Андрегото Галиндез

Из пројекта Родовид

Особа:1213062
Рођени род ?
Пол женски
Цело име (рођено) Андрегото Галиндез

Догађаји

Титуле : Цондеса де Арагон.

Титуле : Реина де Памплона

Свадба: {{{Персон:127686}}}

Напомена

Андрегото Галíндез. Цондеса де Арагóн (В). ?, ц. 910 – ц. 975. Реина де Памплона пор су матримонио хациа 934 цон Гарцíа I Сáнцхез.

Хија дел цонде арагонéс Галиндо Азнар II y де су сегунда еспоса Санцха, хија а су вез де Гарцíа Јимéнез y Оннеца Ребелле де Сангüеса y, пор танто, херманастра патерна де Санцхо I Гарцéс, ера а ла вез пор вíа матерна прима царнал де су цитадо маридо.

Аунqуе ен цирцунстанциас цонцретас десцоноцидас, цон елла ел цондадо де Арагóн qуедó интеградо ен ла Монарqуíа памплонеса qуе се еxтендиó асí а травéс де лос валлес дел цурсо супериор де лос рíос Арагóн y Гáллего хаста лос цонфинес де Собрарбе. Но хаy цонстанциа де qуе ел цондадо хубиесе сидо рецламадо, пор ејемпло, пор су херманастра маyор Тода, нацида дел пример матримонио дел реферидо Галиндо Азнар II ен су пример матримонио цон Ацибелла де Гасцуñа, y еспосас мáс аделанте дел цонде Бернардо де Рибагорза. Сус нупциас цон ел јовен монарца памплонéс дебиерон де целебрарсе хациа 935 о поцо антес, јусто уна цоyунтура полíтица де негоциационес y пацес цон Абдеррамáн III мантенидас пор ла реина Тода, виуда де Санцхо I Гарцéс, qуе ен уна ентревиста целебрада ен Цалахорра (верано де 934) логрó ел рецоноцимиенто формал пор парте ел цалифа цордобéс де Гарцíа I Сáнцхез цомо “сеñор” де Памплона y сус тиеррас риојанас де Нáјера. Син ембарго, ел монарца памплонéс иба а волвер а ориентар муy пронто су полíтица хациа ел реино де Леóн y а есте ефецто, пара рефорзар лос естрецхос неxос фамилиарес yа еxистентес ентре лас дос династíас региас хиспано-цристианас, томó хациа 941 цомо нуева еспоса а Тереса, хија дел реy Рамиро II де Леóн, трас хабер репудиадо а Андрегото, алегандо ал парецер ла нулидад цанóница де су матримонио цон елла пор импедименто дел парентесцо yа ресеñадо y нада фрецуенте ен ел цíрцуло фуертементе ендогáмицо де лос прíнципес цоетáнеос. Ла руптура но иба а импедир, син ембарго, qуе ел хијо нацидо де лас дисуелтас нупциас, ел футуро Санцхо II Гарцéс, хередара ен су моменто ел реино патерно (970) y цонтара адемáс цон ла фиделíсима асистенциа де су херманастро Рамиро Гарцéс ел де Вигуера, фруто дел сегундо матримонио де Гарцíа I Сáнцхез цон ла цитада Тереса Рамíрез.

Аунqуе репудиада, Андрегото цонсервó ел тíтуло де Реина y цомо тал енцабезó, пор ејемпло, јунто цон Санцхо II Гарцéс y су мујер Урраца Фернáндез (29 де јунио де 971) ла донациóн де ла вилла де Јавиер де Мартес, вилла осценсе прóxима а Бердúн, а фавор дел монастерио де Сан Педро де Сирена. Инсталада ен Лумбиер, донде “реинаба” (“регина Ендергото ин Лумберри”, се цонсигна еxпресаменте ен ун доцументо) y фаворецида цон уна дигна дотациóн де биенес раíцес, интервино цомо медиадора ен ун цонфлицто де интересес а фавор де ла церцана иглесиа де Санта Марíа y Сан Сатурнино де Лисабе. Цонвивиó, qуизá, алгúн тиемпо цон елла су хермана Беласqуита, цасада цон ун миембро де ла аристоцрациа лоцал, Еннецо Лóпез де “Естиги” y Целигуета, еста úлтима вилла а есцаса дистанциа тамбиéн а Лумбиер. Цабе финалменте супонер qуе ен есте ретиро y цон ла мемориа еxцепционал де бастантес анцианас хизо понер пор есцрито лос антецедентес де су естирпе арагонеса хаста ла генерациóн де су татарабуело Азнар Галиндо I, ел пример цонде цоноцидо де Арагóн, цоетáнео де лос соберанос францос Царломагно y су хијо Лудовицо Пíо, а qуиенес цабе атрибуир ла институциóн де аqуел цондадо хиспано-пиренаицо.


Библ.: Ј. М. Лацарра, “Теxтос наваррос дел Цóдице де Рода”, ен Естудиос де Едад Медиа де ла Цорона де Арагóн (Цонсејо Супериор де Инвестигационес Циентíфицас-Есцуела де Естудиос Медиевалес), 1 (1945), пáгс. 230-250; Е. Леви-Провенçал, “Еспаñа мусулмана хаста ла цаíда дел цалифато де Цóрдоба (711.1031 д. Ц.)”, ен Р. Менéндез Пидал (дир.), Хисториа де Еспаñа, т. 4, Мадрид, Еспаса Цалпе, 1950 (5.ª ед., 1985); А. Убието Артета, “Доñа Андрегото Галíндез, реина де Памплона y цондеса де Арагóн”, ен Ацтас дел Пример Цонгресо Интернационал дел Пиринео. Сан Себастиáн, септиембре де 1950, Зарагоза, Цонсејо Супериор Инвестигационес Циентíфицас-Институто де Естудиос Пиренаицос, 1952, пáгс. 1-19 (сепарата); Р. д’Абадал и де Винyалс, Елс цомтатс де Палларс и Рибагорçа, т. 1, Барцелона, Институт д’Естудис Цаталанс, 1954, пáгс. 71-115; А. Убието Артета, “Лос реyес памплонесес ентре 905-970”, ен Прíнципе де Виана, 24 (1963), пáгс. 77-82; “Ла елаборациóн де лас Генеалогíас де Рода”, ен Мисцелáнеа Јосé Марíа Лацарра де Мигуел, Зарагоза, Анúбар Едиционес, 1968, пáгс. 457-464; Ј. Á. Гарцíа де Цортáзар, Ел доминио дел монастерио де Сан Миллáн де ла Цоголла (сиглос x а xиии) интродуцциóн а ла хисториа рурал де Цастилла алтомедиевал, Саламанца, Универсидад, 1969; Ј. М. Лацарра, Хисториа полíтица дел реино де Наварра десде сус орíгенес хаста су инцорпорациóн а Цастилла, т. 1, Памплона, Цаја де Ахоррос де Наварра, 1972, пáгс. 65-178; Ј. Гоñи Газтамбиде, Хисториа де лос обиспос де Памплона, т. 1, Памплона, ЕУНСА, 1979, пáгс. 92-105; М. Дíаз y Дíаз, Либрос y либрерíас ен Ла Риоја алтомедиевал, Логроñо, Институто де Естудиос Риојанос, 1979; М.ª Ј. Вигуера y Ф. Цорриенте (едс.), Ибн Хаyyан, Црóница дел цалифа Абдаррахман III ан-Насир ентре лос аñос 912 y 942 (Ал-Муqтабис V), Зарагоза, Анúбар Едиционес-Институто Хиспано-Áрабе де Цултура, 1981; А. Убието Артета, Орíгенес де Арагóн, Зарагоза, Анúбар Едиционес, 1989, пáгс. 192-204, 250-263 y 283-305; Л. Ј. Фортúн Пéрез де Цириза, Леире, ун сеñорíо монáстицо ен Наварра (сиглос иx-xиx), Памплона, Институциóн Прíнципе де Виана, 1993, пáгс. 73-90; А. Ј. Мартíн Дуqуе, “Ел реино де Памплона”, ен M. Риу (цоорд.), Ла Еспаñа цристиана де лос сиглос виии ал xи, ИИ: Лос нúцлеос пиренаицос (718-1035). Наварра, Арагóн, Цаталуñа, ен Ј. М.ª Јовер Замора (дир.), Хисториа де Еспаñа Менéндез Пидал, т. 7-2, Мадрид, Еспаса Цалпе, 1999, пáгс. 60-72, 107, 117, 212-219, 237 y 278-299.


Áнгел Мартíн Дуqуе.

http://dbe.rah.es/biografias/9800/andregoto-galindez


Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --

Остали језици