1. Кањенг Раден Туменггунг Сумадининграт I б. 1760проц д. 20 јун 1812

Из пројекта Родовид

Особа:1288456
Makam KRT. SUMODININGRAT
Макам КРТ. СУМОДИНИНГРАТ
Рођени род Кyаи Агенг Нгеранг I
Пол мушки
Цело име (рођено) 1. Кањенг Раден Туменггунг Сумадининграт I
Родитељи

{{{Персон:660037}}}

{{{Персон:917008}}}

[1][2][3]

Догађаји

1760проц Рођење:

Рођење једног детета: {{{Персон:1551455}}}

Свадба:

Свадба: {{{Персон:363295}}}

20 јун 1812 Сахрана: Пемакаман Јејеран, Wонокромо, Плеред, Бантул, Yогyакарта, диатас јам 10 малам

20 јун 1812 Смрт: Масјид Алун2 Селатан Кратон Yогyакарта, Гегер Сепехи, Сабту, 20 Јуни 1812 Антара Јам 5-6 паги

Напомена

Олех :Р. Енданг Сухендар Дипонегоро, кутипан дари бербагаи сумбер терперцаyа


Кањенг Раден Туменггунг (КРТ) Сумодининграт Трах Пара Wали Бесар Матарам Ислам, Сyахид далам Перанг Сепехи 1812, Цуцу Султан Хаменгкубуwоно I, Менанту Султан Хаменгкубуwоно II, Панглима Перанг Каратон Нгаyогyакарта Хадининграт Берјулукан Сингобаронг


КРТ СУМОДИНИНГРАТ адалах пахлаwан Кратон Нгаyогyакарта Хадининграт далам Перанг Сепехи ди Yогyакарта 18-20 Јуни 1812, пада маса Султан Хаменгкубуwоно II. Иа пернах мењабат себагаи Бупати Јаба кедуа пада 1794 дан Wедана Јеро пертама пада 1797 (Цареy 2008, 188; Цареy 1980, 191). Сехари-хари иа југа бертиндак себагаи пенасехат милитер утама Кратон Yогyакарта (Qомар 2023, 248). Ди тенгах медан Перанг Сепехи, иа дитугаскан унтук мењади панглима утама yанг бердири ди гарис тердепан мењага wилаyах Yогyакарта. Сосок инилах yанг дијулуки Сингобаронг олех масyаракат Yогyакарта себагаимана терабадикан ди далам Бабад Нгаyогyакарта (1876) карyа Пангеран Сурyанегара дан Раден Адипати Дануреја V

Келахиран дан Силсилах

КРТ Сумодининграт дилахиркан секира 1760-ан ди wилаyах Ремаме, Кеду Селатан. Иа мерупакан анак КРТ Јаyанинграт, бупати Кеду Селатан. Ди маса кецил хингга муданyа, иа мендапаткан пендидикан кеисламан дари сеоранг гуру бернама Кyаи Тамби Јенгги, yанг мерупакан сеоранг wали пемилик оторитас пенгасухан анак-цуцу келуарга Каратон Нгаyогyакарта (Арафат 2023, 89). Далам арсип-арсип Кратон Yогyакарта пада заман Султан Хаменгкубуwоно II дицеритакан перистиwа сурат-менyурат антара КРТ Сумодининграт дан гурунyа ини (Цареy 1980, 191). КРТ Сумодининграт мерупакан цуцу Султан Хаменгкубуwоно I. Аyахнyа, КРТ Јаyанинграт, мениках денган Раден Аyу Јаyанинграт, анак кеемпат Султан Хаменгкубуwоно I (Дајапертама & Дирдјасоебрата т.т., 13; Мандоyокусумо 1988, 10). Перкаwинан ини мембуахкан лима оранг анак: Туменггунг Сумодининграт; Туменггунг Wирyаwината; Туменггунг Јаyанинграт; Раден Аyу Рангга Мадиун; дан Туменггунг Wирyадининграт (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер инг Каданоередјан 1899, 207).

Насаб КРТ Сумодининграт терхубунг кепада Кyаи Агенг Пењаwи, салах сату дари тига токох пембука Керајаан Матарам Ислам ди селатан Јаwа пада пермулаан абад ке-16. Седангкан ке атаснyа лаги, насаб ини берсамбунг хингга Кyаи Агенг Нгеранг. Диуруткан дари атас, насаб КРТ Сумодининграт адалах: Кyаи Агенг Нгеранг I → Кyаи Агенг Нгеранг II (Кyаи Бодо Пајанг) → Кyаи Агенг Нгеранг III (Ки Буyут Пати) → Кyаи Агенг Пањаwи (Кyаи Агенг Пати) → Адипати Праголапати I → Адипати Праголапати II → Кyаи Wонокриyо (Багус Јака Криyа/Кyаи Криyан) →Деманг Пуспатруна/Деманг Јаwината/Туменггунг Гајах Мада/Туменггунг Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт → КРТ Сумодининграт (Серат Саласилах 1899, 163–64 & 201–8)

Дари јалур лаин, КРТ Сумодининграт југа мерупакан кетурунан Кyаи Јејер, Туменггунг Сингарану, дан Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг, тига токох пентинг пада маса кепемимпинан Султан Агунг Ханyакракусума yанг мемеринтах пада 1613-1645 (Сејарах Рату т.т., 64). Туменггунг Сингарану адалах Патих кедуа Керајаан Матарам Ислам ди маса Султан Агунг Ханyакракусума, Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг адалах Wедана Јакса дан анггота Деwан Улама Пенасехат Султан Агунг Ханyакракусума (Ханyакракусума 1999, 10), седангкан Кyаи Јејер адалах гуру секалигус мертуа Султан Агунг Ханyакракусума yанг југа мењади токох цикал-бакал wилаyах Јејеран, Бантул, Yогyакарта.

Дарах кетига токох бесар Матарам Ислам ера Султан Агунг иту менyату ди далам дири КРТ Сумодининграт. Алурнyа димулаи дари перкаwинан Кyаи Агенг Wонокриyо/Кyаи Криyан денган Нyаи Агенг Криyан. Сиапаках Нyаи Агенг Криyан? Перемпуан агунг ини адалах анак дари перникахан антара Адипати Сингарану бин Кyаи Јејер денган Нyаи Адипати Сингарану бинти Туменггунг Сингарану. Дари перникахан Кyаи Агенг Wонокриyо/Кyаи Криyан денган Нyаи Агенг Криyан лахирлах Туменггунг Јаyаwината Гајах Геде yанг меникахи Р.Аy. Јаyаwината бинти Раден Риyо Wирокусумо бин Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг. Мелалуи алур Туменггунг Јаyаwината Гајах Геде хингга ке баwах акан сампаи кепада КРТ Сумодининграт.

Дари сини мењади јелас бахwа КРТ Сумодининграт адалах југа кетурунан Кyаи Јејер, Туменггунг Сингарану, дан Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг. Јади, ди далам дарах КРТ. Сумодининграт менгалир дарах Сри Султан Хаменгкубуwоно I, Туменггунг Сингарану, Кyаи Јејер, Панембахан Јуру Маyем/Кyаи Јуру Китинг, дан Кyаи Агенг Пењаwи. Дапат дипастикан сецара мутлак бахwа КРТ Сумодининграт адалах токох прибуми негери Матарам Ислам. Дари јалур Туменггунг Сингарану, алур насабнyа хингга ке КРТ Сумодининграт адалах: Туменггунг Сингарану → Нyаи Адипати Сингарану → Нyаи Агенг Криyан → Деманг Пуспатруна/Деманг Јаwината/Туменггунг Гајах Мада/Туменггунг Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт → КРТ Сумодининграт (Серат Саласилах 1899, 163–64 & 201–8). Дари јалур Кyаи Јејер, алур насабнyа хингга ке КРТ Сумодининграт адалах: Кyаи Јејер : → Ки Багус Сангат/Адипати Сингарану → Нyаи Агенг Криyан → Деманг Пуспатруна/Деманг Јаwината/Туменггунг Гајах Мада/Туменггунг Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт → КРТ Сумодининграт (Серат Саласилах 1899, 163–64 & 201–8).

Дари јалур Кyаи Јуру Китинг, алур насабнyа хингга ке КРТ Сумодининграт адалах: Кyаи Јуру Китинг → Раден Риyо Wирокусумо → Раден Аyу Јаyаwината Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт → КРТ Сумодининграт (Серат Саласилах 1899, 163–64 & 201–8).


Перкаwинан

КРТ Сумодининграт мениках денган ГКР Бендара, путри Султан Хаменгкубуwоно II Кањенг Раден Туменггунг (КРТ) Сумодининграт денган ГКР Кедатон (Мандоyокусумо 1988, 16; Сејарах Рату, 80 & 123; Серат Саласилах 1899, 208). Седангкан ГКР Кедатон адалах анак Туменггунг Пурwодининграт, Бупати Магетан (Мандоyокусумо 1988, 15), атау Бупати Кертосоно сетелах Перанг Гиyанти (1746-1757) себагаимана термактуб ди далам цататан Луциен Адам, сеоранг Ресиден Мадиун 1938-1938, пада 1940 (Реинхарт 2021, 242). Силсилах Туменггунг Пурwодининграт ке атас масих терхубунг денган келуарга бесар пара приyагунг Мадура.

Перкаwинан КРТ Сумодининграт денган ГКР Бендара тидак мембуахкан кетурунан. Дари истри лаин, иа мемилики анак бернама Туменггунг Сумонегоро, yанг келак мењади Wедана Дистрик Маосан Далем Пенгасих хингга Нанггулан (Серат Саласилах 1899, 208). Баик КРТ Сумодининграт маупун анакнyа, Туменггунг Сумонегоро, сама-сама димакамкан ди Јејеран, Wонокромо, Плерет, Бантул, Yогyакарта.

Кеwафатан

Кеwафатан КРТ Сумодининграт терјади пада паги хари теракхир Перанг Сепехи, 20 Јуни 1812. Перистиwа кеwафатан ини дицеритакан ди далам Бабад Сепехи ди Пупух III, Падха I-ВИИ. Бабад Сепехи адалах карyа сејарах yанг дитулис олех Пангеран Мангкудининграт, анак Султан Хаменгкубуwоно II, yанг меманг лангсунг берада ди тенгах-тенгах пертемпуран (Мангкудининграт; 2018, 65–66). Јади, Бабад Сепехи мерупакан сумбер пример сејарах yанг дитулис олех пелаку сејарах, Пангеран Мангкудининграт, пада Селаса, 20 Раби’ул Аwал 1228 Х тахун Ехе атау бертепатан денган 23 Марет 1813. Денган ката лаин, насках ини “лахир” ханyа секира сетахун сетелах Перанг Сепехи.

Дицеритакан ди далам Бабад Сепехи бахwа КРТ Сумодининграт бертемпур ди сиси барат Кали Цоде дан мењага пос пертаханан багиан тенггара Каратон Нгаyогyакарта Хадининграт берсама денган Туменггунг Wирyаwината, адикнyа сендири. Перистиwа пертемпуран пасукан Сепехи денган КРТ Сумодининграт дицеритакан ди далам тембанг берметрум Дурма, Пупух II, мулаи Падха атау баит ке-6 дан ке-7 (Мангкудининграт; 2018, 55–56)


Кутипан Тесис дари : M. YАСЕР АРАФАТ

КРТ Сумадининграт адалах менанту Султан Хаменгкубуwана II. Аyахнyа, Иа мерупакан анак тертуа КРТ Јаyанинграт I yанг мениках денган Раден Аyу Јаyанинграт бинти Султан ХБ I. Макам КРТ Сумадининграт берада ди Јејеран, Wонокромо, Бантул, Yогyакарта. Тепатнyа ди далам себуах цунгкуп ди сиси барат Масјид Ми’рајул Муттаqиналлах. Ди далам татанан пемеринтахан Султан ХБ II, КРТ Сумадининграт мењабат себагаи бупати јаба кедуа пада 1794, wедана јеро пертама пада 1797 (П. Цареy 2008, 188; П. Б. Р. Цареy 1980, 191).


Кесимпулан

  1. КРТ Сумадининграт БУКАН Хабиб Хасан бин Тхоха Бин Yахyа.
  2. КРТ Сумадининграт yанг терцатат себагаи менанту Султан Хаменгкубуwана II адалах токох yанг југа секалигус цуцу Султан Хаменгкубуwана I. Токох ини пула yанг далам берита колониал дан бабад традисионал ди Јаwа дисебут синго баронг, БУКАН Хабиб Хасан бин Тхоха Бин Yахyа.
  3. Аyах КРТ Сумадининграт адалах КРТ Јаyанинграт I. Сиапа КРТ Јаyанинграт I?
  4. КРТ Јаyанинграт I адалах менанту Султан Хаменгкубуwана I yанг мениках денган Раден Аyу Јаyанинграт (Мандоyокусумо 1988, 10). Раден Аyу Јаyанинграт адалах анак кеемпат Сулан ХБ I (Дајапертама анд Дирдјасоебрата н.д., 13).
  5. Урутан насаб КРТ Сумадининграт дари атас себагаи берикут (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 163–64 & 201–8): Кyаи Агенг Нгеранг I → Кyаи Агенг Нгеранг II (Кyаи Бодо Пајанг) → Кyаи Агенг Нгеранг III (Ки Буyут Пати) → Кyаи Агенг Пањаwи (Кyаи Агенг Пати) → Адипати Праголапати I → Адипати Праголапати II → Кyаи Wонокриyо (Багус Јака Криyа/Кyаи Криyан) → Деманг Пуспатруна/Деманг Јаwината/Туменггунг Гајах Мада/Туменггунг Гајах Геде → Туменггунг Јаwината/Туменггунг Гајах Цилик → Адипати Јаyанинграт/Гајах Тлена → Туменггунг Јаyанинграт Мантен/КРТ Јаyанинграт I → КРТ Сумадининграт [Јејеран].
  6. КРТ Сумадининграт мемилики 4 оранг адик, yаиту; РТ Wирyаwината [Јејеран]; РТ Јанинграт [Јејеран]; Раден Аyу Рангга Мадиун; РТ Wирyадининграт (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 207).
  7. КРТ Сумадининграт мениках денган ГКР Бендара, путри Султан Хаменгкубуwана II дари хасил перникаханнyа денган ГКР Кедатон (Мандоyокусумо 1988, 16; #Сејарах Рату н.д., 80 & 123; Агустриyанто 2018; Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 208).
  8. КРТ Сумадининграт гугур акибат кеганасан серанган Инггрис ке Yогyакарта пада перистиwа Гегер Сепехи. Перистиwа ини дицеритакан ди далам Бабад Сепехи ди Пупух III, Пада I-ВИИ. Бабад Сепехи берцерита тентанг перистиwа Гегер Сепехи. Карyа ини дитулис олех Пангеран Мангкудининграт, анак Султан ХБ II, yанг меманг лангсунг берада ди тенгахтенгах пертемпуран (Ираwан 2018, 65–66).
  9. Сетелах гугур далам Гегер Сепехи, јеназах КРТ Сумадининграт дибаwа унтук димакамкан ди Јејеран пада јам сепулух малам. Макам КРТ Сумадининграт берада ди танах памутихан yанг меманг мерупакан хакнyа ди Пасареан Астана Гедонг, Јејеран, Wонокромо, Бантул, Yогyакарта. Тепат ди сиси барат Масјид Кагунган Далем Ми’рајул Муттаqиналлах. Дулу масјид ини дисебут Масјид Сумадинингратан (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 208).
  10. Макам КРТ Сумадининграт берада ди далам себуах цунгкуп кхусус ди сиси селатан цунгкуп макам Кyаи Криyан (Кyаи Wонокриyо), сеоранг улама бесар Матарам Ислам пада заман Султан Агунг хингга Амангкурат I yанг тиада лаин мерупакан лелухурнyа сендири.
  11. Мењади маклум била КРТ Сумадининграт димакамкан тепат ди баwах атау ди сиси селатан цунгкуп макам Кyаи Криyан yанг мерупакан пуњер атау лелухурнyа. Меманг бегинилах адат атау будаyа пемакаман ди Јаwа. Токох тертенту акан дикубуркан ди себуах лахан yанг сама денган пара лелухурнyа.
  12. Седангкан макам КРТ Јаyанинграт I југа берада ди пасареан ини. Тепатнyа ди далам цунгкуп кхусус ди сиси селатан пенгимаман масјид.
  13. Перкаwинан КРТ Сумадининграт денган ГКР Бендара тидак мембуахкан кетурунан.
  14. Ханyа саја, ди луар цунгкуп макам КРТ Сумадининграт ада макам КРТ Суманегара. Токох ини адалах анак КРТ Сумадининграт дари истри лаин. Саyангнyа Серат Саласилах ханyа менyебуткан нама санг анак, букан нама санг ибу атау санг истри лаин иту.
