Сигисберт ван Роуергуе б. ~ 750 - Десцендантс (Инвенторy)

Из пројекта Родовид

Особа:1371438
Генератион оф а ларге трее такес а лот оф ресоурцес оф оур wеб сервер. Анонyмоус усерс цан онлy сее 7 генератионс оф анцесторс анд 7 - оф десцендантс он тхе фулл трее то децреасе сервер лоадинг бy сеарцх енгинес. Иф yоу wисх то сее а фулл трее wитхоут регистратион, адд теxт ?схоwфуллтрее=yес дирецтлy то тхе енд оф УРЛ оф тхис паге. Плеасе, дон'т усе дирецт линк то а фулл трее анywхере елсе.
11/1 Sigisbert van Rouergue [van Rouergue]
Рођење: ~ 750
Свадба: <1> Gilbert de Rouergue [Rouergue] b. ~ 750 d. 820

2

21/2 <1+1> Foulques de Rouergue - [Rouergue]
Рођење: 780проц
Свадба: <2> Senegonde [Toulouse] b. 790проц

3

41/3 <2+2> w Фределон [?]
Рођење: ~ 815
Смрт: ~ 852
32/3 <2+2> Раймунд I де Тулузы [Руэрг]
Рођење: ~ 817
Титуле : Тулуза, граф Тулузский
Титуле : Родез, граф Руэрг
Смрт: <17 април 865
см.также wикипедиа:фр:Раyмонд Иер де Тоулоусе-Роуергуе

Раyмонд I де Тоулосе р. 803 ум. 855 - по https://www.geni.com/people/Raymond-I-de-TOULOSE/6000000080408001821

по РуВикипедии - ок. 815/820 — ок. 865

4

71/4 <3+?> w Faquilène Rouergue (de Toulouse) [Rouergue]
Рођење: 840
Свадба: <3> w Loup Ier de Bigorre [Bigorre] b. изм 956 и 1000
Смрт: <17 април 865
52/4 <3+?> Odón de Tolosa ? (Tolosa) [Rouergue]
Рођење: 845проц
Титуле : изм 872 и 918, Rodez (12), conde de Rouergue
Титуле : изм 887 и 918, Toulouse (31), Conde de Tolosa
Смрт: >16 јун 918
см.также https://es.wikipedia.org/wiki/Odón_de_Tolosa

Еудес и 828-919 гг - по https://www.geni.com/people/Eudes-Count-Of-TOULOUSE-ROUER/6000000080406557127

Еудес Цомте де Толоусе р. 820 ум. 876 - по https://www.geni.com/people/Eudes-COMTE-de-TOLOUSE/6000000080407589821

по РуВикипедии - умер около 918 г
83/4 <3+?> Regelindis van Toulouse [Rouergue]
Рођење: ~ 860
94/4 <3+?> w Бернар II [?]
Смрт: изм 872 и 877
65/4 <3+?> Foulques de Limoges [Limoges]
Титуле : Limoges (87), vicomte de Limoges
Смрт: 886
Филс де Раyмонд I, цомте де Тоулоусе ет де Роуергуе, ет де Бертеyс филле де Рéми

5

111/5 <6> Hildebert de Limoges [Limoges]
Рођење: 850проц
Титуле : Limoges (87), vicomte de Limoges
Смрт: ~ 910
102/5 <5+?> Эрменгол де Руэрг (Граф Руэрга) [Руэрга]
Рођење: 870
Титуле : Rodez (12), граф Руэрга
Титуле : Toulouse (31), граф Тулузский
Титуле : Cahors (46), граф Quercy
Титуле : Маркиз Готийский
Смрт: 937
см. также wикипедиа:фр:Ерменгауд де Роуергуе

родился около 855 года, муж Герсенде АЛБY и отец Герсинде д'АЛБY - по https://www.geni.com/people/Ermengaud-Rouerge-de-Count-d-Alby/6000000080406780030

р. ок. 854? ум. 936, сын Герсинде д'АЛБY - по https://www.geni.com/people/Ermengaud-de-ROUERGUE/6000000080406913884

по РуВикипедии - умер около 935 года
123/5 <5+?> Raymond II van Toulouse [Rouergue]
Рођење: 870проц
Свадба: <4> Gudinilda de Barcelone [Barcelone] d. > 926
Смрт: ~ 924
см.также wикипедиа:нл:Раyмонд II ван Тоулоусе пр РуВикипедии - умер в 923/924 году
144/5 <7+3> w Ramón I de Ribagorza y Pallars [Bigorra]
Свадба: <5> Guinigenta [?]
Титуле : изм 872 и 920, Conde de Ribagorza
Рођење: изм 872 и 920, Conde de Pallars
Смрт: 920изр, Marca Hispánica
185/5 <6> Ranulphe Ier d'Aubusson [Aubusson]
Рођење: ~ 872
Свадба: <6> Godolinde de Turenne [Turenne]
Смрт: > 934
196/5 <7+3> Mansion Ier de Pallars (de Lavedan) [Lavedan]
Рођење: 875
Титуле : Vicomte de Lavedan
167/5 <8+?> Bernard van de Perigord [Taillefer]
Рођење: < 895
Смрт: 950изр
*сцхенкинг аан хет клоостер ван Сарлат
  • онгевеер 945 волгт зијн нееф оп алс грааф ван Ангоулеме
  • херстелт де абдиј ван Саинт-Соур де Геноуиллац
  • тwееде хуwелијк мет Гарсенде
178/5 <5> Garsinde de Rouergue [Rouergue]
Свадба: <7> w Guifré de Barcelone [Barcelone] b. 880 d. 26 април 911
Титуле : 898, Comtesse de Barcelone, de Gérone et d'Osona
139/5 <7+3> Dadildis de Pallars [Bigorra] 1510/5 <7+3> w Daton III Loup de Bigorre [Bigorre]

6

251/6 <10+?> w Hugues de Rouergue [Rouergue]
Титуле : Cahors (46), comte de Haut-Quercy
212/6 <13+8> w Sancho Garcés I de Pamplona (Navarra) [Jiménez]
Рођење: 865
Свадба: <9> w Toda Aznárez de Navarra (de Navarra) [Íñiga] b. 2 јануар 876 d. 15 октобар 958
Титуле : од 905, King of Pamplona
Смрт: 11 децембар 925, San Esteban de Resa
233/6 <11+?> Hildegaire de Limoges [Limoges]
Рођење: 875проц
Титуле : Limoges (87), vicomte de Limoges
Смрт: ~ 945
204/6 <10+?> Richilde de Rouergue [Rouergue]
Рођење: 880
Свадба: <10> Suniarre II (Sunyer) Urgel [Urgel] d. 950
285/6 <12+4> Raymond III FitzRaymond (Toulouse) [Toulouse]
Рођење: 890
возможность отождествления с Персон:1371692 - неясна
326/6 <19> Aner de Lavedan [Lavedan]
Титуле : Vicomte de Lavedan
Смрт: 910
Смрт: 975
267/6 <13+8> w Jimeno Garcés de Navarra [Jimena]
Свадба: <11> Sancha Aznárez [Íñiga]
Титуле : изм 925 и 29 мај 931, Rey de Pamplona
Смрт: 29 мај 931, Pamplona, Marca Hispánica
318/6 <18+6> Gondoline d'Aubusson [Aubusson]
Рођење: < 934
Свадба: <12> Amiel Ier du Chambon [Chambon] b. ~ 935
229/6 <16+?> Emma van de Perigord (du Perigord) [Taillefer]
Рођење: 935проц
Смрт: > 988
2710/6 <15+58!> w Raimundo Dat de Bigorra [Bigorra]
Свадба: <13> Faquilena (Gersende) de Astarac [Astarac]
Титуле : изм 940 и 956, Conde de Bigorra
3611/6 <12+4> Раймунд III Понс [Понс]
Смрт: 944
возможность отождествления с Персон:323242 - неясна
3712/6 <10+?> w Raymond Ier de Rouergue [Rouergue]
Смрт: изм фебруар 961 и 9 септембар 961, Tué
2413/6 <12+4> Gracinda de Rouergue [Rouergue]
2914/6 <17+7> Richilda de Barcelone [Barcelone] 3015/6 <18+6> Rainald Ier d'Aubusson [Aubusson]
3316/6 <15+58!> Auriol-Dat d'Aure [Aure] 3417/6 <15+58!> Tasèle d'Aure [Aure]
3518/6 <10+?> Sénégonde de Rouergue [Rouergue]

7

461/7 <25+?> Archambaud de Turenne (de Comborn) [Turenne]
Титуле : vicomte de Comborn
Титуле : vicomte de Ventadour
Титуле : vicomte de Turenne
Свадба: <15> Sulpicie de Turenne [Turenne] b. ~ 935
Се фондант сур ла суццессион сур ле фиеф де Цомборн д'Хугуес де QУЕРЦY, Еуропäисцхе Стаммтафелн ле прéсуме филс де це дерниер. Сéриеусемент блессé ау сиèге де Туренне, це qуи луи ваудра сон сурном. Аттестé енцоре ен 993 данс ле цартулаире де Тулле Ст Мартин : "Арцхамбалдус де Цомбор Цамба-Путрида воцитатус"


Уне десценданце дес сецондс роис д'Аустрасие: лес вицомтес де Лимогес, аîнéс дес цомтес де Тоулоусе, оу ла Маисон де Роуергуе ен Лимоусин, авец лес оригинес роyалес боургуигноннес де ла фамилле де Саинт-Гуиллауме
512/7 <26+11> García Jiménez [Jimena]
Одсељавање: Gascuña
583/7 <21+9> w Lopa Sánchez [Jimena]
Рођење: hija natural en una sierva
694/7 <35+?> Ilduin de Lodève [Lodève]
Рођење: Lodève (34)
Титуле : comte de Lodève
475/7 <28+?> w Raymond Pons van Toulouse [Toulouse]
Рођење: ~ 900
Свадба: <16> Garsinda van Gascogne [Fezensac] b. ~ 915 d. > 972
Смрт: 990
496/7 <21+9> w Beatrice de Navarre [Jiménez]
Рођење: 900
Свадба: <17> Ordoño II de León [Astur] b. 871 d. јун 924
Свадба: <18> w Álvaro Herrameliz [Lantarón] d. 931
Свадба: <19> Fernán González [Cantabria] b. 910 d. 970
Титуле : 932, Comtesse de Castille
Смрт: 959
427/7 <23+?> Géraud de Limoges [Limoges]
Рођење: ~ 910
Свадба: <20> Rotilde de Brosse [Brosse] b. 935проц
Титуле : 974, Limoges (87), vicomte de Limoges
Смрт: 988
648/7 <23+?> Ildéarde de Limoges [Limoges]
Рођење: ~ 915
Свадба: <21> Archambaud de Comborn [Comborn] d. 959
Смрт: 950
409/7 <21+9> García Sánchez I de Pamplona (Navarra) [Jimena]
Рођење: 919
Свадба: <22> Andregoto Galindez [?]
Свадба: <23> Andregoto Galíndez [Galindo] b. 900 d. 972
Титуле : изм 925 и 970, Pamplona, Rey de Pamplona
Титуле : изм 943 и 970, Conde de Aragón
Свадба: <24> Teresa de León [Astur]
Смрт: 22 фебруар 970, Pórtico de La Pequeña Iglesia de San Esteban, En El Castillo de Monjardín.
Гарцíа I Сáнцхез. ?, ц. 920 – 22.II.970. Реy де Памплона, ел сегундо де ла династíа де лос “Јименос” о, мáс пропиаменте, “Санцхос”, цомо примогéнито де Санцхо I Гарцéс y су еспоса Тода.

Суцедиó а су падре цуандо цонтаба соламенте цинцо о сеис аñос де едад. Цонформе а уна цостумбре сегураменте традиционал, фуе пуесто цомо пупило (цреато) ал цуидадо де ун аyо о “еитáн”, ен есте цасо Јимено Гарцéс, су тíо примеро пор партида добле, ел париенте мáс прóxимо де ла фамилиа региа y енцаргадо пор елло де ејерцер транситориаменте ен су номбре лас фунционес пропиас дел монарца. Ллегадо а ла маyорíа де едад пара ел десемпеñо ефецтиво де ла потестад региа (потестас региа), ентонцес а лос цаторце аñос, су мадре Тода се ентревистó цон ел цалифа ‘Абд ал-Раḥмāн III y логрó артераменте qуе ло рецоноциера цомо “сеñор” де Памплона y сус тиеррас риојанас де Нáјера, алегандо ал парецер сус лазос фамилиарес, пуес ел соберано цордобéс ера нието де Óннеца, мадре де ла пропиа Тода. Ен ел тратадо цонцертадо а тал ефецто (Цалахорра, јулио де 934) се реновабан ен циерто модо лас цлáусулас де фиделидад y субординациóн полíтица дел антигуо пацто, перо но се цонтемплаба yа ел сигно перманенте де депенденциа теóрица qуе ера ел трибуто ануал.

Цасó темпранаменте цон Андрегото, хија дел úлтимо цонде арагонéс, Галиндо II Азнар, цуyос доминиос фуерон инцорпорадос ен цирцунстанциас десцоноцидас ал еспацио монáрqуицо памплонéс, еxтендидо асí а лос валлес дел цурсо супериор де лос рíос Арагóн y Гáллего хаста лос цонфинес де Собрарбе. Син ембарго, су траyецториа полíтица иба а ориентарсе принципалменте хациа ел оесте ен естрецха синтонíа y цомунидад де проyецто полíтицо цон ел реино де Леóн, цомо цонсецуенциа де лос естрецхос лазос де парентесцо y солидаридад анудадос ентре лас фамилиас реинантес де амбас монарqуíас. Цомо цолофóн де ла естрецха цолаборациóн бéлица ен тиеррас најеренсес собре тодо, Санцха, хија де Санцхо I Гарцéс y Тода, хабíа сидо дада цомо еспоса а Ордоñо II. Пор аñадидура ла мисма реина памплонеса хабíа цасадо а су хија Óннеца цон ел нуево монарца леонéс Алфонсо IV (925-931), хијо дел мисмо Ордоñо, y луего а Урраца цон Рамиро II (931-951), хермано y суцесор дел антериор. Ун вáстаго де есте матримонио, Санцхо I “ел Црасо”, лограрíа мáс аделанте (956) ла суцесиóн ен ла цорона де Леóн, qуе се верíа облигадо рецобрар френте а Ордоñо IV, отро нието де Тода. Цонтó пара елло цон ел теназ апоyо де су абуела памплонеса, qуиен но туво репарос ен волвер а рецуррир, ахора ен ел пропио палацио цалифал, анте су париенте ‘Абд ал-Раḥмāн III пара обтенер ел соцорро милитар нецесарио пара хацер реалидад тал емпеñо (959).

Пор ло демáс, пара рефорзар лос неxос фамилиарес y полíтицос цон Леóн, Гарцíа I Сáнцхез хабíа томадо хациа ел аñо 941 цомо сегунда еспоса а Тереса, хија де Рамиро II, ал парецер трас хабер десистидо дел матримонио цонцертадо цон уна хија дел цонде барцелонéс Суñер. Мас ел репудио де Андрегото но импидиó qуе су хијо Санцхо II Гарцéс, нацидо де лас дисуелтас нупциас, хередара ен су моменто ел реино патерно (970) y цонтара цон ла ефицаз асистенциа де су херманастро Рамиро Гарцéс “ел де Вигуера”, фруто дел алудидо сегундо матримонио.

Пор ло демáс, лас релационес памплонесас де парентесцо се хабíан еxтендидо тамбиéн а лас фамилиас де магнатес цристианос qуе регíан лас церцанас цирцунсцрипционес депендиентес дел реино леонéс асí цомо лас qуе фланqуебан лос доминиос памплонесес пор ел есте y ел норте. Виуда темпранаменте де Ордоñо II, ла цитада Санцха, хија де Санцхо I Гарцéс y Тода, цонтрајо суцесивас нупциас цон Áлваро Херрамелиз, цонде де Áлава, y хациа лос аñос 931-932 цон Фернáн Гонзáлез, цонде де Цастилла. Су хермана Беласqуита туво цомо еспосос примеро а Момо, цонде де Визцаyа, y луего а Галиндо, хијо дел цонде Бернардо де Рибагорза. Ла цонеxиóн цастеллана цобрарíа еспециал импортанциа дуранте ел úлтимо терцио де сигло, цуандо Леóн се иба а дебатир ангустиосаменте ентре агудос проблемас интернос y лос мáс дурос асалтос мусулманес. Де моменто, ел цитадо цонде Фернáн Гонзáлез, виудо yа де ла памплонеса Санцха, томó цомо нуева еспоса а Урраца, хија де Гарцíа I Сáнцхез y Тереса , y су пропиа хија Урраца Фернáндез, виуда суцесиваменте де лос реyес леонесес Ордоñо III y Ордоñо IV, цасó хациа ел аñо 962 цон ел футуро Санцхо II Гарцéс, примогéнито y суцесор де Гарцíа I Сáнцхез.

Дебе аñадирсе, ентре лас еxпресионес де ла профуса полíтица матримониал де ла фамилиа региа де Памплона ен есте перíодо, ел неxо трензадо цон ла династíа цондал де Гасцуñа а травéс де ла униóн де Урраца, хија де Гарцíа I Сáнцхез y виуда yа де Фернáн Гонзáлез, цон ел цонде Гуиллермо Сáнцхез, цуyо хијо Санцхо Гуиллермо иба а фрецуентар луего ел палацио итинеранте де лос реyес памплонесес хаста тиемпос де Санцхо ел Маyор. Се тратаба де моменто ен есте цасо де релационес де буена вециндад, цомо лас анудадас антериорменте пор ел цонде арагонéс Галиндо II Азнар ен су матримонио цон Ацибелла, хија дел цонде Гарцíа Сáнцхез де Гасцуñа, абуело а су вез дел цитадо Гуиллермо Сáнцхез. Ен есе мисмо сентидо се пуеде интерпретар ел енлаце де Лопа, уна де лас хијас натуралес де Санцхо Гарцéс I, цон ун цонде де Бигорра. Пор ло демáс, баста ресалтар ел сигнифицативо цесе де лос лазос де парентесцо естаблецидос ен ел сигло антериор пор лос прíнципес о “сеñорес” де Памплона y лос цондес де Арагóн цон магнатес мусулманес де ла “Фронтера Супериор”. Ес циерто qуе ла реина Тода, цомо се ха апунтадо, еxплотó полíтицаменте, сиемпре qуе ле цонвино, лас примерас нупциас де су мадре Оннеца, хија де Фортúн Гарцéс, цон ел емир Абдаллах, абуело а су вез де ‘Абд Ал-Раḥмāн III, нацидо пор отра парте де ла униóн де су падре Муḥаммад цон Музна, уна цаутива васцона.

Деспуéс де лас цонqуистас де Санцхо I Гарцéс, ел црециенте y подер милитар y ла хегемонíа полíтица дел цалифато инстаурадо официалменте ен ал-Андалус (929) пор ‘Абд ал-Раḥмāн III ан-Нāṣир ли-Дīн Аллāх, “дефенсор де ла религиóн де Аллāх”, ибан а облигар а лос монарцас памплонесес а френар сус импулсос офенсивос y лимитарсе а салвар су јовен реино y сус нуевас фронтерас мáс qуе цон лас армас медианте опортунас маниобрас дипломáтицас. Син ембарго, но се олвидó ен нингúн моменто ел проyецто цолецтиво qуе хабíа алентадо ла вертебрациóн де ла нуева формациóн полíтица, y лос пропиос ревесес, цонтрариедадес y руинас ло фуерон ацрисоландо цомуницáндоле лос нíтидос перфилес манифиестос ен лас репресентационес хисториогрáфицас е интелецтуалес qуе иба импулсар ел сигуиенте монарца.

Се хан реферидо yа лас интересадас цомпареценциас де ла реина Тода анте су собрино ‘Абд ал-Раḥмāн III ен Цалахорра y ен ел пропио палацио цордобéс. Пор ла цорте дел сигуиенте цалифа ал-Ḥаqам II (961-976) ибан а десфилар суцесивас легационес памплонесас а фин де негоциар трегуас qуе подíан евитар нуевас пéрдидас де плазас фронтеризас. Пареце qуе трас ла дефинитива оцупациóн мусулмана де Цалахорра се десплазó ун селецто групо де магнатес памплонесес (968/969) пара солицитар уна трегуа, цомо ла qуе негоциарíан трес аñос деспуéс (агосто 12 де 971) ел абад Бассал y Веласцо, цадí, иудеx о мандатарио регио де Нáјера, y qуе сегураменте се гарантизó ал мес сигуиенте енвиандо цомо рехéн а Јимено, хермано дел нуево монарца памплонéс Санцхо II Гарцéс. Тодос естос цомпромисос апарентементе амигаблес цон Цóрдоба се реализан пор пура цонвениенциа y десде постурас цоyунтуралес де инфериоридад y фингидас сумисионес. Ресултабан паусас y хумиллационес син дуда нецесариас дентро де ла лíнеа полíтица де опосициóн радицал ентре лос дос иррецонцилиаблес еспациос де цивилизациóн y цултура y, пор парте де лас социедадес астур-леонеса y памплонеса, но супонен ун репудио ефецтиво дел програма де еxпансиóн о “либерациóн” цристиана де Хиспаниа.

Qуизá пара атајар y цастигар лос асалтос фронтеризос де Јимено Гарцéс, тутор дел монарца памплонéс, емпрендиó ‘Абд ал-Раḥмāн III ла еxпедициóн qуе ло ллевó а Цалахорра y дио мотиво а су менционада ентревиста цон ла реина Тода (934), перо а лос трес аñос цонсидерó qуе лос памплонесес хабíан рото ел пацто ентонцес сусцрито, qуизá пор хабер апоyадо ла ребелиóн дел валí гобернадор туyибí де Зарагоза. Асолó, пуес, ен дос инцурсионес лос мáргенес лимíтрофес де лос доминиос де ла “бáрбара” Тода цомо нарра ун аналиста áрабе. Трас ел аседио y рендициóн де Унцастилло, а цуyо алцаиде Саррацíн (Сарyин) дејó марцхар, ллевó лас депредационес пор лас тиеррас прóxимас, “хаста ел цоразóн дел паíс”, пара салир пор Тафалла qуе фуе инцендиада. Аррасó морадас, qуемó алqуерíас, абатиó форталезас, талó лос áрболес фруталес “фрецуентес ен аqуелла зона”, перо мáс о менос цомо ен ла цампаñа дел аñо 924, халлó тодос лос лугарес абандонадос y, цонформе а ла тáцтица традиционал де дефенса дел паíс нингуна унидад армада се авентурó а хацерле френте (агосто де 937). Ен дициембре сигуиенте лас фуерзас цордобесас цаyерон собре ел сецтор оццидентал де ла фронтера y ен ел ллано пресидидо пор ла форталеза де Сан Естебан (Моњардíн) хициерон хуир а лас тропас памплонесас y цон ун цуантиосо ботíн y нумеросос цаутивос регресарон пор ла форталеза де ал-Монастир (пробаблементе церца де Сан Адриáн), “ен ел цонфíн дел паíс де Памплона”, донде се ентрегарон y фуерон децапитадос ел “цонде” о алцаиде, “уно де лос мáс ноблес васцонес” y сус 60 цомпаñерос. Пареце qуе ентонцес ла реина Тода y су хијо се авиниерон а негоциар ел опортуно цесе де хостилидадес .

А лос дос аñос Гарцíа I Сáнцхез сумаба сус гуеррерос а лос де Рамиро II де Леóн пара ла сорпренденте y еспецтацулар вицториа цристиана собре ‘Абд ал-Раḥмāн III танто ен лас церцанíас де Симанцас (6-8 де агосто де 939) цомо ен ла субсигуиенте ембосцада тендида а лас фуерзас цалифалес ен ретирада пор ел параје де ал-Хандаq, Алхáндега. Ла цонтрибуциóн памплонеса дебиó де сер тан нотабле qуе лос ецос ллегадос хаста ел лејано монастерио де Саинт-Галл (Суиза) се традујерон ен ла пинторесца нотициа qуе цонсидера протагониста дел меморабле ацонтецимиенто а “циерта реина лламада Тоиа”, ес децир, ла инфатигабле Тода. Ен ла цорте цордобеса се цонсидераба ентонцес ал монарца памплонéс су маyор енемиго хаста ел пунто де пусо цомо цондициóн пара оторгар ла паз ал цонде барцелонéс Суñер qуе есте дисолвиера ел yа реферидо цомпромисо матримониал де су хија цонцертадо цон Гарцíа I Сáнцхез I (940). Éсте се хабíа аподерадо де ла форталеза де Лабата, унос 20 км ал нордесте де Хуесца, y еxпугнó луего лос церцанос балуартес де Сен y Мен (941). Пор елло ел реино памплонéс qуедó еxцлуидо дел тратадо де паз ацордадо поцо антес пор ел цалифа цон Рамиро II y сус цондес y ен ун цонтраатаqуе дел сигуиенте аñо ел валí Муḥаммад б. Хасим рецуперó дицхас плазас y рецхазó ен лас проxимидадес де Тудела а лас тропас цастелланас ллегадас ен соцорро де лос памплонесес.

Ел силенцио де лос теxтос инвита а супонер qуе дуранте унос трес лустрос дисцурриó уна фасе де цалма сиqуиера релатива ен лас фронтерас цон ел цонсигуиенте аливио пара ла социедад памплонеса . Деспуéс де ла муерте де Рамиро II (951) но хабíан тардадо ен продуцирсе дисцордиас пор ла суцесиóн ен ел троно леонéс. Алентадо пор су абуела Тода хабíа тратадо Санцхо I де суплантар а су херманастро Ордоñо III. Ес циерто qуе, соло цон ла муерте де есте úлтимо (956, септиембре), вио хацерсе реалидад тал претенсиóн, цон аyуда пресумиблементе де су тíо Гарцíа I Сáнцхез. Цуандо а финалес дел сигуиенте аñо фуе десплазадо пор су примо Ордоñо IV, Тода ентаблó лас негоциационес цоронадас пор су менционада ентревиста цон ‘Абд Ал-Раḥмāн III ен ел палацио цордобéс (958). Цомо ацомпаñанте де су мадре y су примо, ел соберано памплонéс апровецхó тал вез ла оцасиóн пара реајустар ла трегуа интеррумпида, ал парецер, ел аñо антериор цон ла еxпедициóн дел цаíд о генерал Галиб, qуиен “асолó цомплетаменте лос лланос qуе обедецíан а Гарцíа хијо де Санцхо y, деспуéс де хабер арруинадо лас поблационес, регресó вицториосо”.

Лас дисенсионес ентре лос прíнципес цристианос, qуе евидентементе фаворецíан ал монарца цордобéс, но цонцлуyерон цон ла репосициóн де Санцхо I ен ел реино де Леóн пор ун ејéрцито мусулмáн (959). Пор хабер апоyадо ал дерроцадо Ордоñо IV, yерно суyо, ел цонде цастеллано Фернáн Гонзáлез фуе апресадо (960) y ретенидо ен Цируеñа дуранте ун аñо пор ел монарца памплонéс, перо ел нуево цалифа ал-Ḥакам II рецламó инмедиатаменте су ентрега. Виудо yа де ла цитада Санцха, хермана де Гарцíа I Сáнцхез, ел енлаце матримониал дел цонде ахора цон су хија Урраца сигнифицарíа ла рецонцилиациóн де лос прíнципес цристианос, qуе де тал суерте qуедабан тодавíа мáс естрецхаменте емпарентадос ентре сí. Но тардó ен продуцирсе уна енéргица е инсистенте реацциóн цордобеса y Галиб цондујо ентре лос аñос 963 y 967 суцесивас цампаñас цонтра ла фронтера цастеллана дел Дуеро, ен алгуна де лас цуалес пудо хабер ллегадо хаста тиеррас памплонесас. Се ха пенсадо асí пор алгúн аутор qуе ен ла примера се томó пор асалто Цалахорра перо ен тодо цасо, ел естадо де гуерра цулминарíа цон ла реафирмациóн дел доминио мусулмáн ен тодо ел валле дел Цидацос y ла цонсигуиенте рестаурациóн дел рецинто амуралладо де аqуелла циудад (агосто де 968). Цон елло ла фронтера најеренсе ганада пор Санцхо I Гарцéс ретроцедíа асí дуранте цаси трес цуартос де сигло хаста ал валле дел Леза y ел Јубера y де нуево дебиó де оптарсе ел мисмо аñо пор ла негоциациóн цон Цóрдоба де уна трегуа цон ла дурациóн хабитуал де трес аñос.

Но обстанте, тодос лос ревесес, ла нациенте монарqуíа памплонеса се хабíа цонсолидадо дефинитиваменте, хабíа ганадо ун престигио сорпренденте y естаба десарролландо ун пенсамиенто полíтицо qуе се пондрá де манифиесто собре тодо ен ла сигуиенте генерациóн. Ресалта, ен пример тéрмино, ел вигор де ун линаје qуе пор лíнеа патерно-филиал дирецта де примогенитура иба а трансмитир дуранте сеис генерационес лос подерес y атрибутос де ла реалеза y, цон еллос, лос номбрес Санцхо y Гарцíа, цомо сíмболо де ла глориа y лос царисмас атрибуидос ал епóнимо фундадор де уна фамилиа де реyес. Хабíа десарролладо уна тупида ред де релационес де парентесцо qуе супонен но соло уна ноториа цапацидад де маниобра полíтица, сино тамбиéн ла еxистенциа де ун програма идеолóгицо еспециалменте оперативо прецисаменте ен лос фрецуентес инфортуниос де лас гуеррас цон ел ислам. Се хабíа есфорзадо ен цонсервар лос доминиос хередадос де су прогенитор, перо но хабíа подидо импедир qуе лос мусулманес волвиеран а адуеñарсе де ла циудад де Цалахорра. Рецибиó цристиана сепултура ен ел пóртицо де Сан Естебан де Деyо (Моњардíн), ел симбóлицо пантеóн регио инаугурадо пор су падре. Сус фаворес y предилецциóн цонтрибуyерон децисиваменте ал десарролло де лос грандес монастериос де Сан Салвадор де Леире y, собре тодо, де Сан Мартíн де Албелда y Сан Миллáн де ла Цоголла.

Цомо yа се ха антиципадо, де ла фрустрада униóн цонyугал де Гарцíа I Сáнцхез цон Андрегото хабíа нацидо су примогéнито y суцесор ел футуро Санцхо II Гарцéс. Фуерон фруто де су матримонио цон Тереса, хија дел монарца леонéс Рамиро II, дос хијос варонес, Јимено y Рамиро, ал qуе ла хисториографíа ха атрибуидо цомо собреномбре “ел де Вигуера”; су хија Урраца, цомо антес су тíа Санцха y цонформе се ха сеñаладо тамбиéн, цасó цон ел менционадо цонде Фернáн Гонзáлез де Цастилла трас цуyо фаллецимиенто цонтраерíа нуевас нупциас цон ел цонде Гуиллермо Сáнцхез де Гасцуñа.


Библ.: Ј. М. Лацарра, “Теxтос наваррос дел Цóдице де Рода”, ен Естудиос де Едад Медиа де ла Цорона де Арагóн, 1 (1945), пáгс. 230-250; Е. Леви-Провенçал, “Еспаñа мусулмана хаста ла цаíда дел цалифато де Цóрдоба (711.1031 д. Ц.)”, Р. Менéндез Пидал (дир.), Хисториа де Еспаñа диригида пор, 4, Мадрид, Еспаса Цалпе С. А., 1950 (5.ª ед., 1985); Р. Д’абадал и де Винyалс, Елс цомтатс де Палларс и Рибагорçа, 1, Барцелона, Институт д’Естудис Цаталанс, 1954; Е. Леви-Провенçал y Е. Гарцíа Гóмез, “Теxтос инéдитос дел Муqтабис де Ибн Хаyyан собре лос орíгенес дел реино де Памплона”, ен Ал-Андалус, 19, (1954), пáгс. 295-315; А. Убието Артета, “¿Дóнде естá ел пантеóн де лос примерос реyес памплонесес?”, ен Прíнципе де Виана, 19 (1958), пáгс. 267-277; “Ла династíа Јимена”, ен Прíнципе де Виана, 28 (1960), пáгс. 65-79; “Лос реyес памплонесес ентре 905-970”, ен Прíнципе де Виана, 24 (1963), пáгс. 77-82; Ф. де ла Грања, “Ла Марца Супериор ен ла обра де ал-'Удрí”, ен Естудиос де Едад Медиа де ла Цорона де Арагóн, 8 (1967), пáгс. 447-545; Ј. Á. Гарцíа де Цортáзар, Ел доминио дел монастерио де Сан Миллáн де ла Цоголла (сиглос X а XIII) интродуцциóн а ла хисториа рурал де Цастилла алтомедиевал, Саламанца, Универсидад, 1969; Ј. М. Лацарра, Хисториа полíтица дел реино де Наварра десде сус орíгенес хаста су инцорпорациóн а Цастилла [ХНаварра], 1, Памплона, Цаја де Ахоррос де Наварра, 1972, пáгс. 133-144; Ј. Гоñи Газтамбиде, Хисториа де лос обиспос де Памплона, 1, Памплона, ЕУНСА, 1979, пáгс. 95-105; М. Дíаз y Дíаз, Либрос y либрерíас ен Ла Риоја алтомедиевал, Логроñо, Институто де Естудиос Риојанос, 1979; М.ª Ј. Вигуера y Ф. Цорриенте (едс.), Ибн Хаyyан, Црóница дел цалифа Абдаррахман III ан-Насир ентре лос аñос 912 y 942 (Ал-Муqтабис V), Зарагоза, Анубар Едиционес-Институто Хиспано-Áрабе де Цултура, 1981; Ј. Гил Фернáндез, Црóницас астурианас, Овиедо, Универсидад, 1985; А. Убието Артета, Орíгенес де Арагóн, Зарагоза, Анубар Едиционес, 1989, пáгс. 69-204 y 257-381; А. И. Лапеñа Паúл, Ел монастерио де Сан Јуан де ла Пеñа ен ла Едад Медиа (десде сус орíгенес хаста 1410), Зарагоза, Цаја де Ахоррос де ла Инмацулада де Арагóн, 1989, пáгс. 23-60; Л. Ј. Фортúн Пéрез де Цириза, Леире, ун сеñорíо монáстицо ен Наварра (сиглос IX-XИX), Памплона, Институциóн Прíнципе Виана, 1993, пáгс. 73-90; А. Ј. Мартíн Дуqуе, “Ел Реино де Памплона”, ен Хисториа де Еспаñа Менéндез Пидал, 7-2, Мадрид, Еспаса Цалпе С. А., 1999, пáгс. 62-121 y 174-281; “Дефинициóн де еспациос y фронтерас ен лос реинос де Астуриас-Леóн y Памплона хаста ел сигло XИ”, ен Лос еспациос де подер ен ла Еспаñа медиевал. XИИ Семана де Естудиос Медиевалес. Нáјера, Логроñо, Институто де Естудиос Риојанос, 2002, пáгс. 315-339; “Ла реалеза наварра де цуñо хиспано-годо y су ултериор метаморпхосис”, ен П. Хенриет (дир.), À ла рецхерцхе де лéгитимитéс цхрéтиеннес. Репресентатионс де л’еспаце ет ду темпс данс л’Еспагне мéдиéвале (Xе-XИИИе сиèцле), Лyон, ЕНС Éдитионс-Цаса Велáсqуез, 2003, пáгс. 225-244; Г. Мартíнез Дíез, Ел цондадо де Цастилла (711-1038). Ла хисториа френте а ла леyенда, И, Валладолид, Јунта де Цастилла y Леóн-Марциал Понс Хисториа, 2005, пáгс. 263-450.


Áнгел Мартíн Дуqуе.

http://dbe.rah.es/biografias/10260/garcia-i-sanchez
5510/7 <21+9> Orbita de Navarra [Jimena]
Рођење: 925
Свадба: <25> Muhammad al Tawil [Tawil]
4311/7 <20+10> Borrell II d'Urgel [Barcelona]
Рођење: 927, Barcelona
Други догађај: 948, dux Gothiae
Свадба: <26> Eimeruda de Auvernia [Tolosa]
Смрт: 993
3812/7 <20+10> Adelaide de Urgel [Barcelona]
Рођење: 928
Смрт: 955
4513/7 <20+10> Adelaida de Barcelone [Urgel]
Рођење: 928
Смрт: 955
5014/7 <21+9> w Oneca de Pamplona [Jimena]
Свадба: <27> w Alfonso IV de León [Astur] d. 933
_FA1: 15 мај 930, participó junto a su marido en una donación al obispo Cixila y al monasterio de San Cosme de Abellán.
Смрт: 931
3915/7 <29+14> Matfred de Narbonne [Narbonne]
Рођење: 933
Титуле : Vicomte de Narbonne
Свадба: <95!> Adélaide de Toulouse [Toulouse]
Смрт: изм 10 август 966 и 990
4816/7 <21+9> w Urraca de Pamplona [Jimena]
Свадба: <28> Ramiro II de Leão [Astur] b. 900 d. јануар 951, segundo matrimonio de Ramiro
Смрт: 956
5717/7 <27+13> Luis de Bigorra [Bigorra]
Титуле : изм 956 и 1000, Conde de Bigorra
4118/7 <22+?> w Audebert de La Marche [La Marche]
Рођење: 960проц
Титуле : < 974, Charroux (86), comte de La Marche
Титуле : > 975, comte du Périgord
Смрт: 997, Charroux
Сахрана: klooster Charroux
5919/7 <22+?> Helie de La Marche [La Marche]
Титуле : < 974, Comte de la Marche
Смрт: 975, Villebois (01)
6520/7 <31+12> Albert du Chambon [Chambon]
Рођење: ~ 975
Свадба: <29> Déa de la Queuille [La Queuille]
6021/7 <22+?> Gausbert de La Marche [La Marche]
Професија : Moine
Смрт: > 997
6122/7 <22+?> Martin de La Marche [La Marche]
Професија : Périgueux (24), évêque de Périgueux
Смрт: 1000
6223/7 <22+?> Boson II de La Marche [La Marche]
Титуле : comte de Périgord
Смрт: изм 27 децембар 1003 и 1012
Сахрана: Périgueux (24)
4424/7 <24+?> Gersenda de Fezénsac [Fezensac]
5225/7 <26+11> Sancho Jiménez [Jimena] 5326/7 <26+11> Dadildis Jiménez [Jiménez] 5427/7 <21+9> Velasquita Sánchez [Jimena]
Веласqуита Сáнцхез, хермана дел реy де Наварра Гарцíа Сáнцхез ел IV, хермана де ла реина де Леóн Иñига Сáнцхез; хермана де Санцха Сáнцхез цасада цон ел реy де Леóн Ордоñо II; хермана де Орбито Сáнцхез сеñора де Гуипúзцоа цасада цон Санцхо Азнарес; хермана де Лопа Сáнцхез цасада цон ел цонде де Бигорра.
5628/7 <27+13> Arnaud de Bigorra [Bigorra]
6329/7 <30> Ranulphe II d'Aubusson [Aubusson]
6630/7 <32> Fort-Aner de Lavedan [Lavedan]
6731/7 <33+68!> Mansion Auriol de la Barthe [La Barthe]
6832/7 <34+?> Girissenda d'Astarac [Astarac] 7033/7 <28+?> Raymonde De Toulouse [Тулузские]

8

921/8 <50+27> w Ordoño IV de León [Astur]
Рођење: 924изр
Свадба: <86!> Urraca de Castille [Castille] d. 1007
Титуле : изм 958 и 960, Rey de León
Смрт: 960, Córdoba
762/8 <47+16> w Raymond III van Toulouse (Toulouse) [Toulouse]
Рођење: ~ 930
Смрт: ~ 972
843/8 <48+28> w Elvira Ramírez [Astur]
Рођење: 934изр
Вера : 946проц, Palat del Rey, religiosa del Monasterio de San Salvador
Смрт: 986изр
724/8 <40+23> Sancho Garcés II de Pamplona (Navarra) [Jiménez dynasty]
Рођење: 935изр, Navarra, España
Свадба: <86!> Urraca de Castille [Castille] d. 1007
Титуле : изм 970 и 994, Rey de Pamplona
Титуле : изм 970 и 994, Conde de Aragón
Смрт: децембар 994изр
Сахрана: Nájera, La Rioja, España, Iglesia del Monasterio de Santa María La Real
Реy де Памплона y Цонде де Арагóн. Ен ла ХИСТОРИА ГЕНЕРАЛ ДЕ НАВАРРА де Јаиме дел Бурго се цита -хациендо, а су вез, референциа а ла обра де Јосé де Морет 'Аналес дел Реино де Наварра'- qуе цон мотиво де ла донациóн де ла вилла де Аластуе хецха пор ел реy де Памплона ал монастерио де Сан Јуан де ла Пеñа ен 987, се титула реy де Наварра, сиендо ел примеро qуе усó есте номбре: реинандо Yо, Д. Санцхо, реy де Наварра, ен Арагóн, ен Нáјера y хаста Монтес де Оца.... Ен отрос муцхос лугарес апареце цомо ел пример Реy де Арагóн y ен отрос цомо ел терцеро. Ентеррадо ацтуалменте ен Нáјера (Ла Риоја-Еспаñа) ен ла иглесиа дел монастерио де Санта Марíа ла Реал, темпло гóтицо едифицадо ентре 1422 y 1453. А сус пиес се халла ел пантеóн реал (рецонструíдо ентре 1556 y 1559) ен ел qуе естáн ентеррадос вариос реyес де Памплона y де Леóн. Ен ла менционада ХИСТОРИА ГЕНЕРАЛ ДЕ НАВАРРА (пáг. 487) се дице qуе: Ел номбре де Абарца цон qуе се ле цоноце но ера цонтемпорáнео. Апареце ен доцументос адултерадос де Сан Јуан де ла Пеñа, монастерио де Леyре y цатедрал де Памплона, цуyас цопиас сон де лос сиглос XII y XIII.
835/8 <48+28> w Sancho I de León [Astur]
Рођење: 935
Свадба: <34> w Teresa Ansúrez [Beni Ansúrez] b. < 943 d. 25 април 997
Титуле : изм 956 и 958, Rey de León
Титуле : изм 960 и 966, Rey de León
Смрт: 966
1036/8 <64+21> Bernard Ier de Bré [Bré]
Рођење: ~ 935
777/8 <49+19> García Fernández [Castilla]
Рођење: ~ 938, Burgos
Титуле : Conde de Álava
Свадба: <78!> Ava de Ribagorza [Ribagorza]
Титуле : изм 970 и 995, Conde de Castilla
Смрт: 995, Córdova
Сахрана: Burgos, Monasterio de San Pedro de Cardeña
II Цонде индепендиенте де Цастилла
1008/8 <40+24> Ramiro Garces ? (Ramiro Garces el de Viguera) [?]
Рођење: ~ 945
Титуле : изм 970 и 9 јул 981, Viguera, La Rioja, España, Rey de Viguera, I
Смрт: 9 јул 981
799/8 <46+15> Ebles I de Turenne (de Comborn) [Turenne]
Рођење: ~ 953
Титуле : Vicomte de Ventadour
Титуле : Turenne (19), vicomte de Turenne
Свадба: <35> Béatrice de Normandie [Richardide] b. 980 d. 18 јануар 1035
Смрт: изм 1030 и 1034
Пèре де Персон:308547
7110/8 <39+95!> Raymond de Narbonne [Narbonne]
Рођење: 960
Свадба: <36> Richarde [?]
Титуле : изм 977 и 1023, Vicomte de Narbonne
Смрт: 1023
7811/8 <44+?> Ava de Ribagorza [Ribagorza]
Титуле : 960, Condesa heredera de Castilla
Свадба: <77!> García Fernández [Castilla] b. ~ 938 d. 995
Титуле : 970, Conde de Castilla
9812/8 <40+24> Urraca de Navarra [Jimena]
Свадба: <37> w Guillaume Sanche de Gascogne [Fezensac]
Титуле : 960, Condesa de Castilla
Свадба: <19!> Fernán González [Cantabria] b. 910 d. 970
Смрт: 1041
8613/8 <49+19> Urraca de Castille [Castille]
Свадба: <38> Ordoño III de León [Astur] b. 925изр d. август 956
Свадба: <92!> w Ordoño IV de León [Astur] b. 924изр d. 960
Титуле : 962, Princesse de Navarre
Свадба: <72!> Sancho Garcés II de Pamplona (Navarra) [Jiménez dynasty] b. 935изр d. децембар 994изр
Титуле : 970, Reine de Navarre
Титуле : 972, Comtesse d'Aragon
Смрт: 1007
7414/8 <42+20> Adalmode de Limoges [Limoges]
Рођење: 970проц
* се рéфугие ау цхâтеау де Роцхемеауx апрèс ла морт де сон премиер мари маис доит се рендре ауx троупес де Поитоу
  • мариé ла мêме аннéе авец ле дуц Гуиллауме V д'Аqуитаине
7515/8 <43+26> Ramón Borrell [Barcelona]
Рођење: 26 мај 972
Титуле : 992, Conde de Barcelona
Свадба: <39> Ermessende de Carcassonne [Comminges] b. ~ 975 d. 1 март 1058
Смрт: 25 фебруар 1017
8016/8 <43+26> w Ermengol I de Córdoba [Urgel]
Рођење: 974
Титуле : 992, Conde de Urgel
Смрт: 1011, Córdoba
9417/8 <62> Boson III de Périgord [La Marche]
Рођење: ~ 990
Свадба: <40> Aina de Montignac [Montignac] d. 1072
Титуле : 1031, comte de Périgord
Смрт: < 1044
10618/8 <66> Guillaume-Fort de Mauléon [Mauléon]
Рођење: ~ 990
Смрт: ~ 1040
7319/8 <41+74!> Bernard I de La Marche [La Marche]
Рођење: ~ 991
Титуле : comte de La Marche
Смрт: изм 1038 и 16 јун 1047
*грааф ван ла Марцхе алс опволгер ван зијн оом
9720/8 <42> Aimeri I de Limoges (dit Ostofrancus) [Rochechouart]
Титуле : vicomte de Rochechouart
Свадба: <41> Ave [?]
Други догађај: 1010, Mentioned
10521/8 <65+29> Amiel II de Chambon [Chambon]
Рођење: ~ 1025, Chambon-sur-Voueize (23)
Титуле : Prince de Chambon, et de Combraille
Свадба: <42> Ermengarde Gaudeth [Gaudeth] b. 1035
Смрт: 1088, Chambon-sur-Voueize (23)
9622/8 <42+20> Gui I de Limoges [Limoges]
Титуле : Vicomte de Limoges
Свадба: <43> Emma de Ségur [Ségur]
Смрт: 27 октобар 1025, Limoges (87)
Сахрана: Limoges (87), St.Martial
8123/8 <43+26> Ermengarda de Barcelone [Barcelone]
8224/8 <43+26> Riquilda de Barcelone [Barcelone]
8525/8 <48+28> Velasquita Ramírez [Astur]
Свадба: <44> Bermudo II de León [Astur] b. јануар 956 d. септембар 999
8726/8 <49+19> Gonzalvo de Castille [Castille]
8827/8 <49+19> Sanche de Castille [Castille]
8928/8 <49+19> Muniadomna de Castille [Castille] 9029/8 <49+19> Nuno de Castille [Castille]
9130/8 <49+19> Fronilde Fernández [Cantabria] 9331/8 <50+27> Alfonso [Astur]
9532/8 <47+16> Adélaide de Toulouse [Toulouse]
Свадба: <39!> Matfred de Narbonne [Narbonne] b. 933 d. изм 10 август 966 и 990
9933/8 <63> Ranulphe III d'Aubusson [Aubusson]
10134/8 <40+24> Jimeno Garcés [Garcés]
10235/8 <40+24> Toda Garcés [Garcés]
10436/8 <42+20> Tisalga de Limoges [Limoges] 10737/8 <67> Auriol-Manse de la Barthe [La Barthe]
10838/8 <69> Saixa de Lodève [Lodève]
10939/8 <54+?> Lope Nuñez [?]
Джерельна довідка за населеним пунктом