6. Пангеран Ариа Wангса Гопарана (Сунан Сагалахеранг) б. 1573изр - Десцендантс (Инвенторy)

РАДЕН АРYА WАНГСА ГОПАРАНА

Тига абад силам мерупакан саат берсејарах баги Циањур. Карена бердасаркан сумбер – сумбер тертулис , сејак тахун 1614 даерах Гунунг Геде дан Гунунг Пангранго ада ди баwах Кесултанан Матарам. Терсебутлах секитар танггал 12 Јули 1677, Раден Wиратану путра Р.А. Wангса Гопарана Далем Сагара Херанг менгембан тугас унтук мемпертаханкан даерах Цимапаг дари кекуасаан колониал Беланда yанг мулаи менанамкан кекуасаан ди танах нусантара. Упаyа Wиратану унтук мемпертаханкан даерах ини југа ерат каитаннyа денган десакан Беланда / ВОЦ саат иту yанг ингин менцоба мењалин керјасама денган Султан Матарам Амангкурат I.

Намун сикап патриотик Амангкурат I yанг тидак мау бекерјасама денган Беланда / ВОЦ менгакибаткан иа харус рела менинггалкан кератон танггал 12 Јули 1677. Кејадиан ини мембери арти бахwа сетелах иту Матарам терлепас дари wилаyах кекуасааннyа.

Пада пертенгахан абад ке 17 ада перпиндахан ракyат дари Сагара Херанг yанг менцари темпат бару ке пинггиран сунгаи унтук бертани дан бермуким. Бабакан атау кампоунг мерека динамакан менурут нама сунгаи димана пемукиман иту берада. Сеиринг денган иту Раден Дјајасасана путра Ариа Wангса Гопарана дари Талага кетурунан Сунан Талага, терпакса менинггалкан Талага карена масук Ислам, седангкан пара Сунан Талага wакту иту масих куат мемелук Хинду.

Себагаимана даерах бериклим тропис, мака ди wилаyах Циањур утара тумбух субур танаман саyуран, тех дан танаман хиас. Ди wилаyах Циањур Тенгах тумбух денган баик танаман пади, келапа дан буах-буахан. Седангкан ди wилаyах Циањур Селатан тумбух танаман палаwија, перкебунан тех, карет, арен, цокелат, келапа серта танаман буах-буахан. Потенси лаин ди wилаyах Циањур Селатан антара лаин обyек wисата пантаи yанг масих алами дан менантанг инвестаси.

Ариа Wангса Гопарана кемудиан мендирикан Нагари Сагара Херанг дан менyебаркан Агама Ислам ке даерах секитарнyа. Сементара иту Цикундул yанг себелумнyа ханyалах мерупакан суб нагари мењади Ибу Нагари темпат пемукиман ракyат Дјајасасана. Беберапа тахун себелум тахун 1680 суб нагари темпат Раден Дјајасасана дисебут Циањур (Тситсањоер-Тјиандјоер).

Бердасаркан сумбер дари Wикипедиа, Кабупатен Циањур мемилики 36 оранг yанг пернах мењади Бупати/Далем дари тахун 1677 сампаи 2011. Берикут дафтар нама Бупати/Далем Кабупатен Циањур сампаи тахун 2011:

1.Р.А. Wира Тану I (1677-1691)
2.Р.А. Wира Тану II (1691-1707)
3.Р.А. Wира Тану III (1707-1727)
4.Р.А. Wира Тану Датар IV (1927-1761)
5.Р.А. Wира Тану Датар V (1761-1776)
6.Р.А. Wира Тану Датар VI (1776-1813)
7.Р.А.А. Праwирадиредја I (1813-1833)
8.Р. Туменггунг Wиранагара (1833-1834)
9.Р.А.А. Кусумахнинграт (Далем Панцанити) (1834-1862)
10.Р.А.А. Праwирадиредја II (1862-1910)
11.Р. Деманг Ната Кусумах (1910-1912)
12.Р.А.А. Wиаратанатакусумах (1912-1920)
13.Р.А.А. Суриадининграт (1920-1932)
14.Р. Сунарyа (1932-1934)
15.Р.А.А. Суриа Ната Атмадја (1934-1943)
16.Р. Адиwикарта (1943-1945)
17.Р. Yасин Партадиредја (1945-1945)
18.Р. Иyок Мохамад Сиродј (1945-1946)
19.Р. Абас Wилагасомантри (1946-1948)
20.Р. Атенг Сануси Натаwиyога (1948-1950)
21.Р. Ахмад Суриадикусумах (1950-1952)
22.Р. Акхyад Пенна (1952-1956)
23.Р. Холланд Сукмадининграт (1956-1957)
24.Р. Мурyани Натаатмадја (1957-1959)
25.Р. Асеп Адунг Пураwидјаја (1959-1966)
26.Леткол Р. Ракхмат (1966-1966)
27.Леткол Сармада (1966-1969)
28.Р. Гадјали Гандаwидура (1969-1970)
29.Дрс. Х. Ахмад Енданг (1970-1978)
30.Ир. Х. Адјат Судрајат Судирахдја (1978-1983)
31.Ир. Х. Арифин Yоесоеф (1983-1988)
32.Дрс. Х. Едди Соекарди (1988-1996)
33.Дрс. Х. Харкат Хандиамихардја (1996-2001)
34.Ир. Х. Wасиди Сwастомо, Мси (2001-2006)
35.Дрс. Х. Тјетјеп Муцхтар Солех, ММ (2006-2011)

БИОГРАФИ

Рд. Кј. Ариа Wиратанудатар yанг дикенал себагаи Кј. Далем Цикундул Белиау адалах пенyебар Ислам секалигус Бупати Циањур пертама, ди Кп.Цијаганг Дс.Мајалаyа Кец.Цикалонг Кулон Каб. Циањур

Дари кејаухан нампак ди атас себуах букит yанг секелилингнyа менгхијау дитумбухи пепохонан yанг рин-данг. бердири себуах бангунан цукуп мегах дан кокох.Бангунан yанг сангат артистик денган нуанса Ислам иту. тиада лаин макам темпат димакамканнyа Бупати Циањур Пертама, Р Ариа Wира Тану Бин Ариа Wангса Гопа-рана периоде (1681-1691)yанг кемудиан теркенал денган нама Далем Цикундул.

Ареал макам yанг луаснyа секитар 300 метер иту. берада ди атас танах селуас 4 хектар пунцак Букит Цијаганг. Кампунг Мајалаyа, Деса Цијаганг, Кецаматан Цикалонг-кулон. Циањур, Јаwа Барат атау секитар 17 Км кеарах утара дари пусат кота Циањур.Макам Далем Цикундул, судах сејак лама дикенал себагаи обyек wисата зиарах. Далем Цикундул. конон терголонг кепада сyухада схолихиин yанг кетика масих хидуп дан кемудиан мењади далем дикенал луас себагаи пемелук агама Ислам yанг таат дан пенyебар агама Ислам.

Цататан сејарах дан церита yанг беркембанг дитенгах-тенгах масyаракат, тахун 1529 керајаан Талага диребут олех Циребон дари Негара Пајајаран далам рангка пенyебаран агама Ислам, yанг сејак иту, себагиан бесар ракyатнyа мемелук агама Ислам.Тетапи раја-раја Талага. yаиту Прабу Силиwанги. Мун-дингсари. Мундингсари Леутик, Пуцук Умум. Сунан Парунг Гангса. Сунан Wанапри, дан Сунан Цибуранг, масих менганут агама лама, yаиту агама Хинду.Сунан Цибуранг мемилики путра бернама Ариа Wангса Гопарана. дан иа мерупакан оранг пертама yанг мемелук агама Ислам, намун тидак дирестуи олех оранг туанyа. Акхирнyа Ариа Wангса Гопарана менинггалкан кератон Талага. дан перги менују Сагалахеранг.

Ди Сагалахеранг, мендирикан Негара дан пондок песантрен унтук менyебаркан агама Ислам ке даерах секитарнyа. Пада акхир абад 17. иа менинггал дуниа ди Кампунг Нангкабеурит, Сагалахеранг денган менинггалкан дуа оранг путра-путри, yаиту. ДЈаyасасана, Цандраманг-гала, Сантаан Кумбанг. Yу-данагара. Наwинг Цандради-рана, Сантаан Yуданагара, дан Нyаи Мас Мурти.Ариа Wангса Гопарана, менурункан пара Бупати Циањур yанг бергелар Wира Тану дан Wиратану Датар серта пара кетурунаннyа. Путра сулунгнyа Дјаyасасана дикенал сангат таqwа терхадап Аллах СWТ. текун мемпелајари агама Ислам дан рајин бертапа.

Сетелах деwаса Дјаyасасана менинггалкан Сагалахеранг. диикути сејумлах ракyатнyа. Кемудиан бермуким ди Кампунг Цијаганг, Цикалонг-кулон. Циањур, берсама .пенгикутнyа денган бермуким ди сепањанг пинггир-пингир сунгаи.Дјаyасасана yанг бергелар Ариа Wира Тану, мењади Бупати Циањур атау Бупати Циањур Пертама периоде (1681-1691). менинггал дуниа антара тахун -1706 менинггалкан путра-путери себанyак 11 оранг , масинг-масинг

1. . Далем Ариа wираманггала.
2. . Далем Ариа Мартаyуда (Далем Сарампад).
3. . Далем Ариа Тирта (Ди Караwанг).
4. . Далем Ариа натаманггала (Далем ариа кидул/гунунг јати цјр),
5. . Р.Ариа Wирадиманггала(Далем Ариа Циконданг)
6. . Далем Ариа Сурадиwангса (Далем Панембонг),
7. . Нyаи Мас Калунтар .
8. . Нyаи Мас Богем
9. . Нyаи Р. Мас Каранган.
10. . Нyи Р.мас КАра
11. . Нyаи Мас Дјенггот

Белиау Југа мемилики сеоранг истри дари бангса јин Ислам, дан мемилики тига оранг путра-путри, yаиту

1. . Раден Еyанг Сурyа-канцана. yанг хингга секаранг диперцаyаи берсемаyам ди Гунунг Геде атау хидуп ди алам јин.
2. . Нyи Мас Енданг Канцана алиас Енданг Сукаесих алиас Нyаи Мас Кара, берсемаyам ди Гунунг Церемаи,
3. . Р. Андака Wарусаја-гад (тетапи ада југа yанг менyебуткан букан путра, тетапи путри бернама Нyаи Мас Енданг Радја Мантри берсемаyам ди Караwанг).

Бертитик толак дари ситулах, Далем Цикундул себагаи лелухурнyа себагиан масyаракат Циањур, yанг тидак терлепас дари бердиринyа педалеман (кабупатен) Циањур. Мака Макам Далем Цикундул дијадикан темпат зиарах yанг кемудиан олех Пемда Циањур дикукухкан себагаи обyек wисата зиарах, сехингга банyак дикуњунги пензиарах дари пелбагаи даерах.Селаин дари даерах-даерах yанг ада ди П Јаwа, банyак југа пензиарах дари луар П Јаwа сеперти дари Бали. Суматра. Калимантан, банyак југа wисатаwан манцанегара. Пензиарах сетиап булан рата-рата менцапаи 30.000 лебих пенгуњунг, мулаи дари каланган масyаракат баwах, мененгах, хингга келас атас, дан ада пула дари каланган артис.

Максуд зиарах иту сендири себагаимана диајаркан далам Ислам, супаyа орангелинг акан кематиан. Дисампинг иту, зиарах кепада сyухада солихин селаин мандоаканyа југа унтук таwасул мемохон кепада Аллах СWТ мелалуи сyухада солихин себагаи перантара терхадап Аллах СWТ. Карена сyухада солихин лебих декат денган Аллах СWТ. умумнyа yанг берзиарах антара лаин ада yанг ингин мемперолех келанцаран далам кегиатан усаханyа, диперцаyа атасан, цепат мемперолех јодох, дан лаиннyа. Себелум мелаксанакан зиарах ди пинту масук макам харуснyа дибери насехат-насехат олех јуру кунци, димаксудкан агар тидак сесат(тидакменyимпанг дари акидах дан тидак терјерумус кедалам јуранг кемусyрикан

Макам Далем Цикундул. семула кондисинyа сангат седерхана. Тахун 1985 дипербаики олех Нy Хајјах Yуyун Муслим Тахер истринyа Проф Др Муслим Тахер (Алм) Ректор Университас Јаyабаyа, Јакарта. Биаyа пербаиканнyа менгхабискан секитар Рп 125 јута.Секаранг ини, биаyа пераwатаннyа Селаин дари пара донатор тетап југа хасил инфаq со-дакох дари пара пенгуњунг. Белум лама ини телах селесаи дилакукан пербаикан атап бангунан гедунг утама бер укуран 16x20 метер, пербаикан масјид унтук wанита берукуран 7x7 метер. Менyусул акан дибангун лантаи II темпат перистирахатан баги пара пезиарах.

Ди темпат берзиарах Макам Далем Цикундул ини. банyак диседиакан Фасилитас унтук пара пензиарах мулаи дари масјид унтук wанита дан лаки-лаки серта темпат перистирахатан. Дан себелум мемасуки ареал темпат берзиарах ада пула пенгинапан yанг дикелола Дипенда Кабупатен Циањур.Себагаи пензиарах ада yанг мемилики анггапан била берзиарах ке Макам Далем Цикундул менгхитунг јумлах тангга сесуаи денган јумлах тангга себенарнyа, дапат диартикан максуд атау тујуан хидупнyа акан терцапаи. Иту себабнyа, тидак херан пара пензиарах кетика наик тангга унтук менују себуах букит темпат Макам Далем Цикундул. самбил менгхитунг јумлах тангга.јумлах тангга yанг менују локаси макам yаиту тангга тахап пертама Јумлахнyа 170 тангга. Кенапа тангга иту дибуат 170 буах. Дикемукакан бахwа јумлах иту диамбил дари биланган атау хитунган мембаца аyат курси yанг серинг дилакукан оранг, yанг југа серинг дилакукан Далем Цикундул. дан јумлах тангга тахап кедуа себанyак 34 буах."Менгенаи ада анггапан апабила менгхитунг тангга сама Јумлахнyа сама денган јумлах тангга yанг себенарнyа,инсyааллах конон до'анyа бакал дикабул сегала максуд атау кеингинан, тергантунг кеперцаyаан масинг-масинг атау ханyа сугести саја." карена хал ини тергантунг кеберсихан ниат дари пара пезиарах.

Рундаyан Пара Бупати Циањур Дари периоде 1940-2011

1. . Р.А. Wира Тану I /Рд Дјаyасасана (1681-1691)
2. . Р.А. Wира Тану II / Рд.Ариа Wираманггала)(1691-1707)
3. . Р.А. Wира Тану III /РА. Астра Манггала(1707-1727)
4. . Р.А. Wира Тану Датар IV/ Рд. Сабирудин(1727-1761)
5. . Р.А. Wира Тану Датар V /Далем Мухyидин(1761-1776)
6. . Р.А. Wира Тану Датар VI/Далем Ариа Енох (1776-1813)
7. . Р.А.А. Праwирадиредја I (1813-1833)
8. . Р. Туменггунг Wиранагара (1833-1834)
9. . Р.А.А. Кусумахнинграт (Далем Панцанити) (1834-1862)
10. . Р.А.А. Праwирадиредја II (1862-1910)
11. . Р. Деманг Ната Кусумах (1910-1912)
12. . Р.А.А. Wиаратанатакусумах (1912-1920)
13. . Р.А.А. Суриадининграт (1920-1932)
14. . Р. Сунарyа (1932-1934)
15. . Р.А.А. Суриа Ната Атмадја (1934-1943)
16. . Р. Адиwикарта (1943-1945)
17. . Р. Yасин Партадиредја (1945-1945)
18. . Р. Иyок Мохамад Сиродј (1945-1946)
19. . Р. Абас Wилагасомантри (1946-1948)
20. . Р. Атенг Сануси Натаwиyога (1948-1950)
21. . Р. Ахмад Суриадикусумах (1950-1952)
22. . Р. Акхyад Пенна (1952-1956)
23. . Р. Холланд Сукмадининграт (1956-1957)
24. . Р. Мурyани Натаатмадја (1957-1959)
25. . Р. Асеп Адунг Пураwидјаја (1959-1966)
26. . Леткол Р. Ракхмат (1966-1966)
27. . Леткол Сармада (1966-1969)
28. . Р. Гадјали Гандаwидура (1969-1970)
29. . Дрс. Х. Ахмад Енданг (1970-1978)
30. . Ир. Х. Адјат Судрајат Судирахдја (1978-1983)
31. . Ир. Х. Арифин Yоесоеф (1983-1988)
32. . Дрс. Х. Едди Соекарди (1988-1996)
33. . Дрс. Х. Харкат Хандиамихардја (1996-2001)
34. . Ир. Х. Wасиди Сwастомо, Мси (2001-2006)
35. . Дрс. Х. Тјетјеп Муцхтар Солех, ММ (2006-2011)

СИЛСИЛАХ ЕYАНГ ДАЛЕМ ЦИКУНДУЛ

СИЛСИЛАХ НА :
========================
1. Наби Адам Ас.
2. Наби Сyис Ас.
3. Анwар ( Нур цахyа )
4. Сангyанг Нураса
5. Сангyанг Wенанг
6. Сангyанг Тунггал
7. Сангyанг Маникмаyа
8. Брахма
9. Брамасада
10. Брамасатапа
11. Парикенан
12. Манумаyаса
13. Секутрем
14. Сакри
15. Паласара
16. Абиyаса
17. Панду Деwаната
18. Арјуна
19. Абиманyу
20. Парикесит
21. Yудаyана
22. Yудаyака
23. Јаyа Амијаyа
24. Кендраyана
25. Сумаwицитра
26. Цитрасома
27. Панцадриyа
28. Прабу Суwела
29. Сри Махапунггунг
30. Реси Кандихаwан
31. Реси Гентаyу
32. Лембу Амилухур
33. Пањи Асмарабангун
34. Раwисренгга
35. Прабу Лелеа ( маха раја ади мулyа )
36. Прабу Циунг Wанара
37. Сри Рату Деwи Пурбасари
38. Прабу Лингга Хyанг
39. Прабу Лингга Wеси
40. Прабу Сусук Тунггал
41. Прабу Банyак Ларанг
42. Прабу Банyак Wанги / Мундинг сари I
43. ( а ) Прабу Мундингкаwати / Прабу Лингга Буана / Мундинг wанги (Раја yанг теwас ди Бубат)
    ( б ) Прабу борос нгора / Буни сора сурадипати  / Прабу Куда лелеан берпутра : Ки Геденг Касмаyа
44. Прабу Wасту Кенцана / Прабу Нискала wасту канцана / Прабу Силиwанги I
45. Прабу Анггаларанг / Прабу Деwата Нискала /Јака Сурух ( Раја Галух / Каwали ) 
46. Прабу Силиwанги II / Прабу Јаyа деwата / Раден Паманах раса / Сри Бадуга Маха Раја
47. Мундинг сари агеунг / Мундинг сари II
48. Мундинг сари леутик / Мундинг сари III
49. Прабу Силиwанги V / Прабу Пуцук Умум ( Рд. Рагамантри )
50. Сунан Парунг Гангса
51. Сунан Wанаперих ( Рд.Арyа Кикис )
52. Сунан Цибуранг ( Рд.Арyа Гопарана )
53. Сунан Сагала херанг ( Рд. Далем Арyа Wангса Гопарна )

Раден Ариа Wира Тану III

Адалах регент Циањур yанг мемеринтах дари тахун 1707 с.д. 1726

Кехидупан Аwал

Нама асли Раден Ариа Wира Тану III адалах Раден Астраманггала. Иа диангкат регент пада тахун 1707 кетика аyахнyа yаиту Р.А. Wира Тану II менинггал. Саат Wира Тану III наик тахта, ибу кота Циањур yанг берада ди Памоyанан судах мулаи мундур. Мака лангках пертама Wира Тану III адалах меминдахкан ибу кота yанг асалнyа дари Памоyанан ке кампунг Циањур сампаи денган саат ини. Перлу диперхатикан бахwа кампунг Циањур мерупакан салах сату wилаyах yанг берада ди Кабупатен Циањур сехингга Wира Тану III тидак берперан себагаи пендири Циањур.[1]

Регент Циањур[сунтинг | сунтинг сумбер]

Пада маса пемеринтахан Wира Тану III, ВОЦ мулаи менголах wилаyах-wилаyах yанг дисерахкан Матарам сеперти менетапкан батас тиап кабупатен, дан мемпербаики тата кота дан деса. Пада тахун 1711, ВОЦ менетапкан бахwа wилаyах пантаи селатан димасукан ке wилаyах Циањур. Селањутнyа пада 1715 Јампанг пун димасукан ке wилаyах Циањур.[1]

Wира Тану III серинг менгајукан клаим ке ВОЦ менгенаи wилаyах-wилаyах yанг ада ди кекуасаан кабупатен тетангга. Хал ини менгакибаткан Ресиден Циребон мераса кеwалахан карена тентунyа хал ини акан менгуранги wилаyах кабупатен лаин. Ресиден Циребон менyампаикан лапоран пада пемеринтахан Батавиа себагаи берикут : 1.Ракyат Циањур мембуат гапура yанг сангат бесар дан менyамаи гапура кесултанан унтук менгхормат Wира Тану III. Гапура yанг дибуат лебих менyерупаи бентенг дан тидак сесуаи денган статус Циањур yанг ханyа берстатус кабупатен. Хал ини менингкаткан кеwаспадаан ВОЦ. 2.Wира Тану III меминта гелар Пангеран Ариа Адипати Амангкурат ди Датар (Беланда:Пангеранг Ариа Депаттy Амангцоерат ин Датор). Гелар ини менyатакан бахwа Wира Тану III менyамакан диринyа денган Амангкурат дан беркуаса ди Датар. Беланда мераса сангат гентар кетика регент нyа меминта гелар ини. ВОЦ мераса бахwа Wира Тану III судах бербахаyа дан такут ингин беркуаса сеперти лаyакнyа Амангкурат султан Матарам. Мака ВОЦ ханyа менгбулкн гелар Датар нyа саја. Иту пун терламбат карена пенгукухан гелар Датар дилакукан сетелах менинггалнyа Wира Тану III дан гелар иту акхирнyа диберикан ке Wира Тану IV. 3.Wира Тану III минта ке ВОЦ супаyа Цитарум мењади батас Циањур. Хал ини дапат мемперлуас wилаyах Циањур денган менгамбил себагиан Бандунг дан Караwанг серта сеперемпат wилаyах Параканмунцанг. Wира Тану III нготот пада ВОЦ унтук менггесер батас wилаyах Циањур денган Кампунг Бару, Бандунг, Караwанг дан Параканмунцанг седемикиан луас сехингга акан мембуат кабупатен лаин беркуранг wилаyахнyа. Хал ини мембуат ВОЦ бингунг карена тидак берани унтук менолак дан тидак мау унтук мемберикан. Атас бербагаи клаим ини, wилаyах Циањур заман Wира Тану III судах хампир менyамаи wилаyах Циањур секаранг.[1]

Wира Тану III термасук регент yанг берпрестаси далам панданган ВОЦ, карена Wира Тану III селалу берхасил менyетор копи yанг тербесар ке ВОЦ.

Кематиан[сунтинг | сунтинг сумбер]

Wира Тану III менинггал пада таху 1726 карена дитусук цондре. Карена инилах Wира Тану III сетелах кематианнyа дисебут себагаи Далем Дицондре. Ада дуа верси дитусукнyа Wира Тану III[1]

Пемберонтакан[сунтинг | сунтинг сумбер]

Wира Тану III адалах бупати yанг тегас далам хал менерапкан хукум танам пакса. Кетегасан ини менгунтунгкан пихак ВОЦ тапи меругикан ракyат. Ракyат мераса мендерита карена систем танам пакса ини. Суату wакту ада касус бахwа баyаран копи пада ВОЦ yанг сехаруснyа 17,5 гулден ханyа дибаyар 12,5 гулден седангкан yанг 5 гулден дипакаи олех Wира Тану III сендири. Хал ини менгакибаткан кемарахан ракyат дан беракхир денган дитусукнyа Wира Тану III олех сењата цондре.[1]

Масалах цинта[сунтинг | сунтинг сумбер]

Суату wакту Wира Тану III менденгар бахwа ди Цикембар ада гадис цантик yанг бернама Апун Гентаy. Карена кецантиканнyа сангат пантас јика Апун Гентаy диникахи олех Wира Тану III. Апун Гентаy сендири себенарнyа судах мемилики кекасих оранг Цитеуреуп, Богор.[1]

Апун Гентаy кемудиан дипанггил ке Пендопо. Апун Гентаy тиба ди пендопо пукул 4 соре берсама кекасихнyа. Кеадаан ди пендопо кетика иту тидак ада сиапа-сиапа yанг ада ханyа Wира Тану III денган саударанyа yаиту Мас Пурwа. Семуа yанг ада ди пендопо менyангка бахwа Апун Гентаy берсама пенгирингнyа букан берсама кекасихнyа. Кетика Апун Гентаy дипанггил унтук мендекат, кекасихнyа икут мендекат дан денган цепат менусук Wира Тану III денган цондре себанyак тига кали. Wира Тану III кемудиан робох денган иси перут келуар.

Мас Пурwа кемудиан менгејар си пенусук. Ди алун-алун мерека бертарунг дан карена кесактиан Мас Пурwа, си пенусук берхасил дипенггал кепаланyа. Wира Тану III пингсан ди синггасана денган кеадаан иси перут келуар. Пукул 7 малам Wира Тану III акхирнyа менинггал.[1]

Секилас Менгенаи Гелар Yанг Дигунакан[сунтинг | сунтинг сумбер]

Гелар бангсаwан заман феодалисме ди даерах Сунда тидак терлалу бербеда денган гелар ди Јаwа. Гелар дигунакан унтук менуњукан дерајат сеоранг бангсаwан. Пада умумнyа гелар yанг дипакаи адалах Нгабехи, Туменггунг, Ариа дан Адипати. Гелар-гелар ини дидапат денган бербагаи цара, диантаранyа : 1.Гелар дигунакан сендири танпа ада yанг мембери. Хал ини берлаку баги бангсаwан yанг мендирикан wилаyах сендири танпа диангкат олех оранг лаин. Цонтохнyа адалах Р.А. Wира Тану I. 2.Гелар дигунакан карена wарисан дари аyахнyа. 3.Гелар дианугерахкан олех пенгуаса yанг лебих тингги дерајатнyа (атасаннyа) сеперти Раја/Султан yанг мемберикан гелар Ариа/Адипати пада сеоранг бангсаwан 4.Пада заман ВОЦ, гелар дидапат денган цара дибели.

Дикутип дари Буку "Рингкасан Сејарах Wалисонго, КХР. Абдуллах бин Ноцх, хал 28-29", пенулис перцаyа денган буку ини карена Абдуллах бин Ноцх југа кетурунан дари РТ. Wирадиердја мелалу РА. Wираманггала какакнyа РХ. Мухаммад Тохир (Аулиа Кампунг Бару). Сетелах мењеласкан сецара ринци менгенаи сејарах дан силсилах Wалисонго, пада халаман 28-29 југа мемасуккан Силсилах Келуарга Далем Цикундул yанг меманг масих терхубунг денган Силсилах Wалисонго.

"Х Рд Мухаммад Тхохир / Аулиyа Тхохир Ал Бугхури (1826-1849 M). Yанг олех анак цуцунyа дипанггил денган себутан, "Уyут Кампунг Бару Богор"; wафат пада тахун 1849 Масехи; сеоранг Улама ахли таqwа дан ибадах. Адапун силсилах/насабнyа бегини: Пангеран Нгабехи Јаyасасана / Јаyалалана / Раја Гаганг / Х Рд Ариа Wира Тану Датар I / Мбах Далем Цикундул Циањур / Бупати Циањур I. Мемпунyаи путра-путри себанyак 15 оранг тердири дари :

1. Р. Суриакенцана,
2. Нyи. Р. Енданг Кенцана,
3. Нyи Р. Раранцанг Кенцана,
4. Р. Бадагалбидигил Ариаwирасајагат,
5. Пангеран Wираманггала / Х Рд Ариа Wира Тану Датар II / Мбах Далем Тариколот Циањур / Бупати Циањур II.
6. Р. Ариа Натаманггала,
7. Р. Ариа Wираманггала,
8. Нyи Р. Карангган,
9. Р. Ариа Сураwангса,
10. Р. Ариа Тиртаyуда
11. Нyи Р. Калунтар,
12. Р. Ариа Мартаyуда,
13. Нyи Р. Богем,
14. Нyи Р. Јенггот,
15. Нyи Р. Кара.

Пангеран Wираманггала / Х Рд Ариа Wира Тану Датар II / Мбах Далем Тариколот Циањур / Бупати Циањур II. Мемпунyаи путра-путри себанyак 7 оранг, тердири дари :

1. Р. Ариа Астраманггала Wиратану III (Далем Дицондре),
2. Х Рд Туменггунг Wирадината / Бупати Богор I јаман Хиндиа Беланда, Кантор Пемеринтахан ди Сукараја Богор (1749-1754 M).
3. Р. Сутаманггала,
4. Р. Сутадината,
5. Р. Сураманггала,
6. Нyи Р. Пурбанагара,
7. Нyи Р. Паселиран

WИРАДИНАТА Х Рд Туменггунг Wирадината / Бупати Богор I јаман Хиндиа Беланда, Кантор Пемеринтахан ди Сукараја Богор (1749-1754 M). Мемпунyаи путра-путри себанyак 3 оранг тердири дари :

1. Р.Тмг. Wирадиреја Х Рд Туменггунг Wирадиредја / Бупати Богор II јаман Хиндиа Беланда, Кантор Пемеринтахан ди Сукараја Богор (1758-1769 M).
2. Р.Тмг. Пањи алиас Р.Тмг. Натадиреја, Бупати Богор (1754-1758)
3. Нyи Р. Ганданегара мениках денган РТА. Натанагара, Бупати Богор (1769-1788)

Х Рд Туменггунг Wирадиредја / Бупати Богор II јаман Хиндиа Беланда, Кантор Пемеринтахан ди Сукараја Богор (1758-1769 M). Мемпунyаи путра-путри себанyак 14 оранг тердири дари :

1. Р. Абдул,
2. Р. Брајаманггала,
3. Р. Тањунг Аном,
4. Нyи Р. Сатмакара,
5. Нyи Р. Ентанг,
6. Р. Wираманггала (Лелухур Абдуллах бин Нух),
7. Нyи Р. Бонгганг,
8. Нyи Р. Алеја,
9. Х Рд Мухаммад Тхохир / Аулиyа Тхохир Ал Бугхури (1826-1849 M).
10. Р. Дја'фар,
11. Р. Комар,
12. Нyи Р. Демас,
13. Нyи Р. Пермас,
14. Р. Хусеин,

Адапун Х Рд Мухаммад Тхохир / Аулиyа Тхохир Ал Бугхури (1826-1849 M). Мемпунyаи путра-путри себанyак 21 оранг дари тига истри, дари истри ке 1, 10 оранг путра-путри, дари истери ке 2, 8 оранг путра-путри дан дари истри ке 3, 3 оранг путра-путри. Х Рд Мухаммад Тхохир / Аулиyа Тхохир Ал Бугхури иту кетурунан БАНГСАWАН ПАЈАЈАРАН, дан сеоранг цуцунyа yанг бернама Х. Рд. Адипати Ариа Суриаwината / Х. Рд. Мухаммад Сиродз / Мбах Далем Схолаwат (Пун Јангга Wаренг) / Бупати Богор ке 11 јаман Хиндиа Беланда, Кантор Пемеринтахан ди Соека Ати Емпанг Богор (1849-1872 M), ахли wирид СХОЛАWАТ. Адапун Х Рд Туменггунг Wирадината, Аyах Х Рд Мухаммад Тхохир иту, адалах дари јихат аyахнyа, кетурунан Пангеран Ариа Wангса Гопарана, сеоранг бангсаwан Пајајаран yанг менинггалкан кедудуканнyа yанг тингги карена мемелук агама 'Ислам' Пангеран инилах yанг менурункан келуарга Ариа Wиратану (Далам цикундул) дан Wиратанудатар."

Далам букунyа, Де Хаан менулис : "WлРАНАТА (Wирадината) дитуњук себагаи пенгганти Мартаwангса. Менурут цататан, Бупати yанг бару ини "Судах Туа"; далам дафтар бупати Тјандјоер тертулис бахwа иа адалах саудара лелаки дари (Бупати yанг) тербунух пада тахун 1726 (Далем Дицондре), дан Паман дари Бупати Тјиандјоер yанг мееринтах пада тахун 1727 - 1761 (РАА. Wиратанудатар IV/Ки Сабируддин), седангкан цататан 10 Десембер 1751 дикетахуи бахwа иа, селаин Кепала Кампонгбару, југа Патих дари Тјиандјоер (дан јика демикиан Трах Тјиандјоер седанг берсаинг денган Трах Бантен). Ини мењеласкан менгапа кедуа кабупатен ини секаранг семакин дианггап себагаи сату кесатуан, сетидакнyа ини менyангкут будаyа. Тхе Стамл. менyебут Бупати ини: Ариа Wириадината, менурут лапоран Фреијер танггал 22 Меи 1755 менyебуткан диа себагаи "Радеен Туа Wиера", дан итулах yанг дисебутнyа далам сурат 26 Јуни 1753"

Раден Адипати Wира Тану Датар IV

Адалах бупати Циањур кеемпат yанг мемеринтах пада тахун 1727 с.д. 1761

Кехидупан Аwал

Раден Адипати Wира Тану Датар IV нама аслинyа адалах Раден Сабирудин. Пенетапан Раден Сабирудин себагаи регент ВОЦ дитетапкан пада танггал 27 Јули 1726. Намун пенгангкатаннyа дилаксанакан пада танггал 28 Јануари 1727. [1]

Регент Циањур

Раден Сабирудин диангкат олех ВОЦ себагаи регент денган гелар Раден Ариа Wира Тану IV. Намун карена Раден Ариа Wира Тану III себелумнyа телах менгајукан гелар Пангеран Ариа Адипати Амангкурат ди Датар. Мака ВОЦ кемудиан менганугерахкан гелар Адипати дан пенамбахан Датар баги Раден Сабирудин. Сехингга Раден Сабирудин лебих дикенал денган нама Раден Адипати Wира Тану Датар IV.

Wира Тану Датар IV мемеринтах денган сангат баик денган дибанту олех сеоранг патих yанг бернама Wира Ната yанг југа мерупакан сеоранг умбул ди Јампанг. Јабатан Патих Циањур тетап дипеганг олех Wира Ната мескипун иа телах диангкат себагаи бупати Кампунг Бару (Богор секаранг).

Кематиан[сунтинг | сунтинг сумбер]

Далам буку Др. Ф. ДЕ ХААН, 1910, 139-40 : "Блијкенс зијн тестамент (Левиер 28 Јан. 1757 но.18659) хад хиј дрие зоонс: Wирадиредја, Натадиредја ен Натапраја, wаарван де лаатсте миндерјариг. Ван дезе дрие wерд де мидделсте, Натадиредја, тегелијк мет де беноеминг зијнс вадерс тот Регент, аангестелд тот диенс Патих. Дезе зоон слуит ондер ден наам „Томмогон Ната Дираидја, wооненде тот Буијтензорг".

Менурут сурат wасиат (Левиер 28 Јануари 1757 но.18659) иа (РА. Wирадината) мемилики тига оранг путра, yаиту : 1). Wирадиредја, 2). Натадиредја дан 3). си бунгсу Натапраја. Дари кетиганyа, yанг тенгах, Натадиредја, берсамаан денган пенгангкатан аyахнyа себагаи Бупати, иа диангкат мењади Патих-нyа, денган гелар "Туменггунг Натадиредја"

Седангкан калау менгутип Буку "Рингкасан Сејарах Wалисонго, КХР. Абдуллах бин Ноцх, хал 28-29", пенулис перцаyа денган буку ини карена Абдуллах бин Ноцх југа кетурунан дари РТ. Wирадиердја мелалу РА. Wираманггала какакнyа РХ. Мухаммад Тохир (Аулиа Кампунг Бару). Сетелах мењеласкан сецара ринци менгенаи сејарах дан силсилах Wалисонго, пада халаман 28-29 југа мемасуккан Силсилах Келуарга Далем Цикундул yанг меманг масих терхубунг денган Силсилах Wалисонго.

