Из пројекта Родовид

Рођени род	Матарам
Пол	мушки
Цело име (рођено)	Кањенг Панембахан Сенопати / Дананг Сутаwијаyа
Друга презимена	Раден Сутоwијоyо
Вики-страница	[[1]]

Догађаји

Рођење једног детета: {{{Персон:812262}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812261}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812260}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812263}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812265}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812269}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812268}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812259}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812257}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:354663}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812255}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812254}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:812256}}}

Титуле : Султан Матарам Ке 1 (1587-1601), Гелар :"Панембахан Сенопати инг Алага Саyидин Панатагама Кхалифатуллах Танах Јаwа"

Свадба: {{{Персон:812270}}}

Свадба: {{{Персон:188502}}}

1601 Смрт:

Напомена

Панембахан Сенопати

Дананг Сутаwијаyа (лахир: ? - wафат: Јенар, 1601) адалах пендири Кесултанан Матарам yанг мемеринтах себагаи раја пертама пада тахун 1587-1601, бергелар Панембахан Сенопати инг Алага Саyидин Панатагама Кхалифатуллах Танах Јаwа. Токох ини дианггап себагаи пелетак дасар-дасар Кесултанан Матарам. Риwаyат хидупнyа банyак дигали дари кисах-кисах традисионал, мисалнyа насках-насках бабад каранган пара пујангга заман берикутнyа.

Асал-Усул

Дананг Сутаwијаyа адалах путра сулунг пасанган Ки Агенг Паманахан дан Нyаи Сабинах. Менурут насках-насках бабад, аyахнyа адалах кетурунан Браwијаyа раја теракхир Мајапахит, седангкан ибунyа адалах кетурунан Сунан Гири анггота Wалисанга. Хал ини сеолах-олах менуњуккан аданyа упаyа пара пујангга унтук менгкултускан раја-раја Кесултанан Матарам себагаи кетурунан оранг-оранг истимеwа.

Нyаи Сабинах мемилики какак лаки-лаки бернама Ки Јуру Мартани, yанг кемудиан диангкат себагаи патих пертама Кесултанан Матарам. Иа икут берјаса бесар далам менгатур стратеги менумпас Арyа Пенангсанг пада тахун 1549.

Сутаwијаyа југа диамбил себагаи анак ангкат олех Хадиwијаyа бупати Пајанг себагаи панцинган, карена перникахан Хадиwијаyа дан истринyа сампаи саат иту белум дикаруниаи анак. Сутаwијаyа кемудиан дибери темпат тинггал ди себелах утара пасар сехингга иа пун теркенал денган себутан Раден Нгабехи Лоринг Пасар.

Перан Аwал

Саyембара менумпас Арyа Пенангсанг тахун 1549 мерупакан пенгаламан перанг пертама баги Сутаwијаyа. Иа диајак аyахнyа икут серта далам ромбонган пасукан супаyа Хадиwијаyа мераса тидак тега дан менyертакан пасукан Пајанг себагаи бала бантуан. Саат иту Сутаwијаyа масих берусиа беласан тахун.

Арyа Пенангсанг адалах Бупати Јипанг Панолан yанг телах мембунух Сунан Праwото раја теракхир Кесултанан Демак. Иа сендири акхирнyа теwас ди танган Сутаwијаyа. Акан тетапи сенгаја дисусун лапоран палсу бахwа кематиан Арyа Пенангсанг акибат дикероyок Ки Агенг Паманахан дан Ки Пањаwи, карена јика Султан Хадиwијаyа сампаи менгетахуи кисах yанг себенарнyа (бахwа пембунух Бупати Јипанг Панолан адалах анак ангкатнyа сендири), дикхаwатиркан иа акан лупа мемберикан хадиах.

Мемберонтак Терхадап Пајанг

Усаи саyембара, Ки Пањаwи мендапаткан танах Пати дан мењади бупати ди сана сејак тахун 1549, седангкан Ки Агенг Паманахан бару мендапаткан танах Матарам сејак тахун 1556. Сепенинггал Ки Агенг Паманахан тахун 1575, Сутаwијаyа менггантикан кедудуканнyа себагаи пемимпин Матарам, бергелар Сенапати Ингалага (yанг артинyа “панглима ди медан перанг”).

Пада тахун 1576 Нгабехи Wиламарта дан Нгабехи Wурагил дари Пајанг тиба унтук менанyакан кесетиаан Матарам, менгингат Сенапати судах лебих дари сетахун тидак менгхадап Султан Хадиwијаyа. Сенапати саат иту сибук беркуда ди деса Липура, сеолах тидак педули денган кедатанган кедуа утусан терсебут. Намун кедуа пејабат сениор иту пандаи мењага перасаан Султан Хадиwијаyа мелалуи лапоран yанг мерека сусун.

Сенапати меманг ингин мењадикан Матарам себагаи керајаан мердека. Иа сибук менгадакан персиапан, баик yанг берсифат материал атаупун спиритуал, мисалнyа мембангун бентенг, мелатих тентара, сампаи менгхубунги пенгуаса Лаут Кидул дан Гунунг Мерапи. Сенапати југа берани мембелоккан пара мантри памајеган дари Кеду дан Багелен yанг хендак менyетор пајак ке Пајанг. Пара мантри иту бахкан берхасил дибујукнyа сехингга менyатакан сумпах сетиа кепада Сенапати.

Султан Хадиwијаyа ресах менденгар кемајуан анак ангкатнyа. Иа пун менгирим утусан менyелидики перкембанган Матарам. Yанг диутус адалах Арyа Памалад Тубан, Пангеран Бенаwа, дан Патих Манцанегара. Семуанyа дијаму денган песта олех Сенапати. Ханyа саја семпат терјади перселисихан антара Раден Рангга (путра сулунг Сенапати) денган Арyа Памалад.

Мемердекакан Матарам

Пада тахун 1582 Султан Хадиwијаyа менгхукум буанг Туменггунг Маyанг ке Семаранг карена мембанту анакнyа yанг бернама Раден Пабелан, менyусуп ке далам кепутриан менггода Рату Секар Кедатон, путри бунгсу Султан. Раден Пабелан сендири дихукум мати дан маyатнyа дибуанг ке Сунгаи Лаwеyан.

Ибу Пабелан адалах адик Сенапати. Мака Сенапати пун менгирим пара мантри памајеган унтук меребут Туменггунг Маyанг далам перјаланан пембуанганнyа.

Пербуатан Сенапати ини мембуат Султан Хадиwијаyа мурка. Султан пун берангкат сендири мемимпин пасукан Пајанг менyербу Матарам. Перанг терјади. Пасукан Пајанг дапат дипукул мундур мескипун јумлах мерека јаух лебих банyак.

Султан Хадиwијаyа јатух сакит далам перјаланан пуланг ке Пајанг. Иа акхирнyа менинггал дуниа намун себелумнyа семпат берwасиат агар анак-анакнyа јанган ада yанг мембенци Сенапати серта харус тетап мемперлакуканнyа себагаи какак сулунг. Сенапати сендири икут хадир далам пемакаман аyах ангкатнyа иту.

Мењади Раја

Арyа Пангири адалах менанту Султан Хадиwијаyа yанг мењади адипати Демак. Иа дидукунг Панембахан Кудус берхасил меребут такхта Пајанг пада тахун 1583 дан менyингкиркан Пангеран Бенаwа мењади адипати Јипанг.

Пангеран Бенаwа кемудиан берсекуту денган Сенапати пада тахун 1586 карена пемеринтахан Арyа Пангири динилаи сангат меругикан ракyат Пајанг. Перанг пун терјади. Арyа Пангири тертангкап дан дикембаликан ке Демак.

Пангеран Бенаwа менаwаркан такхта Пајанг кепада Сенапати намун дитолак. Сенапати ханyа меминта беберапа пусака Пајанг унтук дираwат ди Матарам.

Пангеран Бенаwа пун диангкат мењади раја Пајанг сампаи тахун 1587. Сепенинггалнyа, иа берwасиат агар Пајанг дигабунгкан денган Матарам. Сенапати диминтанyа мењади раја. Пајанг сендири кемудиан мењади баwахан Матарам, денган дипимпин олех Пангеран Гагак Банинг, адик Сенапати.

Мака сејак иту, Сенапати мењади раја пертама Матарам бергелар Панембахан. Иа тидак мау мемакаи гелар Султан унтук менгхормати Султан Хадиwијаyа дан Пангеран Бенаwа. Истана пемеринтаханнyа терлетак ди Котагеде.

Мемперлуас Кекуасаан Матарам

Сепенинггал Султан Хадиwијаyа, даерах-даерах баwахан ди Јаwа Тимур банyак yанг мелепаскан дири. Персекутуан адипати Јаwа Тимур тетап дипимпин Сурабаyа себагаи негери теркуат. Пасукан мерека берперанг мелаwан пасукан Матарам ди Мојокерто намун дапат диписах утусан Гири Кедатон.

Селаин Пајанг дан Демак yанг судах дикуасаи Матарам, даерах Пати југа судах тундук сецара дамаи. Пати саат иту дипимпин Адипати Прагола путра Ки Пањаwи. Какак перемпуаннyа (Рату Wаскитајаwи) мењади пермаисури утама ди Матарам. Хал иту мембуат Прагола менарух харапан бахwа Матарам келак акан дипимпин кетурунан какакнyа иту.

Пада тахун 1590 габунган пасукан Матарам, Пати, Демак, дан Пајанг бергерак менyеранг Мадиун. Адипати Мадиун адалах Рангга Јумена (путра бунгсу Султан Тренггана) yанг телах мемперсиапкан пасукан бесар менгхаданг пенyерангнyа. Мелалуи типу муслихат цердик, Мадиун берхасил диребут. Рангга Јемуна меларикан дири ке Сурабаyа, седангкан путринyа yанг бернама Ретно Думилах диамбил себагаи истри Сенапати.

Пада тахун 1591 терјади перебутан такхта ди Кедири сепенинггал бупатинyа. Путра адипати себелумнyа yанг бернама Раден Сенапати Кедири диусир олех адипати бару бернама Ратујалу хасил пилихан Сурабаyа.

Сенапати Кедири кемудиан диамбил себагаи анак ангкат Панембахан Сенапати Матарам дан дибанту меребут кембали такхта Кедири. Перанг беракхир денган кематиан берсама Сенапати Кедири мелаwан Адипати Песаги (паманнyа).

Пада тахун 1595 адипати Пасурухан берниат тундук сецара дамаи пада Матарам намун дихаланг-халанги панглиманyа, yанг бернама Рангга Канитен. Рангга Канитен дапат дикалахкан Панембахан Сенапати далам себуах перанг тандинг. Иа кемудиан дибунух сендири олех адипати Пасурухан, yанг кемудиан менyатакан тундук кепада Матарам.

Пада тахун 1600 терјади пемберонтакан Адипати Прагола дари Пати. Пемберонтакан ини дипицу олех пенгангкатан Ретно Думилах путри Мадиун себагаи пермаисури кедуа Сенапати. Пасукан Пати берхасил меребут беберапа wилаyах себелах утара Матарам. Перанг кемудиан терјади декат Сунгаи Денгкенг ди мана пасукан Матарам yанг дипимпин лангсунг олех Сенапати сендири берхасил менгханцуркан пасукан Пати.

Акхир Пемеринтахан

Панембахан Сенапати алиас Дананг Сутаwијаyа менинггал дуниа пада тахун 1601 саат берада ди деса Кајенар. Иа кемудиан димакамкан ди Котагеде. Путра yанг дитуњук себагаи раја селањутнyа адалах yанг лахир дари путри Пати, бернама Мас Јоланг.

Кепустакаан

Бабад Танах Јаwи, Мулаи дари Наби Адам Сампаи Тахун 1647. (терј.). 2007. Yогyакарта: Нараси
Х.Ј.де Грааф дан Т.Х. Пигеауд. 2001. Керајаан Ислам Пертама ди Јаwа. Терј. Јакарта: Пустака Утама Графити
M.Ц. Рицклефс. 1991. Сејарах Индонесиа Модерн (терј.). Yогyакарта: Гадјах Мада Университy Пресс
Моедјианто. 1987. Консеп Кекуасаан Јаwа: Пенерапаннyа олех Раја-раја Матарам. Yогyакарта: Канисиус
Пурwади. 2007. Сејарах Раја-Раја Јаwа. Yогyакарта: Медиа Илму

Извори

1. ↑ http://twitter.com/dsutowijoyo -
2. ↑ http://isugihar.blogspot.com/2007/09/legenda-bumi-mataram-jogja.html -
3. ↑ http://en.wikipedia.org/wiki/Sutawijaya -

Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --