8. Панембахан Хади Прабу Ханyокроwати / Раден Мас Јоланг (Панембахан Седа инг Крапyак) д. 1613
Из пројекта Родовид
| Рођени род | Кесултанан Матарам |
| Пол | мушки |
| Цело име (рођено) | 8. Панембахан Хади Прабу Ханyокроwати / Раден Мас Јоланг |
| Друга презимена | Панембахан Седа инг Крапyак |
| Родитељи
{{{Персон:25699}}} {{{Персон:705734}}} | |
| Вики-страница | [[1]] |
Догађаји
Рођење једног детета: {{{Персон:733604}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:733603}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:733602}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:733601}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:733605}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:733606}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:908509}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:895037}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:775202}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:731642}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:663635}}}
Рођење једног детета: {{{Персон:599681}}}
Свадба: {{{Персон:26383}}}
Свадба: {{{Персон:599660}}}
1593 Рођење једног детета: Куто Геде - Кесултанан Матарам, {{{Персон:26069}}}
од 1601 Титуле : Кота Геде, Матарам, Султан Матарам Ке 2 бергелар Сри Сусухунан Ади Прабу Ханyакраwати Сенапати-инг-Нгалага Матарам
1605 Рођење једног детета: Котагеде, {{{Персон:26064}}}
1613 Смрт:
1613 Титуле : "Анумерта Панембахан Седа инг Крапyак"
Напомена
Панембахан Ханyакраwати
Сри Сусухунан Ади Прабу Ханyакраwати Сенапати-инг-Нгалага Матарам (лахир: Котагеде, ? - wафат: Крапyак, 1613) адалах раја кедуа Кесултанан Матарам yанг мемеринтах пада тахун 1601-1613. Иа југа серинг дисебут денган гелар анумерта Панембахан Седа инг Крапyак, атау цукуп Панембахан Седа Крапyак, yанг бермакна "Багинда yанг wафат ди Крапyак". Токох ини мерупакан аyах дари Султан Агунг, раја тербесар Матарам yанг југа пахлаwан насионал Индонесиа.
Силсилах келуарга
Нама асли Прабу Ханyакраwати адалах Раден Мас Јоланг, путра Панембахан Сенапати раја пертама Кесултанан Матарам. Ибунyа бернама Рату Мас Wаскитајаwи, путри Ки Агенг Пањаwи, пенгуаса Пати. Антара кедуа оранг туа Мас Јоланг терсебут масих терјалин хубунган сепупу.
Кетика мењабат себагаи Адипати Аном (путра махкота), Мас Јоланг мениках денган Рату Тулунгаyу путри дари Понорого. Намун перкаwинан терсебут тидак југа дикаруниаи путра, падахал Мас Јоланг терлањур берјањи јика келак диринyа мењади раја, кедудукан Адипати Аном акан диwарискан кепада путра yанг дилахиркан Рату Тулунгаyу.
Мас Јоланг кемудиан мениках лаги денган Дyах Баноwати путри Пангеран Бенаwа раја Пајанг. Дyах Баноwати yанг кемудиан бергелар Рату Мас Хади мелахиркан Раден Мас Рангсанг дан Рату Пандансари (келак мењади истри Пангеран Пекик).
Емпат тахун сетелах Мас Јоланг наик такхта, тернyата Рату Тулунгаyу мелахиркан сеоранг путра бернама Раден Мас Wурyах алиас Адипати Мартапура. Падахал саат иту јабатан адипати аном телах дипеганг олех Мас Рангсанг.
Перан аwал
Мас Јоланг пернах дикирим аyахнyа унтук менгхадапи пемберонтакан паманнyа дари пихак ибу, yаиту Адипати Прагола дари Пати тахун 1600.
Пемберонтакан терсебут дипицу олех перкаwинан Панембахан Сенапати денган Ретно Думилах путри Мадиун себагаи пермаисури кедуа. Прагола марах карена кхаwатир кедудукан какакнyа (Рату Мас Wаскитајаwи) теранцам. Иа пун мемберонтак менyатакан Пати лепас дари Матарам.
Панембахан Сенапати менугаси Мас Јоланг унтук мемадамкан пемберонтакан Прагола. Намун иа тидак мампу менгалахкан кесактиан паманнyа иту. Иа бахкан јатух пингсан карена терлука менгхадапи Прагола дан терпакса дибаwа мундур олех пасуканнyа.
Пемберонтакан Адипати Прагола акхирнyа дитумпас лангсунг олех Панембахан Сенапати сендири.
Пемберонтакан Пангеран Пугер
Пангеран Пугер алиас Раден Мас Кентол Кејурон адалах путра кедуа Панембахан Сенапати yанг лахир дари селир бернама Нyаи Адисара. Саат иту путра пертама Сенапати yанг бернама Раден Рангга Самудра (лахир дари Рара Семангкин) телах менинггал сејак лама. Хал ини мембуат Пангеран Пугер мењади путра тертуа дан мераса лебих берхак атас такхта Кесултанан Матарам дарипада Мас Јоланг.
Панембахан Сенапати менинггал пада тахун 1601 дан дигантикан олех Мас Јоланг себагаи раја Матарам селањутнyа, yанг бергелар Прабу Ханyакраwати. Пенгангкатан терсебут мембуат Пангеран Пугер сакит хати дан тидак мау менгхадап ке пертемуан кенегараан. менyадари хал иту, Ханyакраwати пун менгангкат какакнyа иту себагаи адипати Демак.
Мескипун демикиан, Пангеран Пугер тетап саја мемберонтак пада тахун 1602. Перанг саудара антара Матарам дан Демак пун мелетус. Акхирнyа, пада тахун 1605 Пангеран Пугер дапат дитангкап дан дибуанг ке Кудус.
Пемберонтакан селањутнyа терјади пада тахун 1607, дилакукан олех Пангеран Јаyарага (алиас Раден Мас Бартхотот), адик Ханyакраwати yанг мењади бупати Понорого. Пемберонтакан ини дипадамкан олех адик yанг лаин, yаиту Пангеран Принггалаyа (алиас Раден Мас Јулик путра Ретно Думилах). Јаyарага тертангкап дан дибуанг ке Масјид Wату ди Нусакамбанган.
Менyеранг Сурабаyа
Пада тахун 1610 Ханyакраwати мелањуткан усаха аyахнyа, yаиту менаклуккан Сурабаyа, мусух теркуат Матарам. Серанган-серанган yанг дилакуканнyа сампаи акхир пемеринтаханнyа тахун 1613 ханyа мампу мемперлемах перекономиан Сурабаyа намун тидак мампу мењатухкан кота терсебут.
Серанган пада тахун 1613 семпат менyебабкан пос-пос ВОЦ ди Гресик дан Јортан икут тербакар. Себагаи перминтаан мааф, Ханyакраwати менгизинкан ВОЦ мендирикан пос даганг бару ди Јепара. Иа југа менцоба мењалин хубунган денган маркас бесар ВОЦ ди Амбон.
Кематиан ди Крапyак
Прабу Ханyакраwати менинггал дуниа пада тахун 1613 карена кецелакаан сеwакту бербуру кијанг ди Хутан Крапyак. Олех карена иту, иа пун теркенал денган гелар анумерта Панембахан Седа инг Крапyак.
Путра yанг дитуњук себагаи раја селањутнyа адалах Мас Рангсанг. Намун, карена себелумнyуа пернах берјањи пада истри пертама (Рату Тулунгаyу), мака Мас Wурyах пун лебих дахулу дијадикан раја бергелар Адипати Мартопуро селама сату хари.
Сетелах мемеринтах селама сату хари, Адипати Мартопуро кемудиан дигантикан олех Мас Рангсанг, атау yанг лебих теркенал денган јулукан Султан Агунг.
Цататан
Пангеран Пугер какак Прабу Ханyакраwати yанг мемберонтак пада тахун 1602-1605 бербеда денган Пангеран Пугер yанг бергелар Пакубуwана I. Пангеран Пугер Пакубуwана I адалах цицит Ханyакраwати yанг хидуп пада заман селањутнyа. Иа мењади раја Касунанан Картасура пада тахун 1705-1719.
Кепустакаан
Бабад Танах Јаwи, Мулаи дари Наби Адам Сампаи Тахун 1647. (терј.). 2007. Yогyакарта: Нараси Х.Ј.де Грааф дан Т.Х. Пигеауд. 2001. Керајаан Ислам Пертама ди Јаwа. Терј. Јакарта: Пустака Утама Графити M.Ц. Рицклефс. 1991. Сејарах Индонесиа Модерн (терј.). Yогyакарта: Гадјах Мада Университy Пресс Моедјианто. 1987. Консеп Кекуасаан Јаwа: Пенерапаннyа олех Раја-раја Матарам. Yогyакарта: Канисиус Пурwади. 2007. Сејарах Раја-Раја Јаwа. Yогyакарта: Медиа Илму
Извори
Од прародитеља до унучад
!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --
