Sergueï Dmitrievitch Cheremetiev b. 14 новембар 1844 d. 17 децембар 1918 - Индекс потомака

Рођење: 14 новембар 1844, Saint-Pétersbourg, gouvernement de Saint-Pétersbourg de l'Empire russe
Титуле : comte
Титуле : ordre de Saint-Vladimir du 3e degré avec des épées
Свадба: <1> ♀ Катерина Павлівна Вяземська (Шереметьєва) [Вяземські] b. 20 септембар 1849 d. 24 јануар 1929
Титуле : 1885, maréchal de la noblesse
Смрт: 17 децембар 1918, Moscou, république socialiste fédérative soviétique de Russie ou RSFSR
Сахрана: monastère Novospasski

* Source Wikipedia Шереметев, Сергей Дмитриевич / Sergueï Dmitrievitch Cheremetiev

Il fut le fils de Dmitri Nikolaïevitch et d'Anna Sergueïevna, née Cheremetiev.
Il perdit sa mère à l’âge de quatre et demi et plus tard, il eut une relation difficile avec sa belle-mère, Alexandra Grigorievna, née Melnikov.
Il reçut une éducation à la maison, puis il passa les examens du Corps des Pages.
1863, avec le grade de cornette (корнет, 14e rang dans la table des rangs, voir en russe la Table des rangs), il entra au régiment des chevaliers-gardes sous le règne de l'empereur Alexandre II Nikolaïevitch.
1865, il fut promu lieutenant (поручик, 12e rang dans la table des rangs).
1868, avec le grade de capitaine (ротмистр, 9e rang dans la table des rangs), il fut nommé adjudant du tsarévitch Alexandre Alexandrovitch.
1872, il fut député de la noblesse de l’ouïezd de Chlisselbourg du gouvernement de Saint-Pétersbourg.
1877-1878, il participa à la guerre russo-turque et il reçut l'Ordre de Saint-Vladimir du 3e degré avec des épées.
1881, il fut aide de camp de l'empereur Alexandre III Alexandrovitch.
1884, il fut conseiller d'État actif (действительный статский советник, 4e rang dans la table des rangs, voir en russe la Table des rangs).
1885, il fut élu maréchal de la noblesse du gouvernement de Moscou.
1890, il fut membre de l'Académie impériale des sciences de Saint-Pétersbourg.
1900-1901, il fut président de la Commission d'analyse et de description des archives du très Saint-Synode.
1904, il fut Ober-Jägermeister (обер-егермейстер, 2e rang dans la table des rangs) de la cour impériale.
1906-1917, il fut membre du Conseil d'État (numéro 460) en étant membre du groupe de droite.
1917, il posséda une fortune estimée à 37,9 millions de roubles, dont 19 % fut investi en actions et obligations, 28 % en immobilier urbain et 51 % en terres agricoles.
Il fut enterré au monastère Novospassky.

Le plus grand aéroport de Russie en termes de trafic passagers porte son nom, aéroport de Moscou-Cheremetievo.

1870, prenant un prêt pour l'achat, il rendit le domaine de (voir en russe, Mikhaïlovskoe) près de Moscou à la famille Chememetiev (domaine ayant appatenu en 1826 à son grand-père maternel Sergueï Vassilievitch Cheremetiev qui fut vendu lors de l'abolition du servage en 1861).
Sur les côtés de la maison principale, de nouveaux bâtiments furent construits dans lesquels il déplaça sa bibliothèque et sa galerie d'art.

Ce fut dans ce domaine et non dans celui de Kouskovo ou Ostankino que sa famille passa chaque été.
1918, le domaine fut nationalisé.

1871, il hérita de son père Dmitri Nikolaïevitch le domaine de Kouskovo.
Dans les années 1880, le domaine subit des travaux de reconstruction et d'amélioration, le palais et tous les pavillons du parc, la maison suisse, hollandaise, italienne furent en cours de rénovation (1918, le domaine de Kouskovo reçut le statut de musée-domaine et depuis 1960, le domaine de Kouskovo est dans les limites de Moscou).

La (voir en russe, maison fontaine) à Saint-Pétersbourg.
1874, de nouveaux bâtiments d'habitation de cinq étages furent construits.
1908, le manège et les écuries furent reconstruits en salle de théâtre.
1914, des pavillons commerciaux à deux étages furent érigés.
Après la révolution de 1917, il alla volontairement nationaliser le palais.

1871, il hérita de la (voir en russe, cour Cheremetiev)
1918, après la révolution d'Octobre, il céda la maison aux nouvelles autorités et avec sa famille, il fut autorisé à y vivre, les appartements communautaires restèrent jusqu'en 1980.

1809, il hérita du domaine d'Ostankino.
1890, déjà plus ou moins à l'abandon du vivant de son père, le territoire familial d'Ostankino commença à être construit avec des datchas (après 1918, le palais fut nationalisé et un an après, il fut ouvert au public en tant que musée).

Il hérita de la section ouest de la datcha Alexandrino situé sur la route de Peterhof qui (après la révolution devint un immeuble résidentiel ordinaire, avec de grandes pièces divisées par des cloisons et des cochons furent gardés dans le hall. Le bâtiment principal fut restauré en 1960...)

1884, il acquit le (voir en russe, village de Vvedenskoe) qui jusqu'au milieu du XVIIIe siècle appartint au général Avtonom Mikhaïlovitch Golovine ; quand Anna Petrovna Lopoukhine devint la favorite de l'empereur Pavel I Petrovitch, une avalanche de faveurs tomba sur son père Piotr Vassilievitch Lopoukhine et sa belle-mère Ekaterina Nikolaïevna, née Chetniov et à la mort de celle-ci en 1839, les propriétaires du village furent les Zaretsky, et après eux Anna Mikhaïlovna Golovine, le baron Stackelberg et, du milieu des années 1860 à 1884, à un riche fabricant moscovite, Vassili Ivanovitch Iakountchikov et sa fille Maria Vassilievna qui, connue comme artiste, y vécut longtemps. Les peintres Isaak Ilitch Levitan,Victor Èlpidiforovitch Borisov-Mousatov, l'écrivain Anton Pavlovitch Tchekhov et le compositeur Piotr Illitch Tchaïkovsky visitèrent la maison des Iakountchikov.
Il donna en dot le village de Vvedenskoe à sa fille Maria Sergueïevna (et en 1912, un manoir en bois délabré fut démonté et reconstruit dans les mêmes formes, mais avec des proportions différentes ; il fut reconstruit en briques et il eut deux étages et après la révolution, en 1933, le domaine fut transféré à un sanatorium).

1898, il acquit le palais d'(voir en russe, Ostafevo) près de Moscou de son beau-frère Piotr Pavlovitch, le fils de Pavel Petrovitch Viazemsky.
1899, à l'occasion du centenaire de la naissance d'Alexandre Sergueïevitch Pouchkine, il transforma le domaine en musée.
1905, une pinède fut fondée d'une superficie de 2,61 hectares et compta 870 arbres dont des conifères (épicéa européen, sapin de Sibérie et autres) et des espèces caduques (chêne anglais, érable de Norvège). Des buissons pour les oiseaux nicheurs furent plantés.
1911, il érigea un monument à Nikolaï Mikhaïlovitch Karamzine dans le parc.
1913, il érigea un monument à Alexandre Sergueïevitch Pouchkine, à Piotr Andreïevitch Viazemsky, un obélisque de granit gris sur un piédestal en forme de pyramide tronquée à Vassili Andreïevitch Joukovski.
1914, il érigea un monument en bronze où sur le piédestal se trouvent des torches et les armoiries des princes Viazemsky à Pavel Petrovitch Viazemsky.
1917, le domaine fut nationalisé, mais le musée fut conservé et son second fils Pavel Sergueïevitch en devint le directeur et le conservateur, démis de ces fonctions en 1927 en raison de sa noble origine.

Après la liquidation du musée en 1930, ce fut une maison de repos et de nouveau un musée en 1988...

Рођење: 28 мај 1869, Pouchkine (ville), anciennement Tsarskoïe Selo
Титуле : comte
Свадба: <2> ♀ Ірина Ілларіонівна Воронцова-Дашкова (Шереметьєви) [Воронцови-Дашкови] b. 2 децембар 1872 d. 3 јануар 1959
Титуле : 1904, ordre de Saint-Stanislas du 2e degré
Титуле : 1906, ordre de Sainte-Anne du 2e degré
Титуле : 1912, ordre de Saint-Vladimir du 3e degré
Смрт: 25 новембар 1943, Rome, royaume d'Italie

* Source Wikipedia Шереметев, Дмитрий Сергеевич / Dmitri Sergueïevitch Cheremetiev

Il fut le fils aîné de Sergueï Dmitrievitch et d'Ekaterina Pavlovna, née Viazemsky.
1869, il naquit à Tsarskoïe Selo.
Après son diplôme du gymnase Polivanov à Moscou, il entra dans le régiment des chevaliers-gardes en tant que cornette et il finit au grade de colonel (полковник, 6e rang dans la table des rangs, voir en russe la Table des rangs).
1917, il fut démis de ses fonctions pour cause de maladie.
Il dirigea l'Association des chevaliers-gardes à Paris.
1926-1929, il fut le premier président de l'Union de la Noblesse Russe.
1943, il mourut à Rome du royaume d'Italie (Italie fasciste).

Il est enterré au cimetière anglais de Rome ou cimetière non catholique pour étrangers à Testaccio.

Рођење: 1871, Москва, Российская империя
Титуле : граф
Професија : ~ 1905, Звенигород, Звенигородский уезд, Московская губерния, Российская империя, Звенигородский уездный предводитель дворянства. Гражданский чин: статский советник, 5 класс табели о рангах; придворный чин: камергер, 4 класс табели о рангах
Професија : 1921, Москва, СССР, Член Всероссийского союза писателей
Свадба: <3> ♀ Прасковья Васильевна Оболенская (Шереметева) [Оболенские] b. 5 фебруар 1883 d. 2 јун 1942, Москва, СССР
Професија : 1923, Остафьево, Щербинка, Московская область, СССР, Действительный член Общества изучения русской усадьбы, заведующий музея "Остафьево"
Професија : 1927, Остафьево, Щербинка, Московская область, СССР, Лишён гражданских прав как лицо дворянского происхождения, отстранён от работы заведующего музея "Остафьево"
Место становања : 1929, Москва, СССР, Выселен с семьей из музея "Остафьево", жил в Напрудной башне Новоде́вичьего Богородице-Смоленского женского монастыря
Смрт: 1943, Москва, СССР, Похоронен на Царицынском кладбище. Царицыно, Московская область, СССР

Рођење: 29 јануар 1876
Титуле : граф
Свадба: <5> ♀ Елена Богдановна Мейендорф (Шереметева) [Мейендорфы] b. 8 март 1881 d. 22 март 1966
Смрт: >28 мај 1914, Крым, Российская империя, от туберкулеза

Офицер кавалергардского полка, флигель-адъютант. имел 7 детей.

Рођење: 19 мај 1880
Титуле : графиня
Свадба: <6> ♂ Александр Васильевич Гудович [Гудовичи] b. 11 октобар 1869 d. 1919
Смрт: 1945, Мария Сергеевна Шереметева была убита в1918-1919 году немногим пережив своего отца, убитого в 1918

на 1930 год жила в Царицыне. Это кто-то другой жил в Царицыне. Мария Сергеевна жила в Шаткино в средневековом замке своего мужа и была убита вместе с мужем в 18-19 г. в Поволжье на территории завода,который принадлежал её мужу. Убита была "подленько, из-под тишка" на глазах своих троих сыновей и тысяч рабочих, каждый из которых готов был жизнь отдать за хозяев завода.Никих "именем революции" и чего-либо подобного не было. Детей рабочим удалось спрятать. Выпроводив "крестьян с винтовками" рабочие три дня не пускали никого на завод, прощались с хозяевами фабрики. После похорон они пустили на завод представителя советской власти, который был им прислан и назначен директором. Вытерпели рабочие этого директора что-то около часа-полтора, убедившись, что присланный директор читает по-слогам, а писать так вовсе не умеет, они его проводили за ворота завода и больше никого на территорию не пускали. Самый неграмотный рабочий завода говорил на нескольких языках, а самые образованные закончили университет в Англии, в котором получили образование хозяева завода. Вот такой бунт подавила советская власть, расстреляв завод вместе с рабочими Поволжья из пушек,снятыми с какого-то фронта. Из рабочих остались единицы. Последствием этого уничтожения был голодомор, самым страшным он был не в Украине, а в Поволжье, там умерли миллионы. Поволжье, практически, всё было заселено другими народами. Слишком яркую жизнь, у всего мира на виду, прожила Мария Сергеевна, чтобы её путать с кем-то ещё. Кроме всего прочего она в группе учёных лечила рак. Аристократы всего мира дали ей прозвище "совершенство" (произносили это слово по-французски).

Нет и не может быть подлинных документов о замужестве младшей дочери графа Шереметева и Гудовича, только подделки. Её свадьба была названа свадьбой года в России. Организацией свадьбы занимался сам лично граф Сергей Дмитриевич Шереметев, в отличии от остальных своих детей, которым просто выделял деньги на свадьбу. Не дожила она до 1945 года, больше скажу, до 1945 года не дожил её старший сын Григорий, он был убит советской властью в январе 1941 года. Своих родителей он пережил лет на 20. Мария Сергеевна была убита, когда ей не было 40 лет. Она в составе группы учёных лечила рак, почти все виды рака лечились в начале прошлого века, работали над "быстрым" (саркомой). Аристократы всего мира прозвали её "совершенством" (произносили его по-французски). Судя по-всему и в советской России об этой очень яркой женщине ходили легенды, слухи, иначе как могла появиться эта песня, написанная человеком, рождённым в советское время в советской стране, правда, в семье учёных историков. Леди Мэри Слова: Н. Олев, Музыка: М. Дунаевский Наум Миронович Олев (настоящая фамилия — Розенфельд) Кто от шпильки до булавки, кто от туфелек до шляпки Элегантность сама, от меня без ума И весьма почтенный джентельмен седой, И мальчишка любой. И когда легко и просто выхожу на перекресток, Сто автобусов в ряд неподвижно стоят И гудят машины - красоте салют. Леди, как вас зовут? Мэри, леди Мэри. Мэри, леди Мэри Вы само совершенство, вы само совершенство От улыбки до жестов выше всяких похвал Ах какое блаженство, ах какое блаженство Знать что я совершенство, знать что я идеал. Мэри, леди Мэри, Мэри, леди Мэри - Мэри!

Кто ангины и простуды лечит лучше чем микстуры И легко без врачей всех людей спасает Летом и зимой лишь улыбкой одной Дети могут стать взрослее, только я не постарею И опять и опять будут все вспоминать И мечтать о встрече пусть пройдут года, Не забыть никогда

Рођење: 27 јун 1883, Москва
Свадба: <7> ♂ Владимир Владимирович фон Вульферт [Вульферты] d. 1937, <8> ♀ Наталья Сергеевна Шереметевская (Мамонтова, фон Вульферт) [Шереметевские] b. 1880
Свадба: <9> ♂ Владимир Владимирович Вульферт [Вульферт] d. 1937
Свадба: <10> ♂ Сергей Иванович Мамонтов [Мамонтовы] b. 1 октобар 1877 d. 30 децембар 1938
Развод: <10!> ♂ Сергей Иванович Мамонтов [Мамонтовы] b. 1 октобар 1877 d. 30 децембар 1938
Титуле : 13 новембар 1910, графиня Брасова
Свадба: <11> ♂ Michel Alexandrovitch de Russie [Romanov] b. 5 децембар 1878 d. 12 јун 1918, Vienne (Autriche), Mariage morganatique.
Смрт: 23 јануар 1952, Paris (75)
Сахрана: >23 јануар 1952, Париж, Cimetière de Passy

Рођење: 26 мај 1893
Титуле : графиня
Свадба: <12> ♂ Борис Леонидович Вяземский [Вяземские] b. 26 септембар 1883 d. 24 август 1917, 1
Свадба: <13> ♂ Сергей Александрович Чернышёв-Безобразов [Безобразовы] b. 1894 d. 1972, 2
Смрт: 20 јун 1974

Рођење: 25 март 1903, Москва
Свадба: <17> ♀ Цецилия Львовна Воллерштейн (Мансурова) [Воллерштейн] b. 8 март 1897 d. 22 јануар 1976
Смрт: 12 мај 1944, Москва

Известный скрипач, концертмейстер и композитор, работал в Вахтанговском театре, сочинял музыку к вахтанговским спектаклям разных лет.

Из-за любви к Цецилии пошёл на разрыв с роднёй, остался в большевистской России.

Трагически погиб на охоте при невыясненных до конца обстоятельствах...

Рођење: 29 јул 1922, Остафьево, Щербинка, Московская область, СССР, (Ostafyevo, Shcherbinka, Moskovskaya oblast, Russia) Титул: граф
_MILT: од 1941, С первых дней войны ушел добровольцем на фронт, был дважды контужен и закончил войну в Праге
Степен образовања : > 1946, Москва, СССР, Учился в Суриковском институте, стал хорошим художником. Жил бедно. К нему приходили музейные работники с предложением продать картины, но Василий был непреклонен
Други догађај: ~ 1947, Москва, СССР, Брак. Жена: Ирина Владимировна ? (Шереметевa)
Место становања : 1956, Москва, СССР, В 350-ю годовщину со дня рождения Рембрандта подарил Музею изобразительных искусств им. Пушкина картину художника «Христос, Мария и Марфа». Эту картину в свое время получил в подарок фельдмаршал Борис Петрович Шереметев
Смрт: 5 август 1989, Москва, СССР, (Moscow, Russia) На Василии Павловиче закончилась мужская линия рода графов Шереметевых в России

Рођење: 26 септембар 1922, Антиб, Третья французская республика
Титуле : Князь
Свадба: <26> ♀ Свева Делла Герардеска [Герардеска] b. 15 јул 1930, Cannes, Frankreich
Други догађај: од 1989, Глава Объединения членов рода Романовых.
Смрт: 15 септембар 2014, Тоскана, Италия

Рођење: 4 март 1926, Antibes, Provence-Alpes-Côte d’Azur, Frankreich
Титуле : Князь
Свадба: <28> ♀ Jeanne von Kauffmann [Kauffmann] b. 1 јун 1936 d. 13 мај 1989, Kopenhagen, Dänemark
Свадба: <29> ♀ Dorrit Reventlow [Reventlow] b. 22 април 1942, Kostroma
Смрт: 31 децембар 2016, Kopenhagen

Рођење: 27 јул 1926, Москва, РСФСР, СССР
Титуле : Князь
Професија : Геолог
Свадба: <30> ♀ Тамара Павловна Рощина (Голицына) [Рощины] b. 25 јануар 1925, Москва, СССР
Смрт: 27 јун 2015, Москва, РФ, в 23:20

Рођење: 20 јул 1927, Царицыно, Московская область, РСФСР, СССР
Титуле : князь
Свадба: <32> ♀ Нина Ильинична Сарафанова (Оболенская) [Сарафановы] b. 1 јануар 1926
Смрт: 22 март 2009, Москва

Окончил МАРХИ, доктор технических наук, профессор. В 1982-1997 заведующий кафедрой МАРХИ. Лауреат Премии имени Василия Баженова и медали Академии творчества 1997. Комплекс перспективного развития города Правительства Москвы. Московская государственная вневедомственная экспертиза (1996).

