1. Рд. Х. Мухаммад Муса . б. 1822 д. 10 август 1886

Из пројекта Родовид

Рођени род	Wиратанудатар
Пол	мушки
Цело име (рођено)	1. Рд. Х. Мухаммад Муса .
Родитељи {{{Персон:906814}}} {{{Персон:906816}}}

Догађаји

1822 Рођење: Гарут

Рођење једног детета: {{{Персон:1463412}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463410}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463409}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463413}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463414}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463417}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463416}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463415}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463408}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463407}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1250715}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:906223}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1250716}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1250717}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463398}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1250719}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:1463406}}}

10 август 1886 Смрт: Богор

Напомена

Цататан Админ : Енданг Сухендар алиас Иданг

Риwаyат Хидуп

Р.Х. Мухаммад Муса дилахиркан ди Гарут тахун 1822. аyахнyа адалах патих Кабупатен Лимбанган (секаранг Кабупатен Гарут). Јади, иа сеоранг yанг берасал дари лингкунган келуарга менак (бангсаwан) Сунда, лебих кхусус лаги менак Прианган. Кетика масих канак-канак,' Р.Х. Мухаммад Муса дибаwа олех аyахнyа ке Меках унтук менунаикан ибадах хаји. Селањутнyа, иа бе­лајар агама Ислам ди песантрен. Пада маса иту белум ада секолах мо­дел Барат yанг диперунтуккан баги анак-анак бумипутера. Меманг анак-анак дари каланган менак (елит) Сунда маса иту биаса дисеко­лахкан ди песантрен себагаи лембага пендидикан yанг ада wакту иту баги мерека. Мунгкин традиси иту мерупакан келањутан дари традиси себелумнyа, yаиту мендидик анак каум елите ди мандала, лембага пендидикан маса пенгарух кебудаyаан Хинду (пра-лслам). Песантрен себагаи лембага пендидикан yанг биаса диикути олех анак-анак калан­гане елите дигамбаркан олех Р. Мемед Састрахадипраwира (1928) далам каранганнyа "Мантри Дјеро" дан олех П.А. Ахмад Дјајадининграт (1936, 1939) далам отобиографинyа берјудул Хериннеринген ван Па­нгеран Ариа ацхмад Дјајадининграт атау Кенанг-кенанган П.А.А. Дјајадининграт. Пада wакту-wакту луанг, кетика так ада кегиатан песантрен, Му­хамад Муса југа белајар пенгетахуан умум, кхусуснyа пенгетахуан сосиал будаyа Сунда, дан кетерампилан yанг берталиан денган бирокраси пемеринтахан дан цара-цара хидуп серта пергаулан каум менак пада саударанyа yанг бертемпат тинггал ди Пурwакарта. Модел белајар де­микиан мерупакан пендидикан лангсунг терхадап анак менгенаи бер­багаи аспек кебудаyаан дан југа мерупакан медиа латихан баги цал он памонгпраја yанг дисебут маганг. Хал иту дигамбаркан пула олех Р. Мемед Састрахадипраwира далам букунyа берјудул "Мантри Јеро" (1928) дан "Пангеран Корнел (1930). Пада усиа 30 тахун (1852) Р.Х. Мухамад Муса диангкат мењади мантри гуданг yанг менгуруси соал гарам. Пада маса иту гарам ме­рупакан кебутухан пентинг далам кехидупан масyаракат yанг пенга­даан дан пењуаланнyа диатур гербанг баги Р.Х. Мухан1ад Муса унтук мулаи мемасуки дуниа памонгпраја. Тига тахун кемудиан (1855), иа диангкат мењади пенгхулу бесар (оофд-Пенгхулу) Кабупатен Лим­банган. Пенгхулу адалах јабатан далам биданг кеагамаан (Ислам) yанг менгурус хал-хал yанг берталиан денган кегиатан кеагамаан; сеперти келахиран, перникахан, кематиан, да'wах. Пенгхулу бесар адалах пенгхулу ди тингкат кабупатен. Пенгангкатан Р.Х. Мухамад Муса мењади пенгхулу бесар, киранyа димунгкинкан олех пенгуасаан илму агама Ислам yанг динилаинyа цукуп тингги себагаи хасил белајар ди пе­сантрен дан пенгаламаннyа (3 тахун) далам биданг бирокраси (мантри гуданг).

Далам перјаланан хидупнyа Р.Х. Мухамад Муса мемпунyаи кесемпатан унтук беркеналан дан кемудиан берсаллабат декат денган К.Ф. Холле, сеоранг Беланда yанг сејак тахун 1856 бертемпат тинггал ди Цикајанг, термасук даерах Кабупатен Лимбанган багиан селатан. К.Ф. Холле диангкат мењади администратеур себуах перкебунан тех сwаста ди Цикајанг. Енам тахун кемудиан (1862) иа мембука перкебу­нан тех сендири ди леренг утара Гунунг Цикураy, масих даерах Лим­банган, дан дибери нама Перкебунан Тех Wаспада (Ната Легаwа, 1897: 3-4; ЕНИ, ИИ, 1918: 102-103). Темyата К.Ф. Холле адалах сеоранг yанг менарух перхатиан бесар терхадап масyаракат дан кебудаyаан Сунда. Антара Р.Х. Мухамад Муса дан К.Ф. Холле терјалин хубунган интенсиф дан сангат ерат. К.Ф. Холле сендири сампаи менгонтрак румах ди декат румах Р.Х. Мухаммад Муса ди кота Гарут. Иа серинг терли­хат берада лама ди румах Р.Х. Мухамад Муса дан себаликнyа. Далам пертемуан-пертемуан yанг терјади иту мерека менгадакан диалог дан дискуси yанг салинг менгиси тентанг бербагаи хал yанг берталиан денган кебудаyаан. Итулах себабнyа антара кедуанyа терјади керјасама yанг салинг менгунтунгкан. Далам хал ини, Р.Х. Мухамад Муса мемпер­олех пенгетахуан дари К.Ф. Холле тентанг алам пикиран Барат yанг берцирикан расионал, ди сампинг тентанг цара менголах танах, берцо­цок танам, бературан пемеринтах, дан лаин-лаин. Сементара иту, К.Ф. Холле мемперолех пенгетахуан дари Р.Х. Мухамад Муса тентанг бахаса Сунда, бахаса Јаwа, адат истиадат пендудук прибуми, дан ке­будаyаан Сунда умумнyа. Цара-цара берпикир дан бекерја модел Барат, терцермин далам карyа тулис Р.Х. Мухамад Муса yанг мењади цири кхас дан пембеда денган карyа тулис пенгаранг (састраwан) Сунда yанг сејаман. Пада танггал 10 Агустус 1886 Р.Х. Мухамад Муса менинггал дуниа ди Богор пада усиа 64 тахун, сетелах мендерита сакит дан мен­дапат пераwатан (титирах) беберапа wакту ламанyа. Иа дираwат ди Богор, тенту саја атас саран дан јаса баик К.Ф. Холле yанг кемудиан менетап ди Богор. Р.Х. Мухамад Муса мемангку јабатан пенгхулу бесар Кабупатен Лимбанган сампаи акхир хаyатнyа.

Извори

1. ↑ Емпат Састраwан Сунда Лама (Еди С. Екадјати; А.Собана Хардјасапутра; Аде Космаyа Анггаwисастра; Аам Масдуки) -
2. ↑ https://upload.wikimedia.org/wikipedia/id/0/05/Raden_Hadji_Moehamad_Moesa_%28foto_dokumen_Semangat_Baru%2C_2013%29.jpg -
3. ↑ https://id.wikipedia.org/wiki/Muhamad_Musa -

Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --