Арyа Дамар
Из пројекта Родовид
| Рођени род | Браwијаyа V |
| Пол | мушки |
| Цело име (рођено) | Арyа Дамар |
| Друга имена | Арyа Диллах (пенгуаса Мајапахит ди Палембанг Секитар Тахун 1455-1486) |
| Родитељи
{{{Персон:1138300}}} | |
Догађаји
Рођење једног детета: {{{Персон:446432}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:444130}}}
Професија : Адипати Палембанг
Напомена
1) Ариа Дамар (Сумбер : Агус Сунyото, пенгајар ди Факултас Илму Будаyа (ФИБ) Университас Браwијаyа Маланг далам : http://serbasejarah.wordpress.com/ 2010/ 03/30/мелањуткан-перспектиф-трагеди-бубат)
Далам насках ”Тедхак Поеспонегаран” (цататан силсилах генеалогис кетурунан Кyаи Туменггунг Поеспанегара, Бупати Гресик пертама, 1688-1696) диперолех пењеласан бахwа Киаи Туменггунг Поеспанегара адалах кетурунан кесепулух Махараја Мајапахит Сри Прабу Кертаwијаyа.
Дијеласкан далам насках терсебут бахwа Сри Прабу Кертаwијаyа адалах путра Прабу Браwијаyа IV Сри Прабу Wикрамаwардхана дари сеоранг селир путри Сунда бернама Цитраресми. Дари перкаwинан иту лахир Рату Путери Сухита дан адикнyа Дyах Кертаwијаyа yанг келак мењади Сри Прабу Кертаwијаyа. Тидак ада пењеласан тентанг сиапа путри Сунда бернама Цитраресми иту кецуали церита лисан келуарга бахwа путри yанг мењади лелухур кетурунан Сри Прабу Кертаwијаyа иту адалах путри сеоранг Сунда бернама Сутраја. Сенапати Сутраја yанг дикисахкан гугур далам перистиwа Бубат, рупанyа менинггалкан се-оранг истри yанг менгандунг yанг дијадикан абди олех Бхре Пагухан Сингхаwардхана, аyаханда дари Прабу Wикрамаwардхана.
Мески тидак ада цататан ресми тентанг селир Прабу Wикрамаwар-дхана бернама Цитраресми yанг мелахиркан Рату Стри Сухита дан Сри Кертаwијаyа, yанг пасти нама Ци-траресми, Сухита, дан Кертаwијаyа буканлах нама yанг лазим дигунакан ди Јаwа пада маса Мајапахит маупун маса сесудахнyа.
Сумбер лаин yанг берхубунган денган оранг-оранг Сунда yанг теркаит перистиwа Бубат адалах силсилах генеалоги кетурунан Ариа Дамар Адипати Палембанг. Далам семуа хисториографи Јаwа, дисебуткан бахwа Ариа Дамар адалах путра Сри Прабу Кертаwијаyа денган сеоранг перемпуан бернама Енданг Сасмитапура. Ариа Дамар дибесаркан олех ибу дан уwакнyа, Ки Кумбараwа ди пертапаан Wанасалам (нама хутан ди селатан Мајапахит). Селама мењаланкан тугас себагаи панглима перанг Мајапахит, Ариа Дамар дикисахкан мемилики емпат истри. Дари истри бернама Сагунг Аyу Табанан лахир путра бернама Арyа Јасан yанг менурункан раја-раја Табанан ди Бали.
Дари истри бернама Wахита лахир путра бернама Арyа Менак Сунаyа yанг менурункан раја-раја Мадура. Дари истри бернама Нyи Сахилан лахир путра бернама Раден Сахун Пангеран Панданаранг yанг менурункан бупати-бупати Семаранг дан Сунан Тембаyат. Дари истри Цина бернама Ретно Субанци лахир путра бернама Раден Кусен yанг сетелах деwаса мењади Адипати Терунг yанг менурункан бупати-бупати ди Јаwа Тенгах, Јаwа Тимур, дан Јаwа Барат.
