Францисцо Алонсо Ортиз де Тена (Ортиз де Атенас) б. 1553 д. 1636

Из пројекта Родовид

Рођени род	Ортиз
Пол	мушки
Цело име (рођено)	Францисцо Алонсо Ортиз де Тена
Друга презимена	Ортиз де Атенас
Родитељи {{{Персон:88915}}} {{{Персон:88922}}}
Вики-страница	wикипедиа:ес:Францисцо_Алонсо_Ортиз_де_Атенас

Догађаји

1553 Рођење: Меделлíн, Еспаñа

Рођење једног детета: {{{Персон:224176}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:224198}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:224200}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:224169}}}

Рођење једног детета: {{{Персон:658484}}}

од 1568 Професија : Цхиле, Милитар

1578 Професија : Цонцепциóн, Цхиле, Цоррегидор

1579 Професија : Цонцепциóн, Цхиле, Алцалде

< 1580 Свадба: Осорно, Цхиле, {{{Персон:180007}}}

1580 Професија : Цхиллáн, Цхиле, Регидор

1582 Професија : Осорно, Цхиле, Цоррегидор

1585 Рођење једног детета: Цхиле, {{{Персон:224190}}}

1587 Рођење једног детета: Цхиллáн, Цхиле, хијо де Францисцо Алонсо Ортиз де Атенас y де уна индиа де су енцомиенда ен Цхиллáн, {{{Персон:224201}}}

1590 Рођење једног детета: Цхиле, {{{Персон:224164}}}

од 1601 Професија : Цхиллáн, Цхиле, Цабо де Цапитанес де ла Фронтера

1602 Професија : Цхиллáн, Цхиле, Цоррегидор y Јустициа Маyор

1636 Смрт: Валдивиа, Цхиле, а манос де лос индиос арауцанос qуиенес ло мантувиерон цаутиво луего ло асарон y qуемарон виво јунто ун áрбол, y ло ињириерон де а боцадос антес де су фин, син qуедар нингуно де сус рестос.

Напомена

(лламадо де Атенас пор цоррупциóн де су вердадеро апеллидо матерно);Тениендо 3 аñос де едад, се ембарцó а Цхиле ен Енеро де 1554 пор Лиценциа Реал оторгада ел 11 де Агосто де 1553; ллегандо а Лима, Перú ен Енеро де 1555, y финалменте ал пуерто де Цоqуимбо ен Цхиле, ел 11 де Маyо де 1555 јунто а сус падрес y фамилиа ен ла Нао дел маестре Јуан де Мондрагóн; собрино де Дñа. Марина Ортиз де Гаете; Ингресó а лос 16 аñос ал Реал Ејерцито; Вецино y Цоррегидор де Цонцепциóн ен 1578; енцомендеро де лос Монтес y Лланос де Валдивиа; Алцалде де Цонцепциóн ен 1579; фирма ен мемориал дел цабилдо ал Реy 23 де Оцтубре де 1579; Вецино, Регидор, енцомендеро y фундадор де Цхиллáн (Сан Бартоломé де Гамбоа) ен 1580; дуеñо де естанциа о солар ен Цхиллáн, донде цонструyó уна цаса де паја ла qуе хациа 1620 yа ера де “адобе y теја”; дефенсор ен ел алзамиенто де 1580 де еста циудад; Цоррегидор де Осорно ен 1582; номбрадо Цабо де Цапитанес де ла Фронтера ен Цхиллáн пор ел Гоб. Алонсо де Ривера, царго qуе десемпеñó десде 1601-1605; Цоррегидор y Јустициа Маyор де Цхиллáн ен 1602; тубо ла дефенса де Цхиллáн а су царго десде дицхо аñо “цон тíтуло де цабо y цапитáн а гуерра” ал мандо де уна де лас дос цомпаñíас милитарес (сиендо ла отра ла де Луцас Гонзáлез Наваррете); су цомпаñíа “qуедó пор цабеза де ла циудад”; Цапитáн ен лас Гуеррас де Арауцо цон дистинциóн y арројо; лос тестигос дицен qуе "ха сидо де лос мáс валиентес y qуе се ха халладо ен цаси тодас лас ацционес де гуерра де су тиемпо"; хизо цуартос дел ребелде y траидор Гуенураqуе*, Цациqуе де тода еса тиерра (Цхиллáн), y “асí ла мантуво ен паз”; продујо Информациóн де Сервицио ен Цонцепциóн ел 22 де Јунио де 1606; дице qуе ха сервидо yа дуранте 36 аñос; продујо нуеваменте информациóн ен Миллапоа ел 24 де Фебреро де 1607 донде информа де лос сервициос qуе ха престадо цомо милитар, сиендо тестиго ел Цапитáн Алејо де ла Фуенте; хéрое ен ла баталла де Пурéн ен 1609 ал мандо дел Гобернадор y маестре де цампо Алонсо Гарцíа Рамóн, формандо јунто а су цомпаñеро Педро Гутиéррез де Миер 740 еспаñолес френте а вариос милес де мапуцхес; ен царта qуе енвиó ал Реy информа собре лос хецхос qуе хан оцурридо ен Цхиле y дице “но сентир биен де ла гуерра дефенсива”; естанционеро y енцомендеро ен Цуyо; Тестó цон поцо мáс де 36 аñос y дејó биенес ен ла Ла Серена, валле де Лимарí y Цопиапó; дејó соларес ен Сантиаго јунто ал церро Санта Луцíа; фаллециó ал интериор де Валдивиа ен 1636 а манос де лос индиос арауцанос qуиенес ло мантувиерон цаутиво луего ло асарон y qуемарон виво јунто ун áрбол, y ло ињириерон де а боцадос антес де су фин, син qуедар нингуно де сус рестос.

Извори

1. ↑ Цалво, Царлос - "Нобилиарио дел Антигуо Вирреyнато дел Рíо де ла Плата", Буенос Аирес, 1936, томо IV пáг, 297
2. ↑ - Ревиста де Естудиос Хистóрицос, Н°29, ИЦХИГ, Сантиаго де Цхиле, пáг. 11.
3. ↑ Еспејо, Јуан Луис - "Нобилиарио дел Антигуо Реино де Цхиле", Едиториал Андрéс Белло, Сантиаго, 1967, пáг. 149.
4. ↑ Ретамал Фавереау, Јулио; Целис Атриа, Царлос; y Муñоз Цорреа, Јуан Гуиллермо - "Фамилиас Фундадорас де Цхиле, 1540-1600", Едиториал Университариа, Сантиаго, 1992. пáг. 781

Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --