2. РАА Сурианата Легаwа (Патих Сукабуми) / Рд. Картаwината

Из пројекта Родовид

Особа:906223
Рођени род Wиратанудатар
Пол мушки
Цело име (рођено) 2. РАА Сурианата Легаwа (Патих Сукабуми) / Рд. Картаwината
Родитељи

{{{Персон:906815}}}

{{{Персон:1463396}}}

[1]

Догађаји

Рођење једног детета: {{{Персон:906222}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:906221}}}

од 1852 Професија : Патих Сумеданг

Напомена

Цататан Админ : Енданг Сухендар алиас Иданг


АYОБАНДУНГ.ЦОМ--Тутуп кепаланyа бендо, панданганнyа тертују ке депан, бајунyа бескап денган калунг тали yанг мелингкар ди лехер хингга пинггангнyа, танган кири беркацак ди пингганг дан телапак танган кананнyа мениндих себуах буку тебал ди атас меја бундар беркаки тига. Ке баwахнyа каин батик хингга менутупи багиан какинyа yанг так бералас каки. Инилах потрет Раден Картаwината (1852-1907) yанг диколекси олех КИТЛВ денган коде 7257.

Кетеранган yанг менyертаи потрет берwарна сепиа ини тертулис, “зоон ван Раден Хадји Моехамад Моеса, хоофдпенгхоелое ван Гароет” алиас анак лелаки Раден Хаји Моехамад Моеса (1822-1886) yанг мењабат себагаи хоофдпенгхоелое ди Гарут (1864-1886). Селаин иту, ада перкираан пембуат потретнyа, yакни W.Ј. Беyнон ди Циребон секитар 1865. Била мелихат тампангнyа дан 1852 себагаи тахун келахираннyа, саyа тидак yакин потрет терсебут дибуат пада 1865, карена пенампиланнyа каyак менyираткан умур секитар 18 атау 20 тахун.

Анггапан терсебут биса јади бераласан била менгингат ада потрет аyахнyа yанг југа диколекси КИТЛВ денган коде 42181. Ди ситу ада кетеранган “Пенгхоелое те Гароет” дан сама диперкиракан дибуат W.Ј. Беyнон тетапи мембери ангка перкираан тахун пембуатаннyа 1870. Била кита анггап потрет Картаwината маупун аyахнyа дибуат саат берсамаан, саyа цендерунг мемилих 1870 себагаи wакту пембуатаннyа, саат Картаwината берумур 18 тахун, кетика седанг атау бару менyелесаикан пендидиканнyа ди Секолах Кабупатен ди Сумеданг.

Yанг јелас, баик Моехамад Моеса маупун Картаwината мерупакан сосок-сосок пентинг далам перкембанган традиси цетак ди Татар Сунда. Кедуанyа бахкан дианггап себагаи перинтис пенулисан буку цетак Сунда сејак парух кедуа абад ке-19. Далам тулисан ини дан тулисан-тулисан мендатанг yанг хендак саyа лацак јејакнyа терутама Картаwината. Менгапа сосок Картаwината алиас Раден Адипати Ариа Суриа Ната Легаwа лаyак диангкат дан патут дипербинцангкан кембали? Салах сатунyа, дари каца мата саyа себагаи сеоранг пенерјемах ке бахаса Сунда, диалах пенерјемах ресми пертама бахаса Сунда дари каланган прибуми (1872-1905). Себелум Картаwината, тидак ада прибуми Сунда yанг дијадикан себагаи пенерјемах бахаса Сунда.

Лебих јаухнyа, денган кемампуаннyа дитамбах ихwал лаиннyа, Картаwината беролех манфаат бесар дари мемпелајари бахаса Сунда. Ди сампинг менерјемахкан дари бахаса Беланда дан Јаwа ке бахаса Сунда, иа менулис далам бахаса Сунда, менyусун камус Беланда-Сунда берсама П. Блуссе (1876), мењади анггота Перхимпунан Батавиа (сејак 1879), менулис макалах илмиах далам бахаса Беланда, диангкат мењади патих Сумеданг (1883-1892), хингга беролех посиси тертингги yанг дапат дираих олех сеоранг прибуми: мењади патих сетараф бупати (зелфстандиг патих) баги Сукабуми (1892-1905).

Ихwал Картаwината телах дибахас антара лаин олех Том ван Ден Берге (Карел Фредерик Холле, Тхееплантер ин Индиë 1829-1896, 1998) дан Микихиро Мориyама (А Неw Спирит: Сунданесе Публисхинг анд тхе Цхангинг Цонфигуратион оф Wритинг м Нинетеентх Центурy Wест Јава, 2003; атау Семангат Бару: Колониалисме, Будаyа Цетак, дан Кесастраан Сунда Абад ке-19, 2005). Кетига буку терсебут пада гилираннyа нанти акан саyа гунакан себагаи титик пијак дан бахан рујукан унтук мелацак јејак секалигус менгхимпун информаси менгенаи Картаwината.

Унтук кали пертама ини, саyа акан мембахас јејак келуарганyа, термасук лелухурнyа. Дари пихак аyахнyа, какек Картаwината адалах Патих Лимбанган Раден Рангга Соерјадикоесоемах сементара дари пихак ибунyа, Р.А. Пербатамирах, какекнyа адалах Далем Туменггунг Синданграја Суриадилага (ИИИ) денган лелухур Пангеран Сантри дари Сумеданг. Јади, себенарнyа баик дари пихак аyахнyа маупун ибунyа, Картаwината термасук ке далам келомпок менак тингги, карена декат денган оранг номор сату ди кабупатен.

Дари кетеранган yанг дихимпун Мориyама (2005) yанг диперолехнyа дари А. Рацхман Праwираната пада 27 Октобер 1994 ди Бандунг, Моехамад Моеса енам кали мениках. Истри пертаманyа Р.А. Пербата дан мемилики анак Р.А.А. Соериа Ната Нинграт (Бупати Лебак), Р.А.А. Соериа Ната Легаwа атау Картаwината (Патих Сумеданг), Р.С. Домас, дан Р.Х. Заинал Асикин (Хоофдпангхулу Лимбанган). Истри кедуанyа Р.А. Банонагара yанг мелахиркан Р. Соериа Ната Маденда, Р. Радја Бодедар, дан Р. Нисwан Радјанагара. Истри кетиганyа Р.А. Рија yанг менурункан Р.А. Ласмининграт (истри Бупати Лимбанган), Р.А. Ратна Нингроем, Р.А. Ленгганг Канцана.

Лалу, истри кеемпатнyа адалах Р.А. Дјоехро yанг мелахиркан Р. Моерминах, Р. Сити Рахмах, дан Р.А.А. Праwиракоесоемах (Бупати Серанг). Истри келиманyа Р.А. Лендра Каратон денган анак-анак yанг дилахирканнyа Р. Ахмад Наталегаwа (Wедана Сингапарна) дан Р. Моехамад Праwирадилага (Wедана Цибебер). Сементара истри кеенамнyа адалах Р. Тедјамантри yанг мелахиркан Р. Анду Сурја Ади Wидјаја (Хоофдјакса Бандунг).

Денган демикиан, Картаwината адалах анак кедуа Моехамад Моеса дари истри пертаманyа, денган саудара кандунг тига оранг дан саудара тири себанyак 12 оранг. Ди антара саудара кандунг дан тиринyа терсебут банyак пула yанг мењади пејабат пемеринтахан прибуми.

Информаси лаиннyа теркаит ибу дан саудара Картаwината дапат диперолех дари “Силсилах Пангеран Сантри (Ген.01-13) (2014-05-27)” yанг димуат далам силсилах-ернимутхалиб.блогспот.цом. Ди ситу дисебуткан бахwа истри Моехамад Моеса бернама РА. Пербатамирах Соериадилага дан мемпунyаи анак Рд. Ариа Суриа Ната Легаwа дан РА. Домас. Дари силсилах ини, нама Соериа Ната Нинграт дан Заинал Асикин тидак димасуккан, ентах апа аласаннyа. Намун, саyа цендерунг перцаyа пада кетеранган Праwираната (1994) ди атас, карена пада салах сату тулисаннyа (“Пангелинг-нгелинг ка Падоека Тоеwан Карел Фредерик Холле”, 1897), Картаwината менгонфирмаси кеберадаан какакнyа, Соериа Ната Нинграт.


Сату лаги адалах ихwал тахун келахиран Картаwината. Мориyама (2005) сецара консистен менyатакан тахун келахиран Картаwината пада 1846. Саyа тидак таху дари мана Мориyама мендапаткан кетеранган тахун терсебут. Намун, саyа пунyа темуан лаин дари дуа сумбер. Пертама дари кетеранган yанг димуат далам Верслаг ван хет инландсцх ондерwијс ин Недерландсцх-Индие 1869 (1872) дан кедуа дари тулисан Цлоцкенер Броуссон (“Индисцхе Пенкрассен, XЛВ” далам Арнхемсцхе цоурант едиси 23 Јануари 1904).

Дари Верслаг 1869, саyа јади таху бахwа нама кецил Картаwината адалах Раден Брата Коесоема yанг кемудиан сетелах масук секолах ди Сумеданг берубах мењади Картаwината. Намун, yанг лебих пентинг лаги адалах информаси yанг менyебуткан бахwа Картаwината масук ке секолах терсебут пада Агустус 1868 саат берусиа 16 тахун. Нах, дари кетеранган терсебут јелас судах бахwа Картаwината лахир пада 1852. Сементара дари кетеранган Броуссон (1904) саyа мендапаткан тахун келахираннyа пада 1853. Ди ситу Броуссон менyебуткан бахwа Раден Арио Соериа Ната Легаwа, Патих Сукабуми лахир ди Гарут пада 1853. Алхасил, ада селисих сетахун антара кетеранган дари Верслаг 1869 дан дари Броуссон.

Ди сату сиси, Броуссон, yанг пада кесемпатан селањутнyа акан саyа бахас, менуњуккан кедекатан денган Картаwината мелалуи куњунган-куњунганнyа ке Сукабуми саат диа мемимпин Бинтанг Хиндиа дан бахкан кемунгкинан бесар меwаwанцараи серта менгајакнyа бергабунг унтук менгиси беркала yанг дипимпиннyа денган контрибуси тулисан бербахаса Сунда. Кенyатаан ини јади менгуаткан тахун 1853 себагаи тахун келахиран Картаwината. Мескипун тидак југа менутуп кемунгкинан аданyа кекелируан менулискан ангканyа атау барангкали аданyа кекелируан Картаwината саат менyебуткан тахун келахираннyа.

Ди сиси лаин, Верслаг 1869 југа сангат меyакинкан, карена саат иту Картаwината масих мењади пелајар ди Сумеданг, пада тахун кедуанyа, сехингга пасти пенулис Верслаг мендасаркан ангка тахуннyа дари пендафтаран Картаwината себагаи пелајар ди секолах терсебут. Денган демикиан, унтук сементара, саyа берпеганг пада кетеранган ини. Мески ини пун тидак менутуп кемунгкинан келиру саат менулисканнyа.

Барангкали јаwабан пастинyа дапат дилихат пада епитаф ди бату нисаннyа. Намун, саyангнyа, хингга саат ини саyа белум мемилики информаси ди мана Картаwината дикубуркан. Семога саја далам wакту yанг тидак лама лаги, саyа акан мендапаткан кетеранган пастинyа.

Извори

  1. https://www.ayobandung.com/netizen/pr-79713135/melacak-jejak-raden-kartawinata | Ди уплоад : 12-12-2022, пкл 1:47 -

Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --

Остали језици