Из пројекта Родовид

Рођени род	Матарам
Пол	женски
Цело име (рођено)	2. Мас Роро Јуwати / Раден Аyу Берук / КРК Кадипатен / КРК Агенг / КРКТегалраyа
Друга презимена	Кањенг Рату Мас
Друга имена	Роро Суластри
Родитељи {{{Персон:855184}}} {{{Персон:895003}}}

Догађаји

1734проц Рођење: Петер Цареy (Куаса Рамалан, 913)

Свадба: {{{Персон:354668}}}

7 март 1750 Рођење једног детета: Yогyакарта, {{{Персон:354669}}}

17 октобар 1803 Смрт: Тегалрејо, Yогyакарта

Напомена

Цататан Админ : Енданг Сухендар алиас Иданг

Рату Агенг Тегалрејо : Wанита Перкаса yанг Терцури дари Сејарах

Рату Агенг нама yанг мирип денган нама пахлаwан Нyаи Агенг Серанг тапи дуа wанита ини адалах беда оранг. Рату Агенг атау серингкали дисебут југа Рату Агенг Тегалрејо ини буканлах wанита баен-баен (сембаранган). Wанита пендидик yанг лахир пада тахун 1735 ини адалах сеоранг пермаисури дари Султан Хаменгку Буwони I, дан југа wанита yанг мелахиркан Султан Хаменгку Буwоно II дан иа југа мерупакан ненек буyут Онтоwирyо.

Белум цукуп ханyа иту саја, иа југа мерупакан сеоранг Панглима Брегада Ланген Кесума. Брегада Ланген Кесума ини семацам кесатуан пасукан елит кхусус перемпуан пенгаwал раја, сеперти ханyа Трисат Кенyа ди заман Амангкурат I yанг феноменал карена кејамнyа иту.

Мески персонилнyа семуа дари каум Хаwа, јанган берпикир мерека ини лебаy мемињам истилах анак муда јама секаранг. Брегада Ланген Кесума мерупакан кесатуан кхусус пенгаwал раја yанг сангат танггух. Мескипун семуа ангготанyа перемпуан, намун пасукан беркуда ини диленгкапи денган сењата апи ларас пањанг дан пендек, педанг, керис, томбак, трисула, дwисула, дан лаин себагаинyа. Кетерампилан мерека далам олах сењата дан олах канураган јанган дирагукан лаги. Мисал сампеyан суит-суит мерека ини, салах – салах кена гибенг саја масих унтунг!

Анггапан диатас букан ханyа митос атау легенда семата, сетидакнyа кехебатан Брегада Ланген Кесума ини диакуи олех Даенделс саат беркуњунг ке Кратон Нгаyогyакарта Хадининграт пада булан Јули 1809. Цеританyа, далам ацара пенyамбутан Даенделс Брегада Ланген Кесума ини мемперагакан салво сенапан дан мериам yанг дипергилиркан денган семпурна. Маркас дари кесатуан истимеwа ини берада ди Песангграхан Мадyакетаwанг. Лапанган латихан менембак баги пасукан ини берада ди алун-алун Пунгкуран, ди селатан кратон. Унтук лебих лањут тентанг Брегада Ланген Кесума ини ди лаин кесемпатан кита акан мембахаснyа лебих јаух.

Бобот – бибит - бебет, саyа yакин ката терсебут тидак асинг индера денгар кита. Тига ката далам сату кесатуан терсебут адалах философи Јаwа yанг беркаит ерат мецари јодох атау пасанган хидуп. Лазимнyа ини дипакаи унтук мемперолех гамбаран тентанг критериа цалон пасанган хидуп менурут панданган оранг Јаwа.

Букан карена типикал пемилих атау менгкотак-котаккан манусиа. Беркенаан денган пасанган хидуп, оранг Јаwа теркесан сангат берхати-хати , мески тидак терлалу селектиф далам менцари сиапа yанг акан берсандинг себагаи гарwо (сигаре нyоwо) инг гегхаyу бахтеранинг уреп (далам менгарунги бахтера кехидупан) далам кесетиаан сампаи кики нини коyо’ мими лан минтуна.

Далам пенгертиан умум, ада тига перкара yанг тидак акан терјангкау унтук дикетахуи манусиа yакни, мати, јодох, дан рејеки. Намун баги масyаракат Јаwа, сетидакнyа ада лима перкара yанг мана манусиа тидак дапат менгетахуи денган пасти акан насиб далам перјаланан хидупнyа ; сији пестхи (мати), лоро јодхо (јодох), телу wахyу (анугерах), папат кодрат (насиб), дан лима бандха (рејеки).

Мерујук дари филосифи бобот – бибит – бебет ди атас так лаин адалах, далам хал мемилих пасанган хидуп yанг идеал баги масyаракат Јаwа адалах салах сату багиан терпентинг далам перјаланан хидуп кетика берумах тангга дан беркетурунан. Себаб кесалахан мемилих пасанган yанг диникахи дапат бердампак бурук пада куалитас хидуп прибади, анак, дан келуарга ди маса депан. Бахкан ада пепатах менгатакан, “Малапетака бесар yанг диалами олех сесеоранг адалах кетика иа салах мемилих сиапа yанг мењади пасанган хидупнyа”.

Далам контекс Рату Агенг ини, философи Јаwа диатас семуанyа комплит ада пада диринyа. Багаимана тидак, селаин yанг судах саyа нарасикан ди атас јика иа адалах сеоранг пермаисури секалигус дари рахимнyа терлахир сеоранг Ната. Хал ини тидаклах менгхеранкан, карена Рату Агенг ини адалах анак перемпуан дари сеоранг кyаи масyур пада јаманнyа, yакни Кyаи Агенг Дерпоyудхо дари Мајангјати, Сраген. Лумрах аданyа селаин карена кецердасаннyам Рату Агенг ини теркенал карена алимнyа.

Јика кита телисик лебих јаух лаги тентанг силсилах Рату Агенг ини, биса јади ада пенгетахуан yанг бенар-бенар бару дан бару кита кетахуи. Кyаи Агенг Депоyудхо ини адалах путера дари Кyаи Агенг Датук Сулаиман атау серинг дисебут југа Кyаи Сулаиман Бекел yанг лахир секитар тахун 1601, иа адалах анак тертуа дари Султан Абдул Кахир. Лелухур Рату Агенг дапат дилацак дари сиси ибунyа хингга ке Султан Бима Пертама Абдул Кахир, Сумбаwа, yанг телах менгхабискан банyак wакту ди Јаwа унтук мендалами илму агама ди песантрен-песантрен. Пада кесемпатан лаин кита акан мембахаснyа, биар лебих мудах унтук кита менгуараинyа.

Касих саyанг санг пермаисури yанг терцурах терхадап цуцу уyутнyа ини бертолак белаканг денган анакнyа сендири, Раден Мас Сундоро. Бахкан биса дикатакан хубунган ибу дан анак ини тидак акур. Лазимнyа сеоранг ибу yанг берхарап анакнyа бербуди пекерти yанг баик, хал ини дисалах пахами олех Сундоро (келак адалах ХБ II) yанг дидидик сецара керас сесуаи тунтунан агама. Тапи бегитулан манусиа, апапун латарбелакангнyа, апаках дари трах бангсаwан атау ракyат јелата селалу ада саја yанг мбелинг.

Карена хубунган ини пула yанг мендасари келуарнyа Рату Агенг дари лингкунган кератон кетика суаминyа, Хаменгку Буwоно I мангкат пада тахун 1792 yанг кемудиан тахтанyа диwарискан пада анакнyа Раден Мас Сујоно ини. Иа лебих мемилих тинггал ди себуах дусун кецил сејам перјалан каки дари кератон, yакни Тегалрејо. Мескипун иа југа таху јика Раден Мас Сујоно пун сангат мембенци Беланда. Тапи апа болех буат, гаyа хидуп анак кесаyанганнyа терсебут бахкан менгалахкан оранг Беланда иту сендири. Онтоwирyо yанг масих боцах пун дибоyонгнyа дан хидуп дитенгах-тенгах wонг цилик, ракyатнyа сендири.

Биса јади, карена дибесаркан далам лингкунган wонг цилик атау ракyат кецил, мака далам јиwа боцах Онтоwирyо тумбух раса кепедулиан yанг сангат бесар кепада оранг-оранг кецил. Апалаги далам кесехариан, Онтоwирyо мелихат денган мата кепаланyа сендири бетапа сеоранг Рату Агенг, пермаисури сеоранг раја, тидак мераса рендах кетика харус бергаул денган каwуло алит.

Пун, кетика боцах Онтоwирyо танпа цанггунг мембанту ненек уyутнyа yанг сеоранг ибу сури ини танганнyа белепотан лумпур деми менгхидупинyа. Бахкан, кетегухан Рату Агенг yанг тидак мау менерима бантуан кеуанган дари кератон сангат тертанам куат далам алам пикир Онтоwирyо yанг тербаwа хингга акхир хаyатнyа.

Себагаи wанита нинграт yанг тербиланг цердас, хал ини сангат бераласан карена Рату Агенг сангат гандрунг пада литератур-литератур кеагамаан, сејарах, дан југа састра, сехингга румахнyа yанг седерхана ди Тегалрејо багаикан себуах перпустакаан кецил. Себаликнyа, терхадап харта бенда, Рату Агенг тидак бегиту теробсеси. Бахкан, далам сату риwаyат менгатакан Рату Агенг ини ханyа мемилики баранг-баранг пример yанг меманг дибутухкан далам румах тангга сеперти кебанyакан оранг.

Далам пембентукан wатак спиритуал Онтоwирyо, пола пенгасухан Рату Агенг терхадап цуцу уyутнyа ини сангатлах керас. Сејак кецил Онтоwирyо телах диајаркан менгенаи кеисламан дан адат истиадат Јаwа традисионал. Хал yанг сангат дитанамкан пада дири пангеран кецил менгенаи нилаи-нилаи кеагамаан далам кехидупан.

Дари Рату Агенг инилах мењадикан Онтоwирyо тумбух далам лингкунган yанг сарат денган дискуси кеагамаан. Селаин иту wилаyах Тегалрејо кетика иту пун судах мерупакан даерах yанг кентал денган будаyа песантрен. Хингга акхирнyа пендидикан yанг дитерима олех Дипонегоро јаух лебих интенсиф дибандингкан анак-анак дари келуарга нинграт пада умумнyа.

Тидак ханyа иту банyак китаб-китаб yанг дипелајари олех Пангеран Дипонегоро, диантаранyа Китаб Тухфах бериси ајаран суфисме, китаб-китаб усхул Фиqх, текс-текс Ислам-Јаwа yанг бериси морал дан дасар-дасар састра Јаwа, белиау југа мемпелајари сyаир-сyаир Јаwа дан матери кетататанегараан серта керајаан. Салах сату гурунyа адалах Кyаи Таптојани yанг келак дикемудиан хари себагаи пенасихат утама унтук урусан агама Дипонегоро.

Беркат ненек буyутнyа Дипонегоро белајар банyак перихал дисиплин дири, кетаатан берагама, дан кемампуан атау кепекаан унтук мембаур денган семуа келас масyаракат Јаwа. Хидуп ди Тегалрејо југа менгајарканнyа кеунтунган yанг дираих дари сикап мењага дири дари лингкунган Кератон Yогyакарта, масук ке далам дуниа батин сендири сецара интенсиф, мењади сеоранг пецинта кесунyиан дан нилаи хидуп бахwа кедамаиан батин иту датанг дари олах тапа дан рефлекси дири далам кехенинган.

Нах, дипенгхујунг акхир тулисан ини, ада сату симпулан бахwа пенгарух Рату Агенг инилах yанг мемпунyаи андил бесар далам пембентукакан кеприбадиан Дипонегоро. Пенгаламан агама yанг мендалам дан пенгарух yанг куат серта хубунган Рату Агенг yанг луас денган комунитас-комунитас сантри ди Јаwа Тенгах сецара тидак лангсунг мемберикан сату кемудахан терсендири баги Дипонегоро далам усаха меwујудкан цита-цитанyа. Мембебаскан оранг Јаwа дари интервенси дан колониалисаси бангса Беланда.

Мески далам хал ини кита тидак менгесампингкан перан тидак лангсунг дари ибу кандунг Дипонегоро сендири, Раден Аyу Мангкараwати yанг мерупакан селир Хаменгку Буwоно III yанг так лаин адалах анак перемпуан дари Кyаи Прампелан yанг кесохор терсебут. Пун халнyа, санг ненек сендири Рату Кедхатон yанг мерупакан wанита схолехах.

Мака тидак берлебихан јика кита беранггапан ди балик нама бесар Дипонегоро ада wанита хебат дибелакангнyа, yакни Рату Агенг атау далам нама гадиснyа Никен Аyу Yуwати ини. Wанита схолехах yанг масих тербиланг трах Ампел yанг секалигус цуцу Султан Бима ди Сумбаwа. Мески далам лембаран сејарах тидак банyак дисебуткан сеолах тенггелам олех цуцу уyут кесаyанганнyа терсебут. Мака, сату кесимпулан yанг биса јади сангат провокатиф, Рату Агенг : Wанита Танггух yанг Терцури дари Сејарах.

Перемпуан Ини ди Балик Нама Бесар Пангеран Дипонегоро

Нyаи Агенг Тегалрејо адалах сату ди антара беберапа токох пе ремпуан ди Јаwа yанг пунyа андил бесар далам сејарах негери ини. Иа адалах пејуанг секалигус улама дан ненек буyут дари пахла wан насионал Пангеран Дипоне горо. Иа југа берада дибалик пембентукан карактер кеприбадиан Пангеран Дипонегоро Нyаи Агенг Тегалрејо yанг лахир пада 1735 ини мерупакан истри дари Султан Хаменгку Буwоно I. Сосокнyа дикисахкан себагаи перемпуан пејуанг. Иа меwариси бакат милитер дари токох бер кембангнyа Ислам ди Бима, Султан Абдул Qахир (Султан Бима ке , (1621-1640). Далам Пе ранг Гиyанти, Иа икут мендам пинги суаминyа бергерилyа.

Нyаи Агенг Тегалрејо мерупакан анак дари Киаи Агенг Дер поyудхи дари Мајангјати, Сраген, киаи масyхур пада wакту иту. Киаи Агенг Дерпоyудхо сендири ада лах путра дари Киаи Агенг Да тук Сулаиман атау серинг акраб дисебут Киаи Сулаиман Бекел. Кеалиманнyа југа так лепас дари дарах yанг менгалир дари силсилах кетурунаннyа.

Теркаит кисах Нyаи Агенг Те галрејо далам кехидупан келуарга Кератон Нгаyогyакарта, пада суату wакту иа мемилих келуар дари кератон сетелах суаминyа мангкат карена хубунган бурук денган анакнyа Сундоро (келак ХБ II). Иа кемудиан мемилих тинг гал ди Тегалрејо, себуах деса yанг терлетак ди тенггара Кератон. Нyаи Агенг Тегалрејо берани менинг галкан Истана карена мелихат анакнyа yанг динилаи мулаи менyепелекан перинтах агама. Ди Тегалрејо, Нyаи Агенг Тегалрејо гиат бертани танпа менинггалканкан ибадах.

Себагаи кетурунан бангсаwан Јаwа, кехидупаннyа југа тидак биса дилепаскан дари философи дан традиси Јаwа. Далам себуах артикел бертајук "Рату Агенг Тегалрејо: Wанита Перкаса yанг Терцури Сејарах" дисебуткан бахwа Нyаи Агенг Тегалрејо мемеганг философи Јаwа далам мемилих пасанган хидуп, yаиту мемпертимбанган бебет, бибит, дан бобот.

Иа пернах мењади командо Корп Прајурит Естри yанг тердири да ри пара пендекар перемпуан. Ди баwах кепемимпинаннyа, Корп Прајурит Естри ини менгалами кемајуан. Бахкан беберапа та хун мењеланг Перанг Јаwа, корпс ини мембуат утусан негара дан Еропа теркагум-кагум денган кемампуан пара пендекар перемпуан далам менаики куда, мелепаскан тембакан салво дан кетепатан мембидик.

Ди сампинг иту, цуцу дари Ки Агенг Сулаиман Бекел Јамус ини дикенал себагаи перемпуан yанг сангат менцинтаи илму пенгетахуан. Кецинтааннyа терхадап илму пенгетахуан иа туларкан кепада Пангеран Дипонегоро себагаи оранг yанг диасухнyа. Карена иту, далам беберапа сумбер дисебуткан Нyаи Агенг Тегалрејо мемпунyаи перан бесар дибалик нама бесар Пангеран Дипонегоро. Дипонегоро кемудиан мењади сосок yанг банyак мемпелајари китаб-китаб фиких мелалуи пара улама yанг серинг диунданг бер дискуси ди Балаирунг, кедиаманнyа ди Тегалрејо.

Дипонегоро мемпелајари китаб Мухаррар карyа Имам ар- Фари'и дан Лубаб ал-Фиqх карyа Ал-Махамили. Китаб Таqриб карyа Абу Сyуја ал-Исфахани дан Фатх ал-Wаххаб карyа Имам Закари yах ал-Ансхари мерупакан фаво рит бацааннyа. Ди танган Нyаи Агенг Тегалрејо, Пангеран Дипо негоро мењади махир мембаца насках бербахаса Јаwа дан аксара пегон. Нyаи Агенг Тегалрејо југа yанг мемперкеналкан Пангеран Дипонегоро терхадап традиси академис Тарекат Сyаттари yах мелалуи китаб Тухфат ал-Мурсалахила Рухан-Наби карyа Сyекх Мухаммад бин Фадхлуллах ал-Бурханпури.

Перан бесар Нyаи Агенг Те гал рејо сангат тераса пада дири Дипонегоро. Иту терлихат кетика сосок пембимбингнyа wафат па да 17 Октобер 1803. Иа мераса ке хиланган пембимбинг утама сејак усиа ремаја хингга деwаса. Кендати демикиан, раса кехиланганнyа терсебут так мембуат Дипонегоро лемах. Иа мењади лебих декат денган ракyат.

Извори

1. ↑ http://www.akarasa.com/2017/01/ratu-ageng-tegalrejo-wanita-perkasa.html -
2. ↑ https://www.republika.co.id/berita/dunia-islam/islam-nusantara/18/01/20/p2t0k2396-perempuan-ini-di-balik-nama-besar-pangeran-diponegoro -
3. ↑ https://historia.id/kuno/articles/si-bantheng-pengiring-diponegoro-yang-paling-setia-P7x4Q -

Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --