Сwедер ван Wисцх б. 1161 д. 1207 - Десцендантс (Инвенторy)
Из пројекта Родовид
Смрт: 1207
Де могелијке зонен ван Степханус I зијн Сwедер (Суетерус) ен Беренд. Зиј зијн, евеналс андере гроте херен уит де омгевинг, бетроккен биј де стицхтинг ван хет клоостер Бетлехем биј Гаандерен. Хиербиј треден зиј ниет оп алс херен ван Wисцх, маар алс маркегенотен ин Доетинцхем. Беренд ис wаарсцхијнлијк де оудсте ван де тwее броерс, маар на 1180 wордт ниетс меер ван хем верномен, зодат хиј ин оф корт на дит јаар моет зијн оверледен. Wисцх ис еен ван де виер баннерхеерлијкхеден. Де херен ван Wисцх зуллен ин де лооп ван де Мидделееуwен беруцхт wорден алс роофриддерс. Дезе терм ис wат меркwаардиг, омдат роофтоцхтен туссен де локале херен wел вакер вооркомен. Хет суццес ван де херен ван Wисцх, ниет воор ниетс де "стоутсте" (дапперсте) ван де виер баннерхерен ин хет ријмпје, легт де надрук оп хун милитаире престатиес. Ин 1188 комт Wисцх воор оп еен лијст ван безиттинген ван де грааф Ван Дален; "ин пароцхиа Дотинцхем пропе Wисцхе".
Ин 1196 комт Сwедер ван Wисцх воор ондер де "хоминес там либери qуам министериалес" ван де грааф ван Гелре биј хет вредесвердраг туссен Брабант ен Гелре. Сwедер стаат туссен де "либери" ен ис даармее еен вриј ман. Wелк леен хиј ван де грааф хеефт блијфт онбекенд. Ин 1200 wордт Сwедер ин еен Бетлехемсе оорконде геноемд, ног воор де херен ван Динден, Бронцкхорст ен Борцуло.2
21/2 <1> ♂ Stephanus II de Wisge [Wisch]Ин 1207 блијкт де "цастелланус" (кастеелхеер) ван Wисцх зицх ин зијн омгевинг алс еен дwингеланд те гедраген. Могелијк гаат хет ом Сwедерс зоон ен опволгер Степханус (ИИ) дие дан "цастелланус" ван Wисцх ис геwорден. Ин дат јаар белет де цастелланус де боерен ван хет гоед Муллинц (биј Хенгело) хун wерк уит те воерен. Хет клоостер Ст. Панталеон ин Кеулен, де безиттер ван Муллинц, ис ниет биј мацхте ом де кастеелхеер тот де орде те роепен. Хет клоостер лост де проблемен оп доор Муллинц аан хет меер набиј гелеген клоостер Бетлехем те верпацхтен ен зо хет проблеем ван де ластиге кастеелхеер аф те сцхуивен.
Ин 1254 комт Степханус (ИИ) на зијн доод воор ин еен оорконде, wааруит блијкт дат хиј хет хуис Барло аан зијн доцхтерс хеефт гегевен, зодат зе ин клоостер Асбецк моген интреден. Степханус (ИИ) де Wисге ис волгенс Де Гроот вермоеделијк де вадер ван Дирк I. Стевенс зустер троуwт ин зијн рецонструцтие мет Хендрик I ван Гемен, зодат ер еен науwе верwантсцхап ис мет де херен ван Гемен.3
51/3 <3+1> ♂ Godfried van Gemen [Gemen]Де хеерлијкхеид ван Дирк I беслаат слецхтс еен гедеелте ван де пароцхие Еттен ен ис веел клеинер дан де хуидиге гемеенте Wисцх.Оп 1 фебруари 1234 треедт Дирк I алс гетуиге оп воор де биссцхоп ван Утрецхт. Уит зијн хуwелијк мет Хербургис wорден тwее зонен ен еен доцхтер геборен: Стевен (И), Јохан ен Јутта (Јудитх). Стевен I зал зијн вадер опволген, терwијл воор Јохан еен ниеуwе бурцхт гебоуwд wордт. Ин дезе тијд wордт ал еен аанзет гегевен тот де униеке тwеехеригхеид ван Wисцх.Ин 1250 комт Дирк I ин дрие ооркондес алс министериаал воор ен (ног) ниет алс еделман. Дирк I ис ријк геноег ом риддер те зијн ен еиген министериален ин диенст те хеббен. Зијн wапен ис хет оудст бекенде wапен ван Wисцх. Хет ин 1274 гевоерде wапен хеефт еен еффен гроенен хартсцхилд оп еен гоуден сцхилд, омзоомд доор ацхт роде мерлеттен (мерелс). Дит wапен лијкт оп дат ван де херен ван Куyц ен ин миндере мате оп дие ван де гравен ван Лохн, wаарин дрие мерлеттен вооркомен. Де клеурен зијн зоалс зе гевоерд wорден тијденс де слаг биј Wоеринген ен зоалс зе латер зијн опгетекенд доор де хераут Гелре. Хет гроене хартвелд зал ингегевен зијн доор де наам "Wисцх" (wеиде), wаардоор хет еен спрекенд wапен wордт.
Могелијк неемт Дирк I дит wапен овер ван зијн вроуw Хербургис. Лохн хеефт иммерс ин дие тијд меер аанзиен дан де фамилие Wисцх. Еен маниер ом де афкомст уит еен бепаалде фамилие те латен зиен ис хет вермеердерен ван де стуккен дие оп хет wапен вооркомен. Де херен ван Wисцх зијн хералдисцх геспрокен верwант аан де гравен ван Лохн. Хет wапен ис те винден оп еен зегел аан еен оорконде уит 1244, wаарин Дирк I самен мет Хенрицус де Монте гетуигт4
101/4 <6+3> ♂ Mattheus van Raesfeld [Raesfeld] 82/4 <5+2> ♂ Goswin II van Gemen [Gemen]Смрт: 1315
Ин 1261 wордт Стевен (Степханус) И оп зеер јонге леефтијд гебонден аан еен зеер меркwаардиг хуwелијксцонтрацт. Дит цонтрацт wордт геслотен доор зијн вадер Дирк I мет Хендрик III ван Борцуло. Дезе ис еен халфброер ван грааф Херман II ван Лохн. Хиер ис дуиделијке спраке ван хуwелијксполитиек воор тwее ног ниет хуwбаре киндерен, wаарбиј финанциëле ен политиеке беланген воороп стаан. Јутта, де доцхтер ван Дирк I зал троуwен мет Хендрик IV ван Борцуло ен Стевен I зал троуwен мет Јутта ван Борцуло. Јутте кријгт алс хуwелијксгифт де хелфт ван хет герицхт ин Еиберген ен могелијк де хелфт ван Јуцкенберге (Хааксберген?) мее. Ин 1278 стаат Стевен I алс гетуиге туссен наасте блоедверwантен ен вриенден ван де грааф ван Лохн. Ин 1288 вецхт хиј мее ин де слаг биј Wоеринген. Ин 1295 wордт Стевен I воор хет еерст хеер ван Wисцх геноемд. Хиј зегелт мет еен wапен wаароп wисселенд зес оф ацхт мерлеттен стаан. Оок хеефт хиј еен зегел wаарбиј ин хет хартсцхилд еен лееуw wордт гевоерд. Ин 1299 блијкт хиј ин Гелре царриèре те хеббен гемаакт алс дапифер (дрост) ван де грааф ван Гелре ен ин 1306 ис хиј диенс раад. Ин 1317 вердеелт Стевен I зијн налатенсцхап ондер зијн киндерен, wаарбиј Хендрик I, де оудсте зоон, алс опволгер wордт аангеwезен. Де налатенсцхап бестаат ондер андере уит диверсе гоедерен ин Доетинцхем, гоедерен ин Силволде, тwее ховен биј Еммерик, гоедерен биј Еттен мет бијбехоренд беноемингсрецхт ван де пастоор ван де керк алдаар ен гоедерен ин Гроенло, Тwенте, Вреден ен Оверхаген ин Велп.
На 13 јуни 1329 зал Стевен I оверлијден. Зијн зоон Хендрик I ван Wисцх, дие синдс 1323 хет ниеуwе кастеел беwоонт, волгт хем оп алс хеер ван Wисцх.5
141/5 <8+?> ♂ Herman van Gemen [Gemen]Смрт: 1337
Дирк II гаат ин 1330 оп де ниеуwе бурцхт wонен, зодат де wедуwе ван Хендрик I, Елисабетх ван Хернен, верхуист наар Оуд-Wисцх.Доор де плотселинге доод ван хаар ман волгт броер Дирк II ван Wисцх хем оп ен дезе wил де ниеуwе бурцхт бетреккен.
Ин 1337 драагт Дирк II самен мет зијн броерс Сwедер ен Јохан хет гоед Хеyнсберцх (оф Лyнсбергх), гелеген туссен Терборг ен Доетинцхем, оп аан де грааф Реиналд II ван Гелре6
171/6 <11+9> ♂ Dirk III van Wisch [Wisch]Дирк III гаат оп де ниеуwе бурцхт ин Терборг wонен. Пас ин 1337 wордт Дирк III алс хеер ван Wисцх ин де оорконден опгевоерд. Дирк III wеет хет верзамелде безит ин станд те хоуден. Ин 1340 лаат де хеер Ван Ден Бергх опниеуw wетен дат хиј алс ваноудс де рецхтен ин де пароцхие Еттен хеефт, маар ну зондер хет гебиед дат Wисцх бехеерст. Блијкбаар еркент хиј де соевереинитеит ван де херен ван Wисцх.
Дирк III ван Wисцх беслуит тијденс де тwист туссен де Бронцкхорстен ен де Хеекеренс де троонпретендент Едуард те стеунен. Даармее бехоорт хиј тот де партиј дер Бронцкхорстен7
251/7 <20+11> ♂ Johan van Gemen [Gemen]Wаннеер Стевен II ин 1369 еен онмондиге зоон ацхтерлаат треедт Хендрик II оп алс хеер ван Wисцх. Хиј гаат оп хет стамслот wонен. Ин 1372 немен Хендрик II, Гијсберт V ван Бронцкхорст-Борцуло ен Петер ван Стеенберген Арнхем ин воор Wиллем ван Гулик, дие самен мет зијн броерс Роберт ен Дирк тот де Гуликсе партиј бехоорт. Де политиеке банден мет хет геслацхт Бронцкхорст wорден оп дезе wијзе стевиг аангехаалд. Ронд дезе тијд лаат Хендрик II еен капел биј хет кастеел боуwен. Ин 1382 wордт де капел, мет патроонхеилиге Синт-Георгиус (Синт-Јорис), верхевен тот пароцхиекерк. Хет грондгебиед ван де хеер ван Wисцх wордт ну афгесцхеиден ван хет керспел Еттен. Де капел вормт тегенwоордиг хет хоге, ацхтерсте деел ван де Недерландс Хервормде керк те Терборг. Wаннеер нееф Дирк IV ин 1385 меердерјариг wордт, ис ер опниеуw стријд ин Гелре. Еен униеке тwеехеригхеид ван де баннериј ис хет геволг; Дирк IV гаат ну самен мет зијн оом Хендрик II де баннериј бестурен. Де крацхтиге ен еендрацхтиге регеринг ван Хендрик II ен Дирк IV верлоопт бијзондер воорспоедиг воор де баннерхеерлијкхеид Wисцх.
Риддер, аанвоердер легер Wиллем ван ГуликСмрт: 1420
8
301/8 <24+13> ♂ Johan II van Gemen [Gemen]Смрт: јануар 1448
Ван 1394 тот 1397 треедт Хендрик III самен мет Дирк IV оп алс амбтман ин де Лиемерс.Ин 1416, 1422 ен 1433 wордт Хендрик III геноемд алс дрост ен рентмеестер ван Гелре. Ин 1452 бехоорт хиј алс рицхтер тот де омместанд ван де стад Арнхем. Ин 1425 ис Хендрик III алс ланддрост бетроккен биј хет ниеуwе трацé ван де Хеттерсе дијк. Алс ланддрост зоргт хиј ер воор дат Гелре меебетаалд аан де костен ен вердеелд хиј де костен овер хет кwартиер Зутпхен. Ин 1419 сцхенкт Хендрик III самен мет Дирк IV стадсрецхтен аан Терборг. Оок макен зе самен деел уит ван де Раад ван Зестиен, wаннеер хертог Арнолд ван Гелре ног миндерјариг ис. Ин 1430 бесцхикт Хендрик III овер еен еиген камер ин кастеел Росендаел, де ресидентие ван де хертог ван Гелре. Оок хиј гениет дус веел вертроуwен ван де хертог. Хиј wордт ин 1435 бургер ван Зутпхен, wаарвоор хиј моет бетален. Зијн хертогелијке беноеминг тот хертогелијке ланддрост wил ниет зегген дат Хендрик III воортдуренд партиј воор де хертог киест. Интегендеел, ин 1418 ен 1436 ис Хендрик III меде-ондертекенаар ван хет вербонд теген де хертог.
Хеер ван де халве Бурцх Wисцх биј Терборг, еигенаар кастеел Доорwертх, Лид Раад ван зестиен, оффициер легер ГелреСмрт: 1476