  15. КРТ Суманегара адалах бупати wедана дистрик маосан далем Пенгасих хингга Нанггулан. Селаин иту ада пула макам кепонаканнyа, КРТ Тиртанегара бин КРТ Јанинграт. КРТ Тиртанегара мерупакан бупати маосан Калибаwанг (Серат Саласилах Пара Лоелоехоер Каданоередјан 1899, 208).
  16. Белаканган макам КРТ Сумадининграт ди Јејеран, олех Мајелис Таклим Дарул Хасyими Yогyакарта, југа дисебут себагаи себагаи макам Саyyид Ахмад бин Тхоха бин Yахyа. Силахкан дицек нараси Сулистyо Еко Цахyоно ди далам линк YоуТубе ди атас. Цек југа таутан ини: https://fb.watch/l1x33-0pBM/?mibextid=5Ufylb.
  17. Нараси пенyебутан макам КРТ Сумадининграт ди Јејеран себагаи макам Саyyид Ахмад бин Тхоха Бин Yахyа адалах себагаи берикут: а).Далам нараси Сулистyо Еко Цахyоно дисебуткан ди менит ке 2:42:13 бахwа кетика терјади пенyеранган олех Легиун Инггрис yанг бертујуан унтук менцари Хабиб Хасан, кедиаман Хабиб Хасан ди Јејеран, Бантул, дидатанги. Пада саат иту Хабиб Хасан мелакукан координаси ди ндалем Кератон Нгаyогyакарта; б). Ди менит ке 2:43:20, Сулистyо Еко Цахyоно менгатакан бахwа Хабиб Ахмад yанг тинггал ди Суронатан седанг ада ди Јејеран кетика легиун Инггрис датанг. Пасукан Инггрис менгепунг румах Хабиб Хасан. Хабиб Ахмад лалу менгаку себагаи Хабиб Хасан кепада Инггрис. Аласаннyа карена Хабиб Хасан диперлукан стратеги дан кесатриаанyа олех кератон. Атас аласан иту Хабиб Ахмад менгаку мењади Хабиб Хасан; ц). Ди менит ке 2:45:00, Сулистyо Еко Цахyоно менгатакан бахwа келуарга Хабиб Хасан (термасук Хабиб Ахмад дан путра путеринyа) дитахан дан менинггал. Ини терјади пада 1812 M. Хабиб Ахмад димакамкан ди Јејеран дан дикенал денган нама КРТ Сумодининграт. Себагаи пенгалихан агар пенцариан Хабиб Хасан менгендор. Макам Јејеран димитоскан ангкер. Сехингга Инггрис тидак тертарик унтук менцари таху сиапа yанг димакамкан.
  18. Бердасаркан аналисис атас дата истри Хабиб Хасан бин Тхоха Бин Yахyа yанг бертентанган денган дата хисторис ди атас, церита тентанг Хабиб Ахмад yанг дикатакан менгаку себагаи КРТ Сумадининграт yанг дисебут димакамкан ди Јејеран ини мерагукан. Бабад Сепехи менцеритакан сецара ринци ди мана посиси КРТ Сумадининграт саат иту хингга иа дибунух. Дицеритакан југа ди сана багаимана КРТ Сумадининграт мењага пос пертаханан багиан тенггара Каратон Нгаyогyакарта Хадининграт берсама денган КРТ Wирyаwината, адикнyа сендири.
  19. Макам Јејеран ди барат Масјид Ми’рајул Муттаqиналлах адалах пемакаман анак-турун Кyаи Криyан (Кyаи Wонокриyо). КРТ Сумадининграт адалах цуцу-буyут Кyаи Криyан. Секали лаги, мењади маклум била јеназахнyа димакамкан ди сана. Себаб меманг иту пемакаман лелухурнyа. Сангат гањил јика дикатакан бахwа макам КРТ Сумадининграт ди Јејеран мерупакан макам Саyyид Ахмад бин Тхоха Бин Yахyа.
  20. Бердасаркан семуа аналисис ди атас, јелас секали бахwа КРТ Сумадининграт yанг дисебут менанту Султан ХБ II дан мењабат сејумлах јабатан пентинг ди Каратон Нгаyогyакарта Хадининграт хингга менинггал пада 1812 БУКАНлах Хабиб Хасан бин Тхоха Бин Yахyа дан букан пула Саyyид Ахмад бин Тхоха Бин Yахyа.
  21. Макам КРТ Сумадининграт берада ди Јејеран, Wонокромо, Бантул, Yогyакарта, тепат ди сиси барат Масјид Ми’рајул Муттаqиналлах. БУКАН ди Семаранг.
  22. Макам КРТ Сумадининграт дан селурух лелухур хингга анак-кетурунаннyа ди Јејеран, Wонокромо, Бантул, Yогyакарта харус дијага дан дираwат олех терутама анак-турун Кyаи Криyан, Султан ХБ I, Султан ХБ II, дан селурух каwула Матарам.

Извори

  1. https://www.academia.edu/118076339/Kanjeng_Raden_Tumenggung_KRT_Sumodiningrat М. YАСЕР АРАФАТ -
  2. https://www.royalark.net/Indonesia/yogya2.htm -
  3. https://www.facebook.com/groups/327670604460/posts/10161453203344461/?paipv=0&eav=AfYySgsuQz51nzDqHRVZ29Fj9ZyxhcIUhfhqZk6Q067smbkbb3ui8WzqYvAFXrCc_HU&_rdr -

Од прародитеља до унучад

!-- ТРЕЕ_ИН_ПЕРСОН_ПАГЕ --

Остали језици