Dear Rodovidians, please, help us cover the costs of Rodovid.org web hosting until the end of 2025.

83.3% Complete

Фелікс Феліксович Юсупов (Сумароков-Ельстон) б. 11 март 1887 д. 27 септембар 1967

Из пројекта Родовид

Особа:80088
Рођени род Юсупови
Пол мушки
Цело име (рођено) Фелікс Феліксович Юсупов
Друга презимена Сумароков-Ельстон
Родитељи

{{{Персон:80086}}}

{{{Персон:80087}}}

Вики-страница wикипедиа:фр:Фéлиx Yоуссоупофф

Догађаји

11 март 1887 Рођење: Санкт-Петербург, Російська імперія, гоувернемент де Саинт-Пéтерсбоург де л'Емпире руссе

Титуле : Російська імперія, принце

Титуле : Російська імперія, цомте Соумакоров-Елстон

22 фебруар 1914 Свадба: Саинт-Пéтерсбоург, Емпире руссе, {{{Персон:80091}}}

21 март 1915 Рођење једног детета: Петроград, Російська імперія, гоувернемент де Петроград де л'Емпире руссе, {{{Персон:128233}}}

27 септембар 1967 Смрт: Париж, Франція, соус ла прéсиденце де Цхарлес де Гаулле де ла Ве Рéпублиqуе франçаисе

Сахрана: Саинте-Геневиèве-дес-Боис, Франція, циметиèре руссе

Напомена

Le sous-sol du palais Youssoupoff sur la Moïka à Saint-Pétersbourg où Grigori Raspoutine fut tué.
Ле соус-сол ду палаис Yоуссоупофф сур ла Моïка à Саинт-Пéтерсбоург оù Григори Распоутине фут туé.
La princesse Irina Alexandrovna, née Romanov et son mari, le prince Felix Felixovitch Youssoupoff.
Ла принцессе Ирина Алеxандровна, нéе Романов ет сон мари, ле принце Фелиx Фелиxовитцх Yоуссоупофф.

Пар са мèре, ил фут иссу ду кхан де ла Хорде Ногаï Yоуссоуф-Моурза.
Сон арриèре-гранд-пèре патернел биологиqуе фут Карл (Царл) Алеxандер Анселм Фреихерр вон Хüгел.
Сон гранд-пèре фут ун енфант иллéгитиме Фéлиx Елстон (Соумароков-Елстон).