Далам силсилах генеалоги кетурунан Ариа Дамар диперолех пењеласан тентанг какек Ариа Дамар дари пихак ибу, yанг бернама Каки Палупа. Сиапаках Каки Палупа? Далам церита лисан дитутуркан бахwа Каки Палупа адалах сеоранг кепала прајурит Сунда yанг селамат дари перистиwа пембунухан Бубат карена мемилики илму бхаираwа.
Каки Палупа дикисахкан тинггал ди хутан Wанасалам дан мендирикан пертапаан ди сана. Дари перникахан Каки Палупа денган Нyи Палупуy, лахир Ки Кумбараwа дан Енданг Сасмитапура. Лепас дари бенар дан тидакнyа кисах терсебут денган факта сејарах, yанг пасти нама Палупа, Палупуy, Кумбараwа, дан Енданг Сасмитапура буканлах нама yанг лазим дигунакан ди Јаwа пада маса Мајапахит маупун маса сесудахнyа.
2) Ариа Дамар
(Сумбер : Wикипедиа, 2 Меи 2010)
Арyа Дамар адалах нама сеоранг пемимпин легендарис yанг беркуаса ди Палембанг пада пертенгахан абад ке-14 себагаи баwахан Керајаан Мајапахит. Иа дисебут југа денган нама Арио Дамар атау Арио Абдилах.
Нама Арyа Дамар дитемукан далам Кидунг Памацангах дан Усана Бали себагаи пенгуаса баwахан ди Палембанг yанг мембанту Мајапахит менаклуккан Бали пада тахун 1343. Дикисахкан, Арyа Дамар мемимпин 15.000 прајурит менyеранг Бали дари арах утара, седангкан Гајах Мада менyеранг дари селатан денган јумлах прајурит yанг сама.
Пасукан Арyа Дамар берхасил менаклуккан Уларан yанг терлетак ди пантаи утара Бали. Пемимпин Уларан yанг бернама Пасунг Гири акхирнyа менyерах сетелах бертемпур селама дуа хари. Арyа Дамар yанг кехиланган банyак прајурит мелампиаскан кемараханнyа денган цара мембунух Пасунг Гири.
Арyа Дамар кембали ке Мајапахит унтук мелапоркан кеменанган ди Уларан. Пемеринтах пусат yанг саат иту дипимпин Трибхуwана Тунггадеwи марах атас келанцанганнyа, yаиту мембунух мусух yанг судах менyерах. Арyа Дамар пун дикирим кембали ке медан перанг унтук менебус кесалаханнyа.
Арyа Дамар тиба ди Бали бергабунг денган Гајах Мада yанг берсиап менyеранг Таwинг. Семпат терјади кесалахпахаман ди мана Арyа Дамар менyербу лебих дулу себелум датангнyа перинтах. Намун кедуанyа акхирнyа бердамаи сехингга пертаханан теракхир Бали пун дапат диханцуркан.
Селурух Пулау Бали акхирнyа јатух ке далам кекуасаан Мајапахит сетелах пертемпуран пањанг селама тујух булан. Пемеринтахан Бали кемудиан дипеганг олех адик-адик Арyа Дамар, yаиту Арyа Кенценг, Арyа Кутаwандира, Арyа Сентонг, дан Арyа Белог. Сементара иту, Арyа Дамар сендири кембали ке даерах кекуасааннyа ди Палембанг.
Арyа Кенценг мемимпин саудара-саударанyа себагаи пенгуаса Бали баwахан Мајапахит. Иа дианггап себагаи лелухур раја-раја Табанан дан Бадунг.
Идентификаси денган Адитyаwарман
Сејараwан Проф. Берг менганггап Арyа Дамар идентик денган Адитyаwарман, yаиту пенгуаса Пулау Суматра баwахан Мајапахит. Нама Адитyаwарман дитемукан далам беберапа прасасти yанг берангка тахун 1343 дан 1347 сехингга јелас калау иа хидуп сезаман денган Арyа Дамар.
Менурут Берг, Арyа Дамар адалах пенгуаса Суматра, Адитyаwарман југа пенгуаса Суматра. Карена кедуанyа хидуп пада заман yанг сама, мака цукуп масук акал апабила кедуа токох ини дианггап идентик. Ди сампинг иту, карена Адитyаwарман адалах путра Дара Јингга, мака Арyа Дамар дан адик-адикнyа југа дианггап себагаи анак-анак путри Мелаyу терсебут.
Намун демикиан, даерах yанг дипимпин Адитyаwарман букан Палембанг, мелаинкан Пагаруyунг, седангкан кедуа негери терсебут терлетак берјаухан. Палембанг секаранг масук wилаyах Суматра Селатан, седангкан Пагаруyунг берада ди Суматра Барат.
Сементара иту, берита Цина дари Династи Минг (1368-1644) менyебуткан бахwа ди Пулау Суматра тердапат тига керајаан дан семуанyа адалах баwахан Пулау Јаwа (Мајапахит). Тига керајаан терсебут адалах Палембанг, Дхармасраyа, дан Пагаруyунг.
Денган демикиан, Арyа Дамар букан сату-сатунyа раја ди Пулау Суматра, бегиту пула денган Адитyаwарман. Олех карена иту, Арyа Дамар тидак харус идентик денган Адитyаwарман.
Јади, мескипун Арyа Дамар дан Адитyаwарман хидуп пада заман yанг сама, серта мемилики јабатан yанг сама пула, намун кедуанyа белум тенту идентик. Арyа Дамар адалах раја Палембанг седангкан Адитyаwарман адалах раја Пагаруyунг. Кедуанyа мерупакан wакил Керајаан Мајапахит ди Пулау Суматра.[рујукан?]
Арyа Дамар адалах пахлаwан легендарис сехингга нама бесарнyа селалу диингат олех масyаракат Јаwа. Далам насках-насках бабад дан серат, мисалнyа Бабад Танах Јаwи, токох Арyа Дамар дисебут себагаи аyах тири Раден Патах, раја пертама Кесултанан Демак.
Дикисахкан ада сеоранг раксаса wанита ингин мењади истри Браwијаyа раја теракхир Мајапахит (верси бабад). Иа пун менгубах wујуд мењади гадис цантик бернама Енданг Сасминтапура, дан сегера дитемукан олех патих Мајапахит (yанг југа бернама Гајах Мада) ди далам пасар кота. Сасминтапура пун диперсембахкан кепада Браwијаyа унтук дијадикан истри.
Намун, кетика седанг менгандунг, Сасминтапура кембали ке wујуд раксаса карена макан дагинг ментах. Иа пун диусир олех Браwијаyа сехингга мелахиркан баyинyа ди тенгах хутан. Путра сулунг Браwијаyа иту дибери нама Јака Дилах.
Сетелах деwаса Јака Дилах менгабди ке Мајапахит. Кетика Браwијаyа ингин бербуру, Јака Дилах пун мендатангкан семуа бинатанг хутан ди халаман истана. Браwијаyа сангат гембира мелихатнyа дан акхирнyа суди менгакуи Јака Дилах себагаи путранyа.
Јака Дилах кемудиан диангкат себагаи бупати Палембанг бергелар Арyа Дамар. Сементара иту Браwијаyа телах менцераикан сеоранг селирнyа yанг бердарах Цина карена пермаисуринyа yанг бернама Рату Дwараwати (путри Цампа) мераса цембуру. Путри Цина иту дисерахкан кепада Арyа Дамар унтук дијадикан истри.
Арyа Дамар мембаwа путри Цина ке Палембанг. Wанита иту мелахиркан путра Браwијаyа yанг дибери нама Раден Патах. Кемудиан дари перникахан денган Арyа Дамар, лахир Раден Кусен. Денган демикиан терципталах суату силсилах yанг румит антара Арyа Дамар, Раден Патах, дан Раден Кусен.
Сетелах деwаса, Раден Патах дан Раден Кусен менинггалкан Палембанг менују Јаwа. Раден Патах акхирнyа мењади раја пертама Кесултанан Демак, денган бергелар Панембахан Јимбун.
Кисах хидуп Раден Патах југа терцатат далам кроник Цина дари Куил Сам По Конг Семаранг. Далам насках иту, Раден Патах дисебут денган нама Јин Бун, седангкан аyах тиринyа букан бернама Арyа Дамар, мелаинкан бернама Сwан Лионг.
Сwан Лионг адалах путра раја Мајапахит бернама Yанг-wи-си-са yанг лахир дари сеоранг селир Цина. Мунгкин Yанг-wи-си-са сама денган Хyанг Wисеса атау мунгкин Хyанг Пурwаwисеса. Кедуа нама ини дитемукан далам насках Параратон.
Сwан Лионг бекерја себагаи кепала пабрик бахан пеледак ди Семаранг. Пада тахун 1443 иа диангкат мењади каптен Цина ди Палембанг олех Ган Енг Цу, каптен Цина ди Јаwа.
Сwан Лионг ди Палембанг мемилики асистен бернама Бонг Сwи Хоо. Пада тахун 1445 Бонг Сwи Хоо пиндах ке Јаwа дан мењади менанту Ган Енг Цу. Пада тахун 1451 Бонг Сwи Хоо мендирикан пусат пергуруан агама Ислам ди Сурабаyа, дан иа пун теркенал денган себутан Сунан Ампел.
Сwан Лионг ди Палембанг мемилики истри сеоранг бекас селир Кунг-та-бу-ми раја Мајапахит. Мунгкин Кунг-та-бу-ми адалах ејаан Цина унтук Бхре Кертабхуми. Дари wанита иту лахир дуа оранг путра бернама Јин Бун дан Кин Сан.
Пада тахун 1474 Јин Бун дан Кин Сан пиндах ке Јаwа унтук бергуру кепада Бонг Сwи Хоо алиас Сунан Ампел. Тахун берикутнyа, Јин Бун мендирикан кота Демак седангкан Кин Сан менгабди кепада Кунг-та-бу-ми ди Мајапахит.
Тидак дикетахуи денган пасти сумбер мана yанг дигунакан олех пенгаранг кроник Цина дари Куил Сам По Конг ди атас. Кемунгкинан бесар си пенгаранг пернах мембаца Параратон сехингга нама-нама раја Мајапахит yанг иа себуткан мирип денган нама-нама раја далам насках дари Бали терсебут. Мисалнyа, си пенгаранг кроник тидак менггунакан нама Браwијаyа yанг лазим дигунакан далам насках-насках бабад.
Јика дибандингкан денган Бабад Танах Јаwи, иси насках кроник Цина Сам По Конг теркесан лебих масук акал. Мисалнyа, ибу Арyа Дамар адалах сеоранг раксаса, седангкан ибу Сwан Лионг адалах манусиа биаса. Аyах Арyа Дамар сама денган аyах Раден Патах, седангкан аyах Сwан Лионг дан Јин Бун бербеда.
Лаин лаги денган насках дари Јаwа Барат, мисалнyа Хикаyат Хасануддин атау Сејарах Бантен. Насках-насках терсебут менггабунгкан нама Арyа Дамар денган Јака Дилах мењади Арyа Дилах, yанг југа мењабат себагаи бупати Палембанг. Селаин иту, нама Арyа Дилах југа дидуга берасал дари нама Арyа Абдилах.
Дикисахкан ада сеоранг пердана ментери дари Мунггул бернама Цек Ко По yанг менгабди ке Мајапахит. Путранyа yанг бернама Цу Цу берхасил мемадамкан пемберонтакан Арyа Дилах бупати Палембанг. Раја Мајапахит сангат гембира дан менгангкат Цу Цу себагаи бупати Демак, бергелар Молана Арyа Сумангсанг.
Денган демикиан, Арyа Сумангсанг берхасил мењади пемимпин Демак сетелах менгалахкан Арyа Дилах. Кисах дари Јаwа Барат ини цукуп уник карена пада умумнyа, раја Демак дисебут себагаи анак тири бупати Палембанг.
Сементара иту, берита тентанг пемберонтакан Палембанг тернyата бенар-бенар терјади. Кроник Цина дари Династи Минг менцатат бахwа пада тахун 1377 тентара Мајапахит берхасил менумпас пемберонтакан Палембанг.
Рупанyа пенгаранг насках ди атас пернах менденгар берита пемберонтакан Палембанг терхадап Мајапахит. Намун иа тидак менгетахуи сецара пасти багаимана перистиwа иту терјади. Пемберонтакан Палембанг дан бердиринyа Демак дикисахканнyа себагаи сату рангкаиан, падахал сесунггухнyа, кедуа перистиwа терсебут берселанг лебих дари 100 тахун.
Насках-насках ди атас менуњуккан аданyа хубунган антара пендири Кесултанан Демак денган пенгуаса Палембанг. Теори yанг палинг популер адалах yанг берсумбер дари Бабад Танах Јаwи (атау насках лаиннyа yанг сејенис), yаиту Раден Патах дисебут себагаи анак тири Арyа Дамар.
Сементара иту цататан Португис берјудул Сума Ориентал менyебут раја Демак себагаи кетурунан масyаракат келас рендах дари Гресик. Насках ини дитулис секитар тахун 1513 сехингга кебенараннyа релатиф лебих меyакинкан дари пада Бабад Танах Јаwи.
Бабад Танах Јаwи сендири дисусун пада абад ке-18, yаиту берселанг ратусан тахун сејак кематиан Раден Патах. Мелалуи насках иту, си пенулис берусаха менуњуккан калау Демак адалах пеwарис сах дари Мајапахит. Раден Патах пун дисебутнyа себагаи путра кандунг Браwијаyа.
Мунгкин пенyусун Бабад Танах Јаwи југа пернах менденгар аданyа хубунган антара Демак денган Палембанг. Мака, Раден Патах пун дикисахкан себагаи анак тири бупати Палембанг. Карена нама бупати Палембанг yанг палинг легендарис адалах Арyа Дамар, мака токох ини пун “дипилих” себагаи нама аyах тири секалигус какак Раден Патах.
Далам хал ини пенyусун Бабад Танах Јаwи тидак менyадари калау Арyа Дамар дан Раден Патах хидуп пада заман yанг бербеда. Арyа Дамар мерупакан пахлаwан пенаклук Бали пада тахун 1343, седангкан Раден Патах мењади раја Демак секитар тахун 1500–ан.
Кепустакаан
- Бабад Танах Јаwи, Мулаи дари Наби Адам Сампаи Тахун 1647. (терј.). 2007. Yогyакарта: Нараси, * Ц.C. Берг. 1985. Пенулисан Сејарах Јаwа. (терј.). Јакарта: Бхратара, * Х.Ј. де Грааф дан Т.Х. Пигеауд. 2001. Керајаан Ислам Пертама ди Јаwа. Терј. Јакарта: Графити, * М.C. Рицклефс. 1991. Сејарах Индонесиа Модерн (терј.). Yогyакарта: Гадјах Мада Университy Пресс, * Сламет Муљана. 2005. Рунтухнyа Керајаан Јинду-Јаwа дан Тимбулнyа Негара-Негара Ислам ди Нусантара (тербитан уланг 1968). Yогyакарта: ЛКИС, * Сламет Муљана. 2006. Сриwијаyа (тербитан уланг 1960). Yогyакарта: ЛКИС
3) Ариа Дамар
(Сумбер : Де Грааф & Пигеауд, 1989, Керајаан-керајаан Ислам ди Јаwа, ПТ Графити Јакарта)
Менурут суату сумбер yанг дикутип Де Грааф дан Пигеауд, Арyа Дамар адалах пенаклук Бали Утара. Иа беркебангсаан Јаwа, саудара раја Мајапахит дан Каwан сеперјуанган Гајах Мада. Иа беркуаса ди Палембанг антара 1455-1486
Дикабаркан бахwа берсама Гајах Мада, Арyа Дамар менаклуккан Бали. Иа кемудиан мењади пенгуаса Палембанг антара тахун 1455 сампаи денган 1486.
