Кањенг Рату Хандараwати / Сиу Бан Ци

Из пројекта Родовид

Рођени род	Цхина
Пол	женски
Цело име (рођено)	Кањенг Рату Хандараwати / Сиу Бан Ци
Вики-страница	[[1]]

Догађаји

Рођење: Левел 1 = путери дари Менурут Пурwака Царубан Нагари:Путри Тан Го Хwат дан Сиу Те Yо дари Гресик. Тан Го Хwат мерупакан сеоранг саудагар дан југа улама бергелар Сyаикх Бантонг.

Рођење једног детета: {{{Персон:332049}}}

Свадба:

Свадба:

Свадба: {{{Персон:326045}}}

Напомена

Тердапат бербагаи верси тентанг асал-усул пендири Кесултанан Демак.

Менурут Бабад Танах Јаwи, Раден Патах адалах путра Браwијаyа раја теракхир Мајапахит (верси бабад) дари сеоранг селир Цина. Карена Рату Дwараwати санг пермаисури yанг берасал дари Цампа мераса цембуру, Браwијаyа терпакса мемберикан селир Цина кепада путра сулунгнyа, yаиту Арyа Дамар бупати Палембанг. Сетелах мелахиркан Раден Патах, путри Цина диникахи Арyа Дамар, мелахиркан Раден Кусен.

Менурут кроник Цина дари куил Сам По Конг, нама асли Раден Патах адалах Јин Бун, путра Кунг-та-бу-ми (алиас Бхре Кертабхуми) раја Мајапахит (верси Параратон) дари селир Цина. Кемудиан селир Цина диберикан кепада сеоранг перанакан Цина бернама Сwан Лионг ди Палембанг. Дари перкаwинан кедуа иту лахир Кин Сан. Кроник Цина ини мемберитакан тахун келахиран Јин Бун адалах 1455. Мунгкин Раден Патах лахир саат Бхре Кертабхуми белум мењади раја (мемеринтах тахун 1474-1478).

Менурут Пурwака Царубан Нагари, нама асли селир Цина адалах Сиу Бан Ци, путри Тан Го Хwат дан Сиу Те Yо дари Гресик. Тан Го Хwат мерупакан сеоранг саудагар дан југа улама бергелар Сyаикх Бантонг.

Менурут Сејарах Бантен, Пендири Демак бернама Цу Цу, путра мантан пердана ментери Цина yанг пиндах ке Јаwа. Цу Цу менгабди ке Мајапахит дан берјаса менумпас пемберонтакан Арyа Дилах бупати Палембанг. Берита ини цукуп анех карена далам Бабад Танах Јаwи, Арyа Дилах адалах нама лаин Арyа Дамар, аyах ангкат Раден Патах сендири. Селањутнyа, атас јаса-јасанyа, Цу Цу мењади менанту раја Мајапахит дан дијадикан бупати Демак бергелар Арyа Сумангсанг.

Менурут Сума Ориентал карyа Томе Пирес, пендири Демак бернама Пате Родин, цуцу сеоранг масyаракат келас рендах ди Гресик.

Мескипун тердапат бербагаи верси, намун терлихат калау пендири Кесултанан Демак мемилики хубунган денган Мајапахит, Цина, Гресик, дан Палембанг.

Извори

1. ↑ Пустака - Андјар Анy. 1989. Рахасиа Рамалан Јаyабаyа, Ранггаwарсита & Сабдопалон. Семаранг: Анека Илму Бабад Мајапахит дан Пара Wали (Јилид 3). 1989. Јакарта: Департемен Пендидикан дан Кебудаyаан, Проyек Пенербитан Буку Састра Индонесиа дан Даерах Бабад Танах Јаwи. 2007. (терј.). Yогyакарта: Нараси Х.Ј.де Грааф дан Т.Х. Пигеауд. 2001. Керајаан Ислам Пертама ди Јаwа. Терј. Јакарта: Пустака Утама Графити M.Ц. Рицклефс. 1991. Сејарах Индонесиа Модерн (терј.). Yогyакарта: Гадјах Мада Университy Пресс Моедјианто. 1987. Консеп Кекуасаан Јаwа: Пенерапаннyа олех Раја-раја Матарам. Yогyакарта: Канисиус Поеспонегоро & Нотосусанто (ед.). 1990. Сејарах Насионал Индонесиа Јилид II. Јакарта: Балаи Пустака. Сламет Муљана. 2005. Рунтухнyа Керајаан Хинду-Јаwа дан Тимбулнyа Негара-Негара Ислам ди Нусантара (тербитан уланг 1968). Yогyакарта: ЛКИС Yулиади Соекарди. 2002. Налусур Сејарахе Сунан Гунунгјати. Далам Мајалах Пањебар Семангат Едиси 23-27. Сурабаyа.

Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --