Wикрамаwардана ? (Бхре Матарам I) - Десцендантс (Инвенторy)
Из пројекта Родовид
2
21/2 <1> ♀ Dewi Suhita [Majapahit Rajasa] 32/2 <1> ♂ Hyang Wekasing Suka [Majapahit Rajasa]3
51/3 <4+3> ♂ Rajasawardana . [Majapahit Girindrawardhana]4
61/4 <5> ♂ ? Brawijaya III [Majapahit Girindrawardhana]5
71/5 <6> ♂ ? Brawijaya IV [Majapahit Girindrawardhana]6
101/6 <7+?> ♀ Retno Palupi [Majapahit Girindrawardhana] 112/6 <7+?> ♂ Raden Pamekas [Majapahit Girindrawardhana]Арyа Барибин, бербесан денган а). Маwлана Ибрахим Асмара, карена Раја Пендхита мениках денган Р.А. Мадуретна; б). Ки Агенг Таруп, карена Наwангсари мениках денган Сусунан Јакандара.
Сумбер : Буку Wалисанга Тида Пернах Ада - Менyингап Мистери Пара Wали дан Перанг Демак Мајапахит : Пенантар Проф ДР Х. Аминуддин, МС.) цетакан I / Марет 2006, пенербит : П Боокс Пенулис Сyамсyхуда ; халаман 407
191/7 <11> ♂ Ki Ageng Kandereh [Kandereh]8
271/8 <18+7> ♂ w Sunan Bonang [Bonang]Белиау себагаи Wали пенyебар Ислам yанг теркенал берјиwа сосиал, сангат мемперхатикан насиб каум факир мискин. Иа терлебих дахулу менгусахакан кесејахтераан сосиал бару мемберикан пемахаман тентанг ајаран Ислам. Мотиваси лебих дитеканкан пада етос керја керас, кедермаwанан унтук менгентас кемискинан дан менциптакан кемакмуран.
Усаха ке арах иту мењади лебих мудах карена Сунан Драјат мемперолех кеwенанган унтук менгатур wилаyахнyа yанг мемпунyаи отономи.
Себагаи пенгхаргаан атас кеберхасиланнyа менyебаркан агама Ислам дан усаханyа менанггуланги кемискинан денган менциптакан кехидупан yанг макмур баги wарганyа, белиау мемперолех гелар Сунан Маyанг Маду дари Раден Патах Султан Демак пада тахун сака 1442 атау 1520 Масехи.
Нама кецилнyа адалах Раден Qасим, кемудиан мендапат гелар Раден Сyарифудин. Диа адалах путра дари Сунан Ампел, дан берсаудара денган Сунан Бонанг.
Кетика деwаса, Сунан Драјат мендирикан песантрен Далем Дуwур ди деса Драјат, Пациран Кабупатен Ламонган.
Сунан Драјат yанг мемпунyаи нама кецил Сyарифудин атау Раден Qосим путра Сунан Ампел дан теркенал денган кецердасаннyа. Сетелах менгуасаи пелајаран ислам белиау менyебаркан агама ислам ди деса Драјад себагаи танах пердикан ди кецаматан Пациран. Темпат ини диберикан олех керајаан Демак. Иа дибери гелар Сунан Маyанг Маду олех Раден Патах пада тахун сака 1442/1520 масехи
Макам Сунан Драјат дапат дитемпух дари сурабаyа маупун Тубан леwат Јалан Даенделс (Анyер - Панарукан), намун била леwат Ламонган дапат дитемпух 30 менит денган кендаран прибади.
Сејарах Сингкат Сетелах пелајаран Ислам дикуасаи, белиау менгамбил темпат ди Деса Драјат wилаyах Кецаматан Пациран Кабупатен Ламонган себагаи пусат кегиатан дакwахнyа секитар абад XV дан XVI Масехи. Иа мемеганг кендали кепрајаан ди wилаyах пердикан Драјат себагаи отоном керајаан Демак селама 36 тахун.
Белиау себагаи Wали пенyебар Ислам yанг теркенал берјиwа сосиал, сангат мемперхатикан насиб каум факир мискин. Иа терлебих дахулу менгусахакан кесејахтераан сосиал бару мемберикан пемахаман тентанг ајаран Ислам. Мотиваси лебих дитеканкан пада етос керја керас, кедермаwанан унтук менгентас кемискинан дан менциптакан кемакмуран. Усаха ке арах иту мењади лебих мудах карена Сунан Драјат мемперолех кеwенанган унтук менгатур wилаyахнyа yанг мемпунyаи отономи.
Себагаи пенгхаргаан атас кеберхасиланнyа менyебаркан агама Ислам дан усаханyа менанггуланги кемискинан денган менциптакан кехидупан yанг макмур баги wарганyа, белиау мемперолех гелар Сунан Маyанг Маду дари Раден Патах Султан Демак пада тахун сака 1442 атау 1520 Масехи.
Философи Сунан Драјат Философи Сунан Драјат далам пенгентасан кемискинан кини терабадикан далам сап тангга ке тујух дари татаран комплек Макам Сунан Драјат. Сецара ленгкап макна философис ке тујух сап тангга терсебут себагаи берикут :
1. Мемангун ресеп теyасинг Сасомо (кита селалу мембуат сенанг хати оранг лаин) 2. Јронинг суко куду елинг Иан wасподо (ди далам суасана рианг кита харус тетап ингат дан wаспада) 3. Лакситанинг суброто тан нyипто маранг прингго баyанинг лампах (далам перјаланан унтук менцапаи цита - цита лухур кита тидак педули денган сегала бентук ринтанган) 4. Мепер Харданинг Панцадриyа (кита харус селалу менекан гелора нафсу-нафсу) 5. Хененг - Хенинг - Хенунг (далам кеадаан диам кита акан мемперолех кехенинган дан далам кеадаан хенинг итулах кита акан менцапаи цита - цита лухур). 6. Мулyо гуно Панца Wакту (суату кебахагиаан лахир батин ханyа биса кита цапаи денган салат лима wакту) 7. Менехоно текен маранг wонг канг wуто, Менехоно манган маранг wонг канг луwе, Менехоно бусоно маранг wонг канг wудо, Менехоно нгиyуп маранг wонгканг коданан (Берилах илму агар оранг мењади пандаи, Сејахтераканлах кехидупан масyаракат yанг мискин, Ајарилах кесусилаан пада оранг yанг тидак пунyа малу, серта бери перлиндунган оранг yанг мендерита).
Далам сејарахнyа Сунан Драјат југа дикенал себагаи сеоранг Wали пенципта тембанг Моцопат yакни Пангкур. Сиса - сиса гамелан Сингоменгкокнyа Сунан Драјат кини терсимпан ди Мусиум Даерах.
Унтук менгхормати јаса - јаса Сунан Драјат себагаи сеоранг Wали пенyебар агама Ислам ди wилаyах Ламонган дан унтук мелестарикан будаyа серта бенда-бенда берсејарах пенинггаланнyа Сунан Драјат, келуарга дан пара сахабатнyа yанг берјаса пада пенyиаран агама Ислам, Пемеринтах Кабупатен Ламонган мендирикан Мусиум Даерах Сунан Драјат дисебелах тимур Макам. Мусиум ини телах диресмикан олех Губернур Јаwа Тимур танггал 1 Марет 1992. Пенгхаргаан
Упаyа Бупати Ламонган Р. Мохамад Фариед, СХ унтук менyеламаткан дан мелестарикан wарисан сејарах бангса ини мендапат дукунган пенух Губернур Јаwа Тимур денган алокаси дана АПБД I yаиту пада тахун 1992 денган пемугаран Цунгкуп дан пембангунан Гапура Падуракса сенилаи Рп. 98 јута дан анггаран Рп. 100 јута 202 рибу унтук пембангунан кембали Масјид Сунан Драјат yанг диресмикан олех Ментери Пенеранган РИ танггал 27 Јуни 1993. Пада тахун 1993 сампаи 1994 пембенахан дан пембангунан Ситус Макам Сунан Драјат дилањуткан денган пембангунан пагар каyу берукир, реноваси пасебан, бале ранте серта Цунгкуп Ситинггил денган дана АПБД I Јаwа Тимур себесар РП. 131 јута yанг диресмикан Губернур Јаwа Тимур M. Басофи Судирман танггал 14 Јануари 1994.