"Раден Хаји Мухаммад Тохир, yанг олех анак цуцунyа дипанггил денган себутан, Уyут Кампунг Бару Богор; wафат пада тахун 1849 Масехи; сеоранг Улама ахли таqwа дан ибадах. Адапун силсилах/насабнyа бегини: Р. Ариа Wиратанудатар I (Далем Цикундул мемпунyаи путра-путри себанyак 15 оранг тердири дари :

1. Р. Суриакенцана,
2. Нyи. Р. Енданг Кенцана,
3. Нyи Р. Раранцанг Кенцана,
4. Р. Бадагалбидигил Ариаwирасајагат,
5. Р. Ариа Wиратанудатар II,
6. Р. Ариа Натаманггала,
7. Р. Ариа Wираманггала,
8. Нyи Р. Карангган,
9. Р. Ариа Сураwангса,
10. Р. Ариа Тиртаyуда
11. Нyи Р. Калунтар,
12. Р. Ариа Мартаyуда,
13. Нyи Р. Богем,
14. Нyи Р. Јенггот,
15. Нyи Р. Кара.

Адапун Р. Ариа Wиратанудатар II (Далем Тариколот) мемпунyаи путра-путри себанyак 7 оранг, тердири дари :

1. Р. Ариа Астраманггала Wиратанудатар III (Далем Дицондре),
2. Р.Тмг.Wирдината (Далем Кампунг Бару Сукараја),
3. Р. Сутаманггала,
4. Р. Сутадината,
5. Р. Сураманггала,
6. Нyи Р. Пурбанагара,
7. Нyи Р. Паселиран

Р.Тмг. WИРАДИНАТА (Далем Кампунг Бару Сукараја I) мемпунyаи путра-путри себанyак 3 оранг тердири дари :

1. Р.Тмг. Wирадиреја (Далем Сукараја)
2. Тмг. Пањи алиас Р.Тмг. Натадиреја,
3. Нyи Р. Ганданегара

Цататан ВОЦ

1. Ауг. 25, 1769 Де Ариа ван Тјикалон Радеенг Ната Нагара wорд ден титул ван Темангонг гехонореерт, 25 Аугустус 1769. филе 1049, фолиос 1077-1101 Батавиа ен Батавиас Рессорт
2. Феб. 23, 1759 Де Регент ван Инкарта Нагара оф Исикалонг ин де Бовенланден Ариа Wангса Цоесоема генаамт, ом зијн онвермоген онтслаген ен Ариа Ната Нагара ондер бединг даартое wедер беноемд, 23 Фебруари 1759. филе 1023, фолиос 39-58 Бовенланден

Раден Адипати Wира Тану Датар V

Раден Адипати Wира Тану Датар V адалах бупати келима Циањур (регент кеемпат ВОЦ ди Циањур)

Кехидупан Аwал Нама асли Wира Тану Датар V адалах Раден Мухyидин. Иа мерупакан анак пертама Адипати Wира Тану Датар IV. Иа наик тахта кетика аyахнyа менинггал дуниа

Регент Циањур Тидак терлалу банyак цататан менгенаи маса пемеринтаханнyа себагаи регент. Карена Циањур саат иту ада далам категори тенанг карена јаса-јаса Wира Тану III yанг телах менанамкан пенгарух Циањур ди мата Беланда. Маса пемеринтаханнyа дитандаи денган мајунyа Пенцак Силат. Бахкан салах сату алиран силат теркенал yаиту Кари Мади беркембанг саат маса пемеринтахан Wира Тану Датар V.

Кематиан

Wира Тану Датар V менинггал пада тахун 1776 дан димакамкан ди Пасареан Агунг кота Циањур. Иа менинггалкан 17 путра

Кетурунан

Далем Мухидин (Wиратану V) ПУПУТРА:17

1. Далем Ариа Енох (Wиратану VI)
2. Нyи Рд. Тањунгнагара
3. Нyи Рд. Бентанг
4. Рд. Wираманггала
5. Р.А. Wастиреја
6. Нyи Рд. Пурба
7. Нyи Рд. Емул
8. Р.А. Јаyанагара
9. Рд. Тиснадилага
10. Рд. Натадигја
11. Рд. Ардикусуман
12. Нyи Рд. Кандран
13. Нyи. Рд. Сити Муртала
14. Нyи. Рд. Хамсyах
15. Рд. Натадиреја
16. Рд. Х. Мухyидин (Р.Натапраја)
17. Рд. Пурантареја

Раден Адипати Wира Тану Датар VI (1776–1813 )

Кехидупан Аwал Нама асли Wира Тану Датар VI адалах Wиранагара. Кетика кецил иа бернама Раден Енох. Иа наик тахта менггантикан аyахнyа, Wира Тану Датар V себагаи регент кетика аyахнyа менинггал пада тахун 1776.[1]

Регент Циањур Кеадаан пемеринтахан пада маса Wира Тану Датар VI сангат ланцар, кебун копи ди Циањур сангат багус дан саwах семакин луас. Wира Тану Датар VI мерупакан салах сату регент yанг мемеринтах сангат лама yаиту секитар 37 тахун. Иа пун регент сепух yанг палинг дихормати олех регент-регент yанг лаин ди Прианган. Хал ини терјади карена банyак регент yанг лаин пернах мењади баwаханнyа кетика мењади Умбул атау Цутак. Салах сату цонтохнyа адалах Пангеран Корнел, регент Сумеданг yанг кетика муда нyа пернах мењади Цутак баwахан Wира Тану Датар VI.[1]

Пембентукан Кепатихан Тјиколе Ди аwал маса пемеринтаханнyа, Wира Тану Датар VI мембентук себуах Кепатихан бернама Кепатихан Тјиколе yанг мерупакан цикал бакал дари Кабупатен Сукабуми саат ини. Кепатихан ини берпусат ди Тјиколе (секаранг багиан дари Кота Сукабуми).

Масалах Суксеси Wира Тану Датар VI адалах кетурунан Wира Тану теракхир yанг мемеринтах Циањур. Хал ини терјади карена тидак ада анакнyа yанг дапат дијадикан регент. Беберапа кејадиан yанг менyебабкан хал ини адалах :

Раден Праwиранагара Раден Праwиранагара адалах анак лаки-лаки пертама Wира Тану Датар VI. Кетика патих Мангкупраја берхенти дари јабатаннyа иа дијадикан патих Циањур денган гелар Деманг. Берикутнyа иа мерангкап јабатан себагаи Цутак Јампанг. Праwиранагара теркенал кејам дан бенгис пада ракyат. Банyак yанг сакит хати дан тидак сука паданyа. Сифатнyа ини куранг дисукаи олех ресиден Прианган. Праwиранагара пернах дибујук унтук мелаксанакан ибадах хаји. Хал ини тернyата салах сату тактик унтук менгуцилкан диринyа дари јабатан регент. Карена кејадиан ини иа акхирнyа минта берхенти дари јабатан патих дан цутак.

Лима тахун кемудиан, иа дитуњук кембали јади цутак Цикалонг дан Цибалагунг. Кетика јади цутак ини иа меминта гелар Ариа сехингга иа дикенал денган нама Ариа Цикалонг. Мескипун јабатаннyа ханyа цутак Цикалонг дан Цибалагунг. Тапи себенарнyа иалах yанг мењаланкан пемеринтахан ди Циањур лаyакнyа сеоранг бупати. Иа кемудиан диангкат кембали јади патих пада танггал 18 Фебруари 1809. Карена јасанyа мемпербаики кебун копи ди Цикалонг, иа пернах диусулкан мењади бупати Буитензорг тапи тидак дисетујуи олех Беланда. Аyахнyа берусаха агар иа диангкат бупати ди Цибалагунг намун тетап тидак берхасил. Акхирнyа иа берхенти дари патих дан диганти олех Wирадиреја. [1]

Раден Натанагара Раден Натанагара адалах путра лаки-лаки кедуа дари Wра Тану Датар VI. Иа теркенал хуморис, сенанг маин-маин дан мелаwак. Кетика какакнyа берхенти иа меминта гелар Деманг. Пада танггал 20 Јануари 1807 иа дилантик себагаи Цутак Јампанг денган Гелар Деманг. Карена хал ини пун иа дианггап тидак биса диангкат себагаи регент [1]

Кематиан Адипати Wира Тану Датар VI менинггал пада тахун 1813 yанг менинггалкан масалах суксеси

Пенyелесаиан Масалах Суксеси Карена кедуа путра Wира Тану VI диатас дианггап тидак пантас мењади сеоранг регент, мака Ресиден Мацqуоид менyатакан бахwа регент селањутнyа букан дари анак Wира Тану Датар VI намун берасал дари саударанyа. Себенарнyа ада анак Wира Тану VI yанг тидак бермасалах, yаиту Раден Абас намун усианyа масих 4 тахун. Раден Абас кемудиан диурус олех Сурианагара, регент Сумеданг (Пангеран Корнел).[1]

Силсилах Кетурунан РА. Дјајанегара

СИЛСИЛАХ РИНГКАС дан ПРОФИЛ РА. КАРТАНАГАРА

РАДЕН АДИПАТИ КАРТАНЕГАРА / КАРТАНАТА НАГАРА бин Р.Х. МУХ ТОХИР (Аулиа Кампунг Бару/Богор)бин РА. Wирадиредја (Регент Богор) бин РА. Wирадината (Регент Богор) бин Далем Wиратану II (Регент Тјиандјур ке II), Тариколот Циањур

РА. КАРТАНАТАНАГАРА лахир дари пасанган Раден Хаји Тохир, Пенгхулу Буитензорг 1826-1849, буyут Раден Ариа Wирамангала (Wиратану II) дан Нyи Хј. Рату Сyарифах путери бунгсу Пангеран Согири бин Султан Агенг Тиртаyаса (Султан Бантен : 1651-1683). Иа лахир дан дибесаркан ди Соекахати (Емпанг) Богор берсама денган 19 какак берадик лаиннyа диантаранyа адалах РА. Wираната/Далем Сепух Богор Бупати Буитензорг 1815-1849, РХ. Пурадиредја, Деманг Тјибинонг (1841-1858), РТмг. Састранегара, Бупати Пурwакарта 1849-1854, РА. Праwираната, Ариа Патјет.

Иа дибесаркан келуарга денган дидикан агама Ислам yанг таат дан адат истиадат нинграт Сунда Пајајаран yанг сантун. Иа хидуп берсама келуарга бесар нинграт Циањур (Wиратану II) дан нинграт Бантен (Пангеран Согири) yанг мењади пемимпин ди wилаyах бекас керајаан Пајајаран yанг бернама Кампунг Бару алиас Буитензорг алиас Богор.

КАРИЕР & ПРЕСТАСИ

Раден Туменггунг (РТ) Адипати Картаната Нагара адалах Бупати Лебак кедуа. Картаната Нагара мењабат тахун 1830 хингга 1865. Себелум мењади бупати, пада 1829 Картаната Нагара мењабат Деманг ди Јасинга, Кабупатен Богор. Саат мењади Деманг, Картаната Нагара менгалахкан пасукан Нyимас Гампаран yанг менурут верси Пемеринтах Хиндиа Беланда мерупакан пенгацау кеаманан. Саат иту, пасукан Нyимас Гампаран мау масук Лебак мелалуи јалур Циканде, Серанг. Усаха Нyимас Гампаран берхасил дихаданг олех Картаната Нагара. Бераwал дари кеберхасилан менгалахкан Нyимас Гампаран акхирнyа Пемеринтах Хиндиа Беланда менганугерахи Картаната унтук мењади Бупати Лебак менггантикан Пангеран Сењаyа ди тахун 1830. Менурут церита дари кетурунан ке лима Картаната Нагара, Раден Сари Wулан Картаната Нагара, yанг дитемуи Радар Бантен, Селаса (19/8), ди кедиаманнyа, Картаната адалах бупати пертама yанг мембука Рангкасбитунг мењади wилаyах пермукиман. Агар пусат пемеринтахан Лебак декат денган каресиденан Бантен ди Серанг, Картаната мембангун пендопо ди даерах сетемпат. “Саат иту, Рангкасбитунг адалах себуах хутан белантара. Ди тенгах хутан белантара тердапат секумпулан похон бамбу битунг лиар дикелилинги раwа yанг луас. Сетелах даерах терсебут дитемпати Картаната Нагара, банyак wарга yанг турут бермуким ди даерах терсебут,” ујар Сари Wулан yанг менетап ди Јалан Јалан Сунан Гири, Кампунг Пасир Сукараyат, Келурахаан Муара Циујунг Тимур, Кецаматан Рангкасбитунг. Менурут Сари Wулан, Картаната Нагара менарух перхатиан бесар терхадап кехидупан ракyат. Саат мелихат ракyат менгалами кесусахан, Картаната Нагара сегера мембанту. “Yанг саyа таху, буyут саyа иту (Картаната Нагара, ред) сангат декат денган ракyат,” ујарнyа. Мемасуки 1856 саат Картаната Нагара масих мењади бупати, Губернур Јендерал Дуyмаер Ван Тwист менуњук Едwард Доуwес Декер (Мултатули) себагаи Асистен Ресиден ди Лебак. Менурут сумбер yанг дидапаткан Радар Бантен дари Иман Солехудин (цуцу тири) Раден Сари Wулан Картаната Нагара, серта Хикмат Сyадели Будаyаwан Лебак, саат иту семпат терјади кесалахпахаман антара Картаната Нагара дан Мултатули. Кесалахпахаман дипицу саат Бупати Картаната Нагара кедатанган таму Бупати Циањур, Јаwа Барат. Унтук мењаму таму, Картаната Нагара мемеринтахкан ракyат готонг роyонг мемберсихкан лингкунган пендопо дан јалан сетапак yанг акан дилалуи ромбонган Бупати Циањур. “Перинтах готонг роyонг диартикан олех Мултатули себагаи керја пакса. Акхирнyа Картаната Нагара дилапоркан ке Ресиден Брест Ван Кемпен. Намун тудухан керја пакса тидак тербукти сехингга Картаната Нагара тидак дисанкси,” ката Иман yанг диамини Хикмат. Лебак ди баwах кепемимпинан Картаната Нагара менгалами кемајуан. Мески судах бербуат банyак унтук Лебак, намун нама Картаната Нагара сеперти дилупакан. (даy/диленгкапи дари бербагаи сумбер)

ДЕWАН КОТА БАНТАМ 1836 (Алманак 1836)

ДЕWАН КОТА БАНТАМ 1865 (Алманак 1865)

1.1.1.4.1.6.1.1 Пангеран Корнел Соерианагара III КОЕСОЕМАДИНАТА, ИX (Рд Аом, Рд Дјамое)
1.1.1.4.1.6.1.1X1 НР. Ленгганг Кусумах ., 
1.1.1.4.1.6.1.1.1 Длм. Адипати Адиwидјаја . 
1.1.1.4.1.6.1.1.2 Длм. Адипати Агеунг КОЕСОЕМАЈОЕДА 
1.1.1.4.1.6.1.1.3 РА. Радјанинграт . 
1.1.1.4.1.6.1.1X2 НР. Тјандра Нагара .. 

1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3 Длм. Тмг. Синданградја СОЕРИАДИЛАГА III 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.1 НР. Тедјамирах СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.2 РА. Пербатамирах СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.3 Рд. Тиснакоесоемах СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.4 Рд. Хасан СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.5 Рд. Брангтанагара СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.6 Рд. Падманагара СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.7 НР. Модјанагара СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.8 Рд. Соериалогаwа СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.9 НР. Домас Атисах СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.10 Рд. Wангсанагара СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.11 НР. Моертихаwа СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.12 НР. Соекаени СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.13 Рд. Хамбали Соериадининграт СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.14 Рд. Дмг. Соемадилага СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.15 Рд. Адикоесоемах СОЕРИАДИЛАГА . 
1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.3.16 НР. Наwангсих СОЕРИАДИЛАГА . 

Берита Р. Рангга Тјандра Манггала

Макам Р. Рангга Тјандра Манггала

1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.4 Патих Рангга Цандраменггала . 1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.4X НР. Саримантри .. 1.1.1.5.2.1.1.1.3.4.4.1 РТА. Сурадименггала

• Раден Натанагара адалах путра лаки-лаки кедуа дари Wра Тану Датар VI. Иа теркенал хуморис, сенанг маин-маин дан мелаwак. Кетика какакнyа берхенти иа меминта гелар Деманг. Пада танггал 20 Јануари 1807 иа дилантик себагаи Цутак Јампанг денган Гелар Деманг. Карена хал ини пун иа дианггап тидак биса диангкат себагаи регент

• Цататан каки далам буку карyа Бастиан Јохн (Састраwан Инггрис) yанг берјудул "Сир Стамфорд Раффлес Анд Соме Оф Хис Фриендс Анд Цонтемпорариес", халаман 188 дисебуткан бахwа : Сетелах Wиратанудатар VI (Далем Ноцх) менинггал дуниа, суксеси јабатан Бупати Циањур тидак дилањуткан олех путеранyа, мелаинкан олех кепонаканнyа yаиту Туменггунг Wирадиредја/Праwирадиредја пада 18 Април 1813.