Рођење: 20 мај 1928, Москва, СССР
Титуле : Князь
Свадба: <33> ♀ Наталья Андриановна Ефимова (Голицына) [Ефимовы] b. 25 децембар 1937 d. 30 новембар 1990, Москва, СССР
Свадба: <34> ♀ Валентина Владимировна Кутчевич (Голицына) [Кутчевичи] b. 7 фебруар 1942, Москва, Россия
Смрт: 16 март 2007, Москва, Россия, сбит машиной

Pаслуженный художник РСФСР, график, действительный член Российской академии художеств. Лауреат Государственной премии РФ в области литературы и искусства.

Рођење: 11 јун 1929, Иль-де-Франс
Свадба: <35> ♂ Рудольф [Габсбург-Лотаринген] b. 5 септембар 1919 d. 15 мај 2010, Нью-Йорк
Титуле : 22 јун 1953, Tuxedo Park, Erzherzogin von Österreich
Смрт: 20 септембар 1968, Бельгия, автокатастрофа

Рођење: 13 септембар 1931, Kenitra
Титуле : comte de Cheremetiev
Свадба: <37> ♀ Мари-Эжени де Витт [Витт] b. 29 август 1939, Paris
Развод: <37!> ♀ Мари-Эжени де Витт [Витт] b. 29 август 1939
Свадба: <38> ♀ Элизабет-Моник-Мари-Эме Дане [Danet] b. 5 мај 1960
Прихваћивање држављанства: новембар 2002, Naturalisé russe

Architecte, acteur, musicien.

Рођење: 1 март 1942, Rome, royaume d'italie
Титуле : comtesse par naissance
Свадба: <41> ♂ Elia Sfiris [Sfiris] b. 20 август 1932, Athènes

Son arrière-arrière-grand-père paternel fut un enfant illégitime Félix Elston (Soumarokov-Elston).

Son arrière-grand-père maternel fut le grand-duc Alexandre Mikhaïlovitch Romanov et sa femme Xénia Alexandrovna Romanov fut la fille de l'empereur Alexandre III Alexandrovitch (leurs pères furent cousins).

• Source Wikipedia Xenia Sfiris et Mémoires de guerre

1942, elle naquit à Rome du royaume d'Italie (Italie fasciste).
1965, elle épousa Elia Sfiris à Athènes du royaume de Grèce sous le roi Constantin II.
1968, sa fille Tatiana naquit.
1998, elle donna un échantillon d'ADN afin d'identifier les restes exhumés à Ekaterinbourg qui se révèlèrent être ceux de son arrière-grand-oncle, l'empereur Nikolaï II Alexandrovitch, la sœur de son arrière-grand-mère maternelle Xénia Alexandrovna Romanov.

2000, par un oukaze spécial du président Vladimir Poutine, elle devient citoyenne russe.

Рођење: 19 мај 1954, Брюссель, Бельгия
Титуле : 24 новембар 1980, Принцесса Австрийская
Свадба: <43> ♂ Peter Dmitrijevitch Galitzine [Galitzin] b. 25 март 1955, Uccle

Рођење: 5 новембар 1955, Katana (République du Congo)
Свадба: <44> ♀ Alexandra von Wrede [Wrede] b. 12 мај 1970, Frères (Belgique)

Рођење: 29 јун 1958, Congo-Brazzaville
Свадба: <45> ♀ María de Borbón Dos Sicilias [Borbón-Dos Sicilias] b. 5 април 1967, Madrid

Рођење: 28 август 1968, Athènes, royaume de grèce
Свадба: <55> ♂ Alexis Giannakoupoulos [Giannakoupoulos] b. 1963, Athènes
Свадба: <56> ♂ Энтони Вамвакидис [Вамвакидисие]

1968, elle naquit à Athènes du royaume de Grèce.

Рођење: 17 децембар 1986, Moscou
Свадба: <59> ♀ Anna Gennadievna Sakharova [Sakharov] b. 14 новембар 1987