Dear Rodovidians, please, help us cover the costs of Rodovid.org web hosting until the end of 2025.
Фелікс Феліксович Юсупов (Сумароков-Ельстон) б. 11 март 1887 д. 27 септембар 1967 - Десцендантс (Инвенторy)
Из пројекта Родовид
Титуле : Російська імперія, prince
Титуле : Російська імперія, comte Soumakorov-Elston
Свадба: <1> ♀ Ирина Александровна Романова (Юсупова) [Романовы из Санкт-Петербурга] b. 3 јул 1895 d. 26 фебруар 1970, Saint-Pétersbourg, Empire russe
Смрт: 27 септембар 1967, Париж, Франція, sous la présidence de Charles de Gaulle de la Ve République française
Сахрана: Sainte-Geneviève-des-Bois, Франція, cimetière russe
Пар са мèре, ил фут иссу ду кхан де ла Хорде Ногаï Yоуссоуф-Моурза.
Сон арриèре-гранд-пèре патернел биологиqуе фут Карл (Царл) Алеxандер Анселм Фреихерр вон Хüгел.
Сон гранд-пèре фут ун енфант иллéгитиме Фéлиx Елстон (Соумароков-Елстон).
- Соурце Wикипедиа Фéлиx Yоуссоупофф ет ру
Ил фут ле плус јеуне филс де Фéлиx Фéлиxовитцх ет де Зéнаïде Николаïевна, нéе Yоуссоупофф. Деуx анс авант са наиссанце, сон пèре реçут ле дроит ен 1885 де се фаире аппелер принце Yоуссоупофф.
1908, апрèс ла морт де сон фрèре аîнé Николаï Фелиxовитцх, ил девинт ле сеул хéритиер де ла фортуне фамилиале Yоуссоупофф.
1909-1912, ил éтудиа à л'университé д'Оxфорд (Университy Цоллеге) оù ил фонда ла Социéтé руссе де л'Университé д'Оxфорд ет данс лес аннéес 1910, ил диригеа ле премиер аутомобиле цлуб руссе.
Ил фут уне персонне аимант с'хабиллер ен фемме ет сцандалисант ла социéтé авец ла румеур д'êтре л'амант ду гранд-дуц Дмитри Павловитцх, ун парент д'Ирина.
1914, авец ле цонсентемент де л'емпереур Николаï II Алеxандровитцх, ил се мариа à Ирина Алеxандровна, нéе Романов. Цхез дес процхес à Бад Киссинген ду роyауме де Бавиèре оù илс суивирент ун траитемент, илс фурент дéтенус данс л’Емпире аллеманд цомме присонниерс де гуерре сур ордре ду Каисер Гуиллауме II, маис ау цоурс де нéгоциатионс дипломатиqуес авец ле министре дес Аффаирес Éтрангèрес Готтлиеб вон Јагов, ун аццорд фут цонцлу поур фоурнир à л'амбассадеур де Руссие ун траин спéциал поур лес мембрес де л'амбассаде ет д'аутрес цитоyенс руссес соухаитант qуиттер л'Аллемагне ет арривéс à Цопенхагуе, ле цоупле реçут ла висите де л'импéратрице Мариа Феодоровна, рои ет реине ду Данемарк. Биентôт, авец л'импéратрице Мариа Федоровна, аyант траверсé ле гранд дуцхé де Финланде, илс се ретроувèрент цхез еуx à Саинт-Пéтерсбоург.
1915, ил цомменçа à црéер дес хôпитауx.
1915-1916, ил дéцида д'ентрер данс лес цоурс д'оффициер ду Цорпс дес Пагес поур уне дурéе д'ун ан ет д'обтенир ла qуалифицатион милитаире поур ле граде д'оффициер.
1916, ил партиципа à л'органисатион авец сон ами ле гранд-дуц Дмитри Павловитцх, ле дéпутé де ла Доума д'Éтат Владимир Митрофановитцх Поурицхкевитцх ет ле лиеутенант Сергуеï Микхаïловитцх Соуротине ду меуртре де Григори Распоутине ау палаис де ла Моïка, пуис ил дéмéнагеа данс ла проприéтé де (воир ен руссе, Ракитное) ду гоувернемент де Коурск.
1917, апрèс ла Рéволутион д'Оцтобре, ил партит авец са фемме ет са филле поур ла Цримéе ет à борд ду цуирассé Марлбороугх, илс арривèрент à Малте, пуис илс вéцурент à Парис.
1920, илс оуврирент уне маисон де цоутуре Ирфé, маис л'ентреприсе н'аппорта пас ла стабилитé финанциèре прéвуе ет ле будгет фут рецонституé грâце à ун процèс ремпортé ен Англетерре (25 000 ливрес) цонтре ле студио холлywоодиен Метро-Голдwyн-Маyер.
1932, ла сортие ду филм Распоутине ет л'Импéратрице прéтендит qуе сон éпоусе фут ла маîтрессе де Распоутине ет ил проува девант ле трибунал qуе цес инсинуатионс н'éтаиент qуе де ла цаломние.
Илс ацхèтèрент уне маисон прèс ду боис де Боулогне, маис илс ла вендирент ен 1939. Илс еммéнагèрент данс ун петит аппартемент ду 16е аррондиссемент де Парис, руе Пиерре Гуéрин оù ил вéцут јусqу'à са морт.
1967, ил адопта ле Меxицаин Вицтор Мануел Цонтрерас qуи девиендра плус тард сцулптеур ет пеинтре.
Ил ест инхумé ау циметиèре де Саинте-Геневиèве-дес-Боис.
- Воир ен руссе, романс Yоуссоупофф Зинаида Ивановна
Ил éцривит данс сес Мéмоирес qуе сон арриèре-гранд-мèре Зинаида Ивановна Нарyцхкине (Yоуссоупофф, де Цхаувет) фут уне беаутé, вивант јоyеусемент. Елле еут плус д'уне авентуре. Елле фут трèс аимéе ет цхоyéе à ла цоур пар л'импéратрице Алеxандра Феодоровна ет л'емпереур Николаï I Павловитцх јусqу'à са малхеуреусе цхуте де воитуре à л'аутомне 1834 qуи ла рендит à јамаис боитеусе ет ла прива де сон оццупатион фаворите, ла дансе. Ен оцтобре 1849, елле девинт веуве ет елле qуитта Саинт-Пéтерсбоург суите à уне qуерелле авец л'емпереур.
- Воир, цхâтеау де Кéриолет à Беузец-Цонq
Данс лес аннéес 1950, ил енгагеа ун процèс ен реститутион ду цхâтеау де Кéриолет поур нон-респецт дес диспоситионс тестаментаирес де сон аïеуле Зинаида Ивановна де Цхаувет, ау мотиф qуе ле дéпартемент абаттит дес боис, лотит уне партие ду парц ет вендит уне партие ду мобилиер.
1956, ил гагна сон процèс, маис ле цхâтеау де Кéриолет фут санс аттраит поур луи ет трèс вите лес цоллецтионс фурент дисперсéес ет ле домаине морцелé. Ил пропоса à ла вилле де Цонцарнеау д’ацqуéрир ле цхâтеау, маис лес поурпарлерс с’éтернисèрент.
2
Титуле : Російська імперія, princesse par naissance
Титуле : Російська імперія, comtesse par mariage
Свадба: <2> ♂ Микола Дмитрович Шеремет'єв [Шеремет'єви] b. 28 октобар 1904 d. 5 фебруар 1979, Paris
Смрт: 30 август 1983, Cormeilles-en-Parisis
Сахрана: Sainte-Geneviève-des-Bois (91), cimetière russe
Сон арриèре-гранд-пèре матернел фут Алеxандре III Алеxандровитцх.
- Соурце Wикипедиа Ирина Иоуссоупова ет ру
1919, авец сес парентс, са гранд-мèре патернелле Зéнаïде Николаïевна Yоуссоупофф (Соумароков-Елстон) ет д'аутрес мембрес де ла фамилле, елле фут емменéе сур ле цуирассé Марлбороугх, пуис илс с'инсталлèрент ен Франце.
1924, јусqу'à л'âге де неуф анс, елле фут éлевéе пар са гранд-мèре Зéнаïде Николаïевна.
1938, à Парис, елле éпоуса Николаï Дмитриевитцх Цхереметиев ет илс с'инсталлèрент à Роме ду роyауме д'Италие (Италие фасцисте).
1942, наиссанце де са филле Xéниа Николаïевна.
1979, елле девинт веуве.
1983, елле дéцéда данс ла вилле де Цормеиллес-ен-Парисис.
3
Титуле : comtesse par naissance
Свадба: <3> ♂ Elia Sfiris [Sfiris] b. 20 август 1932, Athènes
Сон арриèре-гранд-пèре матернел фут ле гранд-дуц Алеxандре Микхаïловитцх Романов ет са фемме Xéниа Алеxандровна Романов фут ла филле де л'емпереур Алеxандре III Алеxандровитцх (леурс пèрес фурент цоусинс).
- Соурце Wикипедиа Xениа Сфирис ет Мéмоирес де гуерре
1942, елле наqуит à Роме ду роyауме д'Италие (Италие фасцисте).
1965, елле éпоуса Елиа Сфирис à Атхèнес ду роyауме де Грèце соус ле рои Цонстантин II.
1968, са филле Татиана наqуит.
1998, елле донна ун éцхантиллон д'АДН афин д'идентифиер лес рестес еxхумéс à Екатеринбоург qуи се рéвèлèрент êтре цеуx де сон арриèре-гранд-онцле, л'емпереур Николаï II Алеxандровитцх, ла сœур де сон арриèре-гранд-мèре матернелле Xéниа Алеxандровна Романов.
4
Свадба: <4> ♂ Alexis Giannakoupoulos [Giannakoupoulos] b. 1963, Athènes
Свадба: <5> ♂ Энтони Вамвакидис [Вамвакидисие]