• Аласан сингкат Губернур Јендерал Раффлес адалах :

1. путера ке 1 (РА. Wиранагара, куранг цакап);
2. путера ке 2 (РА. Натанагара алиас Рд. Мох Тобри, карена Сеоранг Хаји/Улама денган ката лаин дианггап тидак мампу мемеринтах);
3. путера ке 3 (РА. Сурианата Кусумах алиас Раден Абас, карена масих кецил)

Рд. Абас (Далем Гарут Сепух) ПУПУТРА:13

1. Далем Дипати Ариа Wиратанудатар VIII (Далем Гарут)
2. Рд. Јаyадининграт
3. Нyи Рд. Ленгганг
4. Нyи Рд. Мојанагара (Далем Истри Лебак)
5. Рд. Сурианинграт
6. Нyи Рд. Рајапермас
7. Нyи Рд. Рајапутри
8. Нyи Рд. Рајанагара
9. Нyи Рд. Рајакусумах (Рајаретна)
10. Рд. Праwиранагара
11. Нyи Рд. Рајанингрум
12. Рд. Wијаyакусумах
13. Рд. Сурyалага

Раден Абас / Далем Адипати Ариа Сурианата Кусумах / Туменггунг Јаyанинграт yанг биаса дисебут Wиратанудатар VII ( Бупати Лимбанган Гарут 1833 -1871 M ) адалах путра бунгсу дари Далем Адипати Ариа Wиратанудатар VI ( Далем Ариа Еноцх ) . Кетика Далем Адипати Ариа Wиратанудатар VI ( Далем Ариа Енох ) wафат пада тахун 1813 M,усиа Раден Абас бару 4 тахун . Пада тахун 1813 M, Рд.Абас дибаwа ке Сумеданг дан дибесаркан олех Раден Јаму /Пангеран Корнел / Адипати Сурианагара III / Пангеран Кусумахдината IX ( 1791-1828 ) путра бупати Сумеданг yанг бернама Раден Адипати Сурианагара II (1761 1765) ,бахкан сетелах деwаса Раден Јаyанинграт атау Раден Абас дитикахкан денган цуцунyа yакни денган Нyи Раден Пурнама путра Ариа Јаyанагара / Туменггунг Кусумах Нинграт / Туменггунг Кусумадината / Далем Адипати Кусумахдината X / Далем Алит ( Бупати Лимбанган Гарут 1831-1833 / Бупати Сумеданг 1833 -1834 ) бин Далем Адипати Адиwијаyа бин Пангеран Корнел.

Кемудиан Раден Јаyанинграт / Раден Абас / Далем Адипати Ариа Сурианатакусумах / Wиратанудатар VII ( Бупати Лимбанган Гарут 1833 -1871 M ) мениках денган Нyи Рд. Мантриа путра Рд.Дирапраја бин Рд. Раја Манггала бин Рд. Раја Пангарас ( кетурунан Далем Ариа Wираyуда Ципицунг ).дан дикаруниаи дуа оранг путра дан дуа оранг путри диантаранyа :

1. Раден Јенон атау ДАА Wиратанудатар VIII, Бупати Лимбанган Гарут теракхир атау Бупати Гарут пертама ( 1871-1915 M).
2. Раден Јаyадининграт ( Wедана Wанараја ), Белиау адалах какек Др.Рд.Баyунинграт, пенyусун Буку Кабхупатиан I Бхуми Лимбанган, Гарут, Сумеданг дан Циањур.
3. Нyи. Рд. Оми / Нy. Р. Мојанагара, Белиау адалах истери Бупати Лебак ( путри ке 9 ). Нyи Рд.Алкиyах / Нyи. Р. Рајакусумах ( Нyи.Рд. Рајаретна )

Нy.Рд. Алкиyах / Нy. Р. Рајакусумах ( Нyи.Рд.Рајаретна) мениках денган Рд. Сурианата Легаwа ( Патих Сукабуми ) путра Рд. Х. Мухаммад Муса ( Хоофз Пенгхулу Гарут ), мака мелахиркан беберапа оранг путра, диантаранyа : 
- Рд. Суриакарталегаwа I ( Бупати Гарут )
- Рд. Сурианатаатмаја ( Рд.Абас ) ( Бупати Циањур ке 14 ).

Дари хасил перникаханнyа денган Нyи Раден Пурнама путра Ариа Јаyанагара, Рд. Абас мемпунyаи лима путри дан емпат путра , диантаранyа :

(путри ке 3 ). Нy. Р. Ленгганг
(путра ке 5 ). Раден Сурианинграт
(путри ке 6 ). Нy. Р. Рајапермас
(путри ке 7 ). Нy. Р. Рајапутри
(путри ке 8 ). Нy. Р. Рајанагара
( путра ке 10 ). Раден Праwиранагара
( путри ке 11 ). Нy. Р. Рајанингрум
( путра ке 12 ). Раден Wијаyакусумах
( путра ке 13 ). Раден Сурyалага 

Јади јумлах кеселурухан путра-путринyа 13 оранг , 6 путра дан 7 путри…….дан Гелар yанг дипакаи Раден Абас yаиту Адипати Суриа Ната Кусумах ( менгиндук гелар ке сумеданг ), дан тидак мемакаи гелар Wира Тану Датар ( тидак менгиндук ке циањур ).

Иа менинггал пада тахун 1871 M , дан димакамкан ди белаканг Масјид Агунг Гарут.

СЕБАБ РД. АБАС ДИПЕЛИХАРА ДАН ДИБЕСАРКАН ОЛЕХ ПАНГЕРАН КОРНЕЛ КАРЕНА МЕНГИНГАТ ЈАСА АYАХ-НYА

СЕКИЛАС БИОГРАФИ ПАНГЕРАН КОРНЕЛ /АДИПАТИ СУРИАНАГАРА III

=========================================================

Сетелах wафатнyа Бупати Сумеданг Адипати Сурианагара II (1765 – 1773), посиси бупати Сумеданг дииси олех бупати пенyеланг дари Параканмунцанг Адипати Танубаyа (1773 – 1775) yанг диангкат олех компени карена путра Адипати Сурианагара II, Раден Јаму масих кецил. Сетелах wафатнyа Адипати Танубаyа дигантикан олех Туменггунг Патракусума путранyа Сетелах мењади бупати Туменггунг Патракусума (1775 – 1789) мемакаи гелар Адипати Танубаyа II. Сетелах менгињак деwаса Раден Дјаму/ Пангеран Корнел диникахкан денган путри Адипати Танубаyа II Нyи Раден Радја Мира мемпунyаи сеоранг путери бернама Нyи Раден Касоми. Адипати Танубаyа II мендапат хасутан дари Деманг Донгкол yанг берамбиси унтук мемпунyаи анак атау цуцу мењади бупати. Акхирнyа Раден Дјаму менгетахуи ниат бурук мертуанyа ингин мембунухнyа, сегера Раден Дјаму мелолоскан дири ке Лимбанган карена бупати Лимбанган мерупакан саударанyа, ди лимбанган посиси Раден Дјаму тидак аман терус мелањуткан перјаланан ке Циањур унтук бертему денган керабат аyахнyа Бупати Циањур Далем Адипати Ариа Wиратанудатар VI ( Далем Ариа Енох ) дан Раден Дјаму диангкат себагаи Кепала Цутак (Wедана) Цикалонг денган нама Раден Сурианагара III. Сетелах Адипати Танубаyа II диасингкан ке Батавиа олех компени дитуњук себагаи пенгганти сементара кепала пемеринтахан Сумеданг дипеганг олех Патих Сумеданг Ариа Сатјапати (1789 – 1791). Ариа Сатјапати менгирим сурат кепада Далем Адипати Ариа Wиратанудатар VI ( Далем Ариа Енох ) мемохон агар менгусулкан Раден Дјаму атау Сурианагара III диангкат мењади бупати Сумеданг кепада компени. Усул дари Далем Адипати Ариа Wиратанудатар VI ( Далем Ариа Енох ) дитерима олех компени дан диангкатлах Раден Дјаму / Сурианагара III мењади бупати Сумеданг денган гелар Пангеран Кусумадината IX (1791 – 1828).

МЕРТУА РАДЕН АРИА АДИПАТИ СУРИАНАТАКУСУМАХ (РАДЕН АБАС)

=========================================================

Туменггунг Адиwијаyа I (1813 – 1831 ) адалах Бупати Лимбанган Гарут yанг себелумнyа белиау адалах себагаи Бупати Параканмунцанг ( 1806 – 1813 ).Пада булан Агустус 1831, Раден Адипати Адиwијаyа I сетелах селесаи мересмикан пабрик дан кебон нила ди Панyередан дан Бантар Паyунг ди тенгах перјаланан менују ке кота Гарут терсеранг пенyакит сампаи wафатнyа. Белиау димакамкан ди Кампунг Ципеујеух Сандинг Кец. Гарут Кота. Олех карена итулах белиау теркенал денган себутан Далем Ципеујеух. 

=====================

Дидахулуи олех
Раден Ариа Wиратану VI    Бупати Лимбанган
Бупати Лимбанган- Гарут
1833 -1871 M    Дилањуткан:
Раден Ариа Wиратану VIII
Ди Гарут

• Бупати Циањур ке-7
• Маса јабатан 1813–1833
• Дидахулуи олех : Р.А. Wира Тану Датар VI
• Дигантикан олех : Р. Туменггунг Wиранагара
• Лахир : Циањур
• Менинггал : Циањур
• Професи : Бангсаwан
• Агама : Ислам

Раден Ариа Адипати Праwирадиреја I адалах бупати Циањур кетујух дан регент Циањур кеенам. Иа мерупакан регент пертама Хиндиа Беланда сетелах дибубарканнyа ВОЦ.

Кехидупан Аwал Нама асли Р.А.А Праwирадиреја I адалах Раден Wирадиреја. Иа адалах кепонакан Раден Адипати Wира Тану Датар VI, yаиту анак дари адик wанитанyа yанг бернама Тањунгнагара. Себелум диангкат регент Циањур иа мењабат себагаи патих Циањур.

Пенгангкатан Себагаи Регент Пада тахун 1813 Ариа Wиранагара путра пертама Раден Адипати Wира Тану VI -теркенал денган себутан Ариа Цикалонг- yанг кетика иту мењабат патих Циањур, мераса бахwа диринyа тидак мунгкин дапат менггантикан аyахнyа мењади регент Циањур. Хал ини карена иа тидак дисукаи олех Беланда карена сифатнyа yанг кејам дан пемарах. Иа кемудиан менгундуркан дири себагаи патих Циањур. Јабатан патих кемудиан дитерускан олех адик сепупунyа (кепонакан Wира Тану Датар VI) yаиту Wиранагара.

Так лама сетелах кејадиан иту, Wира Тану Датар VI сакит парах. Ресиден Прианган кемудиан менyампаикан сурат гуна менанyакан сиапаках yанг акан мењади пенггантинyа. Wира Тану Датар VI кемудиан менцалонкан дуа оранг, yаиту Патих Циањур (Wиранагара) дан Регент Буитензорг. Тига булан сетелах иту Wира Тану Датар VI менинггал. Сесепух Циањур кетика иту yаиту Раден Х. Јаyанагара, Раден Мухаммад Хусен (Пенгхулу Циањур). Раден Х. Натанагара, Раден Ариа Wаситареја дан секретарис yанг бернама Присје, менгадакан мусyаwарах yанг кепутусаннyа yаиту менгусулкан Раден Wирадиреја yанг кетика иту мењабат патих унтук диангкат себагаи регент Циањур кепада Пемеринтахан Батавиа. Хал ини сенада денган Ресиден Мацqуоид yанг југа менгусулкан патих Циањур себагаи регент. Седангкан регент Буитензорг yаиту Wира Ната тидак дисетујуи олех Ресиден.

Иа диангкат себагаи регент пада танггал 18 Април 1813 дан далам акта танггал иту југа иа меминта гелар Туменггунг Wирадиреја. Менурут акта 1 Марет 1816, иа дианугерахи гелар Адипати. Гелар ресминyа адалах Раден Ариа Адипати.

Регент Циањур Маса пемеринтаханнyа себагаи регент ада беберапа кејадиан пентинг yанг терјади yаиту :

Бубарнyа ВОЦ Себенарнyа бубарнyа ВОЦ терјади себелум маса пемеринтахан Праwирадиреја I, кетика Циањур дибаwах пемеринтахан Wира Тану Датар VI. Ини мењадикан Праwирадиреја I себагаи регент пертама маса пемеринтахан Хиндиа Беланда.[1]

Маса Раффлес 1811-1816 Пада маса Праwирадеиреја I терјади перубахан кекуасаан ди Хиндиа Беланда, yаиту денган беркуасанyа Инггрис. Кетика иту Инггрис менгутус Тхомас Станфорд Раффлес себагаи губернур јендерал Хиндиа Беланда. Намун маса пемеринтахан Раффлес тидак лама карена Инггрис кембали менyерахкан Хиндиа Беланда пада Керајаан Беланда.[1]

Кепатихан Соекабоеми Пада маса пемеринтаханнyа, терјади перубахан нама унтук Кепатихан Тјиколе yанг дибентук олех Бупати себелумнyа, мењади Кепатихан Соекабоеми пада танггал 13 Јануари 1815. Кепатихан ини мерупакан пендахулу дари Кабупатен Сукабуми саат ини.

Маса Туа дан Кематиан

Раден Адипати Сурyаната Мениках денган Нyи Саламах, путрид Ариа Састрадипура, (Бупати Караwанг ке- 9). Пада маса Пемеринтахан Раден Адипати Сурyаната, кантор дипиндахкан дари Караwанг ке Wанаyаса (Пурwакарта). Раден Адипати Сурyаната wафат пада тахун 182 димакамкан ди Нуса Ситу

Х. Рд. Адипати Ариа Суриаwината / Х. Рд. Мухаммад Сиродз / Мбах Далем Схолаwат, путра Х. Рд. Адипати Ариа Wираната / Мбах Далем Сеупух Богор, (адик Х. Рд. Адипати Сурианата Бупати Караwанг yанг мемеринтах тахун 1821-1828). Пада аwал маса пемеринтахан белиау, пусат пемеринтахан масих ди Wанаyаса, селама 2 тахун, дан пада тахун 1830, пусат Пемеринтахан дипиндахкан дари Wанаyаса ке Синдангкасих серта менамакан даерах терсебут Пурwакарта. Пурwа артинyа пермулаан дан Карта, сама денган Рамаи атау хидуп, денган демикиан нама Пурwакарта бару дикенал пада маса пемеринтахан Х. Рд. Адипати Ариа Суриаwината. Пада тахун 1849 Х. Рд. Адипати Ариа Суриаwината диалихтугаскан мењади Бупати Богор хингга wафат тахун

РИWАYАТ КЕЛУАРГА

РА. МАНГКОЕWИДЈАЈА, ХООФД ДЕМАНГ БОГОР (1865-1870)

Раден Ариа Мангкоеwидјаја иалах путра пертама дари Раден Ариа Соетаwидјаја (Хоофд Дјакса Буитензорг 1840-1841) денган Ибу НYИ Рд. ХАБИБАХ (Путр1 ке 13 Раден Хаји Мухаммад Тохир, Аулиа Кампунг Бару, саудара кандунг денган Р.Тмг. Картананагара дан саудара сепупу РА. Wираната (Бупати Кмпунг Бару/Богор). Менурут цататан келуарга, Какекнyа yанг бернама Пангеран Мухаммад Тхахир адалах путра ке 3 дари Султан Хаји / Султан Абу Насхр Мухаммад Абдул Кахар, Султан Бантен ке 7 (1683-1687). РА. Мангкоеwидјаја лахир дан дибесаркан дикелуарга нинграт Бантен дан Циањур (Цикундул) yанг тинггал ди каwасан Емпанг (Далем Емпанг) берсама-сама данган РА Wираната.

СИЛСИЛАХ РИНГКАС

РАДЕН АРИА ДЕМАНГ МАНГКОЕWИДЈАЈА бин Раден Ариа Соетаwидјаја бин Пангеран Мухаммад Тхахир (Р.Т. ПРАWИРО КОЕСОЕМО) бин Султан Хаји / Султан Абу Насхр Мухаммад Абдул Кахар (Султан Ке 7 Кесултанан Бантен), мемпунyаи адик кандунг 12 оранг, yаиту : 1. Р. Картаwидјаја/Х. Иљас (Деманг Јасинга/Wадана), 2. Р. Братаwидјаја/Баинг Брата (Асс. Деманг Парунг); 3. Р. Дмг. Мангункусумах (Деманг Тјибарусах; 4. Р. Картаwидјаја (Габуг); 5. РХ. Дауд (Еyанг Р. Мух. Идрус-Енис); 6. РХ. Кусумахwидјаја; 7. Р. Синтаwидјаја (Еyанг Ендех Патимах); 8. Њи Р. Тјененг; 9. Њи Р. Бахра (Габуг); 10. Њи Р. Хадидјах; 11. Њи Р. Еулис; 12. Р. Деманг Маук

КАРИЕР

Бердасаркан Алманак_ван_Недерландсцх_Индиë_воор_хет тахун 1854 с/д тахун 1876, Кариер Раден Ариа Мангкоеwидјаја адалах себагаи берикут :

• 1854-1866 Хоофд Дјакса пада Афделлинг Буитензорг, дибаwах Регент РАДЕАН АДИПАТТИЕ СОЕРИА WИЕНАТТА (1849-1869);
• 1865-1866 Мењади Хоофд Деманг & Хоофд Дјакса Буитензорг
• 1866-1870 Мењади Хоофд Деманг Буитензорг

СИЛСИЛАХ КЕТУРУНАН

РА. МАНГКОЕWИДЈАЈА, ХООФД ДЕМАНГ БОГОР (1865-1870)

Раден Ариа Мангкоеwидјаја мениках денган 4 оранг истри, истери пертама НYИ МАС WАРТА (Каум Богор) мемилики путра 3 оранг :

1. НYИ Раден Кураесин
2. НYИ Раден Сухаеми
3. НYИ Раден Худаyа

Истери ке 2 бернама НYИ Раден САРОДЈА, дикаруниа путра :

1. НYИ Раден Тити Маријам
2. НYИ Раден Ено Патмах
3. Раден Хадји Сјафи'и (Пенгхулу Богор)
4. НYИ Раден Еулис Аминах
5. НYИ Раден Енон Хадјар
6. Раден Хадји Искандар/Ендук
7. Раден Хадји Сулаеман

Истери ке 3 бернама НYИ Рд ЕНУР бинти Раден Картанагара мемилики путра 1 оранг :

1. Раден Хадји Ахмад/Емод

Истери ке 4 бернама НYИ Раден АНТАМИРАХ бинти Раден Туменггунг Тјандраманггала, берпутра :

1. Раден Хадји Мухаммад Хасан
2. Раден Содиq
3. Раден Атанг

Семаса беркариер себагаи Дјакса дан Деманг Боепати Буитензорг, Раден Ариа Мангкоеwидјаја менетап ди Буитензорг (кота Богор секаранг), кетурунаннyа банyак терсебар ди даерах Бондонган, Лаyунгсари, Лолонгок, Емпанг дан Пантјасан, димакамкан ди Пемакаман Емпанг

(Сумбер : Сајарах Богор, Мемед Сунарди, 1966, бердасаркан Цататан Раден Јусуф Wираната Нагара)