Секитар тахун 1455 иа дианугерахи олех Раја Мајапахит берупа сеоранг wанита Цина истери Раја тсб yанг седанг хамил. Сетелах мелахиркан анак лаки-лаки yанг кемудиан дибери нама Јин Бун / Раден Патах, перемпуан Цина терсебут диниках. Раден Кусен / Кин Сан адалах анак Ариа Дамар денган перемпуан Цина терсебут. Кемунгкинан бесар Кин Сан лахир секитар тахун 1457.
Менурут суату сумбер, ада анак перемпуан Арyа Дамар yанг диперистери олех Р Тренггоно, раја кетига Демак.
4) Ариа Дамар
(Менурут сумбер-сумбер лаиннyа)
Далам буку Цхинесе Муслимс ин Јава ин тхе 15тх анд 16тх Центуриес дисебуткан бахwа тахун 1443 Сwан Леонг (Арyа Дамар), путра Раја Мајапахит денган сеоранг wанита Тионгхоа, олех Хаји Ган Енг Цхоу (Арyа Теја) телах дитуњук себагаи каптен Муслимин Тионгхоа ди Палембанг, секалигус мењади пенгуаса атас нама саудара перемпуан-тиринyа, yаиту Рату Сухита дари Мајапахит. Ган Енг Цхоу адалах каптен Тионгхоа ди Тубан, Јаwа Тимур. Диа олех рату телах дианугерахи гелар Арyа себагаи букти пенгхаргаан терхадап јаса-јасанyа. (Лампунг Пост, Јум'ат, 26 Октобер 2007, Сејарах Оранг Тионгхоа ди Асиа Тенггара (2), дари сумбер yанг дисунтинг олех Сие Хок Тјwан дари буку Тхе 6тх Оверсеас Цхинесе Стате, Нанyанг Хуарен, ЦСЕАС, Ј.C.Унив. оф Н-Qуеенсланд, Аустралиа 1990)
Адипати Ариа Дамар (Ариокиллах) анак Прабу Браwијаyа Картабхуми,Батара/ Раја Мајапахит теракхир беркуаса диди Палембанг 1445-1485. Иа кемудиан дигантикан олех Бупати Каранг Wидара ((Ситус Динас Пендидикан Кота Палембанг, диаксес 12 Јануари 2008)
Ариа Дамар адалах саудара сепупу Сунан Ампел (Ситус Суб Динас Кебудаyаан Провинси Јаwа Тимур, 12 Јануари 2008)
5) Кетурунан Ариа Дамар
Беберапа кетурунан Ариа Дамар yанг дитемукан далам референси, ди антаранyа адалах :
(1) Раден Кусен/Р Хусен / Пецат Танда Терунг (саудара сеибу денган Раден Патах/Раја I Демак) (2) Менак Сунаyа (yанг менурункан пенгуаса2 ди Мадура Барат с/д Тјакранинграт дан Трунојоyо) (3) сеоранг анак перемпуан yанг диперистери олех Р Тренггоно (раја кетига Демак) (4) Ариа Ханг Туwах (Адипати Блора)
Сумбер :
(1) Де Грааф & Пигеауд, 1989, Керајаан-керајаан Ислам ди Јаwа, ПТ Графити Јакарта) (2) Силсилах Кел.Пуспонегоро Гресик yанг дитулис олех КНг Мохаммад Yассин (1963)
Од прародитеља до унучад
!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --
