембебасан таwанан. Перјањиан терсебут олех Амангкурат I дианггап себагаи букти таклук ВОЦ терхадап кекуасаан Матарам. Намун иа кемудиан тергонцанг саат ВОЦ меребут Палембанг тахун 1659.

Пермусухан Матарам дан Бантен југа семакин бурук. Пада тахун 1650 Циребон дитугаси менаклуккан Бантен тапи гагал. Кемудиан тахун 1652 Амангкурат I меларанг експор берас дан каyу ке негери иту.

Сементара иту хубунган дипломатик Матарам дан Макасар yанг дијалин Султан Агунг акхирнyа ханцур ди танган путранyа сетелах тахун 1658. Амангкурат I менолак дута-дута Макасар дан менyурух Султан Хасануддин датанг сендири ке Јаwа. Тенту саја перминтаан иту дитолак.

Перселисихан денган путра махкотаАмангкурат I југа берселисих денган путра махкотанyа, yаиту Раден Мас Рахмат yанг мењади Адипати Аном. Перселисихан ини дилатарбелаканги олех берита бахwа јабатан Адипати Аном акан дипиндахкан кепада Пангеран Сингасари (путра Амангкурат I лаиннyа).

Пада тахун 1661 Мас Рахмат меланцаркан акси кудета тетапи гагал. Амангкурат I менумпас селурух пендукунг путранyа иту. Себаликнyа, Амангкурат I југа гагал далам усаха мерацун Мас Рахмат тахун 1663. Перселисихан мемунцак тахун 1668 саат Мас Рахмат меребут цалон селир аyахнyа yанг бернама Рара Оyи.

Амангкурат I менгхукум мати Пангеран Пекик мертуанyа сендири, yанг дитудух телах менцулик Рара Оyи унтук Мас Рахмат. Мас Рахмат сендири диампуни сетелах дипакса мембунух Рара Оyи денган танганнyа сендири.

Пемберонтакан ТрунајаyаМас Рахмат yанг судах дипецат дари јабатан Адипати Аном беркеналан денган Раден Трунајаyа менанту Панембахан Рама алиас Раден Кајоран тахун 1670. Панембахан Рама менгусулкан агар иа мембиаyаи Трунајаyа унтук мелакукан пемберонтакан. Кемудиан Трунајаyа дибиаyаи унтук мелакукан пемберонтакан терхадап Амангкурат I.

Мака димулаилах [[пемберонтакан Трунајаyа пангеран Мадура]]. Трунајаyа дан пасуканнyа југа дибанту пара пејуанг Макасар пимпинан Караенг Галесонг, yаиту сиса-сиса пендукунг Султан Хасануддин yанг дикалахкан ВОЦ тахун 1668. Себелумнyа тахун 1674 пасукан Макасар ини пернах меминта себиданг танах унтук мембуат перкампунган, намун дитолак Амангкурат I.

Пертемпуран деми пертемпуран терјади ди мана кекуатан пара пемберонтак семакин бесар. Диперкиракан терјади перселисихан антара Трунајаyа дан Адипати Аном, сехингга Трунајаyа тидак јади менyерахкан кекуасаан кепада Адипати Аном себагаимана yанг диренцанакан себелумнyа дан малах мелакукан пењарахан терхадап истана Картасура. Мас Рахмат yанг тидак мампу лаги менгендаликан Трунајаyа пун бербалик кембали мемихак аyахнyа.

Пунцакнyа, танггал 28 Јуни 1677 Трунајаyа берхасил меребут истана Плеред. Амангкурат I дан Мас Рахмат меларикан дири ке барат. Бабад Танах Јаwи менyатакан, денган јатухнyа истана Плеред менандаи беракхирнyа Кесултанан Матарам. Сетелах менгамбил рампасан перанг дари истана, Трунајаyа кемудиан менинггалкан кератон Матарам дан кембали ке пусат кекуасааннyа ди Кедири, Јаwа Тимур.

Кесемпатан терсебут диамбил олех Пангеран Пугер унтук менгуасаи кембали кератон yанг судах лемах, дан менгангкат диринyа мењади раја ди Плеред денган гелар Сусухунан инг Алага. Денган демикиан сејак саат иту терпецахлах керајаан Матарам.

Иа мерупакан раја Јаwа пертама yанг мемакаи пакаиан динас ала Еропа сехингга ракyат меманггилнyа денган себутан Сунан Амрал, yаиту [[ејаан Јаwа унтук Адмирал.]]

Силсилах Келуарга Нама асли Амангкурат II иалах Раден Мас Рахмат, путра Амангкурат I раја Матарам yанг лахир дари Рату Кулон путри [[Пангеран Пекик дари Сурабаyа.]]

Амангкурат II мемилики банyак истри намун ханyа сату yанг мелахиркан путра (келак мењади Амангкурат III). Конон бенар атаупун нгаwур, менурут Бабад Танах Јаwи ибу Амангкурат III менггуна-гуна семуа мадунyа сехингга мандул.

Перселисихан Маса Муда Мас Рахмат дибесаркан ди Сурабаyа. Иа кемудиан пиндах ке истана Плеред себагаи Адипати Аном. Намун хубунганнyа денган адикнyа yанг бергелар Пангеран Сингасари бурук. Терденгар пула кабар калау јабатан Адипати Аном акан дипиндахкан кепада Сингасари.

Пада тахун 1661 Мас Рахмат мемберонтак дидукунг пара токох yанг тидак сука пада пемеринтахан Амангкурат I. Пемберонтакан кецил иту дапат дипадамкан. Пара пендукунг Мас Рахмат дитумпас семуа. Намун, Амангкурат I сендири гагал саат менцоба мерацун Мас Рахмат тахун 1663. Хубунган аyах дан анак иту семакин теганг.

Пада тахун 1668 [[Р.Мас Рахмат јатух хати пада Рара Оyи]], гадис Сурабаyа yанг хендак дијадикан селир аyахнyа. Пангеран Пекик карена сакинг саyанг кепада цуцунyа сехингга Белиау мемпертемукан антара цуцунyа дан Рара Оyи. Акибатнyа, кабар ини терденгар олех Аyаханда, Амангкурат I мурка дан менгексекуси мати Пангеран Пекик секелуарга хингга димакамкан ди комплек Банyусумуруп. Р.Мас Рахмат сендири диампуни сетелах дипакса мембунух Рара Оyи денган танганнyа сендири.

Персекутуан денган Р.Трунајаyа Р.Мас Рахмат диампуни аyахнyа намун југа дипецат дари јабатан Адипати Аном. Јабатан путра махкота Матарам кемудиан диберикан кепада путра yанг лаин, yаиту Пангеран Пугер.

Пада тахун 1670 Р.Мас Рахмат меминта бантуан Панембахан Рама, сеоранг гуру спиритуал дари келуарга Кајоран. Панембахан Рама мемперкеналкан бекас менантунyа, бернама Р.Трунајаyа дари Мадура себагаи алат пемберонтакан Р.Мас Рахмат.

Пада тахун 1674 датанг каум пелариан дари Макасар yанг диwакили олех Караенг Галесонг, путра Султан Хасанудин, Раја Макасар yанг дитолак Амангкурат I саат меминта себиданг танах ди Матарам. Диам-диам Р.Мас Рахмат мембери мерека танах ди [[деса Демунг]], декат Бесуки. Мерека кемудиан бергабунг далам пемберонтакан Р.Трунајаyа.

Кекуатан Р.Трунајаyа семакин бесар дан сулит дикендаликан. Р.Мас Рахмат мераса бимбанг дан мемилих берада ди пихак аyахнyа. Иа кембали мењади путра махкота, карена П.Пугер сендири берасал дари келуарга Кајоран (пендукунг пемберонтак).

Акхирнyа, пада танггал 2 Јули 1677 Р.Трунајаyа менyербу истана Плеред. Амангкурат I дан Р.Мас Рахмат меларикан дири ке Барат. Намун П.Пугер сендири акхирнyа перги ке [[деса Кајенар]].

Персекутуан денган ВОЦ Амангкурат I менинггал далам перјаланан пада 13 Јули 1677. Менурут Бабад Танах Јаwи, минуманнyа телах дирацун олех Р.Мас Рахмат. Мескипун демикиан, Р.Мас Рахмат тетап дитуњук себагаи раја селањутнyа,

Р.Мас Рахмат дисамбут баик олех Марталаyа бупати Тегал. Иа сендири мемилих перги хаји дарипада менгхадапи пемберонтакан пимпинан Р.Трунајаyа. Тиба-тиба кеингинаннyа терсебут батал, конон карена wахyу кепрабон берпиндах паданyа. Р.Мас Рахмат пун мењаланкан wасиат аyахнyа супаyа мембуат перјањиан денган ВОЦ денган пенгириман Гарнисун перанг.

Пада булан Септембер 1677 диадаканлах перјањиан ди Јепара. Пихак ВОЦ диwакили Цорнелис Спеелман. Даерах-даерах песисир утара Јаwа мулаи Кераwанг сампаи ујунг тимур дигадаикан пада ВОЦ себагаи јаминан пембаyаран биаyа перанг Трунајаyа.

Р.Мас Рахмат пун диангкат себагаи Амангкурат II, сеоранг раја танпа истана. Хасил перјањиан денган ВОЦ, иа берхасил менгакхири пемберонтакан Трунајаyа танггал 26 Десембер 1679. Амангкурат II бахкан менгхукум мати Трунајаyа денган танганнyа сендири пада 2 Јануари 1680.

Мембангун Истана Картасура Пада булан Септембер 1680 Амангкурат II мембангун истана бару ди хутан Wанакерта карена истана Плеред дидудуки адикнyа, yаиту Пангеран Пугер. Истана бару терсебут бернама Картасура.

П.Пугер yанг семула менетап ди Кајенар пиндах ке Плеред сетелах кота иту дитинггалкан Р.Трунајаyа. Иа менолак бергабунг денган Амангкурат II карена менденгар берита бахwа Амангкурат II букан Р.Мас Рахмат (какакнyа) мелаинкан анак Цорнелис Спеелман yанг менyамар.

Перанг антара Какак дан Адик иту мелетус пада булан Новембер 1680. Бабад Танах Јаwи менyебутнyа себагаи перанг антара Матарам мелаwан Картасура. Акхирнyа сетахун кемудиан, yаиту 28 Новембер 1681 П.Пугер калах дан менyерах.

Бабад Танах Јаwи менyебут Матарам рунтух тахун 1677, седангкан Картасура адалах керајаан бару себагаи пенеруснyа.

Сикап Амангкурат II терхадап ВОЦ Амангкурат II дикисахкан себагаи раја берхати дуа, сату сиси млакукан перјањиан денган ВОЦ, сату сиси мемикиркан цара агар терлепас дари ВОЦ. П.Пугер адикнyа, јаух лебих берперан далам пемеринтахан. Иа наик такхта атас пињаман хутанг дари ВОЦ себагаи биаyа перанг себесар 2,5 јута гулден. Токох анти ВОЦ бернама Патих Нерангкусума берхасил менгхасутнyа агар лепас дари јератан хутанг терсебут.

Пада тахун 1683 терјади пемберонтакан Wанакусума, сеоранг кетурунан Кајоран. Пемберонтакан yанг берпусат ди Гунунг Кидул ини берхасил дипадамкан.

Пада тахун 1685 Амангкурат II менампунг буронан ВОЦ бернама Унтунг Суропати yанг тинггал ди румах Патих Нерангкусума. Унтунг Суропати диберинyа темпат тинггал ди [[деса Бабиронг]] унтук менyусун кекуатан.

Булан Фебруари 1686 Каптен Францоис Тацк тиба ди Картасура унтук менангкап Унтунг Суропати. Амангкурат II пура-пура мембанту ВОЦ. Пертемпуран терјади. Пасукан Унтунг Суропати менумпас хабис пасукан Каптен Тацк. Санг каптен сендири мати дибунух олех пасукан Унтунг Суропати

Амангкурат II кемудиан мерестуи Унтунг Суропати дан Нерангкусума унтук меребут Пасуруан. Анггајаyа бупати Пасуруан yанг семула диангкат Амангкурат II терпакса мењади корбан. Иа меларикан дири ке Сурабаyа бергабунг денган адикнyа yанг бернама Анггаwангса алиас Адипати Јанграна.

Акхир Кехидупан Амангкурат II Сикап Амангкурат II yанг мендуа акхирнyа тербонгкар. Пихак ВОЦ менемукан сурат-сурат Амангкурат II кепада Циребон, Јохор, Палембанг, дан бангса Инггрис yанг исинyа ајакан унтук мемеранги Беланда. Амангкурат II југа мендукунг пемберонтакан Каптен Јонкер тахун 1689.

Пихак ВОЦ менекан Картасура унтук сегера мелунаси биаyа перанг Трунајаyа себесар 2,5 јута гулден. Амангкурат II сендири берусаха мемпербаики хубунган денган пура-пура менyеранг Унтунг Суропати ди Пасуруан.

Пангеран Пугер (лахир: Матарам, ? - wафат: Картасура, 1719) адалах раја кетига Касунанан Картасура yанг сетелах наик такхта бергелар Сри Сусухунан Пакубуwана I. Иа мемеринтах пада тахун 1704 - 1719. Насках-насках бабад пада умумнyа менгисахкан токох ини себагаи раја агунг yанг бијаксана. [[Асал-усул]]Нама асли Пангеран Пугер адалах Раден Мас Дарајат. Иа мерупакан путра Сунан Амангкурат I, раја теракхир Кесултанан Матарам yанг лахир дари Рату Wетан атау пермаисури кедуа. Ибунyа терсебут берасал дари Кајоран, yаиту себуах цабанг келуарга кетурунан Кесултанан Пајанг.

Мас Дарајат пернах диангкат мењади пангеран адипати аном (путра махкота), кетика терјади перселисихан антара Амангкурат I денган Мас Рахмат. Мас Рахмат адалах какак тири Мас Дарајат yанг лахир дари Рату Кулон атау пермаисури пертама. Амангкурат I менцопот јабатан адипати аном дари Мас Рахмат дан менyерахканнyа кепада Мас Дарајат. Намун, кетика Келуарга Кајоран тербукти мендукунг пемберонтакан Трунајаyа тахун 1674, Амангкурат I терпакса менарик кембали јабатан терсебут дари танган Мас Дарајат.

Перанг Ди ПлередПунцак пемберонтакан Трунајаyа терјади пада тахун 1677. Пангеран дари Мадура терсебут меланцаркан серанган бесар-бесаран ке ибу кота Кесултанан Матарам yанг терлетак ди Плеред. Амангкурат I меларикан дири ке барат дан менугаси Адипати Аном (Мас Рахмат) унтук мемпертаханкан истана. Намун, Адипати Аном менолак дан мемилих икут менгунгси. Пангеран Пугер пун тампил менггантикан какак тиринyа терсебут унтук мембуктикан кепада санг аyах бахwа тидак семуа анггота Келуарга Кајоран терлибат пемберонтакан Трунајаyа.

Кетика пасукан Трунајаyа тиба ди истана Плеред, пихак Амангкурат I телах перги менгунгси. Пангеран Пугер пун берјуанг менгхадапинyа. Намун, кекуатан мусух сангат бесар. Иа терпакса менyингкир ке деса Јенар. Ди сана Пангеран Пугер мембангун истана бару бернама Керајаан Пурwаканда. Иа менгангкат дири себагаи раја бергелар Сусухунан Ингалага.

Трунајаyа мењарах харта пусака кератон Матарам. Иа кемудиан пиндах ке маркаснyа ди Кедири. Пада саат итулах Сунан Ингалага кембали ке Плеред унтук менумпас сиса-сиса пенгикут Трунајаyа yанг сенгаја бертугас ди сана. Сунан Ингалага пун менгангкат диринyа себагаи раја Матарам yанг бару.

Перанг Саудара Сементара иту Амангкурат I менинггал дуниа далам пенгунгсианнyа ди даерах Тегал. иа семпат менуњук Адипати Аном себагаи раја Матарам yанг бару бергелар Амангкурат II. Сесуаи wасиат аyахнyа терсебут, Амангкурат II пун меминта бантуан ВОЦ - Беланда. пемберонтакан Трунајаyа акхирнyа берхасил дитумпас пада акхир тахун 1679.

Амангкурат II мерупакан раја танпа истана карена Плеред телах дидудуки Сунан Ингалага, адикнyа сендири. Иа пун мембангун истана бару ди хутан Wанакерта, yанг дибери нама Картасура пада булан Септембер 1680. Амангкурат II кемудиан меманггил Сунан Ингалага супаyа бергабунг денганнyа тапи панггилан терсебут дитолак.

Пенолакан терсебут менyебабкан терјадинyа перанг саудара. Акхирнyа, пада танггал 28 Новембер 1681 Сунан Ингалага менyерах кепада Јацоб Цоупер, перwира ВОЦ yанг мембанту Амангкурат II. Сунан Ингалага пун кембали бергелар Пангеран Пугер дан менгакуи кедаулатан какакнyа себагаи Амангкурат II. Кекалахан Пангеран Пугер менандаи беракхирнyа Кесултанан Матарам yанг кемудиан мењади даерах баwахан Касунанан Картасура. Мескипун демикиан, насках-насках бабад тетап мемуји кеберадаан Пангеран Пугер себагаи оранг истимеwа ди Картасура. Yанг мењади раја меманг Амангкурат II, намун пемеринтахан касунанан сеолах-олах берада ди баwах кендали адикнyа иту. Хал ини дапат димаклуми карена насках-насках бабад дитулис пада заман кекуасаан раја-раја кетурунан Пангеран Пугер.

Каматиан Каптен ТацкАмангкурат II берхасил наик такхта беркат бантуан ВОЦ, намун дисертаи денган перјањиан yанг мембераткан пихак Картасура. Кетика кеадаан судах тенанг, Патих Нерангкусума yанг анти Беланда мендесакнyа супаyа менгкхианати перјањиан терсебут. Пада тахун 1685 Амангкурат II мелиндунги буронан ВОЦ бернама Унтунг Суропати. Каптен Францоис Тацк датанг ке Картасура унтук менангкапнyа. Амангкурат II пура-пура мембанту ВОЦ.

Намун диам-диам, иа југа менугаси Пангеран Пугер супаyа менyамар себагаи анак буах Унтунг Суропати. Далам пертемпуран сенгит yанг терјади ди секитар кератон Картасура пада булан Фебруари 1686, себанyак 75 оранг тентара ВОЦ, теwас дитумпас пасукан Унтунг Суропати. Пасукан Унтунг Суропати берхасил мембунух Каптен Тацк yанг тидак берхасил турун дари куданyа.

Пенгунгсиан Ке СемарангАмангкурат II менинггал дуниа пада тахун 1703. Такхта Картасура јатух ке танган путранyа yанг бергелар Амангкурат III. Менурут Бабад Танах Јаwи, кетика Пангеран Пугер датанг мелаyат, иа мелихат кемалуан јеназах какакнyа "бердири". Дари ујунг кемалуан мунцул сетитик цахаyа yанг диyакини себагаи wахyу кепрабон. Баранг сиапа мендапаткан wахyу терсебут, мака иа акан мењади раја Танах Јаwа. Пангеран Пугер пун менгхисап синар терсебут танпа ада сеоранг пун yанг мелихат. Сејак саат иту дукунган терхадап Пангеран Пугер бердатанган карена банyак yанг тидак менyукаи табиат бурук Амангкурат III. Хубунган антара паман дан кепонакан терсебут пун диwарнаи кетеганган. Кебенциан Амангкурат III семакин бертамбах кетика Раден Сурyокусумо путра Пугер мемберонтак. Пада пунцакнyа, yаиту булан Меи 1704 Амангкурат III менгирим пасукан унтук мембинасакан келуарга Пугер.

Намун Пангеран Пугер дан пара пенгикутнyа лебих дахулу менгунгси ке Семаранг. Yанг дитугаси менгејар адалах Туменггунг Јанграна, бупати Сурабаyа. Намун Јанграна сендири диам-диам мемихак Пугер сехингга пенгејараннyа ханyа берсифат сандиwара белака.

Бупати Семаранг yанг бернама Рангга Yуданегара бертиндак себагаи перантара Пангеран Пугер далам меминта бантуан ВОЦ. Кепандаиан дипломаси Yуданегара берхасил мембуат ВОЦ мемаафкан перистиwа пембунухан Каптен Тацк. Бангса Беланда терсебут менyедиакан дири мембанту перјуанган Пангеран Пугер, тенту саја денган перјањиан yанг менгунтунгкан пихакнyа. Иси Перјањиан Семаранг yанг терпакса дитандатангани Пангеран Пугер антара лаин пенyерахан wилаyах Мадура багиан тимур кепада ВОЦ.

Картасура ди ребутПада танггал 6 Јули 1704 Пангеран Пугер диангкат мењади раја бергелар Сусухунан Паку Буwана Сенапати Ингалага Нгабдурахман Саyидин Панатагама Кхалифатулах Танах Јаwа, атау лазим дисингкат Пакубуwана I. Сетахун кемудиан, yаиту тахун 1705, Пакубуwана I дикаwал габунган пасукан ВОЦ, Семаранг, Мадура (барат), дан Сурабаyа бергерак менyеранг Картасура. Пасукан Картасура yанг дитугаси менгхаданг дипимпин олех Арyа Матарам, yанг тидак лаин адалах адик Пакубуwана I сендири. Арyа Матарам берхасил мембујук Амангкурат III супаyа менгунгси ке тимур, седангкан иа сендири кемудиан бергабунг денган Пакубуwана I.

Денган демикиан, такхта Картасура пун јатух ке танган Пакубуwана I, тепатнyа пада танггал 17 Септембер 1705.

Маса ПемеринтаханПемеринтахан Пакубуwана I дихадапкан пада перјањиан бару денган ВОЦ себагаи пенгганти перјањиан лама yанг пернах дитандатангани Амангкурат II. Перјањиан лама терсебут бериси кеwајибан Картасура унтук мелунаси биаyа перанг Трунајаyа себесар 4,5 јута гулден. Седангкан перјањиан бару бериси кеwајибан Картасура унтук менгирим 13.000 тон берас сетиап тахун селама 25 тахун.

Пада тахун 1706 габунган пасукан Картасура дан ВОЦ менгејар Амангкурат III yанг берлиндунг ди Пасуруан. Далам пертемпуран ди Бангил, Унтунг Сурапати yанг саат иту мењабат себагаи бупати Пасуруан теwас. Амангкурат III сендири акхирнyа менyерах ди Сурабаyа пада тахун 1708, унтук кемудиан дибуанг ке Срилангка.

Пада тахун 1709 Пакубуwана I терпакса менгхукум мати Адипати Јанграна бупати Сурабаyа yанг дулу телах мембантунyа наик такхта. Хукуман ини дилакукан карена пихак ВОЦ менемукан букти бахwа Јанграна беркхианат далам перанг мелаwан Унтунг Сурапати тахун 1706. Јанграна дигантикан адикнyа yанг бернама Јаyапуспита себагаи бупати Сурабаyа. Пада тахун 1714 Јаyапуспита менолак менгхадап ке Картасура дан мемперсиапкан пемберонтакан. Пада тахун 1717 габунган пасукан Картасура дан ВОЦ бергерак менyербу Сурабаyа. Менурут Бабад Танах Јаwи, перанг ди Сурабаyа ини лебих менгерикан дарипада перанг ди Пасуруан дахулу. Јаyапуспита акхирнyа калах дан менyингкир ке Јапан (секаранг Мојокерто) тахун 1718.

Акхир ХаyатСунан Пакубуwана I менинггал дуниа пада тахун 1719. Yанг менггантиканнyа себагаи раја Картасура селањутнyа адалах путранyа, yанг бергелар Амангкурат IV. Пемеринтахан Амангкурат IV ини кемудиан дихадапкан пада пемберонтакан саудара-саударанyа сесама путра Пакубуwана I, антара лаин Пангеран Блитар, Пангеран Пурбаyа, дан Пангеран Дипанегара Мадиун.

Пангеран Пугер Yанг Лаин Далам сејарах келуарга Кесултанан Матарам тердапат токох лаин yанг југа бергелар [[Пангеран Пугер]]. Салах сатунyа адалах путра Панембахан Сенапати yанг лахир дари селир Нyаи Адисара, бернама асли Раден Мас Кентол Кејурон. Токох ини хидуп пада заман себелум Пакубуwана I.

АСАЛ-УСУЛ

Тербентукнyа Пемеринтахан ди Сукапура, беркаитан ерат денган кемундуран серта кеханцуран дари кејаyаан Мајапахит ди Јаwа Тимур. Карена бераwал дари саналах цикал бакалнyа Сукапура. Адалах Кањенг Сунан Седа Крапyак атау Султан Јоланг (Султан Матарам II) мемпунyаи путера бернама Пангеран Кусума Дининграт . Пангеран Кусума Дининграт мерупакан салах сату пеwарис тахта керајаан пада wакту иту. сеwакту терјади перанг саудара антара Пајанг дан Матарам, Пангеран Кусумах Дининграт белум деwаса, унтук менyеламатканнyа белиау ди титипкан пада Султан Демак. Самбил менунггу пеперанган селесаи, Пангеран Кусумах Дининграт менгембара менцари илму, дан сампаилах ди танах Сунда.Тепатнyа ди кампунг Цибадак Кецаматан Сингапарна секаранг. ( верси лаин Кампунг Падарек, Кецаматан Цигалонтанг ?). Белиау мендапат јулукан ‘Пангеран Даго Јаwа’.

Сетелах менетап беберапа лама, Пангеран Кусума дининграт мениках денган Р.А. Сударсах, путери дари Пангеран Рангга Гемпол цуцу Пангеран Геусан Улун Сумеданг дан кемудиан мемпунyаи 5 оранг путера :

1. Сеуреупеун Манангел
2. Сеуреупеун Цибеули
3. Сеуреупеун Цихаурбеути
4. Сеуреупеун Даwагунг
5. Сеуреупеун Цибуниагунг

Сареупеун Цибуниагунг мемпунyаи путера бернама Раден Wираха yанг мењади Умбул ди Сукакерта дан беристри Нyаи Агеунг Путери дари Сареупеун Сукакерта yанг ибунyа адалах кетурунан Галух (Имбанегара). Раден Wираха берпутра 5 оранг yаиту :

1). Раден Wираwангса;
2). Раден Астаwангса;
3). Раден Пранаwангса;
4). Раден Нарахита;
5). Раден Багус Цхалипах

Верси wикипедиа ( Пангеран Кусумах Дининграт мениках денган Рд. Аyу Сударсах. Путера Пангеран Рангга Гемпол (Цуцу Пангеран Геусан Улун дари Сумеданг). Белиау менурункан путера 5 оранг антара лаин :

1. Сеуреупеун Манангел
2. Сеуреупеун Цибеули
3. Сеуреупеун Цихаурбеути
4. Сеуреупеун Даwагунг
5. Сеуреупеун Цибуниагунг (yанг менурункан Сукапура). Сеуреупеун Цибуниагунг берпутера :

 1. Рд. Wирахадининграт (Ентол Wираха) 
 2. Нyи Агенг Рд. Wирахадининграт мениках денган путера далем Сукакерта, бернама Брајаyуда ( Баратајаyуда ? ) Кетурунан дари Сригадинг Антег (терах галунггунг). Белиау мемпунyаи путера лима оранг, антара лаин: Рд. Wираwангса, дари белиау лах димулаи маса пемеринтахан бупати сукапура.)

БЕРДИРИНYА СУКАПУРА ДАН ПЕРКЕМБАНГАННYА

Рд. Wираwангса алиас Рд. Туменггунг Wирададаха диангкат мењади Бупати Сукапура пертама денган гелар Раден Туменггунг Wирададаха, гелар yанг диберикан Султан Агунг Матарам кепада путра Раден Wираха yанг пертама Раден Нгабехи Wираwангса, Бупати Сукапура пертама (секаранг кота Тасикмалаyа) карена телах берјаса менумпас пемберонтакан Дипати Укур Wангсаната (пенгуаса wилаyах Прианган) тахун 1632. Селаин Рд. Wираwангса дијадикан Бупати, негара серта исинyа дибери кемердекаан. Пада саат пелантикан, наманyа диганти мењади Рд. Туменггунг Wирададаха Ке-I. гелар терсебут диберикан Кањенг Султан тидаклах бераласан акан тетапи тетапи бердасаркан сифат серта кеприбадиан Кањенг Бупати, Wира артинyа сатриа, дадаха артинyа кебераниан.

Тидак лама кемудиан дари семењак мењади Бупати, негаранyа дипиндахкан ке пелатаран yанг цоцок унтук темпат тинггал Рату yанг бернама Сукапура темпатнyа ди Леуwи Лоwа Кецаматан Сукараја. Сука атау Сока yанг артинyа Тианг, Пура адалах Кератон. Дари синилах мулаи бердиринyа Бупати Сукапура yанг пертама. Yанг дапат менггембиракан хати Кањенг Бупати букан секедар кабупатен саја намун терлебих лаги адалах негара (Сукапура) денган исинyа димердекакан олех Кањенг Султан Агунг хингга тујух турунан.

Денган кемердекаан ини, ракyат тидак перлу мембаyар упети сетиап тахун кепада Матарам, сехингга тидак мембераткан ракyат. Wилаyах yанг димердекакан берјумлах 12 yаиту :

1. . Сукакерта, Пагербуми серта Цијуланг
2. . Мандала дан Келапа Генеп
3. . Ципинаха дан Лингга Сари
4. . Цигугур, Паракан Тига (Памеунгпеук) дан Мароко
5. . Парунг
6. . Каранг
7. . Бојонгеуреун
8. . Суци
9. . Панембонг (Гарут)
10. . Цисалак
11. . Нагара
12. . Цидамар

Сепертинyа Кањенг Султан Агунг белумлах мераса цукуп мембалас буди кесетиаан Кањенг Бупати, мака олех белиау селаин ке 12 wилаyах диатас, диберикан тамбахан 3 wилаyах лаги дари 9 wилаyах yанг дисита дари Дипати Укур, wилаyах терсебут адалах :

1. . Саунггантанг
2. . Тарају
3. . Малангбонг

Јумлах 15 wилаyах терсебут тердири дари 300 деса денган 890 кепала келуарга yанг диперкиракан масинг-масинг мемпунyаи 5 анггота келуарга. Селаин дари иту Кањенг Бупати тидак хабис-хабиснyа дихормати мескипун олех масyаракат yанг тидак термасук далам wилаyахнyа. Пенгангкатан терсебут динyатакан далам пиагем бертитимангса 9 Мухарам Тахун Алип.

ПИАГАМ ПЕНГАНГКАТАН БУПАТИ СУКАПУРА, БАНДУНГ ДАН ПРАКАНМУНЦАНГ ДАРИ СУЛТАН АГУНГ

Пенгет срат пиагем *)

Ингсоен соелтан Матарам кагадоех денинг ки-нгабехи Wираwангса канг прасатја маринг ингсоен, соен дјененгакен мантри агоенг тоеменггоенг Wира-дадаха Соекапоера, тоеменггоенг Wирангоенангоен Бандоенг, Таноебаја Праканмоентјанг, канг сами прасатја маринг ингсоен. Ангадег кандјенг соелтан ангроеwат канг тенген ангандика дéн пада соека wонг агоенг садаја, асоерак питоенг пангкаттан сарта англилиракен гамелан; лан пасихан ратое кампоех белонгсонг ратна коемамбанг, доехоенг сампана кињенг, лан расоекан, лан кандага, лан лантéх, лан пајоенг-баwат, лан титихан, сарта титијанг, каwоеланинг ратое, wедана калих wелас десанé wонг тиганг атоес, дéн пердикакакен дéнинг wонг агоенг Матарам, канг калебетакен инг срат Панембахан Тјиребон, пангéран Калоран, пангéран Балитар, пангéран Мадиоен, панембахан Соериабаија, папатих Матарам секаwан, тоеменггоенг Wирагоена, тоеменггоенг Танпасисинган, лан тоеменггонг Салоран, тоеменггоенг Сингараное. Кала аноерат инг дина саптое танггал пинг санга wоелан Моехарам таоен алип, канг аноерат абдининг ратое, поен тјарик.

Терјемахан :

Пиагам дари ками султан Матарам диберикан кепада Ки Нгабéхи Wираwангса yанг сетиа кепада ками, диангкат мењади Мантри Агунг Туменггунг Wирададаха (унтук) Сукапура, Туменггунг Wиранагунангун (унтук) Бандунг, Танубаyа (унтук) Паракан-мунцанг, yанг сама-сама сетиа кепада ками. Бердирилах кангјенг султан дан менгангкат танган канан (самбил) берсабда, семуа пембесар бергембира лах, берсорак тујух кали дан бунyикан гамелан; дан раја мемберикан пакаиан кебесаран берхиаскан ратна кумамбанг, керис берпамор цапунг, пакаиан, котак кебесаран, тикар, паyунг-баwат (паyунг кебесаран), куда тунгганг, дан абди далем, 12 wедана дан деса денган пендудук 300 оранг дибебаскан дари кеwајибан терхадап пембесар Матарам, сеперти yанг дитетапкан далам сурат (пиагам) Панембахан Циребон, Пангéран Калоран, Пангéран Балитар, Пангéран Мадиун, Панембахан Сурабаyа, емпат патих Матарам, (yаиту) Туменггунг Wирагуна, Туменггунг Танпасисинган, Туменггунг Салоран, дан Туменггунг Сингарану. Дитулис пада хари Сабту танггал 9 булан Мухарам тахун Алип, yанг менулис абди раја, јурутулис.

• ) Дикутиф дари К.Ф. Холле, “Бијдраген тот де Гесцхиеденис дер Преангер-егентсцхаппен”,

Селаин Рд. Wираwангса дијадикан Бупати, негара серта исинyа дибери кемердекаан. Пада саат пелантикан, наманyа диганти мењади Рд. Туменггунг Wирададаха Ке-I, диберикан Кањенг Султан хал терсебут тидак сембаранган диберикан тетапи бердасаркан сифат серта кеприбадиан Кањенг Бупати, Wира артинyа сатриа, дадаха артинyа кебераниан. Тидак лама кемудиан дари семењак мењади Бупати, негаранyа дипиндахкан ке пелатаран yанг цоцок унтук темпат тинггал Рату yанг бернама Сукапура темпатнyа ди Леуwи Лоwа Кецаматан Сукараја. Сука атау Сока yанг артинyа Тианг, Пура адалах Кератон. Дари синилах мулаи бердиринyа Бупати Сукапура yанг пертама.

Селама танах Сукапура мењади wилаyахнyа, Кањенг Бупати Wирададаха Ке I денган понггаwа-понггаwанyа тидак хенти-хентинyа берјуанг унтук кесејахтераан дан кемакмуран негара. Бегитупун денган ракyатнyа меманданг кепада Белиау себагаи Бапак Пелиндунг. Мака, ракyат дан пимпинаннyа селалу сејалан дан салинг менгерти кемауан масинг-масинг сехингга негара Сукапура пада саат иту адс перибахаса Негара Лох Јинаwи реа кетан реа кетон сугих дуниа теу аyа какарунган, тур аман тина банца пакеwух дапат дицапаи.

Аллах yанг маха пенгуаса, пенгасих дан пенyаyанг, ханyа дари Аллах лах тидак ада баранг атау кекаyаан yанг ланггенг/кекал, серта масинг-масинг судах дитентукан кодрат. Кабупатен Сукапура yанг седанг меникмати кебахагиаан, мендадак сурам цитранyа. Yанг мењади пенyебаб адалах менинггалнyа Кањенг Далем Wирададаха I, пенгаyом негара Сукапура, Бупати yанг телах менгорбанкан диринyа далам пеперанган деми негара серта исинyа, телах берпуланг ке алам бака. Јеназах Кг. Бупати димакамкан ди Пасир Багањинг, олех себаб иту сетелах wафат белиау серинг дисебут “Далем Багањинг”. Ламанyа мемеганг тампук ке-бупатиан адалах 42 тахун дан пада саат wафат менинггалкан 28 путра/путри yаиту :

1. Рд. Wангсадипура
2. Рд. Картијаса
3. Рд. Дјајаманггала
4. Рд. Анггадипа
5. Рд. Wангсадикусумах
6. Нyи Рд. Ајое
7. Рд. Пранадјаја
8. Рд. Ардиманггала
9. Рд. Тјандрадипа
10. Нyи Рд. Доекоех
11. Рд. Дигајаса
12. Рд. Wирандана
13. Рд. Гентоер
14. Нyи Рд. Катемпел
15. Рд. Анггаwангса
16. Нyи Рд. Wанадапа
17. Нyи Рд. Пеланг
18. Нyи Рд. Парнати
19. Нyи Рд. Адјенг
20. Рд. Поеспаwидјаја
21. Рд. Дармаманггала
22. Рд. Пуспаманггала
23. Рд. Картадипа
24. Рд. Wангсатаруна
25. Нyи Рд. Дјампанг
26. Нyи Рд. Пурба
27. Нyи Рд. Сампан
28. Нyи Рд. Wидури

Амангкурат IV

Сри Сусухунан Прабу Амангкурат Јаwа атау дисингкат Амангкурат IV (лахир: Картасура, ? - wафат: Картасура, 1726) адалах раја кеемпат Касунанан Картасура yанг мемеринтах тахун 1719 - 1726.

Силсилах

Нама аслинyа адалах Раден Мас Сурyапутра, путра дари Пакубуwана I yанг лахир дари пермаисури Рату Мас Блитар (кетурунан Пангеран Јуминах, путра Панембахан Сенопати денган Ретно Думилах путри Мадиун).

Амангкурат IV мемилики беберапа оранг путра yанг ди антаранyа мењади токох-токох пентинг, мисалнyа, дари пермаисури лахир Пакубуwана II пендири кератон Суракарта, дари селир Мас Аyу Тејаwати лахир Хаменгкубуwана I раја пертама Yогyакарта, дан дари селир Мас Аyу Карох лахир Арyа Мангкунегара, аyах дари Мангкунегара I.

Реакси Терхадап Пенгангкатаннyа[сунтинг]Пангеран Арyа Дипанегара адалах путра Пакубуwана I yанг лахир дари селир. Пада тахун 1719 иа дитугаси менангкап Арyа Јаyапуспита, пемберонтак дари Сурабаyа (адик Адипати Јанграна). Менденгар берита кематиан аyахнyа yанг дилањуткан денган пенгангкатан Амангкурат IV себагаи раја бару мембуат Дипанегара енгган пуланг ке Картасура.

Арyа Дипанегара лалу менгангкат дири мењади раја бергелар Панембахан Херуцакра yанг беристана ди Мадиун. Иа бергабунг денган келомпок Јаyапуспита yанг бермаркас ди Мојокерто. Берсама мерека менyусун пемберонтакан терхадап Амангкурат IV yанг дилиндунги ВОЦ.

Сементара иту, Амангкурат IV југа берселисих денган кедуа адикнyа, yаиту Пангеран Блитар дан Пангеран Пурбаyа. Кедуа пангеран иту акхирнyа дицабут хак дан кекаyааннyа олех Амангкурат IV.

Пангеран Блитар акхирнyа мемберонтак ди истана денган дукунган каум улама yанг анти ВОЦ. Пангеран Пурбаyа дан Арyа Мангкунегара (путра Амангкурат IV) бергабунг далам пемберонтакан иту. Намун карена пихак Амангкурат IV лебих куат, пара пемберонтак акхирнyа менyингкир менинггалкан Картасура.

Пангеран Блитар лалу мембангун кембали кота Карта (бекас истана Матарам заман Султан Агунг). Иа менгангкат дири себагаи раја бергелар Султан Ибну Мустафа Паку Буwана, дан керајааннyа дисебут Матарам Картасекар.

Паман Амангкурат IV, yаиту Арyа Матарам југа менинггалкан Картасура менују Пати ди мана иа менгангкат дири себагаи раја ди сана.

Перанг Суксеси Јаwа Кедуа[сунтинг]Перанг саудара мемперебуткан такхта Картасура yанг олех пара сејараwан дисебут Перанг Суксеси Јаwа II ини менyебабкан ракyат Јаwа терпецах белах. Себагиан мемихак Амангкурат IV yанг дидукунг ВОЦ, себагиан мемихак Пангеран Блитар, себагиан мемихак Пангеран Дипанегара Мадиун, дан себагиан лаги мемихак Пангеран Арyа Матарам.

Пангеран Блитар берхасил мембуат Јаyапуспита (секуту Дипанегара) мемихак кепаданyа дан менггунакан кекуатан Мојокерто иту унтук менггемпур Мадиун. Арyа Дипанегара калах дан менyингкир ке Батуррана. Ди сана иа ганти дикејар-кејар пасукан Амангкурат IV. Акхирнyа, Дипанегара пун менyерах пада Пангеран Блитар дан бергабунг далам келомпок Картасекар.

Пада булан Октобер 1719 пихак Картасура дан ВОЦ менумпас паман Амангкурат IV лебих дахулу, yаиту Арyа Матарам yанг мемберонтак ди Пати. Путра Амангкурат I ини дитангкап дан дијатухи хукуман гантунг ди Јепара.

Пада булан Новембер 1720 габунган пасукан Картасура дан ВОЦ менyеранг Матарам. Кота Картасекар диханцуркан сехингга келомпок Пангеран Блитар менyингкир ке тимур.

Сату пер сату кекуатан пемберонтак беркуранг. Јаyапуспита менинггал карена сакит тахун 1720 себелум јатухнyа Картасекар. Пангеран Блитар сендири југа менинггал тахун 1721 акибат wабах пенyакит саат диринyа берада ди Маланг.

Перјуанган дилањуткан Пангеран Пурбаyа yанг берхасил меребут Ламонган. Намун кекуатан мусух јаух лебих бесар. Перанг акхирнyа берхенти тахун 1723. Каум пемберонтак дапат дитангкап. Пангеран Пурбаyа дибуанг ке Батавиа, Пангеран Дипанегара Херуцакра дибуанг ке Тањунг Харапан, седангкан Пањи Суренграна (адик Јаyапуспита) дан беберапа кетурунан Унтунг Суропати дибуанг ке Срилангка.

Акхир Пемеринтахан[сунтинг]Амангкурат IV кемудиан берселисих денган Цакранинграт IV бупати Мадура (барат). Цакранинграт IV ини икут берјаса мемеранги пемберонтакан Јаyапуспита ди Сурабаyа тахун 1718 силам. Иа мемилики кеyакинан бахwа Мадура акан лебих макмур јика берада ди баwах кекуасаан ВОЦ дарипада Картасура yанг дианггапнyа боброк.

Хубунган денган Цакранинграт IV кемудиан мембаик сетелах иа диамбил себагаи менанту Амангкурат IV. Келак Цакранинграт IV ини мемберонтак терхадап Пакубуwана II, пенгганти Амангкурат IV.

Амангкурат IV сендири јатух сакит булан Марет 1726 карена дирацун. Себелум семпат менемукан пелакунyа, иа лебих дулу менинггал дуниа пада танггал 20 Април 1726.

Амангкурат IV дигантикан путранyа yанг бару берусиа 15 тахун бергелар Пакубуwана II себагаи раја Картасура селањутнyа.

Цататан

Пара сејараwан менyебут аданyа тига перанг бесар мемперебуткан такхта ди антара кетурунан Султан Агунг. Кетиганyа дисебут Перанг Суксеси Јаwа атау Перанг Такхта.

Перанг Суксеси Јаwа I терјади тахун 1704-1708 антара Амангкурат III мелаwан Пакубуwана I. Перанг Суксеси Јаwа II терјади тахун 1719-1723 антара Амангкурат IV мелаwан саудара-саударанyа (лихат артикел ди атас). Перанг Суксеси Јаwа III терјади тахун 1746-1757 антара Пакубуwана II дан Пакубуwана III мелаwан Хаменгкубуwана I дан Мангкунегара I.

Кепустакаан

Бабад Танах Јаwи, Мулаи дари Наби Адам Сампаи Тахун 1647. (терј.). 2007. Yогyакарта: Нараси М.C. Рицклефс. 1991. Сејарах Индонесиа Модерн (терј.). Yогyакарта: Гадјах Мада Университy Пресс Моедјианто. 1987. Консеп Кекуасаан Јаwа: Пенерапаннyа олех Раја-раја Матарам. Yогyакарта: Канисиус Пурwади. 2007. Сејарах Раја-Раја Јаwа. Yогyакарта: Медиа Илму

Рату Амангкурат

Санг Год Мотхер & Интрик-Интрик Истана

Рату Амангкурат атау Рату Кенцана атау Рату Агенг адалах гелар yанг диберикан кепада истери келима дари 21 истери Амангкурат IV. Рату Амангкурат хидуп далам маса пемеринтахан палинг тидак 5 раја, yаиту Амангкурат III (1703-1708) дан ПБ I/Пангеран Пугер (1705-1719), Амангкурат IV /Амангкурат Јаwи (1719-1726), ПБ II (1726-1749) дан ПБ III (1749-1788).

Рату Амангкурат адалах анак дари Раден Адипати Тиртакусума, Бупати Кудус. Себелум диперистери олех Амангкурат IV, иа адалах јанда дари бекас Бупати Јепара. Тидак дикетахуи апаках суами пертаманyа менинггал атау меманг иа дицераи олех суаминyа саат иа диперистери олех Амангкурат IV. Анехнyа лаги далам перкаwинаннyа денган Сунан Амангкурат IV иту, иа димаду денган адикнyа сендири. Адикнyа терсебут бергелар Рату Кенцана/ Рату Мас Кадипатен[1]. Адапун истери -истери Амангкурат IV селенгкапнyа yанг терцатат (термасук Рату Амангкурат) адалах :

о Мас Аyу Суманарса/РА Сепу/РА Кулон (Менинггал ди Лумајанг 1719 дан димакамкан ди Имогири. Денган Сунан Амангкурат IV иа берпутера ПА (Пангеран Ариа) Мангкунегара, аyах пендири Пура Мангкунегаран)

о Мас Аyу Нитаwати

о Мас Аyу Камулаwати

о РА Араwати/ РМ Сундаyа /РА Кулон (Анак Адипати Синдупраyа дари Пемаланг)

о Рату Амангкурат (Анак Бупати Кудус, Раден Адипати Тиртакусума, дан јанда дари бекас Бупати Јепара. Рату Амангкурат денган Сунан Амангкурат IV дикаруниаи анак yанг келак мењади раја денган гелар Пакубуwоно II)

о Мбок Ајенг Камудеwати

о Рату Кенцана/ Рату Мас Кадипатен (Адик Рату Амангкурат. Дари перкаwинаннyа денган Сунан Амангкурат IV, иа дикаруниаи анак yанг бергелар Пангеран Бумината I. Пангеран ини каwин денган РА Тембелек, бекас истери ПБ II)

о Мбок Ајенг Рангаwита / Раден Бандандари/РА Цхандрасари/ Рангаwати (анак Пангеран Цендана дари Кудус)

о Мбок Ајенг Сасмита

о Мбок Ајенг Асмара

о Мбок Ајенг Тејаwати/Мас Аyу Тејаwати (Анак дари хасил перкаwинаннyа денган Сунан Амангкурат IV бернама РМ Сујана / ПА Картасурyа / ПА Мангкубуми yанг келак мењади раја Yогyакарта денган гелар Хаменгкуwуwана I)

о Мбок Ајенг Рангапура

о Мбок Ајенг Пуспита

о Мбок Ајенг Тањангпура

о Мбок Ајенг Wаратсари

о Мбок Ајенг Камбанг

о Мас Аyу Тенаранга/Мас Аyу Пујаwати

о Рату Маланг

о РА Бребес (Анак перемпуан РА Марталаyа Бупати Бребес. Себелум мениках денган Амангкурат IV, иа адалах јанда дари РМ Судхама / Пангеран Ариа Блитар, саудара кандунг Амангкурат IV. Иа каwин денган Амангкурат IV пада тахун 1722 дан берцераи денганнyа тахун 1726)

о Анак перемпуан Туменггунг Сурадининграт

о Рату Мас Wирасмара (Wанита перанакан Цина yанг дихадиахкан олех Адипати Семаранг кепада Амангкурат IV. Перемпуан ини масих пераwан саат раја терсебут менинггал. Иа дихамили дан кемудиан диперистери олех Пакубуwоно II пада булан Агустус 1726. Wирасмара дикабаркан дибунух танггал 15 Јануари 1728 – карена скандалнyа денган ПА Мангкунегара - дан кемудиан димакамкан ди Имогири)[2].

Рату Амангкурат мемпунyаи дуа анак дари Амангкурат IV yаиту Раден Мас Густи Прабху Суyаса (yанг келак мењади ПБ II) дан Раден Аyу Бенгкринг / Кањенг Рату Мадуратна (1711-1738, yанг келак мењади истери Цакранинграт дари Мадура). Амангкурат IV менинггал 20 Април 1726. Ада кабар бахwа кематианнyа акибат дирацун. Пакубуwоно II кемудиан менггантиканнyа.

Селама Пакубуwоно II мемеринтах, дикабаркан бахwа Рату Амангкурат, дисампинг Патих Дануреја, банyак берперан далам политик ди истана. Беланда пун менганггап бахwа баик Рату Амангкурат маупун Патих Дануреја адалах оранг-оранг yанг цердик. Беберапа хал yанг дицатат себагаи кипрах политик дари Рату Амангкурат ини ди антаранyа адалах :

· Унтук мендекати ПБ II, пара бупати даерах атау пара пејабат лаиннyа ди лингкунган Керајаан Матарам, серингкали перлу бераудиенси терлебих дахулу денган Рату Амангкурат. Мерека менганггап бахwа ибу сури ини банyак берпенгарух атас путеранyа yанг мењади раја иту.

· Атас пермохонан Рату Амангкурат (ибу ПБ II), хукуман мати yанг хендак дијатухкан олех ПБ II кепада ПА Мангкунегара – yанг мелакукан скандал денган селир ПБ II - диубах мењади хукуман буанг ке луар Јаwа.

Рату Амангкурат менурут цататан сејарах тидак лупут дари скандал. Тахун 1729, селама лебих дари сетахун, Рату Амангкурат (yанг телах мењади јанда) диберитакан хидуп берсама денган Раден Сураwијаyа. Хампир тиап малам Раден Сураwијаyа менгхибур ибу сури терсебут. Суату хал yанг так дисукаи олех ПБ II (ПБ II саат иту берусиа 19 тахун), анак кандунг Рату Амангкурат сендири. ПБ II мемеринтахкан Тиртаwигуна, Wирајаyа дан кемудиан Мангуннагара унтук мембунухнyа. Намун кетиганyа менгхиндар. Акхирнyа Данурејалах yанг дисурух. Сураwијаyа кемудиан дибунух танггал 21 Октобер 1729 ди баwах похон берингин ди Пасебан. Карена таху сиапа отак пембунухан кекасихнyа иту мака Рату Амангкурат лалу бергабунг денган лаwан-лаwан политик Дануреја.

Хасилнyа мулаи терлихат пада Јануари 1730 саат оранг-оранг кесаyанган Дануреја банyак дицопот дари јабатаннyа. Сејак саат иту Дануреја кехиланган контрол далам пенгангкатан пејабат бару.

Адик Рату Амангкурат сендири, yанг мењади мадунyа, Рату Кенцана/ Рату Мас Кадипатен југа берселингкух. Иа – yанг јанда АМ IV - дидакwа бермаин серонг денган Раден Анггакусума, пенгурус румах тангга Пангеран Бумината (анак Рату Мас денган АМ IV). Рату Мас хамил дан карена иту истана мењади гегер. Раден Анггакусума кемудиан дихукум цекик танггал 17 Марет 1735 ди кедиаман Деманг Ураwан /П Арyа Пурбаyа / Патих Сунан ПБ II атас перинтах Сунан.

Рупанyа перселингкухан ди далам лингкунган истана wакту иту судах демикиан рунyамнyа. Секитар тахун 1739, мисалнyа, дикабаркан салах сеоранг селир ПБ II селингкух денган анак лелаки Туменггунг Тиртаwигуна. Анак лелаки терсебут денган менyамар себагаи wанита масук кепутрен. Кетика кетахуан, диа дан кекасихнyа диексекуси сецара диам-диам. Кемудиан тахун 1740, Ресајиwа, сеоранг лурах пенгаwас баранг-баранг румах тангга керајаан, терлибат корупси баранг ситаан дан маин селингкух денган селир-селир ПБ II

Кеадаан политик yанг кацау дисертаи денган бербагаи скандал асмара иту менyебабкан банyак пихак тидак пуас. Кетидакпуасан деми кетидакпуасан терјади дан бермуара пада тимбулнyа пемберонтакан. Танггал 30 Јуни 1742, Картасура дидудуки пемберонтак Цина yанг берколабораси денган токох-токох лаиннyа yанг тидак пуас кепада ПБ II. Рату Амангкурат, ПБ II дан келуарга кератон лаиннyа терпакса менгунгси дан ујунг-ујунгнyа, Беланда лах yанг кембали “менyеламаткан” раја дан келуарганyа сехингга мерека берхутанг буди кепада колониалис Еропа терсебут.

Танггал 20 Десембер 1742, Картасура yанг телах дибебаскан пасукан Мадура -бекерја сама денган Беланда - дари пемберонтак, дисерахкан кембали кепада ПБ II. Танггал 21 Десембер 1742, Рату Амангкурат бертангис-тангисан денган анакнyа ПБ II ди Картасура карена демикиан бахагиа бахwа Картасура телах дибебаскан кембали дари пара пемберонтак.

Демикиан риwаyат сингкат кипрах Рату Амангкурат, сесосок перемпуан yанг пернах мењади раја атас раја сехингга семпат менентукан арах кебијаксанаан дари Керајаан. Далам каитан ини ада банyак хал yанг дапат дисимпулкан дари кисах Рату Амангкурат терсебут. Ди антаранyа адалах :

· Хидуп себагаи пермаисури мунгкин мерупакан кебахагиаан терсендири баги Рату Амангкурат wалаупун периоденyа цума 7 тахун (1719-1726 M). Намун мунгкин ада перасаан седих карена иа димаду денган адикнyа сендири.

· Себагаи ибу дари раја yанг масих муда, интервенсинyа ди дуниа перполитикан телах менyебабкан тимбулнyа пусат кекуасаан бару. Берсама Патих Дануреја, иа банyак менентукан кебијаксанаан ди пемеринтахан Матарам.

· Себагаи wанита yанг берполитик ди тингкат тингги, апалаги суаминyа АМ IV телах мангкат, кемунгкинан бесар Рату Амангкурат сангат кесепиан. Мунгкин итулах yанг менyебабканмyа иа лантас берселингкух. Посисинyа себагаи ибу сури телах менyеламатканнyа дари хукуман сементара пасанган селингкухнyа дихукум мати.

Сумбер : · Цхристопхер Буyерс,2002. Тхе Суракарта Династy, Оцтобер 2001-Јануарy 2002. Диаксес виа Интернет. · Wиллем Реммелинк, 2001. Перанг Цина. Пенербит Јендела, Wатес, Јогyакарта. [1] Амангкурат IV – yанг терцатат мемпунyаи 41 анак - адалах анак Пакубуwоно I (П Пугер). Пакубуwоно I адалах саудара Амангкурат II yанг денган дукунган Беланда берхасил мењади Раја Матарам сетелах менгкудета Сунан Мас / Амангкурат III (1703-1705)

БУПАТИ СУКАПУРА ке II Тахун 1674

(Раден Јаyаманггала / Раден Туменггунг Wирададаха II)

Сеwакту Рд. Јаyаманггала мењади Бупати пада тахун 1674, наманyа мењади Рд. Туменггунг Wирададаха II, намун амат дисаyангкан сифат белиау серта буди дан кегагаханнyа тидак семпат дисумбангкан кепада танах аир, карена сепулангнyа пелантикан ди Матарам, диwилаyах Банyумас мендадак сакит дан кемудиан wафат. Јеназахнyа тидак лангсунг димакамкан, намун лангсунг дибаwа ке Сукапура далам керанда/тамбела дан димакамкан ди Пасир Хуни кецаматан Сукараја. Итулах менгапа Кг. Бупати серинг дисебут “Далем Тамбела”. Кањенг Бупати менинггалкан 8 путра/путри yаиту :

1. Рд. Индраманггала

2. Рд. Wидјанггана

3. Нyи Рд. Гандапура

4. Нyи Рд. Апиах

5. Нyи Рд. Кусумахнагара

6. Нyи Рд. Леган

7. Нyи Рд. Дјанглангас

8. Рд. Мадјадикара

БУПАТИ СУКАПУРА ке ИИИ Тахун 1674 – 1723

(Раден Анггадипа / Рд. Туменггунг Wирададаха III)

Сукапура цериа, јалан-јалан дихиас, дисетиап перемпатан дибангун гапура дан дихиаси, сетиап гапура дихиаси олех даун берингин, мангле серта бубуаи. Апалаги дисекитар бангунан капрабон yанг мегах судах пенух хиасан yанг мембуат кецериаан иту иалах тиада лаин, yаиту пелипур хати Сукапура бесерта исинyа карна пенгганти Бупати II адалах Путра ке IV дари Кг. Бупати Wирададаха I, бернама Р. Анггадипа. Пада саат дилантик Р. Анггадипа диганти наманyа Р. Туменггунг Wирададаха III.

Цара мемимпин негара серта перхатиан пада ракyатнyа менгикути Кг. Далем Wирададаха I, намун сесуаи денган табиат белиау yанг куат ке-Исламаннyа карена седари кецил белиау менунтут илму ке Панембахан Wали Yулох Сyех Хаји Абдоел Мохји, дари Памијахан yанг дикераматкан дан теркенал сампаи кини. Денган бегиту кеадаан сеиси Сукапура пада заман иту селаин Кг. Бупати менсиаркан агама Ислам, белиау југа менгикути сyариат Наби Мухамад С.А.W., буах пемикиран серта апа yанг димилики Кг. Бупати, негара бертамбах тентерам рахарја, денган дибанту 4 путра yанг сетиа кепада Кг. Wирададаха III. Ке 4 путра масинг-масинг дибери кепангкатан патих денган кеwајибан yанг бербеда;

1. . Далем. Јоеданагара, тугаснyа мењага кеаманан негара.
2. . Р. Анггадипа II yанг бернама Далем Абдоел, тугаснyа мемајукан пертаниан дан иригаси yанг манфаатнyа дапат дирасакан сампаи секаранг, саwах-саwах yанг берхасил дибука yанг теркенал сампаи кини, yаиту Леуwи Будах дан Колеберес дикецаматан Сукараја секаранг, иригаси yаиту ди Паменгпеук, Сукапура yаиту Иригаси Цибагањинг дан Цирамајаyа ди Мангунреја.
3. . Р. Соманагара, тугаснyа адалах сесуаи денган наманyа, yаиту менгурус дан менгатур администраси негара.
4. . Р. Индратароена, тугаснyа адалах менгурус дан менгатур кеуанган негара.

Кг. Бупати Wирададаха III, селаин теркенал кекаyааннyа, пенгетахуан серта илмунyа југа теркенал денган банyак путра-путри, карена путра-путринyа саја ада 62 yаиту :

1. Рд. Јоеданагара
2. Рд. Соебаманггала (Пенерус Бупати)
3. Рд. Анггадипа/Далем Абдоел
4. Рд. Мандоера
5. Нyи Рд. Радји
6. Рд. Соериадината
7. Рд. Индраманггала
8. Рд. Дипанагара
9. Рд. Тјандракоесоемах
10. Рд. Индратароена
11. Нyи Рд. Импоен
12. Нyи Рд. Идјах
13. Рд. Рарап
14. Рд. МС. Багоес
15. Нyи Рд. Поеспа
16. Нyи Рд. Wинадјенг Халимах
17. Нyи Рд. Дита
18. Рд. Дјиwаманггала
19. Нyи Рд. Патраданта
20. Рд. Лингга(Леган)
21. Нyи Рд. Арди
22. Рд. Арсабаја
23. Рд. Соетра
24. Рд. Тјандраманггала
25. Рд. Беток
26. Нyи Рд. Ика
27. Рд. Соеманагара
28. Нyи Рд. Коесоемакаратон
29. Рд. Индра Wидјаја
30. Рд. Кертиманггала
31. Рд. Соебанг
32. Рд. Wирадиманггала
33. Нyи Рд. Wиратсари
34. Рд. Абдоел Мох. Арип
35. Рд. Wиранагара
36. Рд. Тиртапрадја
37. Рд. Мертаманггала
38. Нyи Рд. Дјахах
39. Рд. Сингадипрана
40. Нyи Рд. Соеманимбанг
41. Рд. Радјаманггала
42. Рд. Дјагасатрое
43. Рд. Сингадиманггала
44. Рд. Дароес (Дарое)
45. Нyи Рд. Доеји ( Деwи)
46. Рд. Бима
47. Рд. Соемадиманггала
48. Рд. Карадината
49. Рд. Најапоеспа
50. Нyи Рд. Каримах
51. Рд. Бодонг
52. Рд. Wангсаманггала
53. Рд. Индрадината
54. Рд. Ардиманггала
55. Рд. Тјандрадината
56. Рд. Картадипа
57. Рд. Багоес II ( Салоенган )
58. Рд. Соерајоеда
59. Рд. Дјајаманггала
60. Рд. Картаманггала
61. Рд. Натаwатјана
62. Рд. Гандапрадја

Итулах себабнyа белиау дисебут “Далем Саwидак” (Саwидак = 60)

Аwал Пемеринтахан Нама аслинyа адалах Раден Мас Прабасуyаса, путра Амангкурат IV дари пермаисури кетурунан Сунан Кудус. Иа дилахиркан пада танггал 8 Десембер 1711.

Пакубуwана II наик такхта танггал 15 Агустус 1726 далам усиа 15 тахун. Карена масих сангат муда, беберапа токох истана берсаинг унтук менгуасаинyа. Пара пејабат Картасура пун тербаги мењади дуа келомпок, yаиту голонган yанг берсахабат денган ВОЦ дипелопори Рату Амангкурат (ибу сури), дан голонган анти ВОЦ дипелопори Патих Цакрајаyа.

Токох пентинг лаин адалах Арyа Мангкунегара какак Пакубуwана II {лаин ибу} yанг дулу терлибат Перанг Суксеси Јаwа Кедуа, намун менyерах дан диампуни аyахнyа (Амангкурат IV). Кини иа мењади токох куат yанг дибенци Патих Цакрајаyа. Пада тахун 1728 Цакрајаyа берхасил мењебакнyа сеолах иа берселингкух денган истри Пакубуwана II. Атас десакан Пакубуwана II, ВОЦ терпакса мембуанг Арyа Мангкунегара ке Срилангка, кемудиан ке Тањунг Харапан.

Пада тахун 1732 терјади перселисихан антара Пакубуwана II денган Патих Цакрајаyа (yанг југа бергелар Дануреја). Пакубуwана II меминта ВОЦ мембуанг патихнyа иту тахун 1733. Тенту саја ВОЦ мелаксанакан перминтаан терсебут денган сенанг хати. Себагаи патих бару иалах Натакусума yанг тернyата југа анти ВОЦ.

Хубунган Пакубуwана II денган ВОЦ пада аwалнyа меманг цукуп баик. Пакубуwана II сецара рутин менгангсур хутанг-хутанг биаyа перанг сејак заман какекнyа, Пакубуwана I дахулу.

Гегер Пацинан Пемберонтакан оранг-оранг Цина yанг југа дикенал денган нама Гегер Пацинан пада Октобер 1740 мењади пенyебаб рунтухнyа Картасура. Перистиwа ини дипицу олех пембантаиан wарга Цина олех масyаракат Еропа ди Батавиа атас изин Адриаан Валцкениер, губернур јендерал ВОЦ саат иту.

Wарга Цина yанг селамат менyингкир ке тимур меланцаркан акси пенyербуан терхадап пос-пос ВОЦ yанг мерека темуи. Пакубуwана II дидесак каум анти ВОЦ супаyа мендукунг пемберонтакан Цина. Мака, пада булан Новембер 1741 Пакубуwана II пун менгирим 20.000 прајурит мембанту каум пемберонтак менгепунг кантор ВОЦ ди Семаранг. Себелумнyа, иа југа менумпас гарнисун ВОЦ yанг бертугас ди Картасура булан Јули 1741.

Јатухнyа Картасура Цакранинграт IV бупати Мадура (барат) адалах ипар Пакубуwана II намун мембенци пемеринтахан Картасура yанг дианггапнyа боброк. Иа менаwаркан дири мембанту ВОЦ асалкан дибанту лепас дари Картасура. ВОЦ терпакса менерима таwаран иту.

Кеадаан пун бербалик. Каум Цина дипукул мундур. Пакубуwана II менyесал телах мемусухи ВОЦ yанг кини унггул сетелах дибанту Мадура. Пердамаиан пун дијалин.[[ Каптен Барон вон Хохендорфф]] тиба ди Картасура булан Марет 1742 себагаи wакил ВОЦ менандатангани перјањиан дамаи денган Пакубуwана II.

Пердамаиан ини мембуат пара пемберонтак сакит хати. Мерека менгангкат раја бару, yаиту Раден Мас Гаренди (цуцу Амангкурат III yанг бару берусиа 12 тахун) денган гелар Амангкурат V алиас Сунан Кунинг (карена мемимпин каум кулит кунинг). Маyоритас пемберонтак кини букан лаги каум Цина, мелаинкан оранг-оранг Јаwа анти ВОЦ, yанг семакин банyак бергабунг.

Пада булан Јуни 1742 Патих Натакусума yанг анти ВОЦ дибуанг Пакубуwана II. Пара пемберонтак мембалас денган менyербу Картасура сецара бесар-бесаран. Пакубуwана II дан вон Хохендорфф пун меларикан дири ке Понорого.

Мендирикан Суракарта Цакранинграт IV берхасил меребут Картасура булан Десембер 1742 дан мендесак ВОЦ агар Пакубуwана II дибуанг саја карена динилаи тидак сетиа. Намун ВОЦ менолак перминтаан иту карена Пакубуwана II масих биса диманфааткан. Цакранинграт IV терпакса менyерахкан Картасура карена кхаwатир ВОЦ батал мембанту кемердекаан Мадура.

Пакубуwана II кембали ке Картасура булан Новембер 1743. Себелумннyа, Сунан Кунинг телах тертангкап пада булан Октобер. Перјањиан денган ВОЦ семакин мембераткан Пакубуwана II. Селаин хутанг атас биаyа перанг yанг wајиб дилунаси, раја југа диларанг менгангкат путра махкота дан патих танпа мендапат персетујуан ВОЦ терлебих дахулу.

Карена истана Картасура судах ханцур, Пакубуwана II мемутускан унтук мембангун истана бару ди деса Сала, yанг бернама Суракарта. Истана бару ини дитемпатинyа мулаи тахун 1745.

Кеадаан Суракарта Белум Аман Посиси Цакранинграт IV макин куат. Иа банyак меребут даерах-даерах ди Јаwа Тимур далам пенумпасан Гегер Пацинан. Даерах-даерах терсебут ингин димасукканнyа ке далам wилаyах Мадура, намун дитолак ВОЦ.

Цакранинграт IV акхирнyа мемберонтак пула. ВОЦ сецара ресми мемеранги бекас секутунyа иту пада Фебруари 1745. Беберапа булан кемудиан Цакранинграт IV тердесак дан меларикан дири ке Бањармасин. Намун, султан негери иту јустру менангкап дан менyерахканнyа кепада ВОЦ. Цакранинграт IV пун дибуанг ке Тањунг Харапан.

Сиса-сиса пендукунг пемберонтакан Цина yанг масих бертахан адалах Раден Мас Саид путра Арyа Мангкунегара. Пакубуwана II менгумумкан саyембара берхадиах танах Сокаwати унтук сиапа саја yанг берхасил меребут даерах иту дари танган Мас Саид.

Пангеран Мангкубуми адик Пакубуwана II меменангкан саyембара иту тахун 1746. Иа дулу југа икут мендукунг пемберонтакан Цина, намун кембали ке истана дан дитерима Пакубуwана II. Саинган политикнyа, yаиту Патих Принггалаyа мембујук раја супаyа тидак менyерахкан хадиах саyембара терсебут.

Мунцул пула[[ Барон ван Имхофф]] губернур јендерал ВОЦ yанг мемперкерух суасана. Иа датанг ке Суракарта мендесак Пакубуwана II агар менyеwакан даерах песисир кепада ВОЦ денган харга 20.000 реал тиап тахун. Пангеран Мангкубуми менентанг хал иту. Терјадилах пертенгкаран ди мана Барон ван Имхофф менгхина Мангкубуми ди депан умум.

Акхир Пемеринтахан Пакубуwана II Пангеран Мангкубуми сакит хати дан менинггалкан Суракарта унтук бергабунг денган Мас Саид сејак Меи 1746. Мелетуслах перанг саудара yанг олех пара сејараwан дисебут Перанг Суксеси Јаwа Кетига.

Ди тенгах панаснyа суасана перанг, Пакубуwана II јатух сакит акхир тахун 1749. Барон вон Хохендорфф, каwан ламанyа yанг кини мењабат губернур песисир Јаwа багиан тимур лаут, тиба ди Суракарта себагаи сакси ВОЦ атас јаланнyа пергантиан раја. Пакубуwана II бахкан менyерахкан кедаулатан керајаан сецара пенух кепада вон Хохендорфф.

Перјањиан пун дитандатангани танггал 11 Десембер 1749 себагаи титик аwал хилангнyа кедаулатан Касунанан Суракарта ке танган Беланда. Сејак иту, ханyа ВОЦ yанг берхак мелантик раја-раја кетурунан Матарам (Суракарта, Yогyакарта, Мангкунегаран, дан Пакуаламан). Пературан ини терус берлаку сампаи заман кемердекаан Индонесиа.

Пакубуwана II акхирнyа менинггал дуниа акибат сакитнyа иту танггал 20 Десембер 1749, дан дигантикан путранyа yанг бергелар Пакубуwана III.

Цататан Пакубуwана III мелањуткан Перанг Суксеси Јаwа III мелаwан каум пемберонтак, yаиту:

1.Пангеран Мангкубуми, паманнyа, келак бергелар Хаменгкубуwана I.

Силсилах Сри Султан Хаменгку Буwоно I

Бабад Раја-Раја Јаwа (Тумапел) Тунггул Аметунг Маеса Wонг Ателенг Маеса Цемпака / Рату Ангабхаyа / Батара Нарасинга Кертарајаса Јаyаwардана / Раден Wијаyа Три Буwана Тунгга Деwи / Бхре Кахурипан II Бхре Пајанг I Wикрамаwардана / Хyанг Wисеса / Р Цагаксали Кертаwијаyа / Бхре Тумапел III Рајасаwардана / Браwијаyа II Лембу Амисани / Р. Путро / Р. Пурwаwисеса Бхре Туњунг / Панданалас / Р. Сиwоyо Кертабуми / Браwијаyа V / Р Алит / Ангкаwијаyа Р Бондхан Кејаwан / Лембупетенг Таруб Р Депок / Ки Агенг Гетас Пандоwо Багус Сунггам / Ки Агенг Село Силсилах Хаменгку Буwоно I Ки Агенг Анис (Нгенис) Ки Агенг Пеманахан / Матарам Р Сутоwијоyо / Панембахан Сенопати Панембахан Хади Прабу Ханyокроwати Султан Агунг Прабу Ханyокрокусумо Сунан Прабу Амангкурат Агунг Кањенг Сусухунан Пакубуwоно I - Картасура Синуwун Прабу Мангкурат IV - Картасура Пангеран Хадипати Мангкунагоро - Картасура Кањенг Сусухунан Паку Буwоно II Пангеран Хадипати Хадиwијоyо Пангеран Харио Мангкубуми - Хаменгку Буwоно I Кањенг Султан Хаменгку Буwоно II К Г П Адипати Арио Паку Алам I

Белиау мемеринтах ди Yогyакарта, тахун 1755. Терлахир денган нама Раден Мас Сујоно yанг мерупакан адик Кањенг Сусухунан Паку Буwоно II ди Суракарта. Пада тахун 1746 иа мемберонтак карена Паку Буwоно II менгингкари јањи мемберикан даерах Сукаwати (секаранг Сраген) атас кеменанган Мангкубуми мелаwан Раден Мас Саид. Пемберонтакан терсебут беракхир денган терцапаинyа Перјањиан Гианти (13 Фебруари 1755) yанг менyатакан бахwа сепарух Матарам мењади милик Мангкубуми. Далам перјањиан иту пула Мангкубуми диакуи себагаи Султан Хаменгку Буwоно I yанг бергелар Сенопати Инг Нгалого Саyидин Панотогомо Кхалифатуллах денган каратоннyа ди Yогyакарта. (http://www.babadbali.com/babad/babadpage.php?id=550988)

Кесултанан Нгаyогyакарта Хадининграт мерупакан седикит дари пенинггалан сејарах керајаан-керајаан ди Нусантара yанг масих хидуп хингга кини, дан масих мемпунyаи пенгарух луас ди каланган ракyатнyа.

Касултанан Нгаyогyакарта Хадининграт дидирикан олех Пангеран Мангкубуми yанг кемудиан бергелар Сри Султан Хаменгкубуwоно I пада тахун 1755. Пемеринтах Хиндиа Беланда менгакуи Касултанан Нгаyогyакарта Хадининграт себагаи керајаан денган хак менгатур румах тангга сендири. Семуа иту динyатакан ди далам контрак политик. Контрак политик теракхир Касултанан терцантум далам Стаатсблад 1941, Но. 47.

Берикут ини мерупакан Султан-султан yанг мемеринтах ди Касултанан Нгаyогyакарта Хадининграт сејак аwал дидирикан хингга секаранг адалах :

1. Султан Хаменгку Буwоно I Султан Хаменгку Буwоно I (6 Агустус 1717 – 24 Марет 1792) терлахир денган нама Раден Мас Сујана yанг мерупакан адик Сусухунан Матарам II Суракарта. Султан Хаменгкубуwана I далам сејарах теркенал себагаи Пангеран Мангкубуми пада wакту себелум наик тахта керајаан Нгаyогyакарта, белиау адалах путра Сунан Прабу дан саудара муда Сусухунан Пакубуwана II. Карена берселисих денган Пакубуwана II, масалах суксеси, иа мулаи менентанг Пакубуwана II (1747) yанг мендапат дукунган Вереенигде Оост Индисцхе Цомпагние атау лебих теркенал себагаи Компени Беланда (перанг Перебутан Махкота III ди Матарам).

Далам пертемпураннyа мелаwан какакнyа, Пангеран Мангкубуми денган бантуан панглиманyа Раден Мас Саид, тербукти себагаи ахли сиасат перанг yанг улунг, сеперти тернyата далам пертемпуран-пертемпуран ди Гробоган, Демак дан пада пунцак кеменанганнyа далам пертемпуран ди тепи Сунгаи Багаwанта. Дисана Панглима Беланда Де Цлерцк берсама пасуканнyа диханцуркан (1751). перистиwа лаин yанг пентинг менyебабкан Пангеран Мангкубуми тидак сука беркомпроми денган Компени Беланда.

Пада тахун 1749 Сусухунан Пакубуwана II себелум мангкат менyерахкан керајаан Матарам кепада Компени Беланда; Путра Махкота динобаткан олех Компени Беланда мењади Сусухунан Пакубуwана III. Кемудиан хари Раден Мас Саид берцекцок денган Пангеран Мангкубуми дан акхирнyа дибери кекуасаан танах дан мендапат гелар пангеран Мангкунегара.

Пангеран Мангкубуми тидак менгакуи пенyерахан Матарам кепада Компени Беланда. Сетелах пихак Беланда беберапа кали гагал менгајак Пангеран Мангкубуми берундинг менгхентикан перанг дикиримкан сеоранг Араб дари Батавиа yанг менгаку улама yанг датанг дари Танах Суци. Беркат пембујук ини акхирнyа диадакан перјањиан ди Гиyанти (себелах тимур кота Суракарта) антара Пангеран Мангкубуми дан Компени Беланда серта Сусухунан Пакубуwана III (1755).

Менурут Перјањиан Гиyанти иту керајаан Матарам дипецах мењади дуа, иалах керајаан Суракарта yанг тетап дипимпин олех Сусухунан Пакубуwана III дан керајаан Нгаyогyакарта дибаwах Пангеран Мангкубуми диакуи себагаи Султан Хаменгкубуwана I yанг бергелар Сенопати Инг Нгалага Саyидин Панатагама Кхалифатуллах денган каратоннyа ди Yогyакарта. Атас кехендак Султан Хаменгкубуwана I кота Нгаyогyакарта (Јогја менурут уцапан секаранг) дијадикан ибукота керајаан. Кецуали мендирикан истана бару, Хаменгкубуwана I yанг бердарах сени мендирикан бангунан темпат берценграма Таман Сари yанг терлетак ди себелах барат истананyа.

Кисах пембагиан керајаан Матарам II ини дан пеперанган антара пангеран-пангераннyа меребут кекуасаан дигубах олех Yасадипура мењади карyа састра yанг дисебут Бабад Гиyанти. Султан Хаменгкубуwана I дикенал олех ракyатнyа себагаи панглима, негараwан дан пемимпин ракyат yанг цакап. Белиау менинггал пада тахун 1792 Масехи далам усиа тингги дан димакамкан Астана Касуwарган ди Имогири. Путра Махкота менггантиканнyа денган гелар Султан Хаменгкубуwоно II. Хаменгкубуwана I дианугерахи гелар пахлаwан насионал Индонесиа пада перингатан Хари Пахлаwан пада 10 Новембер 2006. (http://www.beritaunik.net/unik-aneh/silsilah-lengkap-raja-raja-ngayogyakarta-hadiningrat.html)

Сри Султан Хаменгкубуwана I (лахир ди Картасура, 6 Агустус 1717 – менинггал ди Yогyакарта, 24 Марет 1792 пада умур 74 тахун) мерупакан пендири секалигус раја пертама Кесултанан Yогyакарта yанг мемеринтах тахун 1755 - 1792

Асал-Усул

Нама аслинyа адалах Раден Мас Сујана yанг сетелах деwаса бергелар Пангеран Мангкубуми. Иа мерупакан путра Амангкурат IV раја Касунанан Картасура yанг лахир дари селир бернама Мас Аyу Тејаwати пада танггал 6 Агустус 1717.

Пада тахун 1740 терјади пемберонтакан оранг-оранг Цина ди Батавиа yанг менyебар сампаи ке селурух Јаwа. Пада муланyа, Пакубуwана II (какак Мангкубуми) мендукунг пемберонтакан терсебут. Намун, кетика менyаксикан пихак ВОЦ унггул, Пакубуwана II пун берубах пикиран.

Пада тахун 1742 истана Картасура дисербу каум пемберонтак . Пакубуwана II терпакса мембангун истана бару ди Суракарта, седангкан пемберонтакан терсебут акхирнyа дапат дитумпас олех ВОЦ дан Цакранинграт IV дари Мадура.

Сиса-сиса пемберонтак yанг дипимпин олех Раден Мас Саид (кепонакан Пакубуwана II дан Мангкубуми) берхасил меребут танах Сукоwати. Пакубуwана II менгумумкан саyембара берхадиах танах селуас 3.000 цацах унтук сиапа саја yанг берхасил меребут кембали Сукоwати. Мангкубуми денган берхасил менгусир Мас Саид пада тахун 1746, намун иа дихаланг-халанги Патих Принггалаyа yанг менгхасут раја супаyа мембаталкан перјањиан саyембара.

Датанг пула Барон ван Имхофф губернур јендерал ВОЦ yанг макин мемперкерух суасана. Иа мендесак Пакубуwана II супаyа менyеwакан даерах песисир кепада ВОЦ сехарга 20.000 реал унтук мелунаси хутанг кератон терхадап Беланда. Хал ини дитентанг Мангкубуми. Акибатнyа, терјадилах пертенгкаран ди мана Барон ван Имхофф менгхина Мангкубуми ди депан умум.

Мангкубуми yанг сакит хати менинггалкан Суракарта пада булан Меи 1746 дан менггабунгкан дири денган Мас Саид себагаи пемберонтак.Себагаи икатан габунган Мангкубуми менгаwинкан Мас Саид денган путеринyа yаиту Рара Интен атау Густи Рату Бендоро.

Генеологис Хаменгку Буwана I

Хаменгку Буwана I сецара генеологис адалах кетурунан Браwијаyа V баик дари аyаханданyа Амангкурат IV маупун дари ибунданyа Мас Аyу Тејаwати. Дари гарис аyаханданyа силсилах кеатас yанг менyамбунг сампаи Браwијаyа V сецара умум судах пада дикетахуи намун дари пихак ибунданyа масих седикит yанг менгунгкапканнyа. Дари Браwијаyа V сеоранг дари путеранyа бернама Јака Дхалак yанг кемудиан менурункан Wасисроwо атау Пангеран Панггунг. Пангеран Панггунг селањутнyа берпутера Пангеран Алас yанг мемилики анак бернама Туменггунг Перампилан. Туменггунг Перампилан менгабдикан дири ди пајанг пада Султан Хадиwијаyа дан белиау берпутера Кyаи Цибкакак ди Кепундунг јаwа Тенгах.Селањутнyа Ктаи Цибкакак ини менурункан путра бернама Кyаи Ресоyуда. дари Ресоyуда ини менурункан путра бернама Нгабехи Хондороко yанг селањутнyа пунyа анак путри бернама Мас Аyу Тејаwати, ибунда Хаменгку Буwана I. [сунтинг] Перанг Тахта Јаwа Кетига

Перанг антара Мангкубуми мелаwан Пакубуwана II yанг дидукунг ВОЦ дисебут пара сејараwан себагаи Перанг Суксеси Јаwа III. Пада тахун 1747 диперкиракан кекуатан Мангкубуми менцапаи 13.000 оранг прајурит.

Пертемпуран деми пертемпуран дименангкан олех Мангкубуми, мисалнyа пертемпуран ди Демак дан Гробоган. Пада акхир тахун 1749, Пакубуwана II сакит парах дан мераса кематианнyа судах декат. Иа пун менyерахкан кедаулатан негара сецара пенух кепада ВОЦ себагаи пелиндунг Суракарта танггал 11 Десембер.

Сементара иту Мангкубуми телах менгангкат дири себагаи раја бергелар Пакубуwана III танггал 12 Десембер ди маркаснyа, седангкан ВОЦ менгангкат путра Пакубуwана II себагаи Пакубуwана III танггал 15. Денган демикиан тердапат дуа оранг Пакубуwана III. Yанг сату дисебут Сусухунан Суракарта, седангкан Мангкубуми дисебут Сусухунан Кебанаран, карена бермаркас ди деса Кебанаран ди даерах Матарам.

Перанг кембали берлањут. Пертемпуран бесар терјади ди тепи Сунгаи Богоwонто тахун 1751 ди мана Мангкубуми менгханцуркан пасукан ВОЦ yанг дипимпин Каптен де Цлерцк. Оранг Јаwа менyебутнyа Каптен Клерек. [сунтинг] Бербаги Wилаyах Кекуасаан

Пада тахун 1752 Мангкубуми денган Раден Мас Саид терјади перселисихан.Перселисихан ини берфокус пада кеунггулан супремаси Тунггал атас Матарам yанг тидак тербаги.Далам јајак пендапат дан пемунгутан суара дукунган кепада Раден Мас Саид олех каланган елите Јаwа дан токох токох Матарам менцапаи суара yанг булат менгалахкан дукунган дан пилихан кепада Мангкубуми.Далам дукунган елите Јаwа менемуи факта калах денган Раден Мас Саид мака Мангкубуми менггунакан кекуатан берсењата унтук менгалахкан Раден Мас Саид тетапи Мангкубуми менемуи кегагалан.Раден Мас Саид куат далам дукунган-пилихан олех елите Јаwа дан југа куат далам кекуатан берсењата.Мангкубуми бахкан менерима кекалахан yанг сангат телак дари менантунyа yаиту Раден Мас Саид.Акибат кекалахан yанг телак Мангкубуми кемудиан менемуи ВОЦ менаwаркан унтук бергабунг дан бертига денган Паку Буwоно III сепакат менгхадапи Раден Мас Саид.

Таwаран Мангкубуми унтук бергабунг менгалахкан Раден Мас Саид акхирнyа дитерима ВОЦ тахун 1754. Пихак ВОЦ диwакили Ницолаас Хартингх, yанг мењабат губернур wилаyах песисир утара Јаwа. Себагаи перантара адалах Сyаикх Ибрахим, сеоранг Турки. Перудинган-перундинган денган Мангкубуми менцапаи кесепакатан, Мангкубуми бертему Хартингх сецара лангсунг пада булан Септембер 1754.

Перундинган денган Хартингх менцапаи кесепакатан. Мангкубуми мендапаткан сетенгах wилаyах керајаан Пакубуwана III, седангкан иа мерелакан даерах песисир дисеwа ВОЦ сехарга 20.000 реал денган кесепакатан 20.000 реал дибаги дуа;10.000 реал унтук диринyа Мангкубуми дан 10.000 реал унтук Пакубуwоно III.

Акхирнyа пада танггал 13 Фебруари 1755 дилакукан пенандатанганан насках Перјањиан Гиyанти yанг менгакуи Мангкубуми себагаи Султан Хаменгкубуwана I. Wилаyах керајаан yанг дипимпин Пакубуwана III дибелах мењади дуа. Хаменгкубуwана I мендапат сетенгах багиан.Перјањиан Гиyанти ини југа мерупакан перјањиан персекутуан бару антара пемберонтак келомпок Мангкубуми бергабунг денган Пакубуwоно III дан ВОЦ мењади персекутуан унтук меленyапкан пемберонтак келомпок Раден Мас Саид.

Бергабунгнyа Мангкубуми денган ВОЦ дан Паку Буwоно III адалах пермулаан менују кесепакатан пембагиан Матарам мењади Суракарта дан Yогyакарта. Дари персекутуан ини дапат дипертанyакан; Менгапа Мангкубуми берседиа мембаги Керајаан Матарам седангкан перселлисихан денган менантунyа Раден Мас Саид берпангкал пада супремаси кедаулатан Матарам yанг тунггал дан тидак тербаги? Дари пихак ВОЦ лангсунг дапат дибаца бахwа денган пембагиан Матарам мењадикан ВОЦ кеберадааннyа ди wилаyах Матарам тетап дапат дипертаханкан. ВОЦ мендапат кеунтунган денган пембагиан Матарам. [сунтинг] Мендирикан Yогyакарта

Сејак Перјањиан Гиyанти wилаyах керајаан Матарам дибаги мењади дуа. Пакубуwана III тетап мењади раја ди Суракарта, Мангкубуми денган гелар Султан Хаменгкубуwана I мењади раја ди Yогyакарта.Мангкубуми секаранг судах мемилики кекуасаан дан мењади Раја мака тинггал керајаан темпат унтук мемеринтах белум димиликинyа.Унтук мендирикан Кератон/Истана Мангкубуми кепада ВОЦ менгајукан уанг персекот сеwа пантаи утара Јаwа тетапи ВОЦ саат иту белум мемилики yанг диминта олех Мангкубуми.

Пада булан Април 1755 Хаменгкубуwана I мемутускан унтук мембука Хутан Пабринган себагаи ибу кота Керајаан yанг мењади багиан кекуасааннyа . Себелумнyа, ди хутан терсебут пернах тердапат песангграхан бернама Нгаyогyа себагаи темпат перистирахатан саат менгантар јеназах дари Суракарта менују Имогири. Олех карена иту, ибу кота бару дари Керајаан yанг мењади багианнyа терсебут пун дибери нама Нгаyогyакарта Хадининграт, атау дисингкат Yогyакарта.

Сејак танггал 7 Октобер 1756 Хаменгкубуwана I пиндах дари Кебанаран менују Yогyакарта. Сеиринг берјаланнyа wакту нама Yогyакарта себагаи ибу кота керајааннyа мењади лебих популер. Керајаан yанг дипимпин олех Хаменгкубуwана I кемудиан лебих теркенал денган нама Кесултанан Yогyакарта. [сунтинг] Усаха Менаклуккан Суракарта

Хаменгкубуwана I мескипун телах берјањи дамаи намун тетап саја берусаха ингин менгембаликан керајаан wарисан Султан Агунг мењади утух кембали. Суракарта меманг дипимпин Пакубуwана III yанг лемах намун мендапат перлиндунган Беланда сехингга ниат Хаменгкубуwана I сулит диwујудкан, апалаги масих ада кекуатан кетига yаиту Мангкунегоро I yанг југа тидак сенанг денган Керајаан yанг терпецах, сехингга цита цита менyатукан кембали Матарам yанг утух букан монополи сеоранг саја.

Пада тахун 1788 Пакубуwана IV наик такхта. Иа мерупакан раја yанг јаух лебих цакап дарипада аyахнyа. Паку Буwоно IV себагаи пенгуаса мемилики кесамаан денган Хаменгку Буwоно I.Паку Буwоно IV југа ингин менгембаликан кеутухан Матарам.Далам лангках политикнyа Паку Буwоно IV менгабаикан Yогyакарта денган менгангкат саударанyа мењади Пангеран Мангкубуми, хал yанг менyебабкан кетеганган денган Хаменгку Буwоно I.Сетелах пенгангкатан саударанyа мењади Пангеран, Паку Буwоно IV југа тидак менгакуи хак wарис тахта путра Махкота ди Yогyакарта. Пихак ВОЦ ресах менгхадапи раја бару терсебут карена анцаман перанг тербука биса менyебабкан кеуанган ВОЦ теркурас кембали.

Паку Буwоно IV менгамбил лангках конфронтатиф денган Yогyакарта денган тидак мау менцабут нама "Мангкубуми" унтук саударанyа.Меманг далам Перјањиан Гиyанти тидак диатур сецара перманен соал суксеси Касултанан Yогyакарта, сехингга сикап конфронтатиф Паку Буwоно IV ини дапат дименгерти бахwа пенгуаса Суракарта мемахами танггунг Јаwаб Керајаан.

Сикап конфронтатиф Паку Буwоно IV ини бериринг денган мунцулнyа пенасехат пенасехат спиритуал yанг бералиран кеагамаан дан ини yанг мересахкан ВОЦ дан дуа пенгуаса лаиннyа, карена анцаман перанг yанг мелулух лантахкан Јаwа биса теруланг кембали.

Пада тахун 1790 Хаменгкубуwана I дан Мангкунегара I (алиас Мас Саид) кембали бекерја сама унтук пертама калинyа сејак заман пемберонтакан дулу. Мерека берсама ВОЦ бергерак менгепунг Пакубуwана IV ди Суракарта карена Паку Буwоно IV мемилики пенасехат пенасехат Спиритуал yанг мембуат кхаwатир ВОЦ. Пакубуwана IV акхирнyа менyерах унтук мембиаркан пенасехат пенасехат спиритуалнyа дибубаркан олех ВОЦ.Ини адалах керја сама далам кепентинган yанг сама yаиту менцегах берсатунyа пенасехат спиритуал денган голонган Нинграт yанг мерупакан анцаман потенсиал пемберонтакан кембали.

Хаменгкубуwана I пернах берупаyа агар путранyа дикаwинкан денган путри Паку Буwоно III раја Суракарта денган тујуан унтук берсатунyа кембали Матарам намун гагал. Пакубуwана IV yанг мерупакан wарис дари Паку Буwоно III лахир унтук менггантикан аyахнyа. [сунтинг] Себагаи Пахлаwан Насионал

Хаменгкубуwана I менинггал дуниа танггал 24 Марет 1792. Кедудуканнyа себагаи раја Yогyакарта дигантикан путранyа yанг бергелар Хаменгкубуwана II.

Хаменгкубуwана I адалах пелетак дасар-дасар Кесултанан Yогyакарта. Иа дианггап себагаи раја тербесар дари келуарга Матарам сејак Султан Агунг. Yогyакарта меманг негери бару намун кебесараннyа wакту иту телах берхасил менгунггули Суракарта. Ангкатан перангнyа бахкан лебих бесар дарипада јумлах тентара ВОЦ ди Јаwа.

Хаменгкубуwана I тидак ханyа сеоранг раја бијаксана yанг ахли далам стратеги берперанг, намун југа сеоранг пецинта кеиндахан. Карyа арситектур пада јаманнyа yанг монументал адалах Таман Сари Кератон Yогyакарта.Таман Сари ди ранцанг олех оранг беркебангсаан Португис yанг тердампар ди лаут селатан дан мењади ахли бангунан Касултанан денган нама Јаwа Деманг Тегис.

Мескипун пермусуханнyа денган Беланда беракхир дамаи намун букан берарти иа берхенти мембенци бангса асинг терсебут. Хаменгкубуwана I пернах менцоба мемперламбат кеингинан Беланда унтук мендирикан себуах бентенг ди лингкунган кератон Yогyакарта. Иа југа берусаха керас менгхаланги пихак ВОЦ унтук икут цампур далам урусан пемеринтаханнyа. Пихак Беланда сендири менгакуи бахwа перанг мелаwан пемберонтакан Пангеран Мангкубуми адалах перанг терберат yанг пернах дихадапи ВОЦ ди Јаwа (сејак 1619 - 1799).

БУПАТИ СУКАПУРА ке ИВ Тахун 1723-1745

(Рд. Соебаманггала / Рд. Туменггунг Wирададаха IV)

Сетелах Рд. Соебаманггала менгганти Аyахнyа, наманyа диганти мењади Рд. Туменггунг Wирададаха IV. Белиау теркенал себагаи Бупати пенгхулу атау пемимпин агама, карна седари кецил белиау бергуру кепада Панембахан Wали Yулох Сyех Хаји Абдоел Мохји ди Памијахан, кецаматан Карангнунггал.

Беркуасанyа белиау тидак лама карена wафат, јеназахнyа димакамкан тидак јаух дари макам Сyецх Абдоел Мохји ди Памијахан олех карена иту диринyа дисебут “Далем Памијахан”. Селама Кг. Далем мењабат себагаи бупати семуа берјалан ланцар дан мулус, намун саyангнyа тидак мемпунyаи кетурунан себагаи пенгганти белиау. Кеемпат патихнyа (лихат Сејарах Тасикмалаyа багиан 2) масинг-масинг тидак берседиа менерима јабатан бупати, пада саат бермусyаwарах саудара yанг палинг туа, yаиту Патих I бернама Р. Јоеданагара мемберикан саран кепада саудара лаиннyа, yаиту менгингат серта менгикути батиннyа, тидак акан ада сату турунанпун диантара пара саудара yанг акан мампу менерима тампук кебупатиан Сукапура, кецуали дари турунан Р. Анггадипа II алиас “Далем Абдоел”, (Патих II), карена диринyалах yанг банyак берјаса кепада Сукапура серта исинyа пада заман белиау. Сетелах пара саудара менденгаркан саран Далем Јоеданагара мерека тидак рагу лаги, лангсунг менгангкат Р. Деманг Сетјапати путра Кг. Далем Абдоел yанг сејак кецил диасух олех Кг. Далем Wирададаха IV.

Раден Анггадипа/Далем Абдоел берпутра 14 оранг yаиту :

1. Рд. Деманг Сетјапати
2. Рд. Анггадиwиредја
3. Рд. Анггапрадја
4. Рд. Дјајаwигуна
5. Нyи Рд./ Катјинагара
6. Нyи Рд. Бандое
7. Рд. Соерадиредја
8. Рд. Анггадипа
9. Рд. Сидјах
10. Нyи Рд. Дјандипоера
11. Нyи Рд. Соемадикара
12. Нyи Рд. Гимбар
13. Нyи Рд. Соерианагара

Јулукан Пангеран Самбернyаwа диберикан олех Ницолаас Хартингх, губернур ВОЦ, карена ди далам пеперанган РМ. Саид селалу мембаwа кематиан баги мусух-мусухнyа.

Иа мениках денган сеоранг wанита петани бернама Рубиyах, yанг теркенал денган јулуканнyа "Матах Ати"

Риwаyат

Перјуанган РМ Саид димулаи берсамаан денган пемберонтакан ласкар Тионгхоа ди Картосуро пада 30 Јуни 1742 yанг дипимпин олех Раден Мас Гаренди (југа дисебут "Сунан Кунинг"), менгакибаткан тембок бентенг кратон Картасура сетингги 4 метер робох. Пакубуwоно II, Раја Матарам кетика иту меларикан дири ке Понорого. кетика иту РМ Саид берумур 19 тахун. Диа бергабунг берсама-сама унтук менунтут кеадилан дан кебенаран атас харкат дан мартабат оранг оранг Тионгхоа дан ракyат Матарам, yанг кетика иту тертиндас олех Кумпени Беланда (ВОЦ) дан Рајанyа сендири Пакубуwоно II.Гегер пецинан ини бераwал дари пемберонтакан оранг-оранг Цина терхадап ВОЦ ди Батавиа. Кемудиан мерека менггемпур Картасура,yанг дианггап себагаи керајаан бонека дари Беланда. Сејак Пасукан Цина менгепунг картасура пада аwал 1741, пара бангсаwан мулаи менинггалкан Кратон Картасура. РМ Саид мембангун пертаханан ди Рандулаwанг, себелах утара Суракарта, Иа бергабунг денган ласкар Сунан Кунинг мелаwан ВОЦ. Саид диангкат себагаи панглима перанг бергелар Пангеран Перанг Wедана Памот Бесур. Иа мениках денган Раден Аyу Кусума Патахати. Адапун Пангеран Мангкубуми јустру лари ке Семаранг, менемуи пенгуаса Беланда дан меминта диринyа дирајакан. ВОЦ менолак перминтаан иту. Иа кемудиан бергабунг денган Пугер ди Сукоwати. Беркат бантуан Беланда, пасукан Цина диусир дари Истана Картасура, енам булан кемудиан, Паку Буwоно II кембали ке Картасура мендапаткан истананyа русак. Иа меминдахкан Истана Матарам ке Соло (Суракарта). Кебијакан раја меминта бантуан асинг иту, тернyата харус дибаyар махал. Wилаyах пантаи утара мулаи Рембанг, Јаwа Тенгах, хингга Пасуруан, Сурабаyа дан Мадура ди Јаwа Тимур харус дисерахкан кепада ВОЦ. Сетиап пенгангкатан пејабат тингги Кератон wајиб мендапат персетујуан дари ВОЦ. Посиси раја так лебих дари Леенман, атау “Пемињам кекуасаан Беланда”. Пангеран Мангкубуми, акхирнyа кембали ке Кератон.

Пангеран Мангкубуми лалу бергабунг денган Мангкунегоро, yанг бергерилyа мелаwан Беланда ди педаламан Yогyакарта, Мангкунегара далам усиа 22 тахун, диникахкан унтук кедуа калинyа денган Раден Аyу Интен, Путери Мангкубуми. Сејак саат итулах РМ Саид мемакаи гелар Пангеран Адипати Мангкунегара Сенопати Паното Барис Лелоно Адикаренг Ното. Нама Мангкунегара диамбил дари нама аyахнyа, Пангеран Арyа Мангкунегара Картасура, yанг дибуанг Беланда ке Сри Лангка. Кетика РМ Саид масих берусиа дуа тахун, Арyа Мангкунегара дитангкап карена мелаwан кекуасаан Амангкурат IV (Паку Буwоно I) yанг дилиндунги ВОЦ дан акибат фитнах кеји дари Патих дануреја. Мунгкин карена итулах, Саид берјуанг мати-матиан мелаwан Беланда. Мелаwан Матарам дан Беланда сецара бергерилyа, Мангкунегара харус берпиндах-пиндах темпат. Кетика берада ди педаламан Yогyакарта иа менденгар кабар бахwа Паку Буwоно II wафат. Иа менемуи Мангкубуми, дан меминта мертуанyа иту берседиа диангкат мењади раја Матарам. Мангкубуми наик тахта ди Матарам Yогyакарта денган гелар Кањенг Сусухунан Пакубуwоно Сенопати Нгалока Абдуррахман Саyидин Панотогомо. Пенобатан ини терјади пада “тахун Алип” 1675 (Јаwа) атау 1749 Масехи. Мангкунегоро диангкат себагаи Патих –пердана ментери– секалигус панглима перанг дан истринyа, Раден Аyу Интен, диганти наманyа мењади Кањенг Рату Бандоро. Далам упацара пенобатан иту, Мангкунегара бердири ди сампинг Мангкубуми. Денган суара лантанг иа берсеру, “Wахаи калиан пара Бупати дан Прајурит, секаранг аку хендак менгангкат Аyах Пангеран Мангкубуми мењади раја Yогyа Матарам. Сиапа диа антара калиан менентанг, акулах yанг акан менгхадапи ди медан перанг” мески демикиан, пемеринтахан Матарам Yогyакарта берпусат ди Котагеде иту тидак диакуи Беланда. Сетелах селама сембилан тахун берјуанг берсама мелаwан кекуасаан Матарам дан ВОЦ, Мангкубуми дан Мангкунегара берселисих пахам, пангкал конфлик бермула дари wакатнyа Паку Буwоно II. Раја менyерахкан тахта Матарам кепада Беланда. Пангеран Адипати Аном, путера Махкота Паку Буwоно II, динобаткан себагаи раја Матарам олех Беланда, денган гелар Паку буwуно III, пада акхир 1749.

РМ Саид берперанг сепањанг 16 тахун мелаwан кекуасаан Матарам дан Беланда. Селама тахун 1741-1742, иа мемимпин ласкар Тионгхоа мелаwан Беланда. Кемудиан бергабунг денган Пангеран Мангкубуми селама сембилан тахун мелаwан Матарам дан Беланда, 1743-1752. Перјањиан Гиyанти пада 13 Фебруари 1755, себагаи хасил рекаyаса Беланда берхасил мембелах буми Матарам мењади дуа, Суракарта дан Yогyакарта, мерупакан перјањиан yанг сангат дитентанг олех РМ Саид карена берсифат мемецах белах ракyат Матарам.

Селањутнyа, иа берјуанг сендириан мемимпин пасукан мелаwан дуа керајаан Пакубуwоно III & Хаменгкубуwоно I (yаиту П. Мангкубуми,Паманнyа секалигус мертуа Белиау yанг дианггапнyа беркхианат дан дирајакан олех ВОЦ), серта пасукан Кумпени (ВОЦ), пада тахун 1752-1757. Селама курун wакту 16 тахун, пасукан Мангкоенагоро мелакукан пертемпуран себанyак 250 кали.

Далам мембина кесатуан бала тентаранyа, Саид мемилики мотто тији тибèх, yанг мерупакан кепендекан дари мати сији, мати кабèх; мукти сији, мукти кабèх (гугур сату, гугур семуа; сејахтера сату, сејахтера семуа). Денган мотто ини, раса кеберсамаан пасуканнyа терјага.

Тига пертемпуран дахсyат терјади пада периоде 1752-1757.Иа дикенал себагаи панглима перанг yанг берхасил мембина пасукан yанг милитан. Дари синилах иа дијулуки “Пангеран Самбернyаwа”, карена дианггап олех мусух-мусухнyа себагаи пенyебар маут. Кехебатан Мангкунегоро далам стратеги перанг букан ханyа дипуји пенгикутнyа мелаинкан југа дисегани лаwаннyа. Так куранг дари Губернур Директур Јаwа, Барон ван Хохендорфф, yанг беркуаса кетика иту, мемуји кехебатан Мангкунегоро. “Пангеран yанг сату ини судах сејак муданyа тербиаса денган перанг дан менгхадапи кесулитан. Сехингга тидак мау бергабунг денган Беланда дан кетерампилан перангнyа диперолех селама пенгембараан ди даерах педаламан.

Yанг пертама, пасукан Саид бертемпур мелаwан пасукан Мангкубуми (Султан Хаменгкубуwоно I) ди деса Касатриyан, барат даyа кота Понорого, Јаwа Тимур. Перанг иту терјади пада хари Јумат Клиwон, танггал 16 Сyаwал “тахун Је” 1678 (Јаwа) атау 1752 Масехи. Деса Касатриyан мерупакан бентенг пертаханан Саид сетелах берхасил менгуасаи даерах Мадиун, Магетан, дан Понорого.

Yанг кедуа, Мангкоенагоро бертемпур мелаwан дуа детасемен ВОЦ денган командан Каптен Ван дер Пол дан Каптен Беиман ди себелах селатан негери Рембанг, тепатнyа ди хутан Ситакепyак Султан менгирим пасукан далам јумлах бесар унтук менгханцуркан пертаханан Мангкунегоро. Бесарнyа пасукан Султан иту дилукискан Мангкунегоро “багаикан семут yанг берјалан бериринган тиада путус”. Кендати јумлах пасукан Мангкунегоро иту кецил, иа дапат мемукул мундур мусухнyа. Иа менгклаим цума кехиланган 3 прајурит теwас дан 29 мендерита лука. Ди пихак лаwан секитар 600 прајурит теwас. Перанг бесар yанг кедуа пецах ди хутан Ситакепyак, себелах селатан Рембанг, yанг бербатасан денган Блора, Јаwа Тенгах (Сенин Пахинг, 17 Сура, тахун Wаwу 1681 Ј / 1756 M).Пада пертемпуран ини, Мангкунегоро берхасил менебас кепала каптен Ван дер Пол денган танган киринyа дан дисерахкан кепада салах сату истринyа себагаи хадиах перкаwинан.

Yанг кетига, пенyербуан бентенг Вредебург Беланда дан кератон Yогyа-Матарам (Камис 3 Сапар, тахун Јумакир 1682 Ј / 1757 M).Перистиwа иту дипицу олех кекалутан тентара ВОЦ yанг менгејар Мангкунегара самбил мембакар дан мењарах харта бенда пендудук деса. Мангкунегоро мурка. Иа балик менyеранг пасукан ВОЦ дан Матарам. Сетелах меманцунг кепала Патих Матарам, Јоyосудирго, сецара диам-диам Мангкунегара мембаwа пасукан мендекат ке Кератон Yогyакарта. Бентенг ВОЦ, yанг летакнyа цума беберапа пулух метер дари Кератон Yогyакарта, дисеранг. Лима тентара ВОЦ теwас, ратусан лаиннyа меларикан дири ке Кератон Yогyакарта. Селањутнyа пасукан Мангкунегоро менyеранг Кератон Yогyакарта. Пертемпуран ини берлангсунг сехари пенух Мангкунегоро бару менарик мундур пасуканнyа мењеланг малам. Сербуан Мангкунегоро ке Кератон Yогyакарта менгунданг амарах Султан Хаменгку Буwоно I. Иа менаwаркан хадиах 500 реал, серта кедудукан себагаи бупати кепада сиапа саја yанг дапат менангкап Мангкунегара. Султан гагал менангкап Мангкунегоро yанг масих кепонакан дан југа менантунyа иту. ВОЦ, yанг тидак берхасил мембујук Мангкунегоро ке меја перундинган, мењањикан хадиах 1.000 реал баги семуа yанг дапат мембунух Мангкунегоро.

Перјањиан Салатига

Так сеоранг пун yанг берхасил мењамах Мангкунегара. Мелихат кенyатаан терсебут, Ницхолас Хартингх, пемимпин ВОЦ ди Семаранг, мендесак Сунан Паку Буwоно III меминта Мангкунегара ке меја пердамаиан. Сунан менгирим утусан менемуи Мангкунегоро, yанг југа саудара сепупунyа. Мангкунегара менyатакан берседиа берундинг денган Сунан, денган сyарат танпа мелибаткан ВОЦ. Сингкатнyа, Мангкунегара менемуи Сунан ди Кератон Суракарта денган дикаwал 120 прајуритнyа. Сунан мемберикан дана бантуан логистик себесар 500 реал унтук прајурит Мангкунегара.Акхирнyа, терјадилах пердамаиан денган Сунан Пакубуwана III yанг диформалкан далам Перјањиан Салатига, 17 Марет 1757. Пертемуан берлангсунг ди Деса Јемблунг, Wоногири. Сунан мемохон кепаданyа агар мау мембимбингнyа. Сунан мењемпут Мангкунегара ди Деса Тунггон, себелах тимур Бенгаwан Соло. Унтук менетапкан wилаyах кекуасаан Саид, далам перјањиан yанг ханyа мелибаткан Сунан Паку Буwоно III, дан сакси утусан Султан Хаменгку Буwоно I дан ВОЦ ини, дисепакати бахwа Саид диангкат себагаи Адипати Мији алиас мандири. Wалаупун ханyа себагаи адипати, кедудукан хукум менгенаи Мангкунегара I (нама кебесараннyа), тидаклах сама денган Сунан yанг дисебут себагаи Леенман себагаи пенггадух, пемињам кекуасаан дари Кумпени, мелаинкан сецара садар сејак дини иа менyадари себагаи "раја кецил", бахкан тингках лакунyапун менyираткан бахwа "диа адалах раја ди Јаwа Тенгах yанг ке-3". демикиан кенyатааннyа Кумпени пун мемперлакуканнyа себагаи раја ке III ди Јаwа Тенгах, селаин Раја I Сунан дан Раја II Султан.

Иа мемеринтах ди wилаyах Кедаунг, Матесих, Хонггобаyан, Сембуyан, Гунунг Кидул, Пајанг себелах утара дан Кеду. Акхирнyа, Мангкунегара мендирикан истана ди пинггир Кали Пепе пада танггал 4 Јимакир 1683 (Јаwа), атау 1756 Масехи. Темпат итулах yанг хингга секаранг дикенал себагаи Истана Мангкунегаран. Мангкунегара I терцатат себагаи раја Јаwа yанг пертама мелибаткан wанита ди далам ангкатан перанг. Селама мењаланкан пемеринтаханнyа, иа менерапкан принсип Тридарма.

Пасукан Wанита Ласкар Мангкунегара

Себанyак 144 ди антара прајуритнyа адалах wанита, тердири дари сату пелетон прајурит берсењата карабијн (сенапан), сату пелетон берсењата пенух, дан сату пелетон кавалери (пасукан беркуда). Мангкунегоро терцатат себагаи раја Јаwа yанг пертама мелибаткан wанита ди далам ангкатан перанг. Прајурит wанита иту бахкан судах диикуткан далам пертемпуран, кетика иа мемберонтак мелаwан Сунан, Султан дан ВОЦ. Селама 16 тахун берперанг, Мангкунегара менгајари wанита деса менгангкат сењата дан менунгганг куда ди медан перанг. Иа менугаскан секретарис wанита менцатат кејадиан ди пеперанган.

Тариан Циптаан Мангкунегоро

Тариан сакрал yанг телах дициптакан олех РМ.Саид (КГПАА Мангкоенагоро I), yаиту : 1.Бедхаyа Матарам-Сенапатен Англирмендунг (7 пенари wанита, песинден, дан пенабух wанита), себагаи перингатан перјуанган перанг Кесатриан Понорого. 2.Бедхаyа Матарам-Сенапатен Дирадамета (7 пенари приа, песинден, дан пенабух приа), себагаи монумен перјуанган перанг ди Хутан Ситакепyак. 3.Бедхаyа Матарам-Сенапатен Сукапратама (7 пенари приа, песинден, дан пенабух приа), монумен перјуанган перанг бедах бентенг Вредебург, Yогyакарта.

Гелар Пахлаwан Насионал

Пада 1983, пемеринтах менгангкат Мангкунегара I себагаи пахлаwан насионал, карена јаса-јаса кепахлаwананнyа.Мендапат пенгхаргаан Бинтанг Махапутра. Мангкунегара I мемеринтах wилаyах Кадаунг, Матесих, Хонггобаyан, Сембуyан, Гунунг Кидул, Пајанг себелах утара дан Кеду. Иа бертахта селама 40 тахун, дан wафат пада 28 Десембер 1795

Путра Махкота

Традиси Матарам денган Путра Махкота бергелар "Мангкунегара" димулаи олех путра сулунг Паку Буwоно I yаиту РМ.суро кемудиан мењади РМ. |Сурyокусумо дан себагаи путра махкота мењади Кањенг Пангеран Адипати Арyа Мангкунегара 'Картасура".

Кетика путра махкота судах мењади раја Матарам, нама дан гелар сеперти РМ.Суро, РМ. Сурyокусумо дан Мангкунегара дикенакан пада путра сулунгнyа југа сехингга Пангеран Мангкунегара yанг дибуанг ке Цеyлон ини адалах путра махкота керајаан Матарам.

Кетика пенггесеран кедудукан путра махкота дилакукан олех келомпок РМ.сурyади (келак мењади Паку Буwоно II), кедудукан Пангеран Мангкунегара тидак дилепас тетапи ката "арyа" диганти мењади "Аном" yанг артинyа муда.Пенггантиан ини секалигус менггесер кедудукан путра махкота yанг харус берсyарат "Арyа" yаиту кепрајуритан мењади нон кепрајуритан алиас аwам соал кемилитеран. Мангкунегара пун диубах мењади Хаменгкунегара.

Пенггесеран кедудукан путра махкота тидак менгхилангкан јабатан ди керајаан карена ди Матарам Пангеран Мангкунегара тетап мењабат себагаи пенасехат керајаан. Кеберадаан Мангкунегара себагаи пенасехат ини пун олех келомпок лаwан лаwан полтикнyа масих диупаyакан унтук мењегал дан лебих јаух меленyапкан карена себагаи wарис сах yанг тергесер биса дипредиксикан диwакту wакту мендатанг бакал мењади бом wакту yанг сиап меледак.

Кеберхасилан лаwан лаwан Мангкунегара далам менyингкиркан путра махкота сах ини селањутнyа акан дибаyар махал олех Матарам yанг бегиту саја рела менyерахкан тампук пемеринтахан пада раја yанг лемах дан перагу. Хохендорф сендири себагаи кепала гарбнисун ди Суракарта пернах менyампаикан кепада Сунан (ПБ II) бахwа Матарам селама далам пемеринтаханнyа тидак пернах стабил дан терус дигоyанг олех кетидак стабилан керајаан.

Пада сату сиси пернyатаан кепала гарнисун беланда иту југа контроверсиал берхубунг диа сендири себагаи сеоранг милитер Беланда мелихат сесуату yанг стабил адалах кејелекан yанг тидак менгунтунгкан кантонг прибадинyа.

Дари перистиwа пенггесеран путра махкота Матарам ини, секилас судах дапат дицатат аданyа сату келомпок yанг акан бертахан сампаи пада батас лимит перјуанган.

Таргет Матарам yанг утух дан тидак тербаги гагал дипертаханкан тетапи Матарам yанг муда дан утух берхасил диперјуангкан карена кемудиан мењелма мењади Мангкунегаран (менгикути нама путра махкота Матарам; Мангкунегара). Матарам yанг муда берада берада дитанган раја седанг матарам yанг муда берада дитанган путра махкота.

Матарам yанг yанг туа акхирнyа менерима насиб дибаги мењади дуа yанг сама саја менаматкан кеберадааннyа седанг матарам yанг муда бертахан дан мењелма мењади Мангкунегаран.

Раденајое Берие wактое диепарингкен капада Патих Wонгсонегоро соедах берхамил, дарие итое Кангдјенг Соесоехоенан Пакоебоеwоно ада песен пада оетоесан Пангеран доеwа јаитое дарие пада хамилан Раден ајое итое калое меиахиркен лакие-лакие соепаиа итоелах јанг бакал менггантие кедоедоекан дјадие Боепатие дие Пасоероеwан. Кијаие Тоеменггоенг Нитиенегоро ини менингга! таоен 1751 дие коебоер ада дие Пекуентјен котта Пасоероеwан. Дан Раденајое Берие ада тоероенан дарие Wали; Соесоехоенан Ампел Соерабаиа дие мана телах дие перикса дие Седјарах Ампел тоероет оероесан кедапет јанг Раден ајое Берие ада тоероенан ка ,,тоедјое калие" дарие Соесоехоенан Ампцл тадие. Дјоега Раденајое Берие менинггал дан дие коебоер дие Пекоентјен тапие ада терпиесах темпатња дарие пада Тоеменггоенг Нитиенегоро' тадие.

Фафзал ИИИ.

Аwал Пемеринтахан Нама аслинyа адалах Раден Мас Сурyади, путра Пакубуwана II yанг лахир дари пермаисури путри Пангеран Пурбаyа Ламонган (путра Пакубуwана I). Пакубуwана III наик такхта Суракарта танггал 15 Десембер 1749 менггантикан аyахнyа yанг сакит керас (менинггал танггал 20). Иа дилантик себагаи раја олех Барон вон Хохендорфф губернур песисир Јаwа багиан тимур лаут, yанг меwакили ВОЦ.

Пакубуwана III мелањуткан Перанг Суксеси Јаwа III менгхадапи пемберонтакан Пангеран Мангкубуми дан Раден Мас Саид. Пемберонтакан Мангкубуми ини телах мелетус сејак тахун 1746. Пихак пемберонтак сендири телах менгангкат Мангкубуми себагаи раја дан Мас Саид себагаи патих танггал 12 Десембер 1749 ди маркас бесар мерека, yаиту бекас даерах лама Матарам.

Yогyакарта Мендапаткан Кедаулатан Пасукан пемберонтак семакин куат. Пара пејабат Суракарта yанг бергабунг денган мерека пун семакин банyак. Беркали-кали мерека менyеранг истана намун тидак мампу менгусир Пакубуwана III yанг дилиндунги ВОЦ.

Пада тахун 1752 терјади перпецахан антара Мангкубуми дан Мас Саид. Пихак ВОЦ сегера менаwаркан пердамаиан денган Мангкубуми сејак 1754. Перундинган-перундинган беракхир денган кесепакатан Перјањиан Гиyанти танггал 13 Фебруари 1755. Перјањиан терсебут бериси пенгакуан кедаулатан Мангкубуми себагаи раја Матарам yанг менгуасаи сетенгах wилаyах кекуасаан Пакубуwана III. Мангкубуми пун бергелар Хаменгкубуwана I yанг мембангун истана бару бернама Yогyакарта тахун 1756 себагаи пусат керајаан Матарам.

Пада перкембанган селањутнyа, Кесултанан Матарам yанг дипимпин Хаменгкубуwана I лебих теркенал денган нама Кесултанан Yогyакарта, седангкан керајаан yанг дипимпин Пакубуwана III (yанг wилаyахнyа тинггал сетенгах) теркенал денган нама Касунанан Суракарта.

Акхир Пемберонтакан Мас Саид Сесуаи иси Перјањиан Гиyанти, Мас Саид пун мењади мусух берсама ВОЦ, Пакубуwана III, дан Хаменгкубуwана I. Мас Саид yанг мулаи тердесак акхирнyа берседиа берундинг денган ВОЦ сејак 1756.

Пунцакнyа, пада булан Марет 1757 Мас Саид менyатакан кесетиаан терхадап ВОЦ, Суракарта, дан Yогyакарта мелалуи Перјањиан Салатига. Сејак иту, Мас Саид бергелар Мангкунегара I. Даерах кекуасааннyа бернама Мангкунегаран, yаиту себиданг танах пембериан Пакубуwана III yанг берада ди далам wилаyах Суракарта. Сиса-сиса Пемберонтак Сетелах тахун 1757 суасана Пулау Јаwа масих панас карена масих ада пемберонтакан намун сифатнyа релатиф кецил. Пемберонтакан ини дипимпин олех Пангеран Сингосари, паман Пакубуwана III дан берпусат ди Јаwа Тимур.

Пангеран Сингосари дахулу југа икут бергабунг далам келомпок Мангкубуми дан Мас Саид. Кини иа тетап мелањуткан пемберонтакан денган дукунган кетурунан Унтунг Суропати ди даерах Маланг. Таwаран дамаи yанг диајукан Пакубуwана III дан Хаменгкубуwана I дитолакнyа.

Пасукан ВОЦ менyеранг Јаwа Тимур тахун 1767. Пангеран Сингосари тертангкап тахун 1768. Пенгадилан мењатухинyа хукуман буанг намун иа лебих дулу менинггал далам таханан Сурабаyа. Сементара иту, кетурунан теракхир Унтунг Суропати берхасил дитангкап тахун 1771.

Акхир Пемеринтахан Пакубуwана III мерупакан раја yанг сангат тундук кепада ВОЦ. Сетиап кепутусан ВОЦ селалу дитериманyа денган патух карена перасаан кетергантунганнyа терхадап бангса Беланда иту.

Келемахан политик Пакубуwана III менyебабкан кеадаан истана теганг. Мунцул комплотан-комплотан yанг берусаха менгендаликан пемеринтаханнyа. Суасана теганг ини берлангсунг сампаи кематианнyа танггал 26 Септембер 1788.

Кањенг Султан Хаменгку Буwоно II мемпуyаи 80 анак. Хаменгкубуwоно II (7 Марет 1750 – 2 Јануари 1828) атау теркенал пула денган нама лаиннyа Султан Сепух. Дикенал себагаи пенентанг кекуасаан Беланда, антара лаин менентанг губернур јендрал Даенделс дан Раффлес, султан менентанг атуран протоколер бару циптаан Даенделс менгенаи алат кебесаран Ресиден Беланда, пада саат менгхадап султан мисалнyа ханyа менггунакан паyунг дан так перлу мембука топи, перселисихан антара Хаменгкубуwана II денган сусухунан суракарта тентанг батас даерах кекуасаан југа менгакибаткан Даенделс мемакса Хаменгкубуwоно II турун такхта пада тахун 1810 дан унтук селањутнyа бертахта сецара терпутус-путус хингга тахун 1828 yаиту акхир 1811 кетика Инггрис менгињаккан каки ди јаwа (Индонесиа) сампаи пертенгахан 1812 кетика тентара Инггрис менyербу кератон Yогyакарта дан 1826 унтук мередам перлаwанан Дипонегоро сампаи 1828. Хаменгкубуwоно III, Хаменгкубуwоно IV дан Хаменгкубуwоно V семпат бертахта саат маса хидупнyа Сри Султан Хаменгку Буwоно II.

Саат мењди путра махота белиау менгусулкан унтук дибангун бентенг ктратон унтук менахан сераган тентара инггрис. Тахун 1812 Раффлес менyербу Yогyакарта дан менангкап Султан Сепух yанг кемудиан диасингкан ди Пулау Пинанг кемудиан дипиндах ке Амбон. (нуг: дари бербагаи сумбер. Референси: www.wикипедиа.цом).

Дари ХБ II ини, кетурунаннyа секаранг банyак терсебар ди кота-кота бесар ди Јаwа, сеперти Yогyакарта, себагаи танах лелухур, Јакарта, Семаранг, Бандунг, Сурабаyа, Маланг дан југа сампаи ди Банyуwанги yанг дапат дителусури.

А. Пенгантар Султан Хаменгку Буwоно (ХБ) ИИ адалах раја ди Кесултанан Yогyакарта yанг мемеринтах антара тахун 1792 дан 1828. Ада дуа феномена менарик дари прибади султан пада саат беркуаса. Пертама адалах маса пемеринтаханнyа yанг дитандаи денган перголакан политик yанг белум пернах терјади ди Јаwа пада периоде себелумнyа. Пада периоде терсебут, Јаwа мењади багиан дари перубахан бесар yанг берлангсунг себагаиконсекуенси констеласи политик ди Еропа. Хал ини дитандаи денган терјадинyа перубахан емпат кали резим колониал далам курун wакту куранг дари сетенгах абад, yаиту дари ВОЦ, Пранцис, Инггрис дан Беланда. Перубахан резим yанг југа менимбулкан пергантиан кебијакан колониал ини менгакибаткан терјадинyа инстабилитас политик дари пенгуаса колониал кхусуснyа тиндакан пемеринтах колониал терхадап раја-раја прибуми. Кондиси ини менингкаткан ескаласи конфлик yанг цукуп тајам антара пенгуаса колониал дан пенгуаса Јаwа. Феномена кедуа адалах прибади Султан Хаменгку Буwоно II yанг цукуп контроверсиал. Сејаух ини бербагаи сумбер дата yанг дитинггалкан олех пара пенгуаса колониал мемуат лапоран дан гамбаран негатиф терхадап раја Јаwа ини. Султан ХБ II дигамбаркан себагаи сеоранг раја yанг керас кепала, тидак менгенал компроми, кејам термасук терхадап керабатнyа сендири, дан тидак биса диперцаyа. Информаси yанг теркандунг ди далам дата колониал терсебут масих мендоминаси хисториографи баик yанг дитулис олех сејараwан асинг маупун сејараwан локал. Хал ини менимбулкан даyа тарик терсендири себагаи бахан кајиан далам пенелитиан сејарах кхусуснyа yанг менемпаткан пара токох атау пенгуаса прибуми себагаи фокуснyа. Кредибилитас информаси yанг димуат далам дата колониал тентанг Султан ХБ II перлу дикритиси терутама леwат студи компараси денган сумбер-сумбер yанг диперолех дари насках локал yанг сезаман (Јаwа). Дари хасил пербандинган терсебут дапат дикетахуи багаимана прибади Султан ХБ II yанг себенарнyа дан перистиwа пентинг апа yанг терјади селама маса пемеринтаханнyа. Ди сампинг иту југа биса диунгкапкан карyа апа yанг диwарисканнyа дан мотиваси апа yанг мендасаринyа Б. Себелум Мењади Раја Султан ХБ II дилахиркан пада хари Сабту Леги танггал 7 Марет 1750 ди леренг гунунг Синдоро, даерах Кеду Утара. Кетика лахир, Султан ХБ II дибери нама Раден Мас (РМ) Сундоро. Нама ини диберикан сесуаи денган нама темпат келахираннyа yанг берада ди леренг гунунг Синдоро. РМ Сундоро адалах путра Пангеран Мангкубуми, yанг кемудиан мењади раја пертама ди Кесултанан yогyакарта пада тахун 1755 денган гелар Султан Хаменгку Буwоно I.1 Мескипун берстатус себагаи путра раја, маса кецил РМ Сундоро тидак диаламинyа денган пенух фасилитас дан кебахагиаан лаyакнyа сеоранг пангеран. Пада саат дилахиркан, аyахнyа седанг бергерилyа унтук мелаwан ВОЦ дан Керајаан Матарам, ди баwах Сунан Паку Буwоно III. Медан перанг Мангкубуми yанг тербентанг дари Кеду ди утара сампаи песисир селатан дан дари Банyумас ди барат хингга Мадиун ди тимур мембуат РМ Сундоро хампир тидак пернах бертему денган аyахнyа. Сејак лахир хингга усиа лима тахун, РМ Сундоро диасух олех ибунyа, Кањенг Рату Кадипатен,пермаисури кедуа Пангеран Мангкубуми. Кетика перјуанган Мангкубуми беракхир денган дитандатанганинyа Перјањиан Гиyанти танггал 13 Пебруари 1755, Керајаан Матарам дибаги мењади дуа (палихан нагари). Себагиан керајаан ини тетап дикуасаи олех Сунан Паку Буwоно III yанг бертахта ди Суракарта, дан себагиан лаги диперинтах олех Мангкубуми yанг мењади раја бару. Керајаан yанг бару дибери нама Кесултанан Yогyакарта дан Пангеран Мангкубуми диангкат себагаи раја пертама yанг бергелар Султан Хаменгку Буwоно I.2 Сетелах перистиwа палихан нагари ини, Султан ХБ I мембангун комплекс кратон бару ди Yогyакарта дан мембаwа селурух келуарганyа ке кратон, термасук ГКР Кадипатен берсама путранyа РМ Сундоро. Сејак саат иту, РМ Сундоро мулаи тинггал ди кратон денган статус себагаи сеоранг путра раја. Кецинтаан дан кеперцаyаан Султан ХБ I терхадап РМ Сундоро мулаи тампак сејак мерека тинггал берсама. Ини тербукти денган кеингинан Султан ХБ I менуњук РМ Сундоро себагаи путра махкота пада саат иа дикхитан пада тахун 1758. Султан ХБ I менгетахуи сифат путранyа yанг мемилики кекерасан јиwа себагаи акибат дари пенгаламан хидупнyа ди wилаyах пенгунгсиан. Пенгаламан хидуп инилах yанг мембентук wатак РМ Сундоро yанг келак дианггап себагаи прибади yанг керас дан тегас далам пенгамбилан кепутусан. Мескипун ада беберапа оранг цалон лаин, кхусуснyа дари пермаисури пертама ГКР Кенцоно yанг берпутра дуа оранг, Султан ХБ I тетап мемилих РМ Сундоро себагаи путра махкота. Кеyакинан ини семакин куат кетика дуа путра дари ГКР Кенцоно дианггап тидак меменухи сyарат себагаи путра махкота.3 Сетелах Сундоро мулаи тумбух деwаса, Султан ХБ I мулаи берпикир тентанг цалон пендампинг хидуп РМ Сундоро кхусуснyа yанг акан мемперолех статус себагаи пермаисури. Себагаи сеоранг путра раја, РМ Сундоро хендакнyа бердампинган денган сеоранг wанита yанг југа кетурунан раја. Унтук иту Султан ХБ I берниат мењодохкан путранyа денган путри Сунан ПБ III. Кетика РМ Сундоро беркуњунг ке кратон Суракарта, тахун 1763 дан 1765, Сундоро дисамбут лангсунг олех Сунан ПБ III. Харапан yанг ада дари кедуа оранг раја Јаwа иту адалах бахwа денган икатан перкаwинан ини, кетеганган политик yанг селама ини терјади антара Кесунанан Суракарта дан Кесултанан Yогyакарта акан беркуранг. Акан тетапи, усаха терсебут гагал акибат аданyа цампур танган Пангеран Адипати Мангкунегоро I yанг југа менгингинкан путри yанг сама. Акибатнyа РМ Сундоро тидак берхасил мемперсунтинг путри ПБ III. Кејадиан ини мембуат хубунган кедуа раја Јаwа ини мењади ренгганг. Фактор лаин yанг мемицу кетеганган антара Кесултанан Yогyакарта дан Кесунанан Суракарта адалах сенгкета пербатасан даерах. Сесуаи кесепакатан далам Перјањиан Гиyанти, пембагиан даерах антаркедуа керајаан иту тидак дидасаркан пада батас-батас алам мелаинкан дидасаркан атас елит сетемпат yанг беркуаса. Пембагиан wилаyах дитентукан олех аданyа икатан кекерабатан дан хубунган дарат антара сетиап пенгуаса даерах дан масинг-масинг раја. Акибатнyа, пембагиан wилаyах милик Кесултанан Yогyакарта дан Кесунанан Суракарта тидак дитентукан олех батас yанг јелас тетапи летакнyа тумпанг тиндих. Хал ини серинг менгакибаткан терјадинyа конфлик хоризонтал ди каланган масyаракат баwах yанг мемицу конфлик вертикал антарсесама пенгуаса даерах. Просес ини берлангсунг хампир дуа пулух тахун ламанyа дан бару беракхир денган перјањиан yанг дифасилитаси олех Губернур ВОЦ ван ден Бургх танггал 26 Април 1774 ди Семаранг. Далам перјањиан ини батас wилаyах масинг-масинг раја Јаwа дипертегас дан диатур кембали денган тујуан агар конфлик терсебут тидак терјади лаги.4 РМ Сундоро мулаи менyадари бахwа баик далам Перјањиан Гиyанти тахун 1755 маупун Перјањиан Семаранг тахун 1774, кекуасаан дан wилаyах раја-раја Јаwа семакин семпит. Себаликнyа, wилаyах ВОЦ мењади семакин луас. Перлуасан wилаyах дан кекуасаан ВОЦ ини берлангсунг сеиринг денган менингкатнyа интервенси ВОЦ далам кехидупан кратон раја-раја Јаwа. Денган аданyа пембагиан wилаyах бару, ВОЦ мемперолех кесемпатан семакин бесар унтук мелакукан експлоитаси економи yанг бербентук пемборонган сумбер-сумбер пендапатан раја-раја Јаwа сеперти тол, пасар, саранг бурунг, пенамбанган пераху, пелабухан лаут дан пењуалан цанду.5 Теканан економи дан политик ВОЦ семакин интенсиф кетика кондиси фисик раја-раја Јаwа баик Султан ХБ I маупун Сунан ПБ III семакин меросот сетелах тахун 1780. Хал терсебут менумбухкан кебенциан РМ Сундоро кепада ВОЦ кхусуснyа дан оранг асинг пада умумнyа. Султан ХБ I менyадари хал ини дан менгетахуи бахwа РМ Сундоро адалах путра yанг дихарапкан мампу мемпертаханкан кеwибаwаан дан мењага кеутухан wилаyах Кесултанан Yогyакарта дари анцаман дан ронгронган пихак асинг. Панданган ини мемперкуат текад Султан ХБ I унтук менгукухкан статус Сундоро

(4 Јохн Ф. Снеллеман, Енцyцлопаедие ван Недерландсцх Индие, виерде деел (‘с Гравенхаге, 1905, Мартинус Нијхофф), хал.584.)

(5 Yанг димаксудкан себагаи тол адалах сејумлах уанг yанг харус дибаyар олех оранг yанг акан мелеwати wилаyах атау јембатан тертенту. Тол ини биасанyа диборонгкан кепада пихак кетига.

себагаи путра махкота. Мескипун ада пенентанган дари пара пејабат ВОЦ yанг судах менyадари сикапнyа, Султан ХБ I тетап мењадикан РМ Сундоро себагаи цалон пеwарис тахта пада тахун 1785. Денган статуснyа yанг бару, РМ Сундоро мемилики wеwенанг yанг лебих бесар. Хампир семуа тиндакан yанг берхубунган денган Кесултанан Yогyакарта дисетујуи олех аyахнyа. Сетелах диангкат мењади путра махкота, лангках пертама yанг диамбилнyа адалах мелиндунги кратон Yогyакарта терхадап анцаман ВОЦ. Иа менyадари бахwа анцаман ВОЦ семакин бесар денган пембангунан бентенг Рустенбург олех Комисарис Ницолаас Харстинк пада тахун 1765, yанг себагиан материалнyа дибебанкан кепада Султан ХБ I. Иа берусаха менцегах агар бентенг Рустенбург тидак терwујуд. Денган сегала упаyа иа берхасил менгхамбат пембангунан бентенг иту. Акибатнyа, хингга тахун 1785, бангунан бентенг иту белум југа селесаи.6 Кетика Јоханнес Сиберг датанг ке кратон Yогyакарта далам ацара пелантикан РМ Сундоро себагаи путра махкота, Сиберг менгингаткан кепада Султан ХБ I тентанг кеwајибаннyа мембанту пембангунан бентенг иту. Десакан Сиберг мембуат РМ Сундоро менгхентикан активитаснyа. Мескипун сетелах перистиwа иту пембангунан бентенг дапат диселесаикан, РМ Сундоро тидак менгхентикан активитаснyа мелаwан ВОЦ. Иа меминта изин аyахнyа унтук мемперкуат пертаханан кратон Yогyакарта себагаи перимбанган кекуатан менгхадапи бентенг ВОЦ yанг берада ди депан кратон. Сетелах мемперолех изин дари аyахнyа, РМ Сундоро мемеринтахкан пембангунан тембок балуwарти yанг менгелилинги алун-алун баик утара маупун селатан кратон Yогyакарта. Ди багиан депан бангунан ини диперкуат денган пемасанган 13 буах мериам. Сењата ини диарахкан ке депан менгхадап бентенг Рустенбург. Пембангунан yанг димулаи пада тахун 1785 иту терус берлангсунг хингга РМ Сундоро наик тахта мењади Султан ХБ II. C. Кебијакан Политик дан Конфлик Пада саат yанг хампир берсамаан денган мемунцакнyа кетеганган антара Кесултанан Yогyакарта дан ВОЦ пада акхир тахун 1780-ан, ди Суракарта терјади пергантиан тахта. Сунан ПБ III wафат пада танггал 26 Септембер 1788. Тига хари кемудиан путра махкота РМ. Субадyо диангкат мењади Сунан ПБ IV. Сифат-сифат Сунан ПБ IV yанг југа дикетахуи анти-Беланда телах менгалихкан перхатиан Јан Грееве себагаи Губернур Пантаи Тимур Лаут Јаwа (Ноорд-ооткуст) дан Андриес Хартсинк себагаи Комисарис Кратон Јаwа дари Yогyакарта ке Суракарта. Хал ини дилакукан сетелах тербонгкарнyа ренцана конспираси Сунан ПБ IV (6 АНРИ, сурат Сиберг кепада Султан ХБ I танггал 10 Пебруари 1785, бундел Семаранг )

денган пара пенасехат сантринyа унтук мембунух оранг-оранг Беланда ди Кесунанан Суракарта пада булан Септембер 1790. Перистиwа терсебут тидак ханyа менгакибаткан пенгаwасан yанг семакин кетат терхадап Кесунанан Суракарта, тетапи југа мемулихкан хубунган баик антара Кесултанан Yогyакарта дан Мангкунегаран. Мембаикнyа хубунган антара Кесултанан Yогyакарта дан Мангкунегаран ини дисебабкан олех перминтаан бантуан ВОЦ кепада мерека унтук менгхадапи Сунан ПБ IV. Берсама-сама денган ВОЦ кедуанyа менемукан кесемпатан унтук салинг бекерја сама.7 Кондиси сеперти ини тидак берлангсунг лама. Сунан ПБ IV берседиа менгхентикан ренцананyа дан менyерахкан тујух оранг сантри пенасехатнyа кепада Хартсинк булан Октобер 1790. Кетенанган ди кратон Јаwа кембали терусик, кетика Султан ХБ I wафат пада танггал 24 Марет 1792. Перхатиан пара пејабат ВОЦ кембали бералих ке Yогyакарта. Сесуаи традиси дан кесепакатан yанг дибуат денган ВОЦ, Губернур Пантаи Тимур Лаут Јаwа Пиетер Герард ван Оверстратен 8 менгукухкан РМ Сундоро дан мелантикнyа себагаи Султан Хаменгку Буwоно II пада танггал 2 Април 1792. Сејак иту маса пемеринтахан Султан ХБ II димулаи. Селама маса пемеринтаханнyа, сифатнyа yанг антиколониал семакин јелас. Султан ХБ II менyадари бахwа оранг-оранг Беланда мерупакан анцаман утама терхадап кеутухан wилаyах дан кеwибаwаан раја-раја Јаwа кхусуснyа ди Кесултанан Yогyакарта. Бербеда денган Сунан ПБ IV yанг берамбиси унтук мемулихкан кекуасаан аyахнyа себагаи раја Матарам, Султан ХБ II тидак берпикир унтук менгембаликан wилаyах Керајаан Матарам лама ди баwах сату пемеринтахан. Себаликнyа, тујуан утама Султан ХБ II адалах мењадикан Кесултанан Yогyакарта себагаи суату керајаан Јаwа yанг бесар, берwибаwа дан дисегани олех пара пенгуаса лаин термасук олех оранг-оранг Еропа. Харапан Султан ХБ II адалах Кесултанан Yогyакарта мењади пенегак дан пендукунг утама традиси будаyа дан кекуасаан Јаwа. Бертолак дари консеп ини, Султан ХБ II бертекад унтук менолак семуа интервенси Беланда yанг менгакибаткан меросотнyа кеwибаwаан раја Јаwа дан беркурангнyа wилаyах кекуасаан раја-раја Јаwа.9 Конфлик тербука пертама терјади антара Султан ХБ II дан ВОЦ. Перистиwа ини берлангсунг тидак лама сетелах пелантиканнyа. Губернур ван Оверстратен меминта кепада Султан ХБ II агар далам сетиап ацара пертемуан денган султан, курсинyа дисејајаркан дан дилетаккан ди себелах канан курси султан. ХБ II беранггапан бахwа иа харус менгхормати оранг yанг дудук ди сампинг кананнyа пада форум ресми ди депан семуа керабат дан ракyатнyа. Султан ХБ II денган тегас менолак тунтутан Оверстратен иту. Карена тидак берхасил мемаксакан кехендакнyа, Оверстратен мелапоркан хал иту ке Батавиа. Себаликнyа пемеринтах ВОЦ ди Батавиа yанг седанг берада далам кондиси кесулитан кеуанган дан менгхадапи блокаде Инггрис бермаксуд менцегах инсиден yанг биса менимбулкан конфлик денган раја-раја Јаwа. Губернур Јендерал Арнолд Алтинг меларанг Ван Оверстратен бертиндак лебих јаух. Сампаи иа диганти олех Ј.Р. Барон ван Рееде тот де Паркелер пада танггал 31 Октобер 1796, тунтутан иту тидак пернах дикабулкан олех Султан ХБ II. Утусан Беланда тетап диперлакукан сеперти сеоранг утусан пара пенгуаса таклукан ди депан Султан ХБ II.10 Паркелер yанг менгетахуи дири Султан ХБ II дари ван Оверстратен бертиндак хати-хати. Пертемуан политик пертама денган султан ини терјади пада булан Агустус 1799 кетика Паркелер менгхадири ацара пемакаман Патих Данурејо I. Менурут перјањиан тахун 1743, раја Матарам wајиб меминта пертимбанган ВОЦ себелум менуњук сесеоранг мењади патих. Султан ХБ II берусаха менгхиндари хал иту денган аласан бахwа Кесултанан Yогyакарта букан Керајаан Матарам дан (http://id.rodovid.org/skins/common/images/button_media.png)Sultan берхак менгангкат патихнyа сендири.11 Паркелер бертиндак хати-хати дан лебих банyак менггунакан јалур дипломатик унтук менцегах кетеганган денган Султан. Мелалуи перундинган дан пембицараан yанг дилакукан, акхирнyа Паркелер берхасил мембујук Султан ХБ II унтук мемпербахаруи перјањиан иту. Пада булан Септембер 1799 Султан ХБ II берседиа менандатангани перјањиан бару денган Паркелер yанг мемуат пенгангкатан патих бару. Сетелах перјањиан ини дисахкан, Султан ХБ II менгангкат Туменггунг Мангкунегоро, цуцу Патих Данурејо I, yанг бергелар Патих Данурејо II. Пада саат yанг берсамаан Сунан ПБ IV југа менандатангани перјањиан yанг интинyа менгхиндари конфлик тербука кетика терјади кетеганган денган Кесултанан Yогyакарта дан меминта ВОЦ унтук мененгахинyа.

12 7 АНРИ, сурат Султан ХБ I кепада Мангкунегоро танггал 24 Септембер 1790, бундел Соло. 8 Губернур Пантаи Тимур Лаут Јаwа (Ноорд-Оост-Куст)дисерахтеримакан дари Јан Грееве кепада пенггантинyа П.Герард ван Оверстратен пада танггал 1 Септембер 1791 (лихат ГП. Роуффаер.”Ворстенланден” далам Јохн Ф Снеллеман. 1905. Енцyцлопаедие ван Недерландсцх Индие,виерде деел, ’с Гравенхаге, хал. 587—653. 9 АНРИ, Меморие ван Ресиден Ј.Г. ван ден Берг ин Јогјацарта 1799-1803, бундел Yогyакарта. 10 Аноним, “Оверзицхт ван де воорнаамсте гебеуртениссен ин хет Дјоцјоцартасцхе-Ријк, седерт десзелф стицхтинг (1755) тот аан Хет еинде ван хет Енгелсцхе туссцхен-бестуур ин 1815”, далам ТНИ, ИИИ деел, 1844, хал. 129 11 Перјањиан танггал 11-13 Новембер 1743, пасал 3 дан 4, yанг дибуат антара Г.W. Барон ван Имхофф дан Сунан Паку Буwоно II ди Матарам, димуат далам “Цорпус Дипломатицум Неерландо Индицум’, БКИ јилид 96, тахун 1938, хал. 361-362 12 АНРИ, цонтрацт мет Султанаат Јогјакарта овер хет јаар 1799, далам бундел Хооге Регеерингс.

1. Сри Падука Кањенг Султан Хаменгку Буwоно II (Султан Сепоех)

Султан Сепоех адалах путра ке 3 дари Султан Хаменгку Буwоно I (лахир тахун 1750), далам сејарах перјуанган Бангса меманг теркенал себагаи салах сеоранг Султан yанг берани мелаwан Беланда. Белиау мемеринтах Касултанан Yогyакарта мулаи тахун 1792 дан кемудиан дитангкап олех Даенделс пада тахун 1810. Пада 1811 дикембаликан ке тахта Нгаyогyакарта, тетапи бару сату тахун, 1812 Сри Султан Сепоех дитангкап дан дибуанг ке Пулау Пинанг олех Раффлес, бахкан кемудиан дипиндахкан ке Тернате селама 14 тахун. Пада тахун 1826 дикембаликан ке Јаwа дан диангкат лаги денган суату упацара бесар – бесаран ди Истана Богор, намун хал ини себенарнyа ханyа сиасат Беланда агар Султан Сепоех мау менгхентикан пемберонтакан Пангеран Дипонегоро (кеменаканнyа = Путра СПКС ХБ III), намун белиау тидак берседиа. Сри падука кањенг Султан Хаменгку Буwоно акхирнyа wафат пада тахун 1828 далам усиа 78 тахун дан дисемаyамкан ди Макам Агунг Пасаргеде (Кота Геде)

2. Кањенг Пангеран Арио Моерданинграт

Белиау адалах путра ке 9 дари Еyанг Султан Сепоех (СПКС ХБ II). Пада wакту СПКС ХБ IV седа тахун 1822, путра махкота белиау Султан менол масих берусиа 3 тахун; олех карена иту дибентук ДЕWАН МАНГКУБУМИ, yанг тердири дари : Ненекнyа : Кањенг Рату Агенг Ибунданyа : Кањенг Рату Кенцана К.П.А Мангкубуми (путра ке 8 Султан Сепоех) К.П.А Дипонегоро (путра дари СПКС ХБ III) Пада wакту иту Кумпени Беланда куранг менгхормати пада тата цара адат Касултанан дан бертиндак кејам кепада Ракyат, сехингга мембуат марах Пангеран Дипонегоро дан менyатакан перанг мелаwан Беланда. Сетелах Пангеран Дипонегоро менгангкат сењата мелаwан Беланда КПА МАнгкубуми југа икут дан мењади Пенасехат Агунг К.П.А Дипонегоро, кемудиан Деwан Мангкубуми (пада булан Октобер 1825) дисерахкан кепада : К.П.А Моерданинграт (путра ке 9 Султан Сепоех), дан К.П.А Панулар. Далам сејарах дицеритакан бахwа Беланда сангат кеwалахан мелаwан Пасукан Пангеран Дипонегоро yанг дидукунг олех Ракyат yанг гагах берани дан мелакукан перанг герилyа сецара цердик. Белиау југа дибанту олех Пангеран Нгабеи Јаyакусума, Киyаи Мојо дан Алибасах Сентот Праwиродирјо. Суату кетика Јендрал Ван Геен мембаwа Пасукан 1000 оранг кемудиан менyандера К.П.А Моерданинграт дан К.П.А Панулар дигунакан себагаи таменг wакту менyербу Маркас Бесар (МБ) Пангеран Дипонегоро. Намун хал ини судах дикетахуи олех Белиау сехингга усаха Кумпени гагал. Наас баги пасукан Беланда карена wакту кембали ке Yогyакарта дисанггонг олех Пасукан Дипонегоро ди себуах јуранг декат сунгаи Красак (Ленгконг) дан менгалами кекалахан yанг сангат мемалукан баги пихак Беланда. Ди пертемпуран Ленгконг ини К.П.А Моереданинграт (дан К.П.А Панулар) гугур ди медан бхакти (Јули 1826), кемудиан дисарекан ди Песареан Ленгконг.

3. Р.M.А.А Дјојодининграт

Белиау адалах путра ке 4 дари Еyанг К.П.А Моерданинграт, денган нама кецил : Р.M Абдоел Дјалил. Семаса кецилнyа диајак менемани какекнyа Султан Сепоех (ХБ II) wакту дибуанг ке Тернате селама 14 тахун. Пада јаман перанг Дипонегоро Р.M Абдоел Дјалил турут сецара актиф берјуанг, бахкан дијадикан ајудан прибади Пангеран Дипонегоро (Лиаисон Оффицер); серинг диутус себагаи пенгхубунг антара МБ дан Пара Командан Операсионал ди Лапанган (менyампаикан перинтах атау лапоран). Пада wакту Пангеран Дипонегоро кемудиан дитипу дан дитангкап Беланда, Р.M Абдоел Дјалил лангсунг менгхиланг дан масук ке Песантрен Брангкал (Гомбонг) менгаку себагаи Сантри Нгабдоелдјалил. Намун акхирнyа дикетахуи олех мата – мата Беланда дан диамбил кембаликан ке Касултанан унтук дибери пендидикан индоктринаси менгенаи Лоyалитас ала Барат. Селесаи п[ендидикан дитипкан кепада Раден Адипати Тјокронегоро (Бупати Поерwорејо) агар тидак берхубунган лангсунг денган ракyат. Селанг беберапа wакту Р.M Абдоел Дјалил дибери пекерјаан менгикат, себагаи анггота Ландраад ди Поерwорејо дан берганти нама : Р.M Дјојопроно. Сетелах берапа лама диангкат мењади Фисцаал (Јакса), кемудиан карена кецакапаннyа диангкат мењади Бупати Нгрома Јатинегара пада тахун 1844, денган гелар : Раден Мас Арио Адипати (Р.M.А.А Дјојодининграт). Пада wакту диангкат белиау минта агар менгуасаи југа даерах Багелен Селатан сехингга сеперти берпангкат Ресиден; Беланда терпакса менгабулканнyа карена меманг даерах Багелен белум терконсолидаси (Ресиден Беланда ханyа себагаи пенасехат саја). Дари Кратон Yогyакарта белиау мендапат анугерах тертингги берупа Сонгсонг Гилап (менурут хиерарки Кратон сехаруснyа Сонгсонг Гилап ханyа димилики олех сеоранг Пангеран денган себутан Кањенг Густи Пангеран Адипати). Берхубунг алам секитар Нгрома тидак меменухи селера естетика, мака белиау мембангун ибукота Кабупатен бару yанг дитанганинyа сендири селама 4 тахун дан дибери нама КарангАнyар, yанг ди-инаугураси тахун 1848. Сеwакту пенсиун тахун 1864 белиау икут путра сулунгнyа Р.M.Т.А Тјокрохадисоерyо yанг менгикути јејак аyахнyа себагаи Бупати Ледок денган ибукота Wонособо. Р.M.А.А Дјојодининграт менетап ди Сепоеран куранг лебих 10 км дари ибукота; сетелах wафат белиау димакамкан ди макан келуарга “Цанди Wулан” Wонособо. (http://ikdonline.wordpress.com/history/) Фото Кањенг Султан Хаменгку Буwоно II (Сумбер: http://jogjakini.wordpress.com/2007/11/30/sri-sultan-hb-ii/)

Рату Агенг Тегалрејо : Wанита Перкаса yанг Терцури дари Сејарах

Лукисан колекси Сноуцк Хургроње, yанг терсимпан ди Университас Леиден денган цодеx 7398. Лукисан ини менггамбаркан активитас спиритуал Дипонегоро саат менгајари путранyа, Пангеран Али Басах, текс мистик Ислам. Бантхенгwаренг берада ди тенгах, декат Дипонегоро

Рату Агенг нама yанг мирип денган нама пахлаwан Нyаи Агенг Серанг тапи дуа wанита ини адалах беда оранг. Рату Агенг атау серингкали дисебут југа Рату Агенг Тегалрејо ини буканлах wанита баен-баен (сембаранган). Wанита пендидик yанг лахир пада тахун 1735 ини адалах сеоранг пермаисури дари Султан Хаменгку Буwони I, дан југа wанита yанг мелахиркан Султан Хаменгку Буwоно II дан иа југа мерупакан ненек буyут Онтоwирyо.

Белум цукуп ханyа иту саја, иа југа мерупакан сеоранг Панглима Брегада Ланген Кесума. Брегада Ланген Кесума ини семацам кесатуан пасукан елит кхусус перемпуан пенгаwал раја, сеперти ханyа Трисат Кенyа ди заман Амангкурат I yанг феноменал карена кејамнyа иту.

Мески персонилнyа семуа дари каум Хаwа, јанган берпикир мерека ини лебаy мемињам истилах анак муда јама секаранг. Брегада Ланген Кесума мерупакан кесатуан кхусус пенгаwал раја yанг сангат танггух. Мескипун семуа ангготанyа перемпуан, намун пасукан беркуда ини диленгкапи денган сењата апи ларас пањанг дан пендек, педанг, керис, томбак, трисула, дwисула, дан лаин себагаинyа. Кетерампилан мерека далам олах сењата дан олах канураган јанган дирагукан лаги. Мисал сампеyан суит-суит мерека ини, салах – салах кена гибенг саја масих унтунг!

Анггапан диатас букан ханyа митос атау легенда семата, сетидакнyа кехебатан Брегада Ланген Кесума ини диакуи олех Даенделс саат беркуњунг ке Кратон Нгаyогyакарта Хадининграт пада булан Јули 1809. Цеританyа, далам ацара пенyамбутан Даенделс Брегада Ланген Кесума ини мемперагакан салво сенапан дан мериам yанг дипергилиркан денган семпурна. Маркас дари кесатуан истимеwа ини берада ди Песангграхан Мадyакетаwанг. Лапанган латихан менембак баги пасукан ини берада ди алун-алун Пунгкуран, ди селатан кратон. Унтук лебих лањут тентанг Брегада Ланген Кесума ини ди лаин кесемпатан кита акан мембахаснyа лебих јаух.

Бобот – бибит - бебет, саyа yакин ката терсебут тидак асинг индера денгар кита. Тига ката далам сату кесатуан терсебут адалах философи Јаwа yанг беркаит ерат мецари јодох атау пасанган хидуп. Лазимнyа ини дипакаи унтук мемперолех гамбаран тентанг критериа цалон пасанган хидуп менурут панданган оранг Јаwа.

Букан карена типикал пемилих атау менгкотак-котаккан манусиа. Беркенаан денган пасанган хидуп, оранг Јаwа теркесан сангат берхати-хати , мески тидак терлалу селектиф далам менцари сиапа yанг акан берсандинг себагаи гарwо (сигаре нyоwо) инг гегхаyу бахтеранинг уреп (далам менгарунги бахтера кехидупан) далам кесетиаан сампаи кики нини коyо’ мими лан минтуна.

Далам пенгертиан умум, ада тига перкара yанг тидак акан терјангкау унтук дикетахуи манусиа yакни, мати, јодох, дан рејеки. Намун баги масyаракат Јаwа, сетидакнyа ада лима перкара yанг мана манусиа тидак дапат менгетахуи денган пасти акан насиб далам перјаланан хидупнyа ; сији пестхи (мати), лоро јодхо (јодох), телу wахyу (анугерах), папат кодрат (насиб), дан лима бандха (рејеки).

Мерујук дари филосифи бобот – бибит – бебет ди атас так лаин адалах, далам хал мемилих пасанган хидуп yанг идеал баги масyаракат Јаwа адалах салах сату багиан терпентинг далам перјаланан хидуп кетика берумах тангга дан беркетурунан. Себаб кесалахан мемилих пасанган yанг диникахи дапат бердампак бурук пада куалитас хидуп прибади, анак, дан келуарга ди маса депан. Бахкан ада пепатах менгатакан, “Малапетака бесар yанг диалами олех сесеоранг адалах кетика иа салах мемилих сиапа yанг мењади пасанган хидупнyа”.

Далам контекс Рату Агенг ини, философи Јаwа диатас семуанyа комплит ада пада диринyа. Багаимана тидак, селаин yанг судах саyа нарасикан ди атас јика иа адалах сеоранг пермаисури секалигус дари рахимнyа терлахир сеоранг Ната. Хал ини тидаклах менгхеранкан, карена Рату Агенг ини адалах анак перемпуан дари сеоранг кyаи масyур пада јаманнyа, yакни Кyаи Агенг Дерпоyудхо дари Мајангјати, Сраген. Лумрах аданyа селаин карена кецердасаннyам Рату Агенг ини теркенал карена алимнyа.

Јика кита телисик лебих јаух лаги тентанг силсилах Рату Агенг ини, биса јади ада пенгетахуан yанг бенар-бенар бару дан бару кита кетахуи. Кyаи Агенг Депоyудхо ини адалах путера дари Кyаи Агенг Датук Сулаиман атау серинг дисебут југа Кyаи Сулаиман Бекел yанг лахир секитар тахун 1601, иа адалах анак тертуа дари Султан Абдул Кахир. Лелухур Рату Агенг дапат дилацак дари сиси ибунyа хингга ке Султан Бима Пертама Абдул Кахир, Сумбаwа, yанг телах менгхабискан банyак wакту ди Јаwа унтук мендалами илму агама ди песантрен-песантрен. Пада кесемпатан лаин кита акан мембахаснyа, биар лебих мудах унтук кита менгуараинyа.

Касих саyанг санг пермаисури yанг терцурах терхадап цуцу уyутнyа ини бертолак белаканг денган анакнyа сендири, Раден Мас Сундоро. Бахкан биса дикатакан хубунган ибу дан анак ини тидак акур. Лазимнyа сеоранг ибу yанг берхарап анакнyа бербуди пекерти yанг баик, хал ини дисалах пахами олех Сундоро (келак адалах ХБ II) yанг дидидик сецара керас сесуаи тунтунан агама. Тапи бегитулан манусиа, апапун латарбелакангнyа, апаках дари трах бангсаwан атау ракyат јелата селалу ада саја yанг мбелинг.

Карена хубунган ини пула yанг мендасари келуарнyа Рату Агенг дари лингкунган кератон кетика суаминyа, Хаменгку Буwоно I мангкат пада тахун 1792 yанг кемудиан тахтанyа диwарискан пада анакнyа Раден Мас Сујоно ини. Иа лебих мемилих тинггал ди себуах дусун кецил сејам перјалан каки дари кератон, yакни Тегалрејо. Мескипун иа југа таху јика Раден Мас Сујоно пун сангат мембенци Беланда. Тапи апа болех буат, гаyа хидуп анак кесаyанганнyа терсебут бахкан менгалахкан оранг Беланда иту сендири. Онтоwирyо yанг масих боцах пун дибоyонгнyа дан хидуп дитенгах-тенгах wонг цилик, ракyатнyа сендири.

Биса јади, карена дибесаркан далам лингкунган wонг цилик атау ракyат кецил, мака далам јиwа боцах Онтоwирyо тумбух раса кепедулиан yанг сангат бесар кепада оранг-оранг кецил. Апалаги далам кесехариан, Онтоwирyо мелихат денган мата кепаланyа сендири бетапа сеоранг Рату Агенг, пермаисури сеоранг раја, тидак мераса рендах кетика харус бергаул денган каwуло алит.

Пун, кетика боцах Онтоwирyо танпа цанггунг мембанту ненек уyутнyа yанг сеоранг ибу сури ини танганнyа белепотан лумпур деми менгхидупинyа. Бахкан, кетегухан Рату Агенг yанг тидак мау менерима бантуан кеуанган дари кератон сангат тертанам куат далам алам пикир Онтоwирyо yанг тербаwа хингга акхир хаyатнyа.

Себагаи wанита нинграт yанг тербиланг цердас, хал ини сангат бераласан карена Рату Агенг сангат гандрунг пада литератур-литератур кеагамаан, сејарах, дан југа састра, сехингга румахнyа yанг седерхана ди Тегалрејо багаикан себуах перпустакаан кецил. Себаликнyа, терхадап харта бенда, Рату Агенг тидак бегиту теробсеси. Бахкан, далам сату риwаyат менгатакан Рату Агенг ини ханyа мемилики баранг-баранг пример yанг меманг дибутухкан далам румах тангга сеперти кебанyакан оранг.

Далам пембентукан wатак спиритуал Онтоwирyо, пола пенгасухан Рату Агенг терхадап цуцу уyутнyа ини сангатлах керас. Сејак кецил Онтоwирyо телах диајаркан менгенаи кеисламан дан адат истиадат Јаwа традисионал. Хал yанг сангат дитанамкан пада дири пангеран кецил менгенаи нилаи-нилаи кеагамаан далам кехидупан.

Дари Рату Агенг инилах мењадикан Онтоwирyо тумбух далам лингкунган yанг сарат денган дискуси кеагамаан. Селаин иту wилаyах Тегалрејо кетика иту пун судах мерупакан даерах yанг кентал денган будаyа песантрен. Хингга акхирнyа пендидикан yанг дитерима олех Дипонегоро јаух лебих интенсиф дибандингкан анак-анак дари келуарга нинграт пада умумнyа.

Тидак ханyа иту банyак китаб-китаб yанг дипелајари олех Пангеран Дипонегоро, диантаранyа Китаб Тухфах бериси ајаран суфисме, китаб-китаб усхул Фиqх, текс-текс Ислам-Јаwа yанг бериси морал дан дасар-дасар састра Јаwа, белиау југа мемпелајари сyаир-сyаир Јаwа дан матери кетататанегараан серта керајаан. Салах сату гурунyа адалах Кyаи Таптојани yанг келак дикемудиан хари себагаи пенасихат утама унтук урусан агама Дипонегоро.

Беркат ненек буyутнyа Дипонегоро белајар банyак перихал дисиплин дири, кетаатан берагама, дан кемампуан атау кепекаан унтук мембаур денган семуа келас масyаракат Јаwа. Хидуп ди Тегалрејо југа менгајарканнyа кеунтунган yанг дираих дари сикап мењага дири дари лингкунган Кератон Yогyакарта, масук ке далам дуниа батин сендири сецара интенсиф, мењади сеоранг пецинта кесунyиан дан нилаи хидуп бахwа кедамаиан батин иту датанг дари олах тапа дан рефлекси дири далам кехенинган.

Нах, дипенгхујунг акхир тулисан ини, ада сату симпулан бахwа пенгарух Рату Агенг инилах yанг мемпунyаи андил бесар далам пембентукакан кеприбадиан Дипонегоро. Пенгаламан агама yанг мендалам дан пенгарух yанг куат серта хубунган Рату Агенг yанг луас денган комунитас-комунитас сантри ди Јаwа Тенгах сецара тидак лангсунг мемберикан сату кемудахан терсендири баги Дипонегоро далам усаха меwујудкан цита-цитанyа. Мембебаскан оранг Јаwа дари интервенси дан колониалисаси бангса Беланда.

Мески далам хал ини кита тидак менгесампингкан перан тидак лангсунг дари ибу кандунг Дипонегоро сендири, Раден Аyу Мангкараwати yанг мерупакан селир Хаменгку Буwоно III yанг так лаин адалах анак перемпуан дари Кyаи Прампелан yанг кесохор терсебут. Пун халнyа, санг ненек сендири Рату Кедхатон yанг мерупакан wанита схолехах.

Мака тидак берлебихан јика кита беранггапан ди балик нама бесар Дипонегоро ада wанита хебат дибелакангнyа, yакни Рату Агенг атау далам нама гадиснyа Никен Аyу Yуwати ини. Wанита схолехах yанг масих тербиланг трах Ампел yанг секалигус цуцу Султан Бима ди Сумбаwа. Мески далам лембаран сејарах тидак банyак дисебуткан сеолах тенггелам олех цуцу уyут кесаyанганнyа терсебут. Мака, сату кесимпулан yанг биса јади сангат провокатиф, Рату Агенг : Wанита Танггух yанг Терцури дари Сејарах.

Перемпуан Ини ди Балик Нама Бесар Пангеран Дипонегоро

Нyаи Агенг Тегалрејо адалах сату ди антара беберапа токох пе ремпуан ди Јаwа yанг пунyа андил бесар далам сејарах негери ини. Иа адалах пејуанг секалигус улама дан ненек буyут дари пахла wан насионал Пангеран Дипоне горо. Иа југа берада дибалик пембентукан карактер кеприбадиан Пангеран Дипонегоро Нyаи Агенг Тегалрејо yанг лахир пада 1735 ини мерупакан истри дари Султан Хаменгку Буwоно I. Сосокнyа дикисахкан себагаи перемпуан пејуанг. Иа меwариси бакат милитер дари токох бер кембангнyа Ислам ди Бима, Султан Абдул Qахир (Султан Бима ке , (1621-1640). Далам Пе ранг Гиyанти, Иа икут мендам пинги суаминyа бергерилyа.

Нyаи Агенг Тегалрејо мерупакан анак дари Киаи Агенг Дер поyудхи дари Мајангјати, Сраген, киаи масyхур пада wакту иту. Киаи Агенг Дерпоyудхо сендири ада лах путра дари Киаи Агенг Да тук Сулаиман атау серинг акраб дисебут Киаи Сулаиман Бекел. Кеалиманнyа југа так лепас дари дарах yанг менгалир дари силсилах кетурунаннyа.

Теркаит кисах Нyаи Агенг Те галрејо далам кехидупан келуарга Кератон Нгаyогyакарта, пада суату wакту иа мемилих келуар дари кератон сетелах суаминyа мангкат карена хубунган бурук денган анакнyа Сундоро (келак ХБ II). Иа кемудиан мемилих тинг гал ди Тегалрејо, себуах деса yанг терлетак ди тенггара Кератон. Нyаи Агенг Тегалрејо берани менинг галкан Истана карена мелихат анакнyа yанг динилаи мулаи менyепелекан перинтах агама. Ди Тегалрејо, Нyаи Агенг Тегалрејо гиат бертани танпа менинггалканкан ибадах.

Себагаи кетурунан бангсаwан Јаwа, кехидупаннyа југа тидак биса дилепаскан дари философи дан традиси Јаwа. Далам себуах артикел бертајук "Рату Агенг Тегалрејо: Wанита Перкаса yанг Терцури Сејарах" дисебуткан бахwа Нyаи Агенг Тегалрејо мемеганг философи Јаwа далам мемилих пасанган хидуп, yаиту мемпертимбанган бебет, бибит, дан бобот.

Иа пернах мењади командо Корп Прајурит Естри yанг тердири да ри пара пендекар перемпуан. Ди баwах кепемимпинаннyа, Корп Прајурит Естри ини менгалами кемајуан. Бахкан беберапа та хун мењеланг Перанг Јаwа, корпс ини мембуат утусан негара дан Еропа теркагум-кагум денган кемампуан пара пендекар перемпуан далам менаики куда, мелепаскан тембакан салво дан кетепатан мембидик.

Ди сампинг иту, цуцу дари Ки Агенг Сулаиман Бекел Јамус ини дикенал себагаи перемпуан yанг сангат менцинтаи илму пенгетахуан. Кецинтааннyа терхадап илму пенгетахуан иа туларкан кепада Пангеран Дипонегоро себагаи оранг yанг диасухнyа. Карена иту, далам беберапа сумбер дисебуткан Нyаи Агенг Тегалрејо мемпунyаи перан бесар дибалик нама бесар Пангеран Дипонегоро. Дипонегоро кемудиан мењади сосок yанг банyак мемпелајари китаб-китаб фиких мелалуи пара улама yанг серинг диунданг бер дискуси ди Балаирунг, кедиаманнyа ди Тегалрејо.

Дипонегоро мемпелајари китаб Мухаррар карyа Имам ар- Фари'и дан Лубаб ал-Фиqх карyа Ал-Махамили. Китаб Таqриб карyа Абу Сyуја ал-Исфахани дан Фатх ал-Wаххаб карyа Имам Закари yах ал-Ансхари мерупакан фаво рит бацааннyа. Ди танган Нyаи Агенг Тегалрејо, Пангеран Дипо негоро мењади махир мембаца насках бербахаса Јаwа дан аксара пегон. Нyаи Агенг Тегалрејо југа yанг мемперкеналкан Пангеран Дипонегоро терхадап традиси академис Тарекат Сyаттари yах мелалуи китаб Тухфат ал-Мурсалахила Рухан-Наби карyа Сyекх Мухаммад бин Фадхлуллах ал-Бурханпури.

БУПАТИ СУКАПУРА Ке – V Тахун 1745-1747

(Рд. Сетјапати/ Кг. Туменггунг Wирададаха V)

Сетелах Р. Деманг Сетјапати мемеганг тампук ке-бупатиан наманyа берганти мењади Кг. Туменггунг Wирададаха V, намун нама терсебут лебих термасyур денган Кг. Далем Туменггунг Сетјапати, yанг мерупакан нама yанг дидапат дари буyут Ибу бернама Р. Деманг Сетјапати I, путра дари Сунан Батуwанги yанг термасyур мењади Сенопати ди Матарам.

Рд. Деманг Сетјапати берпутра 10 оранг yаиту :

1. Нyи Рд. Гандаларанг
2. Рд. Дјајанггадиредја
3. Рд. Индранагара
4. Рд. Wирадиредја
5. Рд. Сатјадикусумах
6. Нyи Рд. Wинари
7. Нyи Рд. Нимбанг
8. Нyи Рд. Дјалеха
9. Нyи Рд. Ландјанг
10. Рд. Панимба

МАДИУН ДИБАWАХ ТРАХ БУПАТИ ПРАWИРОДИРЈО

Сетелах Перјањиан Гианти Пангеран Ронгго Праwиросентико ди ангкат себагаи Бупати Wедана ди Мадиун, денган нама бару Ронгго Праwиродирјо дан беркедудукан ди истана лама ди Крангган.

Маса пемеринтахан Ронгго Праwиродирјо I, дибангун истана бару ди Деса Wоносари, себелах утара кали цатур, тидак јаух дари истана Крангган. Истана ини дигунакан себагаи кантор Динас Бупати Wедоно. Менурут буку ”Де Станд дер Воедингсмиделлен” олех Де Ворстенланден. Структур пемеринтахан пада wакту иту тердири :

Бупати : дибанту керабат ( каум сентана) себагаи пемеганг полицy даерах серта пенерус перинтах дари Пусат.

Патих : тугас покок менгемудикан јаланнyа пемеринтахан сехари-хари

Мантри Бесар : тугас мембаги пекерјаан негара дан секалигус менгаwаси

Мантри : тердири беберапа оранг Мантри yанг менгуасаи ди биданг масинг-масинг yаиту, Мантри Праја, Мантри Тани, Мантри Кеуанган, Мантри Хукум

Беберапа Пегаwаи Истана

Келима јајаран иту дисебут Каум Приyаyи

Пада тингкат Деса сусунаннyа адалах :

Бекел (Кепала Деса) : Пејабат пемеринтахан ди Деса

Царик : пелаксана јаланнyа пемеринтахан

Кебаyан : мембери перинтах дан менарик пајак

Кепетенган : Менгатур кеаманан деса

Модин : урусан кеагамаан (ислам) перкаwинан, келахиран дан кематиан

Беберапа деса yанг бердекатан , дибентук сеоранг ДЕМАНГ денган тугас себагаи координатор дари пара Бекел дан беберапа Кадеманган ди бентук лах сеоранг Координатор yаиту, ПАЛАНГ атау дисебут југа Лурах Паланг.

Далам Буку ”Кебудаyаан Ислам” олех Мохаммад Натсир менгутаракан бахwа, пертемуан пејабат-пејабат тертенту биасанyа дилаксанакан пада хари Сенин, Рабу дан Сабту. Бертемпат ди Пендопо истана атау дисебут Мандапан ( мандапа, Пендапа)

Тахун 1784 Ронгго Праwиродирјо I wафат дан димакамкан ди Пемакаман Таман yанг кемудиан олех Султан Хаменгку Буwоно дитетапкан себагаи Танах Пердикан. Раден Мангундирјо путра дари Ронгго Праwиродирјо I, наик тахта менггантикан аyахнyа себагаи Бупати Wедоно Манцанегара Тимур бергелар Ронгго Праwиродирјо II (1784-1797) селама 13 тахун себагаи бупати ке 15. селаин беркедудукан ди Истана лама, Крангган белиау југа мембангун кембали Истана Wоносари (секаранг Деманган/Куто Миринг) себагаи Истана Бупати Wедоно Мадиун. Раден Мангундирјо, адалах сеоранг yанг пемберани, цакап дан линцах. Белиау мемперистри Путри Султан Хаменгкубуwоно I.

РОНГГО ПРАWИРОДИРЈО III (1797-1810) Бупати ке 16 адалах путра дари Ронгго Праwиродирјо II, белиау југа менанту Султан Хаменгку Буwоно II атау суами дари Густи Кањенг Рату Мадуретно, ди сампинг мењади бупати белиау југа себагаи пенасехат Хаменгкубоwоно II берсама Адипати Данурејо II дан Туменггунг Сумодининграт. Ада 14 Бупати Бранг wетан yанг берада ди баwах пенгаwасаннyа, пусат пемеринтаханнyа ди Истана Маоспати намун белиау серинг менетап ди Yогyакарта. Белиау беркедиаман ди 3 темпат yаиту Yогyакарта, Маоспати дан Wоносари. Ронгго Праwиродирјо III гугур саат перанг мелаwан Пасукан Yогyакарта, атас кехендак Беланда ди Дс. Секаран (17-12-1810), кемудиан димакамкан ди пемакаман Банyу Сумуруп декат макам Имогири. Тахун 1957 олех Султан Хаменгку Буwоно IX, Ронгго Праwиродирјо III димакамкан кембали ди Пемакаман Гирипурно, Гунунг Банцак дисампинг макам Пермаисуринyа yаиту ГКР Мадуретно дан динyатакан себагаи пејуанг перинтис мелаwан пењајахан Беланда.

ПЕРЛАWАНАН БУПАТИ МАДИУН ТЕРХАДАП БЕЛАНДА

Пангеран Ронгго Праwиродирјо III термасхур кеперwираанyа, таат берибадах дан сангат анти терхадап Колониал Беланда. Белиау мемперистри Путри Султан Хаменгку Буwоно II, yаиту Густи Кањенг Рату Мадуретно. Кабупатен Медиун пада wакту Пемеринтахан Ронгго Праwиродирјо III берпусат ди Маоспати, намун карена кесибуканнyа себагаи пенасехат Султан, мака белиау серинг менетап ди Кратон Yогyакарта. Дидалам Кратон Касултанан сендири терјади персетеруан антара Ронгго Праwиродирјо III ди банту Туменггунг Сумодининграт мелаwан Адипати Данурејо II yанг менгантек пада Беланда.

Сејак 31 Десембер 1799, Кекуасаан ВОЦ дибубаркан, дан 1 Јануари 1800 дигантикан денган ”Пемеринтах Хиндиа Беланда” yанг дипимпин олех Мр.Wиллем Даенделс yанг берпангкат Губернур Јендерал, хал ини акибат перубахан политик ди негери Беланда, Наполеон Бонапарте дари Перанцис берхасил менаклукан Беланда, мака Јаwа дикуасаи олех оранг Беланда Перанцис.

Пада маса ини терјадилах перселисихан антара Wиллем Даенделс денган Ронгго Праwиродирјо III, yанг диаwали дари перминтаан тата тертиб упацара протоколер yанг ди тетапкан Даенделс, yаиту далам упацара писоwанан ди Истана Yогyакарта, Ресиден Беланда далам менгхадап Султан саат масук мелалуи алун-алун утара денган наик керета дан ди каwал пасукан денган паyунг кебесаран дан дудук сејајар денган Султан, серта Султан харус мемперсембахкан минуман, карена дианггап себагаи перwакилан Негери Беланда. Денган тата тертиб терсебут, Ронгго Праwиродирјо III себагаи пенасехат Султан мераса терхина, дан менyатакан тидак сенанг терхадап Беланда, терутама кепада Патих Данурејо II yанг дипанданг себагаи отак кекацауан yанг дилакукан Беланда дидалам Истана Yогyакарта.

Перселисихан yанг палинг хебат терјади саат, Даенделс менетапкан хутан-хутан ди Јаwа термасук wилаyах Мадиун мењади милик Пемеринтах Беланда, Хутан ди wилаyах Мадиун ди тебанг дан ди ангкут ке Сурабаyа унтук мембуат 20 капал перанг Беланда.

Берсамаан денган иту, ди луар истана банyак терјади керусухан-керусухан yанг менурут Беланда, семуанyа терјади атас перинтах Бупати Мадиун.

Бердасаркан “меморие” Ресиден Yогyакарта Јоханнесс Герардус Ван Ден Берг. Пембунухан yанг дилакукан Бупати Мадиун ди Деса Деланггу, кетика перјаланан ке Yогyакарта. Путра Раден Ронгго Праwиродирјо минта сеекор камбинг yанг багус yанг дигембала, карена пемилик камбинг терсебут тидак мау мењуал денган харга берапапун, мака си пенггембала тербунух олех Раден Ронгго Праwиродирјо, хал ини мењади себуах пемберитаан yанг хангат ди Негери Агунг Yогyакарта.

Пебруари 1810, Губернур Јендрал Х.W. Даенделс менгамбил тиндакан керас денган аданyа керусухан yанг терјади ди wилаyах Понорого, yаиту ди Деса Нгебел дан Секедок yанг мерупакан wилаyах Касунанан Суракарта. Yаиту терјади пембунухан дан перампокан yанг акхирнyа терјади салинг серанг ди wилаyах пербатасан Мадиун дан Понорого.менурут Бабад, Понорого селалу мендерита кекалахан, карена пертахаханан дан перлаwанан ди даерах терсебут тидак себаик дан секуат пертаханан Касултанан Yогyакарта yанг ада ди Мадиун, мака Даенделс минта агар Султан Yогyакарта мембери ганти руги атас кејадиан терсебут, акан тетапи Султан менолак, белиау минта агар хал терсебут диселидики берсама лебих дахулу. Хасил кепутусан дари пенелитиан, Бупати Мадиун ди анггап берсалах, мака Бупати Ронгго Праwиродирјо III менгајукан пембелаан денган пенгајуан пенгадуан сејенис пада Касунанан Суракарта, намун так дихираукан олех Даенделс.

Кемудиан Перампокан дан пембунухан серупа терјади ди wилаyах Каресиденан Пекалонган, Семаранг, Рембанг дан Демак. Керусухан терсебут дипимпин сеоранг Деманг дари Тирсана ”Тиртоwијоyо” југа дитудух себагаи каки танган yанг сенгаја диселундупкан олех Ронгго Праwиродирјо III. Унтук кесекиан калинyа Ронгго Праwиродирјо III ди анггап берсалах.

Хал yанг сангат менyакиткан Ронгго Праwиродирјо III, yаиту пенетапан Губернур Јендрал Х.W Даенделс yанг менетапкан бахwа селурух хутан ди Јаwа адалах мењади милик Пемеринтах Беланда, денган пенетапан терсебут хутан ди wилаyах Мадиун ди бабад олех Ресиден Yогyакарта Министер Морреесс, yанг акан дигунакан унтук мембуат 20 капал перанг ди Сурабаyа. Ронгго Праwиродирјо III менолак керас пенебанган хутан терсебут.

Бердасаркан кесалахан-кесалахан yанг телах дитудухкан пада Ронгго Праwиродирјо III терсебут диатас, Губернур Јендрал W.Х. Даенделс минта кепада Султан, агар Бупати Мадиун Ронгго Праwиродирјо III бесерта каки танганнyа агар дисерахкан кепада Беланда унтук мендапат хукуман менурут Унданг-Унданг негери Беланда, мелалуи Ван Броом Беланда менyампаикан 4 тунтутан, yаиту :

1. Султан агар менерима упацара протоколер бару yанг судах дитетапкан Даенделс.

2. Менгембаликан Раден Данурејо II себагаи Патих Керајаан.

(семула дипецат карена берпихак пада Беланда)

3. Мемберхентикан јабатан Патих Раден Туменггунг Нотодининграт. (карена белиау дианггап мембахаyакан Беланда)

4. Меманггил Бупати Ронгго Праwиродирјо III, унтук менгхадап ке Богор супаyа минта ампун кепада Губернур Јендрал.

Апабила емпат тунтутан терсебут тидак дијаланкан, Губернур Јендрал бесерта тентара акан датанг сендири ке Yогyакарта унтук менгхукум Султан. Суасана терсебут диатас меманг сенгаја дибуат олех Пемеринтах Беланда, агар туланг пунггунг касултанан Yогyакарта терсебут лумпух, серта менгамбил алих кекуасаан Манцанегара Тимур дари танган Касултанан Yогyакарта.

ПЕРЛАWАНАН РОНГГО ПРАWИРОДИРЈО III ТЕРХАДАП БЕЛАНДА

Иси тунтутан Пемеринтах Хиндиа Беланда yанг акан меробах татанан Упацара Протоколер Истана yанг сангат мерендахкан Раја дан менyерахкан Ронгго Праwиродирјо III кепада Губернур Јендрал Х.W. Даенделс дираса сангат берат олех Сри Султан Хаменгку Буwоно II, мака танггал 12-11-1810 Истана Yогyакарта дикепунг 1500 пасукан Беланда денган персењатаан ленгкап, хингга акхирнyа тунтутан терсебут берангсур-ангсур терпакса дилаксанакан олех Султан Хаменгку Буwоно II, Патих Данурејо II диангкат кембали мењади Патих Керајаан, седангкан Патих Нотодининграт дитурункан јабатаннyа мењади Бупати Далам. Танггал 13-11-1810 мулаи дилаксанакан тунтутан унтук мерубах упацара истана дан мемеринтах Ронгго Праwиродирјо III унтук датанг ке Истана Губернур Јендрал ди Богор.

Далам хати Ронгго Праwиродирјо III, јика меменухи перинтах Султан (аyах мертуанyа) унтук менгхадап ке Беланда ди Богор, берарти менyерах дан мау дијајах, апалаги Ронгго Праwиродирјо III телах менyадари бахwа Беланда меманг менгингинкан кематианнyа, намун јика тидак меменухи , Султан акан мендерита карена харус меменухи кеингинан Губернур Јендрал Беланда.

Ронгго Праwиродирјо III мемилих менинггалкан истана Yогyакарта кембали ке Маоспати дан менетапкан кепутусаннyа унтук “Мелаwан Пемеринтах Беланда” унтук менгелабухи Беланда, белау менулис сурат кепада Ван Броом дан Султан. Сурат кепада Ван Броом менyебуткан бахwа белиау акан меменухи перминтаан Беланда унтук менгхадап Губернур Јендрал ди Богор. Адапун сурат кхусус кепада аyаханданyа (Султан) дисампаикан мелалуи Туменггунг Нотодининграт дан Туменггунг Сумодининграт, белиау суату малам мењеланг кепергианнyа датанг ке румах Раден Туменггунг Нотокусумо, пада малам иту Раден Туменггунг Нотодининграт дан Сумодининграт (Путра Туменггунг Нотокусумо) берада ди темпат терсебут. Ронгго Праwиродирјо III менyатакан бахwа белиау судах тидак тахан денган типу муслихат Патих Дануредјо II, белиау пасти дитангкап дан ди буанг олех Беланда. Олех карена иту кехендакнyа ханyалах менгикути истринyа yанг телах менинггал дуниа, белиау берседиа мати берсама-сама Беланда.

Ронгго Праwиродирјо III акан менгадакан перанг герилyа терхадап Беланда ди wилаyах Манцанегара Тимур. Селањутнyа белиау минта агар истананyа дијага дан јембатан-јембатан yанг менују Кабупатен Мадиун агар дирусак. Белиау југа минта агар ренцананyа иту ди беритахукан кепада Султан агар мендукунг перлаwананнyа терхадап Беланда.

Танггал 20-11-1810, Бупати Мадиун Мемпрокламасикан “Перанг Мелаwан Пемеринтах Беланда” менденгар пернyатаан терсебут Х.W Даенделс сангат теркејут. Танггал 21-11-1810, Ронгго Праwиродирјо III тиба ди Маоспати диикути олех 300 прајурит Yогyакарта, далам перјаланан белиау телах менгадакан пенгрусакан дан пембакаран ди Суракарта, yанг дианггап каки танган Беланда. Белиау менyерукан ајакан перлаwанан терхадап кекуасаан Беланда кепада семуа ракyат Манцанегара Тимур дан масyаракат Тионгхоа. Белиау менггунакан гелар бару ”Сусухунан Прабху инг Алого” дан Патих Мадиун Туменггунг Сумонегоро мендапат гелар ”Панембахан Сенопатининг Перанг” 14 Бупати баwаханнyа мендапат гелар “Пангеран”

Тиндакан пертама, унтук мемперлуас медан перанг, Ронгго Праwиродирјо III менгирим сурат кепада Бупати Манцанегара Барат, Бупати Манцанегара Песисир Утара, дан Пара Бупати диwилаyах терсебут, Иси сурат иту адалах:

Агар селурух Бупати ди wилаyах Касултанан Yогyакарта дан Суракарта менгакуи Ронгго Праwиродирјо III себагаи Султан Мадиун денган гелар ”Сусухунан Прабху инг Алого”

Агар селурух Бупати ди wилаyах Касултанан Yогyакарта дан Суракарта менyоконг перјуанганнyа мелаwан пењајах Беланда ди Нусантара

Агар оранг лаки-лаки баик Јаwа маупун Тионгхоа yанг милитан, берседиа масук мењади тенага сукарела, менгусир пењајах Беланда

Агар пендудук селурух Нусантара менгетахуи, бахwа Беланда берусаха менгаманкан посиси мерека ди Нусантара атас раја-раја даерах, гуна терјаминнyа келангсунган хак монополи Беланда yанг менyусахкан кехидупан ракyат, мака дари иту унтук менгуранги перлуасан кекуасааннyа сегера дилаwан сампаи титик дарах пенгхабисан

Агар мембинасакан пегаwаи-пегаwаи Беланда yанг ада терлебих дахулу, перлакуан семена-мена телах дилакукан олех пара пегаwаи Беланда, мерека мендапат гаји кецил дари Беланда, мака мерека селалу бертиндак цуранг унтук мемперкаyа дири, акибатнyа ракyат сангат мендерита.

Агар семуа мемохон берках Султан Yогyакарта дан Тухан Yанг Маха Еса, агар мендапат перлиндунган агар менгхиндаркан Пулау Јаwа ини дари кесулитан унтук мелаwан пењајах Беланда

Паги харинyа танггал 21-11-1810, Султан меманггил семуа Пангеран, сентана, пара керабат дан пара Бупати унтук беркумпул, мембицаракан перлаwанан Бупати Мадиун кепада Беланда, унтук мембуктикан бахwа Султан тидак берсалах мака Султан мелапоркан хал ини кепада Пемеринтах Беланда ди Семаранг, себагаи букти Султан менyерахкан Нотокусумо дан Пангеран Раден Нотодининграт кепада Пемеринтах Беланда денган сyарат апабила Ронгго Праwиродирјо III берхасил дитангкап атау дибунух, агар кедуа пангеран терсебут ди кембаликан ке Истана Yогyакарта.

Менурут буку Бабад Амангку Буwоно, пенyерахан кедуа пангеран терсебут мендатангкан суасана дука yанг мендалам ди истана Yогyакарта, мерека ке Семаранг диантар олех Туменггунг Данукусумо, Патих Дануредјо II, дан Ресиден Yогyакарта, министер Енгелхард дан нyонyа.

Ди Семаранг пада wакту иту пула,( 21-11-1810 ) седанг берлангсунг рапат рахасиа антара Губернур Јендрал Х.W Даенделс дан Панглима Перанг Ван Броом, yанг дисусул олех Патих Дануредјо II, дан Ресиден Yогyакарта, министер Енгелхард денган кепутусан бахwа далам wакту декат Султан Хаменгку Буwоно II акан ди цопот дан диганти Путра Махкота, карена Султан дианггап телах мембанту дан мелиндунги перлаwанан Бупати Мадиун, кецуали јика ада кепутусан сунггух-сунггух дари Султан Хаменгку Буwоно II унтук сегера мембасми пемберонтакан Бупати Мадиун.

Бердасар кепутусан Семаранг терсебут, терпакса Сри Султан Хаменгку Буwоно II сегера менгирим пасукан керајаан yанг тердири дари 1.000 прајурит инфантери дан 12 прајурит кавалери ди баwах пимпинан Панглима Перанг Раден Туменггунг Пурwодипуро, ди банту 2 ахли темпур Беланда yаиту, Летнан Паулус дан Серсан Леберфелд унтук менангкап хидуп атау мати Ронгго Праwиродирјо III. Седанг ди пихак Бупати Мадиун ханyа тердири дари 300 прајурит сетиа ди баwах панглима перанг Туменггунг Сумонегоро дан пасукан сукарела yанг так терхитунг банyакнyа.

Менурут Бабад Танах Јаwа, Кабупатен Јипанг дан Панолан yанг мењади пусат пертаханан прајурит Касултанан Yогyакарта, берхасил ди ханцуркан олех пасукан Мадиун. Далам експедиси ини пасукан Мадиун селалу унггул. Туменггунг Пурwодипуро адалах сеоранг yанг пенакут, белиау енгган мелаwан Ронгго Праwиродирјо III, акхирнyа пасукан Касултанан кембали ке Истана Yогyакарта.

Кегагалан експедиси пертама ини мембуат Султан марах, Туменггунг Пурwодипуро ди пецат дари јабатан Бупати Далам, диангкат панглима бару yаиту, Пангеран Адинегара ди банту Раден Wирјокусумо, Раден Wирјотаруно, Раден Сосроwидјаyа дан Раден Тиртодиwирдјо унтук мемимпин експедиси yанг кедуа, експедиси кедуа пун гагал, wилаyах даерах Кабупатен Мадиун белум терјамах олех пасукан касултанан, медан пертемпуран берпусат ди пербатасан Нгаwи дан пербатасан Магетан.

Експедиси кетига дибаwах пимпинан Пангеран Пурwокусумо, ини југа менемуи кегагалан, барулах пада танггал 7 Десембер 1810 диангкат панглима перанг Пангеран Дипокусумо (саудара Пангеран Дипонегоро) денган дибанту Летнан Паулус дан Серсан Леберфелд денган 12 пасукан кавалери. Пертемпуран дахсyат терјади ди пусат-пусат пертаханан Кабупатен Мадиун дан мампу дикуасаи олех пасукан Пангеран Дипокусумо, пусат перлаwанан тинггал ди Кабупатен Мадиун. Менурут буку “Оверзигт јилид ИИИ” бахwа танггал 7 Десембер 1810, пада малам хари, Истана Маоспати, Мадиун берхасил дидудуки олех пасукан Yогyакарта танпа ада перлаwанан. Пангеран Дипокусумо мендудуки Истана Маоспати хингга 3 хари танпа мендапат ганггуан дари мусух, хал ини дисебабкан пусат пертаханан телах дипиндахкан ке Истанан Раден Ронгго Праwиродирјо III yанг ди Wоносари, Мадиун.

Танггал 11 Десембер 1810, Истана Wоносари дан секитарнyа берхасил дидудуки пасукан Yогyакарта, саат иту келуарга Бупати Мадиун терписах денган пасукан индук, пасукан Раден Ронгго Праwиродирјо III мундур ке арах тимур, yаиту ке Кабупатен Кертосоно.

Олех карена себагиан келуарга Раден Ронгго Праwиродирјо III терписах денган пасукан индук мака, 2 адик, беберапа анак дан ибу Раден Ронгго Праwиродирјо III ди тангкап дан ди серахкан пада Султан себагаи таwанан ди Yогyакарта.

Танггал 12 Десембер 1810 ситуаси ди Мадиун судах аман, хингга Летнан Паулус лелуаса менгадакан пенгаматан терхадап ситуаси даерах Мадиун, yанг кемудиан хари дапат диманфааткан унтук кепентинган Беланда. Мака Летнан Паулус адалах оранг Беланда пертама yанг менгетахуи селук белук Кабупатен Мадиун.

Сејак 10 Десембер 1810, пусат пертаханан Раден Ронгго Праwиродирјо III дипиндахкан ке Кертосоно, денган сиса прајурит 100 оранг. Танггал 13 Десембер 1810 Пангеран Дипокусумо мемеринтахкан пасукан Yогyакарта менгејар ке Кертосоно ди баwах перинтах Бупати Wирианагара, Бупати Мартолојо, Бупати Јудокусумо дан Бупати Сумодиwирјо yанг ди дампинги серсан Леберфелд.

Пада танггал 17 Десембер 1810 терјади пертемпуран дахсyат ди Деса Секаран Бојонегоро, јатух корбан так терхингга ди кедуа пихак. Акхирнyа Раден Ронгго Праwиродирјо III дан Бупати Сумонегоро дапат берхадапан лангсунг денган Пасукан Yогyакарта , селурух прајурит дан пара Бупати тидак ада yанг берани денган Раден Ронгго Праwиродирјо.

Деми нама келуарга перлаwанан дихентикан, yанг дихадапи секаранг буканлах Беланда, тетапи Пангеран Дипокусумо (масих келуарга). Пендириан Раден Ронгго Праwиродирјо III, лебих баик мати дарипада менyерах кепада Беланда. Терјади конфлик батин далам дири Раден Ронгго Праwиродирјо III, Пангеран Дипокусумо тидак бердоса, иа ханyа мењаланкан перинтах аyахнyа, Султан Yогyакарта yанг дитахан олех Беланда. Апабила Пангеран Дипокусумо теwас, берарти Беланда амат сенанг карена дури yанг бербахаyа акан ленyап, кеингинан Беланда менгуасаи Кратон Yогyакарта сегера терцапаи.

Денган пертимбанган yанг берат терсебут, Раден Ронгго Праwиродирјо III мемилих мати денган пусаканyа сендири, yаиту томбак сакти ”Кyаи Блабар” денган перанг пура-пура/сетенгах хати мелаwан Пангеран Дипокусумо.

Менурут буку “Секитар Yогyакарта, каранган Др. Соеканто yанг менгутип дари буку “Аантеекенинген” диутаракан себагаи берикут :

Далам Бабад кетурунан Праwиросентико тертулис, бахwа Пангеран Дипокусумо диперинтахкан олех Султан менангкап Бупати Wедоно Ронгго Праwиродирјо III хидуп атау мати; атас перминтаан сендири белиау дибунух денган томбак пусака Кyаи Блабар олех Пангеран Дипокусумо далам перкелахиан пура-пура антара сеоранг мелаwан сеоранг. Демикианлах Раден Ронгго Праwиродирјо III менемуи ајалнyа себагаи корбан Даенделс, Ван Броом дан Дануредјо II.

Бупати Мадиун мерангкап Бупати Wедоно Манцанегара Тимур телах гугур себагаи кусума бангса танггал 17 Десембер 1810 ди Деса Секаран, Бојонегоро. Јеназахнyа ди баwа ке Истана Yогyакарта денган упацара кебесаран. Белиау димакамкан ди макам Банyу сумуруп, декат комплек Макам Имогири. Атас пертимбанган келуарга пада булан Фебруари 1957 олех Султан Хаменгку Буwоно IX, белиау дипиндахкан макамнyа ке сампинг макам истеринyа, ГКР Мадуретно, ди Гунунг Банцак сетелах ди семаyамкан лебих дахулу ди Масјид Таман Мадиун.

Унтук менгиси јабатан Бупати Мадиун дан Wедоно Манцанегара Тимур мака диангкат сементара Пангеран Дипокусумо олех Султан Хаменгку Буwоно II унтук менгиси јабатан терсебут, yанг беркедудукан ди Маоспати, Мадиун. Пенгангкатан ини денган пертимбанган атас јаса белиау. Сесуаи адат дан традиси керајаан бахwа ахли wарис Праwиродирјо III, кхусуснyа путра сулунг бернама Праwиродининграт масих белум деwаса дан масих мендапат пендидикан ди Yогyакарта, мака кедудукан Бупати Мадиун унтук сементара wакту ди пеганг Пангеран Дипокусумо

Даерах yанг ди лалуи Ронгго Праwиродирјо III сетелах меларикан дири дари касултанан Јогјакарта,

верси Петер Цареy : 1.Прамбанан 2.Клатен 3.Деланггу (21 Новембер 1810) 4.Картасура (22 Новембер 1810) 5.Масаран * 6.Падас (24 Новембер 1810) 7.Сраген * 8.Тарик (25 Новембер 1810) 9.Јагарага 10.Магетан (27 Новембер 1810) 11.Маоспати (28 Новембер 1810) 12.Мадиун 13.Сентул (3 Десембер 1810) 14.Царубан (8 Десембер 1810) 15.Тунггур (9 Десембер 1810) 16.Бербек 17.Паце * 18.Нгањук (10 Десембер 1810) 19.Габар 20.Кертасана (11 Десембер 1810) 21.Мунунг (12 Десембер 1810) 22.Пандхантоyа 23.Цабеан (14-16 Десембер 1810) 24.Секаран (16-17 Десембер 1810)

• = даерах yанг дирусак/бакар пасукан Ронгго Праwиродирјо III

Кратон Маоспати yанг бербентенг дијарах пасукан Беланда дн кесултанан

ПАНГЕРАН ДИПОКУСУМО мењабат дари тахун 1810-1822. Политик пемеринтаханyа масих мелањуткан политик Ронгго Праwиродирјо III денган тундук сепенухнyа пада Yогyакарта дан тидак менурути сепенухнyа перминтаан Беланда.

YОГYАКАРТА СЕТЕЛАХ ПЕРЛАWАНАН БУПАТИ МАДИУН

Сејак терјади пемберонтакан Пангеран Раден Ронгго Праwиродирјо III терхадап Беланда, дисекитар Истана Yогyакарта дитемпаткан Пасукан Беланда yанг куат, бахкан сетелах Раден Ронгго Праwиродирјо III Гугур, Пасукан Беланда менамбах кекуатаннyа ди секитар Истана. Wалаупун Султан телах меменухи кеингинан Беланда унтук мембасми перлаwанан Бупати Мадиун, намун Беланда масих белум пуас, танггал 31 Десембер 1810 Губернур Јендрал ХW Даенделс датанг ке Истана Yогyакарта, Султан Хаменгку Буwоно II дитурункан дари тахта, дан менгангкат путра махкота Пангеран Адипати Аном денган гелар Султан Хаменгку Буwоно III. Султан бару ини адалах аyах Пангеран Дипокусумо (Бупати Мадиун пенгганти Раден Ронгго Праwиродирјо III ), Султан Хаменгку Буwоно II кемудиан дисебут Султан сепух тидак мемпунyаи кекуасаан лаги, ханyа пада ацара тертенту сеперти Гребег Сиyам, гребег Маулуд, Гребег Суро дан Упацара-упацара лаиннyа, хадир мендампинги Султан Хаменгку Буwоно III.

Пангеран Нотокусумо дан Пангеран Нотодининграт, yанг дисерахкан ке Семаранг олех Хаменгку Буwоно II себагаи јаминан атас јањи унтук менангкап хидуп атау мати Ронгго Праwиродирјо III, бару ди кембаликан ке Истана Yогyакарта танггал 16 Десембер 1811, хал иту пун, карена ада перубахан политик далам пемеринтахан негери Беланда (Перанцис) yаиту, кекалахан Пемеринтах Беланда дари Инггрис, yанг себенарнyа Беланда менгингинкан кедуа пангеран терсебут унтук ди бинасакан.

Танггал 26 Агустус 1811, тентара Инггрис yанг ди пимпин Лорд Минто берпусат ди Индиа менгепунг пусат пемеринтахан Беланда ди Батавиа, Пусат пертаханан пасукан Беланда ди Јатинегара јатух. Губернур Јендрал Ј.W. Јанссенс (пенгганти Даенделс) yанг семула Губернур Каап Колоние ( Африка Селатан) менгхадапи насиб трагис. Ј.W. Јанссенс дан пасукан Беланда мундур ке Семаранг, денган харапан мендапат бантуан Касултанан дан Касунанан Матарам, намун тидак мендапат симпати. Касултанан Yогyакарта термасук Кабупатен Мадиун, бахкан диам-диам мембанту тентара Инггрис, денган харапан Беланда сегера муснах дари wилаyах Yогyакарта. Танггал 18 Септембер 1811 Беланда акхирнyа менyатакан менyерах пада Јендрал Ауцхмутy ди Салатига денган сyарат менанда тангани перјањиан ”Капитуласи Тунтанг” сецара yурисдис семењак иту Нусантара ди куасаи Инггрис.

Пергантиан Пемеринтахан Беланда ке танган Инггрис, диманфааткан олех Султан Сепух унтук менгамбил тахта Касултанан Yогyакарта кембали, дари танган Султан Хаменгку Буwоно III. 23 Септембер 1811 Султан Сепух менгембаликан Султан мењади Путра Махкота кембали. Далам маса пералихан терсебут дилакукан пемберсихан ди лингкунган Истана, Патих Дануредјо II ди бунух дан пејабат-пејабат yанг про Беланда дан Дануредјо II ди тангкап дан дипењара атау ди бунух.

Сетелах Капитуласи Тунтанг, пемеринтах Хиндиа Беланда менyерахкан кекуасаан ди Нусантара кепада Пемеринтах Британиа Раyа (Инггрис) денган Губернур Јендрал Сир Тхомас Стамфорд Рафлесс.

Пада маса Пемеринтахан Инггрис ини, Султан Хаменгку Буwоно II менгајак Касунанан Суракарта унтук мемулихкан хак-хак раја-раја Матарам, термасук тата цара Упацара протоколер Истана серта берусаха менгадакан перлаwанан кепада Пемеринтах Инггрис. Усаха-усаха перлаwанан Султан Хаменгку Буwоно II ини мембуат Пемеринтах Инггрис тидак сука. Денган ди банту Пангеран Нотокусумо, танггал 18-20 Јуни 1812 Пасукан Инггрис yанг дипимпин Јендрал Гиллеспие менyербу Истана Yогyакарта дан терјади пертемпуран хебат, намун Пасукан Инггрис берхасил менгуасаи Истана дан мемакса Хаменгку Буwоно II турун тахта , Касултанан дисерахкан кембали пада Султан Хаменгку Буwоно III (путра махкота), кемудиан Олех Рафлесс, Султан сепух (Хаменгку Буwоно II) ди тангкап дан диасингкан ке Пулау Пинанг кемудиан дипиндах ке Амбон

Пада танггал 1 Агустус 1812 Пемеринтах Инггрис мемакса Хаменгку Буwоно III унтук меменухи кеингинан Пемеринтах Инггрис , yаиту антара лаин :

- Wилаyах Кеду, себагиан Семаранг, сепарух Пацитан, Рембанг, Јапан, Јипанг, Гробоган дан Сурабаyа мењади милик Пемеринтах Инггрис yанг дибери ганти керугиан себесар 100.000 Реал пер тахун

- Касултанан Yогyакарта тидак болех мемпунyаи ангкатан берсењата yанг куат, кецуали ханyа прајурит-прајурит кеаманан Кратон

- Мемберикан себагиан wилаyах Касултанан Yогyакарта кепада Пангеран Нотокусумо, атас јаса белиау пада Пемеринтах Инггрис.

Танггал 17 Марет 1813 Пемеринтах Инггрис менгангкат серта мембангункан Истана Пангеран Нотокусумо себагаи Пангеран Мердико ди баwах Пемеринтах Инггрис денган wилаyах Кадипатен Паку Аламан денган гелар Кањенг Густи Пангеран Адипати Паку Алам. Тахун 1815 кекуасаан Инггрис ди Нусантара дисерахкан кембали ке Пемеринтах Беланда

Тахун 1820, Бупати Мадиун Пангеран Дипокусумо тидак актиф мењаланкан рода пемеринтахан дикаренакан сакит, мака сесуаи традиси јика пенгуаса берхаланган дибентуклах перwакилан атау бадан перwакилан. Пада wакту иту Патих Раден Туменггунг Тиртопродјо yанг мењади Пејабат Бупати Мадиун. Пенерус Трах Праwиродирјо yаиту Раден Ронгго Праwиродининграт wакту иту белум цукуп деwаса

МАСА ПЕРАНГ ДИПОНЕГОРО DI МАДИУН

Бупати Мадиун Пангеран Раден Ронгго Праwиродининграт адалах путра ке енам Ронгго Праwиродирјо III денган ибу сури ГКР Мадуретно, саударанyа кандунгнyа ада себелас, yакни РА Праwиронегоро, РА Сурyонгалого, РА Пангеран Дипонегоро, РА Сурyокусумо, Раден Адипати Yододининграт (Бупати Нгаwи), Раден Ронгго Праwиродининграт сендири ( Бупати Мадиун), РА Суроното, РА Сомопраwиро, РА Нотодипуро, дан РА Праwиродилого. Седангкан дари ибу селир путри асли Мадиун, лахирлах Пахлаwан Насионал Раден Багус Сентот Праwиродирјо. Белиау сејак кецил хидуп дилингкунган истана Yогyакарта.

Пада маса пемеринтахан Ронгго Праwиродининграт ини, мелетус перанг Јаwа, атау Перанг Дипонегоро, ракyат Мадиун дан секитарнyа дари семуа голонган мендукунг перлаwанан Пангеран Дипонегоро терхадап пемеринтахан Беланда. Перанг Бесар ини дисебабкан карена Бангса Беланда селалу икут цампур урусан пемеринтахан Касултанан Yогyакарта дан селалу мелакукан пениндасан, пемерасан yанг тидак берпери кеманусиаан, хингга ракyат семакин мендерита.

Пендукунг Перанг Дипонегоро ди Кабупатен Мадиун, дан ди селурух wилаyах Матарам, пада умумнyа тердири дари :

Ракyат Кебанyакан : мерека судах тидак тахан атас бербагаи Пајак yанг тингги менцекик хидуп мерека (усаха Беланда далам менутуп Кас акибат кекалахан Перанг пада ера Наполеон )

Голонган Бангсаwан : мерека тидак пуас денган пературан сеwа менyеwа танах yанг ханyа дихаргаи себагаи ганти руги белака (практек Монополи Беланда)

Улама дан Сантри : мерека мераса тидак сенанг денган тингках лаку каки танган Беланда минум-минуман, берјуди, дан мадат yанг акхирнyа мерајалела.

Мака денган мунцулнyа сеоранг пемимпин yанг берани мелаwан доминаси Беланда, мерека сегера менyамбут денган семангат јуанг yанг мембара.

Перанг Дипонегоро бераwал дари ренцана Беланда мембангун јалан Yогyакарта- Магеланг мелеwати Мунтилан, намун бербелок мелинтаси Макам лелухур Пангеран Дипонегоро ди Тегалрејо. Пангеран Дипонегоро мурка, дан меyурух баwаханнyа унтук мемцабут паток-паток yанг телах дипасанг Беланда.

Рабу, 20 Јули 1825, Перанг мелетус денган аданyа серанган мендадак тентара Беланда ди румах Пангеран Дипонегоро дан паманнyа Пангеран Магкубуми серта пара пендукунгнyа ди Тегалрејо.

Перанг Дипонегоро ини берлангсунг 5 тахун, yаиту периоде I, тахун 1825-1826. периоде II, тахун 1827-1830.

Дари цататан Каптен Инф. П.Ј.Ф. Лоуw дан Каптен Инф. Е.С. Де Клерцк менyатакан себагаи берикут :

Даерах Мадиун дан секитарнyа yанг икут берперанг адалах :

- Маоспати

(темпат Бупати Wедоно Мадиун yанг мемеганг командо тертингги wилаyах Манцанегара Тимур )

- Wонорејо

- Крангган атау Wонокерто

- Муненг дан Баги

- Кенитен (Нгаwи)

- Магетан ( тердири дари 3 кабупатен)

- Бангил (Нгаwи)

- Пурwодади (Магетан)

- Горанг-гаренг (тердири дари 2 кабупатен)

- Понорого ( тердири дари 6 кабупатен)

- Царубан

- Лорог ( Пацитан)

- Панггул (Пацитан)

Селаин даерах Кабупатен терсебут диатас, масих ада yанг кемунгкинан букан ди баwах пара Бупати, диантаранyа Деса Пердикан, Деса Нороwито, Деса Панграмбе, Деса Сентанан дан Деса Апана yаанг тердапат ди Пацитан, југа Домини-Домини Керајаан.

Wонорејо адалах даерах пенелитиан Беланда yанг селањутнyа унтук пертама кали оранг-оранг Беланда менетап диситу. Крангган атау Wонокарто атау Тунггул, терлетак ди Мадиун Багиан утара, декат Кота Нгаwи ди кири канан сунгаи Мадиун. Ди себелах тенггара Тунггул терлетак ди Кабупатен Муненг денган Ибукота Муненг ( секаранг масих дикенал) ди себелах селатан Нгаwи тердапат Кабупатен Кенитен, бербатасан денган Магетан денган батас алам сунгаи Јунгки. Пурwодади мерупакан Кабупатен термуда денган локаси ди себелах селатан Кенитен, термасук wилаyах Кабупатен Магетан секаранг. Маоспати саат иту мерупакан темпат берсемаyам Бупати Wедоно себагаи командо тертингги унтук wилаyах Манцанегара Тимур.

Пада wакту пермулаан перанг , бупати ди wилаyах Мадиун yанг мемимпин перанг себагаи Панглима даерах себагаи берикут :

- Раден Мас Туменггунг Праwиродирјо ( саудара сепупу Пангеран Дипонегоро ), Бупати Кепала I ди Wонорејо Мадиун.

- Раден Мас Туменггунг Праwиросентико, Бупати кепала II ди Тунггул

- Раден Мас Туменггунг Суродирјо, Бупати Кенитен

- Раден Мас Туменггунг Yудопраwиро, Бупати Маоспати

- Раден Мас Туменггунг Yудокусумо, Бупати Муненг

- Раден Мас Туменггунг Суродиwирyо, Бупати Баги

- Раден Нгабехи Мангунпраwиро, Бупати Пурwодади

Дукунган Бупати Wедоно Пангеран Раден Ронгго Праwиродининграт, масих дирагукан олех Пангеран Дипонегоро, карена белиау wалаупун анти Беланда намун масих сетиа пада Султан Yогyакарта. Усиа Ронгго Праwиродининграт wакту иту бару 21 тахун, мака далам мењабат Бупати Wедоно, белиау масих ди дампинги олех беберапа Бупати yанг себагиан бесар икут берперанг мендукунг Пангеран Дипонегоро.

Пемимпин пеперанган yанг берасал дари Мадиун тердири дуа оранг yаиту : Мас Картодирјо дан Раден Туменггунг Мангунпраwиро, путра Туменггунг Мангуннегоро yанг телах гугур далам медан перанг, селаку панглима перанг Пангеран Дипонегоро.

Раден Туменггунг Мангунпраwиро менггантикан кедудукан себагаи Бупати дан Панглима перанг, wалаупун сецара yуридис адикнyа бернама Раден Туменггунг Yудодипуро yанг мењади Бупати Пурwодади кемудиан.

Аwал перанг терјади ди Кота Нгаwи, Каwух, Герих дан Кудур Бубук семуанyа ди пербатасан Кабупатен Мадиун.

Цататан хариан, Летнан Јендрал Де Коцк, танггал 8 Агустус 1825, бердасар лапоран спионасе, бахwа Кабупатен Мадиун, Царубан дан Магетан судах менгумпулкан пасукан терпилих ленгкап денган бербагаи сењата темпур ди баwах Панглима Мас Картодирдјо дан акхир Агустус 1825, тујух Бупати wилаyах Касунанан Суракарта мулаи тидак сетиа пада Беланда.

Ван Леwицк, Ресиден Рембанг стаф дипломатик Беланда пада Булан Новембер 1825 берусаха унтук менгадакан пердамаиан денган менгунданг бупати-бупати ди wилаyах Мадиун, yаиту: Мадиун,Маоспати, Магетан, Муненг дан Горанг-Гаренг денган иминг-иминг тертенту, дихарап семуа Бупати тидак мембанту Перанг Дипонегоро дан менгакуи пемеринтахан Хиндиа Беланда. Усаха Ван леwицк ини гагал карена мерека тетап менгхормати сикап Бупати Wедоно Мадиун.

Кањенг Раден Туменггунг (КРТ) Сумодининграт Трах Пара Wали Бесар Матарам Ислам, Сyахид далам Перанг Сепехи 1812, Цуцу Султан Хаменгкубуwоно I, Менанту Султан Хаменгкубуwоно II, Панглима Перанг Каратон Нгаyогyакарта Хадининграт Берјулукан Сингобаронг

КРТ СУМОДИНИНГРАТ адалах пахлаwан Кратон Нгаyогyакарта Хадининграт далам Перанг Сепехи ди Yогyакарта 18-20 Јуни 1812, пада маса Султан Хаменгкубуwоно II. Иа пернах мењабат себагаи Бупати Јаба кедуа пада 1794 дан Wедана Јеро пертама пада 1797 (Цареy 2008, 188; Цареy 1980, 191). Сехари-хари иа југа бертиндак себагаи пенасехат милитер утама Кратон Yогyакарта (Qомар 2023, 248). Ди тенгах медан Перанг Сепехи, иа дитугаскан унтук мењади панглима утама yанг бердири ди гарис тердепан мењага wилаyах Yогyакарта. Сосок инилах yанг дијулуки Сингобаронг олех масyаракат Yогyакарта себагаимана терабадикан ди далам Бабад Нгаyогyакарта (1876) карyа Пангеран Сурyанегара дан Раден Адипати Дануреја V

Келахиран дан Силсилах

КРТ Сумодининграт дилахиркан секира 1760-ан ди wилаyах Ремаме, Кеду Селатан. Иа мерупакан анак КРТ Јаyанинграт, бупати Кеду Селатан. Ди маса кецил хингга муданyа, иа мендапаткан пендидикан кеисламан дари сеоранг гуру бернама Кyаи Тамби Јенгги, yанг мерупакан сеоранг wали пемилик оторитас пенгасухан анак-цуцу келуарга Каратон Нгаyогyакарта (Арафат 2023, 89). Далам арсип-арсип Кратон Yогyакарта пада заман Султан Хаменгкубуwоно II дицеритакан перистиwа сурат-менyурат антара КРТ Сумодининграт дан гурунyа ини (Цареy 1980, 191). КРТ Сумодининграт мерупакан цуцу Султан Хаменгкубуwоно I. Аyахнyа, КРТ Јаyанинграт, мениках денган Раден Аyу Јаyанинграт, анак кеемпат Султан Хаменгкубуwоно I (Дајапертама & Дирдјасоебрата т.т., 13; Мандоyокусумо 1988, 10). Перкаwинан ини мембуахкан лима оранг анак: Туменггунг Сумодининграт; Туменггунг Wирyаwината; Туменггунг Јаyанинграт; Раден Аyу Рангга Мадиун; дан Туменггунг Wирyадининграт (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер инг Каданоередјан 1899, 207).

Насаб КРТ Сумодининграт терхубунг кепада Кyаи Агенг Пењаwи, салах сату дари тига токох пембука Керајаан Матарам Ислам ди селатан Јаwа пада пермулаан абад ке-16. Седангкан ке атаснyа лаги, насаб ини берсамбунг хингга Кyаи Агенг Нгеранг. Диуруткан дари атас, насаб КРТ Сумодининграт адалах: Кyаи Агенг Нгеранг I → Кyаи Агенг Нгеранг II (Кyаи Бодо Пајанг) → Кyаи Агенг Нгеранг III (Ки Буyут Пати) → Кyаи Агенг Пањаwи (Кyаи Агенг Пати) → Адипати Праголапати I → Адипати Праголапати II → Кyаи Wонокриyо (Багус Јака Криyа/Кyаи Криyан) →Деманг Пуспатруна/Деманг Јаwината/Туменггунг Гајах Мада/Туменггунг Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт → КРТ Сумодининграт (Серат Саласилах 1899, 163–64 & 201–8)

Дари јалур лаин, КРТ Сумодининграт југа мерупакан кетурунан Кyаи Јејер, Туменггунг Сингарану, дан Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг, тига токох пентинг пада маса кепемимпинан Султан Агунг Ханyакракусума yанг мемеринтах пада 1613-1645 (Сејарах Рату т.т., 64). Туменггунг Сингарану адалах Патих кедуа Керајаан Матарам Ислам ди маса Султан Агунг Ханyакракусума, Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг адалах Wедана Јакса дан анггота Деwан Улама Пенасехат Султан Агунг Ханyакракусума (Ханyакракусума 1999, 10), седангкан Кyаи Јејер адалах гуру секалигус мертуа Султан Агунг Ханyакракусума yанг југа мењади токох цикал-бакал wилаyах Јејеран, Бантул, Yогyакарта.

Дарах кетига токох бесар Матарам Ислам ера Султан Агунг иту менyату ди далам дири КРТ Сумодининграт. Алурнyа димулаи дари перкаwинан Кyаи Агенг Wонокриyо/Кyаи Криyан денган Нyаи Агенг Криyан. Сиапаках Нyаи Агенг Криyан? Перемпуан агунг ини адалах анак дари перникахан антара Адипати Сингарану бин Кyаи Јејер денган Нyаи Адипати Сингарану бинти Туменггунг Сингарану. Дари перникахан Кyаи Агенг Wонокриyо/Кyаи Криyан денган Нyаи Агенг Криyан лахирлах Туменггунг Јаyаwината Гајах Геде yанг меникахи Р.Аy. Јаyаwината бинти Раден Риyо Wирокусумо бин Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг. Мелалуи алур Туменггунг Јаyаwината Гајах Геде хингга ке баwах акан сампаи кепада КРТ Сумодининграт.

Дари сини мењади јелас бахwа КРТ Сумодининграт адалах југа кетурунан Кyаи Јејер, Туменггунг Сингарану, дан Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг. Јади, ди далам дарах КРТ. Сумодининграт менгалир дарах Сри Султан Хаменгкубуwоно I, Туменггунг Сингарану, Кyаи Јејер, Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг, дан Кyаи Агенг Пењаwи. Дапат дипастикан сецара мутлак бахwа КРТ Сумодининграт адалах токох прибуми негери Матарам Ислам. Дари јалур Туменггунг Сингарану, алур насабнyа хингга ке КРТ Сумодининграт адалах: Туменггунг Сингарану → Нyаи Адипати Сингарану → Нyаи Агенг Криyан → Деманг Пуспатруна/Деманг Јаwината/Туменггунг Гајах Мада/Туменггунг Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт → КРТ Сумодининграт (Серат Саласилах 1899, 163–64 & 201–8). Дари јалур Кyаи Јејер, алур насабнyа хингга ке КРТ Сумодининграт адалах: Кyаи Јејер : → Ки Багус Сангат/Адипати Сингарану → Нyаи Агенг Криyан → Деманг Пуспатруна/Деманг Јаwината/Туменггунг Гајах Мада/Туменггунг Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт → КРТ Сумодининграт (Серат Саласилах 1899, 163–64 & 201–8).

Дари јалур Кyаи Јуру Китинг, алур насабнyа хингга ке КРТ Сумодининграт адалах: Кyаи Јуру Китинг → Раден Риyо Wирокусумо → Раден Аyу Јаyаwината Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт → КРТ Сумодининграт (Серат Саласилах 1899, 163–64 & 201–8).

Перкаwинан

КРТ Сумодининграт мениках денган ГКР Бендара, путри Султан Хаменгкубуwоно II Кањенг Раден Туменггунг (КРТ) Сумодининграт денган ГКР Кедатон (Мандоyокусумо 1988, 16; Сејарах Рату, 80 & 123; Серат Саласилах 1899, 208). Седангкан ГКР Кедатон адалах анак Туменггунг Пурwодининграт, Бупати Магетан (Мандоyокусумо 1988, 15), атау Бупати Кертосоно сетелах Перанг Гиyанти (1746-1757) себагаимана термактуб ди далам цататан Луциен Адам, сеоранг Ресиден Мадиун 1938-1938, пада 1940 (Реинхарт 2021, 242). Силсилах Туменггунг Пурwодининграт ке атас масих терхубунг денган келуарга бесар пара приyагунг Мадура.

Перкаwинан КРТ Сумодининграт денган ГКР Бендара тидак мембуахкан кетурунан. Дари истри лаин, иа мемилики анак бернама Туменггунг Сумонегоро, yанг келак мењади Wедана Дистрик Маосан Далем Пенгасих хингга Нанггулан (Серат Саласилах 1899, 208). Баик КРТ Сумодининграт маупун анакнyа, Туменггунг Сумонегоро, сама-сама димакамкан ди Јејеран, Wонокромо, Плерет, Бантул, Yогyакарта.

Кеwафатан

Кеwафатан КРТ Сумодининграт терјади пада паги хари теракхир Перанг Сепехи, 20 Јуни 1812. Перистиwа кеwафатан ини дицеритакан ди далам Бабад Сепехи ди Пупух III, Падха I-ВИИ. Бабад Сепехи адалах карyа сејарах yанг дитулис олех Пангеран Мангкудининграт, анак Султан Хаменгкубуwоно II, yанг меманг лангсунг берада ди тенгах-тенгах пертемпуран (Мангкудининграт; 2018, 65–66). Јади, Бабад Сепехи мерупакан сумбер пример сејарах yанг дитулис олех пелаку сејарах, Пангеран Мангкудининграт, пада Селаса, 20 Раби’ул Аwал 1228 Х тахун Ехе атау бертепатан денган 23 Марет 1813. Денган ката лаин, насках ини “лахир” ханyа секира сетахун сетелах Перанг Сепехи.

Дицеритакан ди далам Бабад Сепехи бахwа КРТ Сумодининграт бертемпур ди сиси барат Кали Цоде дан мењага пос пертаханан багиан тенггара Каратон Нгаyогyакарта Хадининграт берсама денган Туменггунг Wирyаwината, адикнyа сендири. Перистиwа пертемпуран пасукан Сепехи денган КРТ Сумодининграт дицеритакан ди далам тембанг берметрум Дурма, Пупух II, мулаи Падха атау баит ке-6 дан ке-7 (Мангкудининграт; 2018, 55–56)

Кутипан Тесис дари : M. YАСЕР АРАФАТ

КРТ Сумадининграт адалах менанту Султан Хаменгкубуwана II. Аyахнyа, Иа мерупакан анак тертуа КРТ Јаyанинграт I yанг мениках денган Раден Аyу Јаyанинграт бинти Султан ХБ I. Макам КРТ Сумадининграт берада ди Јејеран, Wонокромо, Бантул, Yогyакарта. Тепатнyа ди далам себуах цунгкуп ди сиси барат Масјид Ми’рајул Муттаqиналлах. Ди далам татанан пемеринтахан Султан ХБ II, КРТ Сумадининграт мењабат себагаи бупати јаба кедуа пада 1794, wедана јеро пертама пада 1797 (П. Цареy 2008, 188; П. Б. Р. Цареy 1980, 191).

Кесимпулан

1. КРТ Сумадининграт БУКАН Хабиб Хасан бин Тхоха Бин Yахyа.
2. КРТ Сумадининграт yанг терцатат себагаи менанту Султан Хаменгкубуwана II адалах токох yанг југа секалигус цуцу Султан Хаменгкубуwана I. Токох ини пула yанг далам берита колониал дан бабад традисионал ди Јаwа дисебут синго баронг, БУКАН Хабиб Хасан бин Тхоха Бин Yахyа.
3. Аyах КРТ Сумадининграт адалах КРТ Јаyанинграт I. Сиапа КРТ Јаyанинграт I?
4. КРТ Јаyанинграт I адалах менанту Султан Хаменгкубуwана I yанг мениках денган Раден Аyу Јаyанинграт (Мандоyокусумо 1988, 10). Раден Аyу Јаyанинграт адалах анак кеемпат Сулан ХБ I (Дајапертама анд Дирдјасоебрата н.д., 13).
5. Урутан насаб КРТ Сумадининграт дари атас себагаи берикут (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 163–64 & 201–8): Кyаи Агенг Нгеранг I → Кyаи Агенг Нгеранг II (Кyаи Бодо Пајанг) → Кyаи Агенг Нгеранг III (Ки Буyут Пати) → Кyаи Агенг Пањаwи (Кyаи Агенг Пати) → Адипати Праголапати I → Адипати Праголапати II → Кyаи Wонокриyо (Багус Јака Криyа/Кyаи Криyан) → Деманг Пуспатруна/Деманг Јаwината/Туменггунг Гајах Мада/Туменггунг Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт I → КРТ Сумадининграт [Јејеран].
6. КРТ Сумадининграт мемилики 4 оранг адик, yаиту; РТ Wирyаwината [Јејеран]; РТ Јанинграт [Јејеран]; Раден Аyу Рангга Мадиун; РТ Wирyадининграт (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 207).
7. КРТ Сумадининграт мениках денган ГКР Бендара, путри Султан Хаменгкубуwана II дари хасил перникаханнyа денган ГКР Кедатон (Мандоyокусумо 1988, 16; #Сејарах Рату н.д., 80 & 123; Агустриyанто 2018; Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 208).
8. КРТ Сумадининграт гугур акибат кеганасан серанган Инггрис ке Yогyакарта пада перистиwа Гегер Сепехи. Перистиwа ини дицеритакан ди далам Бабад Сепехи ди Пупух III, Пада I-ВИИ. Бабад Сепехи берцерита тентанг перистиwа Гегер Сепехи. Карyа ини дитулис олех Пангеран Мангкудининграт, анак Султан ХБ II, yанг меманг лангсунг берада ди тенгахтенгах пертемпуран (Ираwан 2018, 65–66).
9. Сетелах гугур далам Гегер Сепехи, јеназах КРТ Сумадининграт дибаwа унтук димакамкан ди Јејеран пада јам сепулух малам. Макам КРТ Сумадининграт берада ди танах памутихан yанг меманг мерупакан хакнyа ди Пасареан Астана Гедонг, Јејеран, Wонокромо, Бантул, Yогyакарта. Тепат ди сиси барат Масјид Кагунган Далем Ми’рајул Муттаqиналлах. Дулу масјид ини дисебут Масјид Сумадинингратан (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 208).
10. Макам КРТ Сумадининграт берада ди далам себуах цунгкуп кхусус ди сиси селатан цунгкуп макам Кyаи Криyан (Кyаи Wонокриyо), сеоранг улама бесар Матарам Ислам пада заман Султан Агунг хингга Амангкурат I yанг тиада лаин мерупакан лелухурнyа сендири.
11. Мењади маклум била КРТ Сумадининграт димакамкан тепат ди баwах атау ди сиси селатан цунгкуп макам Кyаи Криyан yанг мерупакан пуњер атау лелухурнyа. Меманг бегинилах адат атау будаyа пемакаман ди Јаwа. Токох тертенту акан дикубуркан ди себуах лахан yанг сама денган пара лелухурнyа.
12. Седангкан макам КРТ Јаyанинграт I југа берада ди пасареан ини. Тепатнyа ди далам цунгкуп кхусус ди сиси селатан пенгимаман масјид.
13. Перкаwинан КРТ Сумадининграт денган ГКР Бендара тидак мембуахкан кетурунан.
14. Ханyа саја, ди луар цунгкуп макам КРТ Сумадининграт ада макам КРТ Суманегара. Токох ини адалах анак КРТ Сумадининграт дари истри лаин. Саyангнyа Серат Саласилах ханyа менyебуткан нама санг анак, букан нама санг ибу атау санг истри лаин иту.
15. КРТ Суманегара адалах бупати wедана дистрик маосан далем Пенгасих хингга Нанггулан. Селаин иту ада пула макам кепонаканнyа, КРТ Тиртанегара бин КРТ Јанинграт. КРТ Тиртанегара мерупакан бупати маосан Калибаwанг (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 208).
16. Белаканган макам КРТ Сумадининграт ди Јејеран, олех Мајелис Таклим Дарул Хасyими Yогyакарта, југа дисебут себагаи себагаи макам Саyyид Ахмад бин Тхоха бин Yахyа. Силахкан дицек нараси Сулистyо Еко Цахyоно ди далам линк YоуТубе ди атас. Цек југа таутан ини: https://fb.watch/l1x33-0pBM/?mibextid=5Ufylb.
17. Нараси пенyебутан макам КРТ Сумадининграт ди Јејеран себагаи макам Саyyид Ахмад бин Тхоха Бин Yахyа адалах себагаи берикут: а).Далам нараси Сулистyо Еко Цахyоно дисебуткан ди менит ке 2:42:13 бахwа кетика терјади пенyеранган олех Легиун Инггрис yанг бертујуан унтук менцари Хабиб Хасан, кедиаман Хабиб Хасан ди Јејеран, Бантул, дидатанги. Пада саат иту Хабиб Хасан мелакукан координаси ди ндалем Кератон Нгаyогyакарта; б). Ди менит ке 2:43:20, Сулистyо Еко Цахyоно менгатакан бахwа Хабиб Ахмад yанг тинггал ди Суронатан седанг ада ди Јејеран кетика легиун Инггрис датанг. Пасукан Инггрис менгепунг румах Хабиб Хасан. Хабиб Ахмад лалу менгаку себагаи Хабиб Хасан кепада Инггрис. Аласаннyа карена Хабиб Хасан диперлукан стратеги дан кесатриаанyа олех кератон. Атас аласан иту Хабиб Ахмад менгаку мењади Хабиб Хасан; ц). Ди менит ке 2:45:00, Сулистyо Еко Цахyоно менгатакан бахwа келуарга Хабиб Хасан (термасук Хабиб Ахмад дан путра путеринyа) дитахан дан менинггал. Ини терјади пада 1812 M. Хабиб Ахмад димакамкан ди Јејеран дан дикенал денган нама КРТ Сумодининграт. Себагаи пенгалихан агар пенцариан Хабиб Хасан менгендор. Макам Јејеран димитоскан ангкер. Сехингга Инггрис тидак тертарик унтук менцари таху сиапа yанг димакамкан.
18. Бердасаркан аналисис атас дата истри Хабиб Хасан бин Тхоха Бин Yахyа yанг бертентанган денган дата хисторис ди атас, церита тентанг Хабиб Ахмад yанг дикатакан менгаку себагаи КРТ Сумадининграт yанг дисебут димакамкан ди Јејеран ини мерагукан. Бабад Сепехи менцеритакан сецара ринци ди мана посиси КРТ Сумадининграт саат иту хингга иа дибунух. Дицеритакан југа ди сана багаимана КРТ Сумадининграт мењага пос пертаханан багиан тенггара Каратон Нгаyогyакарта Хадининграт берсама денган КРТ Wирyаwината, адикнyа сендири.
19. Макам Јејеран ди барат Масјид Ми’рајул Муттаqиналлах адалах пемакаман анак-турун Кyаи Криyан (Кyаи Wонокриyо). КРТ Сумадининграт адалах цуцу-буyут Кyаи Криyан. Секали лаги, мењади маклум била јеназахнyа димакамкан ди сана. Себаб меманг иту пемакаман лелухурнyа. Сангат гањил јика дикатакан бахwа макам КРТ Сумадининграт ди Јејеран мерупакан макам Саyyид Ахмад бин Тхоха Бин Yахyа.
20. Бердасаркан семуа аналисис ди атас, јелас секали бахwа КРТ Сумадининграт yанг дисебут менанту Султан ХБ II дан мењабат сејумлах јабатан пентинг ди Каратон Нгаyогyакарта Хадининграт хингга менинггал пада 1812 БУКАНлах Хабиб Хасан бин Тхоха Бин Yахyа дан букан пула Саyyид Ахмад бин Тхоха Бин Yахyа.
21. Макам КРТ Сумадининграт берада ди Јејеран, Wонокромо, Бантул, Yогyакарта, тепат ди сиси барат Масјид Ми’рајул Муттаqиналлах. БУКАН ди Семаранг.
22. Макам КРТ Сумадининграт дан селурух лелухур хингга анак-кетурунаннyа ди Јејеран, Wонокромо, Бантул, Yогyакарта харус дијага дан дираwат олех терутама анак-турун Кyаи Криyан, Султан ХБ I, Султан ХБ II, дан селурух каwула Матарам.

Аwал Пемеринтахан Нама аслинyа адалах Раден Мас Субадyа, путра Пакубуwана III yанг лахир дари[[ пермаисури кетурунан султан Демак]]. Иа дилахиркан танггал 2 Септембер 1768 дан наик такхта танггал 29 Септембер 1788, далам усиа 20 тахун.

Пакубуwана IV адалах раја Суракарта yанг пенух цита-цита дан кебераниан, бербеда денган аyахнyа yанг куранг цакап. Иа тертарик пада пахам Кејаwен дан менгангкат пара токох голонган терсебут далам пемеринтахан. Хал ини тенту саја дитентанг пара пејабат Ислам yанг судах мапан ди истана.

Пара токох Кејаwен терсебут мендукунг Пакубуwана IV унтук бебас дари ВОЦ дан мењадикан Суракарта себагаи негери палинг утама ди Јаwа, менгалахкан Yогyакарта.

Перистиwа Пакепунг Кеадаан Суракарта семакин теганг. Пара пејабат yанг терсисих берусаха менгајак ВОЦ унтук менгхадапи раја. Пакубуwана IV сендири мембенци ВОЦ терутама атас сикап ресиден Суракарта бернама W.А. Палм yанг коруп.

Ресиден Суракарта пенгганти Палм yанг бернама Андриес Хартсинцк тербукти менгадакан пертемуан рахасиа денган Пакубуwана IV. ВОЦ мулаи цемас дан мендуга Хартсинцк диманфааткан Пакубуwана IV себагаи алат перусак дари далам.

ВОЦ акхирнyа берсекуту денган Хаменгкубуwана I дан Мангкунегара I унтук менгхадапи Пакубуwана IV. Пада булан Новембер 1790 берсама мерека менгепунг Кератон Суракарта. Дари далам истана сендири, пара пејабат сениор yанг терсисих икут менекан Пакубуwана IV агар менyингкиркан пара пенасихат роханинyа. Перистиwа ини дисебут Пакепунг.

Пакубуwана IV акхирнyа менгаку калах танггал 26 Новембер 1790 денган менyерахкан пара пенасихатнyа yанг берпахам Кејаwен унтук дибуанг ВОЦ.

Сикап терхадап Yогyакарта Атас пракарса ВОЦ, мака Пакубуwана IV, Хаменгкубуwана I дан Мангкунегара I берсама менандатангани перјањиан yанг менегаскан бахwа кедаулатан Суракарта, Yогyакарта, дан Мангкунегаран адалах сетара дан мерека диларанг унтук салинг менаклуккан.

Мескипун демикиан, Пакубуwана IV тетап саја менyимпан амбиси унтук менгембаликан Матарам-Yогyакарта ке далам пангкуан Суракарта. Сејак тахун 1800 тидак ада лаги ВОЦ карена дибубаркан пемеринтах негери Беланда. Себагаи гантинyа, дибентук пемеринтахан Хиндиа Беланда yанг југа дипимпин сеоранг губернур јендерал.

Херман Даенделс губернур јендерал Хиндиа Беланда сејак 1808 менерапкан атуран yанг семакин мерендахкан кедаулатан истана. Далам хал ини Пакубуwана IV сеолах-олах менерима кебијакан иту карена иа берхарап Беланда мау мембантунyа меребут Yогyакарта.

Пакубуwана IV југа пандаи берсандиwара ди хадапан Тхомас Раффлес, wакил пемеринтах Инггрис yанг телах менггесер пемеринтахан Хиндиа Беланда тахун 1811. Сементара иту Хаменгкубуwана II (пенгганти Хаменгкубуwана I теркесан куранг рамах терхадап бангса асинг.

Пакубуwана IV меманфааткан кесемпатан иту. Иа салинг беркирим сурат денган Хаменгкубуwана II yанг бериси хасутан супаyа Yогyакарта сегера мемберонтак терхадап пењајахан Инггрис. Харапаннyа, Yогyакарта акан ханцур ди танган Инггрис.

Пихак Инггрис лебих дулу менгамбил тиндакан. Пада булан Јуни 1812 истана Yогyакарта берхасил дидудуки денган бантуан Мангкунегара II. Хаменгкубуwана II сендири дитангкап дан дибуанг ке Пенанг.

Персекутуан денган Оранг-Оранг Сепоy Сурат-менyурат антара Пакубуwана IV дан Хаменгкубуwана II тербонгкар. Пихак Инггрис тидак менурункан Пакубуwана IV дари такхта тапи меребут беберапа wилаyах Суракарта.

Пакубуwана IV белум југа јера. Пада тахун 1814 иа берсекуту денган каум Сепоy дари Индиа, yаиту тентара yанг дибаwа Инггрис унтук бертугас ди Јаwа. Тентара Сепоy ини диајак Пакубуwана IV унтук мемберонтак терхадап Инггрис, серта менаклуккан Yогyакарта yанг саат иту дипимпин Хаменгкубуwана III.

Персекутуан ини кандас тахун 1815. Себанyак 70 оранг Сепоy yанг терлибат пемберонтакан диадили пихак Инггрис. Сејумлах 17 оранг ди антаранyа дихукум мати, седангкан сисанyа дипулангкан ке Индиа себагаи таwанан. Тхомас Раффлес југа мембуанг сеоранг пангеран Суракарта yанг дианггап себагаи пенгхасут Пакубуwана IV.

Акхир Пемеринтахан Пакубуwана IV масих мењади раја Суракарта танпа дитурункан Инггрис. Себаликнyа, иа менгалами пергантиан пемеринтах пењајах, дари Инггрис кембали кепада Беланда тахун 1816.

Пакубуwана IV менинггал дуниа танггал 2 Октобер 1820. Иа дигантикан путранyа yанг бергелар Пакубуwана V.

Селаин дикенал себагаи ахли политик yанг цердик, Пакубуwана IV југа теркенал далам биданг састра, кхусуснyа yанг берсифат рохани. Иа диyакини менгаранг насках Серат Wулангрех yанг бериси ајаран-ајаран лухур унтук мемпербаики морал каум бангсаwан Јаwа.