  • Соурце Wикипедиа Фéлиx Yоуссоупофф ет ру

Ил фут ле плус јеуне филс де Фéлиx Фéлиxовитцх ет де Зéнаïде Николаïевна, нéе Yоуссоупофф. Деуx анс авант са наиссанце, сон пèре реçут ле дроит ен 1885 де се фаире аппелер принце Yоуссоупофф.
1908, апрèс ла морт де сон фрèре аîнé Николаï Фелиxовитцх, ил девинт ле сеул хéритиер де ла фортуне фамилиале Yоуссоупофф.
1909-1912, ил éтудиа à л'университé д'Оxфорд (Университy Цоллеге) оù ил фонда ла Социéтé руссе де л'Университé д'Оxфорд ет данс лес аннéес 1910, ил диригеа ле премиер аутомобиле цлуб руссе.
Ил фут уне персонне аимант с'хабиллер ен фемме ет сцандалисант ла социéтé авец ла румеур д'êтре л'амант ду гранд-дуц Дмитри Павловитцх, ун парент д'Ирина.
1914, авец ле цонсентемент де л'емпереур Николаï II Алеxандровитцх, ил се мариа à Ирина Алеxандровна, нéе Романов. Цхез дес процхес à Бад Киссинген ду роyауме де Бавиèре оù илс суивирент ун траитемент, илс фурент дéтенус данс л’Емпире аллеманд цомме присонниерс де гуерре сур ордре ду Каисер Гуиллауме II, маис ау цоурс де нéгоциатионс дипломатиqуес авец ле министре дес Аффаирес Éтрангèрес Готтлиеб вон Јагов, ун аццорд фут цонцлу поур фоурнир à л'амбассадеур де Руссие ун траин спéциал поур лес мембрес де л'амбассаде ет д'аутрес цитоyенс руссес соухаитант qуиттер л'Аллемагне ет арривéс à Цопенхагуе, ле цоупле реçут ла висите де л'импéратрице Мариа Феодоровна, рои ет реине ду Данемарк. Биентôт, авец л'импéратрице Мариа Федоровна, аyант траверсé ле гранд дуцхé де Финланде, илс се ретроувèрент цхез еуx à Саинт-Пéтерсбоург.
1915, ил цомменçа à црéер дес хôпитауx.
1915-1916, ил дéцида д'ентрер данс лес цоурс д'оффициер ду Цорпс дес Пагес поур уне дурéе д'ун ан ет д'обтенир ла qуалифицатион милитаире поур ле граде д'оффициер.
1916, ил партиципа à л'органисатион авец сон ами ле гранд-дуц Дмитри Павловитцх, ле дéпутé де ла Доума д'Éтат Владимир Митрофановитцх Поурицхкевитцх ет ле лиеутенант Сергуеï Микхаïловитцх Соуротине ду меуртре де Григори Распоутине ау палаис де ла Моïка, пуис ил дéмéнагеа данс ла проприéтé де (воир ен руссе, Ракитное) ду гоувернемент де Коурск.
1917, апрèс ла Рéволутион д'Оцтобре, ил партит авец са фемме ет са филле поур ла Цримéе ет à борд ду цуирассé Марлбороугх, илс арривèрент à Малте, пуис илс вéцурент à Парис.
1920, илс оуврирент уне маисон де цоутуре Ирфé, маис л'ентреприсе н'аппорта пас ла стабилитé финанциèре прéвуе ет ле будгет фут рецонституé грâце à ун процèс ремпортé ен Англетерре (25 000 ливрес) цонтре ле студио холлywоодиен Метро-Голдwyн-Маyер.
1932, ла сортие ду филм Распоутине ет л'Импéратрице прéтендит qуе сон éпоусе фут ла маîтрессе де Распоутине ет ил проува девант ле трибунал qуе цес инсинуатионс н'éтаиент qуе де ла цаломние.
Илс ацхèтèрент уне маисон прèс ду боис де Боулогне, маис илс ла вендирент ен 1939. Илс еммéнагèрент данс ун петит аппартемент ду 16е аррондиссемент де Парис, руе Пиерре Гуéрин оù ил вéцут јусqу'à са морт.
1967, ил адопта ле Меxицаин Вицтор Мануел Цонтрерас qуи девиендра плус тард сцулптеур ет пеинтре.
Ил ест инхумé ау циметиèре де Саинте-Геневиèве-дес-Боис.

Ил éцривит данс сес Мéмоирес qуе сон арриèре-гранд-мèре Зинаида Ивановна Нарyцхкине (Yоуссоупофф, де Цхаувет) фут уне беаутé, вивант јоyеусемент. Елле еут плус д'уне авентуре. Елле фут трèс аимéе ет цхоyéе à ла цоур пар л'импéратрице Алеxандра Феодоровна ет л'емпереур Николаï I Павловитцх јусqу'à са малхеуреусе цхуте де воитуре à л'аутомне 1834 qуи ла рендит à јамаис боитеусе ет ла прива де сон оццупатион фаворите, ла дансе. Ен оцтобре 1849, елле девинт веуве ет елле qуитта Саинт-Пéтерсбоург суите à уне qуерелле авец л'емпереур.

Данс лес аннéес 1950, ил енгагеа ун процèс ен реститутион ду цхâтеау де Кéриолет поур нон-респецт дес диспоситионс тестаментаирес де сон аïеуле Зинаида Ивановна де Цхаувет, ау мотиф qуе ле дéпартемент абаттит дес боис, лотит уне партие ду парц ет вендит уне партие ду мобилиер.
1956, ил гагна сон процèс, маис ле цхâтеау де Кéриолет фут санс аттраит поур луи ет трèс вите лес цоллецтионс фурент дисперсéес ет ле домаине морцелé. Ил пропоса à ла вилле де Цонцарнеау д’ацqуéрир ле цхâтеау, маис лес поурпарлерс с’éтернисèрент.
1960, ил фут финалемент венду.


Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --