Петрислав b. ~ 1060 d. 1083 - Индекс потомака
Из пројекта Родовид
Смрт: 1083
2
21/2 <1> ♂ w Вукан [Вукановичи]Смрт: > 1106
3
41/3 <3> ♂ w Урош I Вуканович [Вукановичи]Титуле : великий жупан Рашки (Сербии, жупан Трново) в 1112—1145 гг.
Свадба: <1> ♀ w Anna Diogenissa [Diogenissa] b. < 1073
Смрт: 1145
4
101/4 <4+1> ♂ w Белош Вуканович [Вукановичи]Титуле : великий жупан Рашки ок. 1162 г.
Смрт: > 1127
Смрт: > 1162
Смрт: > 1166
5
Титуле : од 1166, Сербське велике князівство, сербське велике князівство
Смрт: 13 фебруар 1200, Сербське велике князівство
Свадба: <4> ♂ Mieszko III van Polen [Piast] b. изм 1126 и 1127 d. 13 март 1202
Смрт: 21 јул 1153
Титуле : од 1141, король Хорватии
Титуле : од 13 фебруар 1141, король Венгрии, 12-й
Свадба: <5> ♀ Ефросиния Мстиславна Русская и Киевская (Венгерская) [Рюриковичи Мономашичи] b. > 1130 d. 1186
Смрт: 13 мај 1162
Титуле : од 1137, герцог Боснии
Титуле : од 1162, король Венгрии
Смрт: 14 јануар 1163
Свадба: <6> ♀ w Marie Komnene von Byzanz [Komnenen] b. < 1144 d. 1190
Смрт: 11 април 1165
Свадба: <7> ♀ Hellicha Wittelsbach [Wittelsbach]
Свадба: <7!> ♀ Hellicha Wittelsbach [Wittelsbach]
Професија : изм 1182 и 1186, margrave de Moravie
Професија : изм 1189 и 1191, duc de Bohême
Смрт: 9 септембар 1191, Neapol, Włochy
Był synem księcia Konrada II Znojemskiego i Marii Serbskiej. W 1182 został powołany na tron praski przez możnowładców, niechętnych księciu Fryderykowi. Wygnany Fryderyk schronił się wówczas na dworze cesarza Fryderyka I Barbarossy. Na sejmie rzeszy w Ratyzbonie zastraszeni Czesi zgodzili się ponownie przyjąć Fryderyka za księcia. Cesarz w ramach rekompensaty mianował Konrada II margrabią i postawił go na czele wyjętych spod jurysdykcji czeskiej Moraw. Odtąd ziemie te miały być bezpośrednim lennem cesarskim. Stało to się jednak przyczyną wojny czesko-morawskiej w 1185. Ostatecznie Konrad II został zmuszony uznać zwierzchność książąt czeskich. W 1189 Konrad II Otto został ostatecznie księciem czeskim, rezygnując z tytułu margrabiego. Państwo Przemyślidów zostało zjednoczone. W tym też roku wydał pierwszy zbiór praw czeskich zwany statutem Konrada II Ottona. W 1190 jako władca Czech towarzyszył w wyprawie koronacyjnej Henryka VI do Włoch. Tam też umarł w wyniku zarazy.
Żoną Konrada była poślubiona w 1176 roku Hellicha, córka palatyna Ottona (zm. 1189) z dynastii Wittelsbachów, bratanica księcia Bawarii Ottona I Wittelsbacha. Konrad i Hellicha nie mieli potomstwa, żona księcia zmarła po 1214 roku.Свадба: <8> ♂ Казимир II Справедливый Пястов [Пястовы] b. 1138 d. 5 мај 1194
Титуле : 1163, Princesse de Pologne
Смрт: 1202
6
211/6 <15+4> ♀ Ludomilla van Polen [Piast]Свадба: <9> ♂ w Friedrich I. von Lothringen [Lorraine] b. ~ 1143 d. 7 април 1207
Смрт: 1223
Титуле : од 1177, князь Великопольский
Свадба: <10> ♀ Вышеслава Ярославна [Рюриковичи Галицкие] b. ~ 1158 d. 1219
Смрт: 20 април 1194
Титуле : од 31 мај 1162, König von Ungarn
Свадба: <11> ♀ w Agnes von Österreich [Babenberger] b. 1154 d. 13 јануар 1182
Смрт: 4 март 1172
Сахрана: Esztergom
Титуле : césar
Веридба: <12> ♀ w Мария Комнина [Комнины] b. март 1152 d. јул 1182
ANUL: <12!> ♀ w Мария Комнина [Комнины] b. март 1152 d. јул 1182
Свадба: <13> ♀ w Agnes de Châtillon [Châtillon] b. 1154 d. 1184
Титуле : од 1 март 1172, roi de Hongrie
Свадба: <14> ♀ Margarita de Francia [Capeto] b. 1158 d. август 1197
Смрт: 24 април 1196
Сахрана: église Notre-Dame-de-l'Assomption de Budavár
Свадба: <15> ♂ Bredrich de Bohême (Bredrich Ier) [Přemyslide] b. ~ 1142 d. 25 март 1189
Титуле : > 1157, Princesse de Bohême
Титуле : 1162, Princesse d'Olomouc
Смрт: 1190
Смрт: изм 1166 и 1179
Смрт: 1209
Свадба: <16> ♂ Bernhard III von Sachsen [Askanier] b. 1140 d. 9 фебруар 1212
Смрт: >12 децембар 1201
Титуле : 1174
Свадба: <17> ♂ w Sobeslav de Bohême (Sobeslav II) [Přemyslide] b. 1128 d. 29 јануар 1180
Свадба: <18> ♂ w Koenraad II van Landsberg [Wettin] b. >13 септембар 1159 d. 6 мај 1210
Смрт: 2 април 1209, klooster van Dobrilugk
Титуле : 1172, Princesse d'Autriche
Свадба: <20> ♂ Leopold d'Autriche (Leopold V) [Babenberg] b. 1157 d. 31 децембар 1194
Титуле : 13 јануар 1177, Vienne (Autriche), Duchesse d'Autriche
Титуле : 1192, Duchesse de Styrie
Смрт: 25 мај 1199
Смрт: 1208
Свадба: <21> ♂ Всеволод IV Святославич Чермный Черниговский [Черниговские] d. 1215
Смрт: 1194, Руське велике князівство
Свадба: <22> ♀ Евдокия Ангел [Ангелы]
Свадба: <23> ♀ w Anna Dandolo [Dandolo]
Титуле : од 1196, Grand Prince de Serbie
Титуле : од 1217, Roi de Serbie
Смрт: 24 септембар 1228
Сахрана: монастырь Студенице
Смрт: 14 јануар 1236, Тырново, Второе Болгарское царство
Свадба: <24> ♀ Гремислава Луцька Волинська [Волинські] d. 8 новембар 1258
Титуле : од 1194, High Duke of Poland
Титуле : од 1194, Duke of Sandomierz
Титуле : од 1194, Duke of Masovia
Титуле : од 1199, High Duke of Poland
Титуле : од 1206, High Duke of Poland
Титуле : од 1211, High Duke of Poland
Смрт: 23 новембар 1227, Gąsawa, Kujawy, Poland
Свадба: <25> ♀ Агафья Святославовна Северская [Северские] b. 1190 d. 2 јун 1248
Смрт: 31 август 1247, Мазовецьке князівство
7
762/7 <33+15> ♀ Olga de Bohême [Přemyslide]Титуле : 1184, Landshut
Свадба: <28> ♂ Adalbert III von Bogen [Bogen] b. 1165 d. 1197
Свадба: <29> ♂ Ludwig de Bavière (Ludwig Ier) [Wittelsbach] b. 23 децембар 1173 d. 15 септембар 1231, Kelheim
Титуле : октобар 1204, Kelheim, Графиня Баварии
Титуле : 1208, Графиня Баварии
Титуле : 1214, Графиня Палатина Рейнская
Смрт: 4 август 1240, Landshut
Објава: <31> ♀ Агнесса [Staufer] d. 8 октобар 1184
Титуле : од 1196, König von Ungarn
Свадба: <32> ♀ w Konstanze von Aragón [Barcelona] b. 1184 d. 23 јун 1222
Смрт: 1204
Свадба: <33> ♂ Walram IV von Limburg [Limburg-Arlon] b. ~ 1160 d. 2 јул 1226
Титуле : 1197, Marquise d'Arlon et Dame de Montjoie
Смрт: < 1214
Титуле : 1214, Princesse héritière de Limbourg
Свадба: <34> ♂ Isaac II Angelos [Angelos] b. септембар 1156 d. 28 јануар 1204
Свадба: <35> ♂ w Bonifatius I Montferrat [Aleramiden] b. ~ 1150 d. 4 септембар 1207
Смрт: > 1223
Титуле : од 1212, Herzog von Sachsen
Свадба: <121!> ♀ Agnieszka Austrijski [Babenberg] b. 1205 d. 1226
Свадба: <36> ♀ Агнесса Тюрингская [Людовинги] b. 1204 d. 1247
Свадба: <37> ♀ Helena von Braunschweig-Lüneburg [Braunschweig-Lüneburg] b. 1231 d. 6 септембар 1273
Смрт: изм 7 октобар 1260 и 8 новембар 1261
Титуле : 31 децембар 1194, Graz, Duc d'Autriche
Смрт: 16 април 1198
Титуле : 31 децембар 1194, Graz, Duc de Styrie
Титуле : 16 април 1198, Duc d'Autriche
Свадба: <38> ♀ Teodora Angela Comnène [Comnène] d. 23 јун 1246
Смрт: 26 јул 1230
Свадба: <39> ♀ Гертруда Меранская [Андекс] b. ~ 1185 d. 28 септембар 1213
Титуле : од 7 мај 1205, Венгерское королевство, Святое Римское царство, венгерский король
Титуле : од 7 мај 1205, Хорватское королевство, Святое Римское царство, хорватский король
Титуле : од 1208, Галицкое княжество, Русское великое княжество, галицкий князь
Свадба: <40> ♀ w Иоланда де Куртене [Капетинги-Куртене] b. 1196 d. 1233, Székesfehérvár
Свадба: <41> ♀ Beatrix d'Este [Este] b. 1215 d. <8 мај 1245, Székesfehérvár, Ungarn
Смрт: 21 септембар 1235, Венгерское королевство, Святое Римское царство
Сахрана: Игриш, Святое Римское царство
Свадба: <42> ♀ Мария/Елена/ Романовна [Рюриковичи Волынские] d. > 1241
Титуле : од 1236, Киев, Великое княжество Русское, Великий князь Киевский
Титуле : од 1241, Киев, Великое княжество Русское, Великий князь Киевский
Смрт: 20 септембар 1246, Татарское царство
После ухода Батыя на Волгу Михаил Всеволодович решил вернуться из путешествия по Европе. Он приехал в Киев и решил там покняжить. Однако Киев был разорен, и взять с немногих уцелевших жителей оказалось просто нечего. Сын же Михаила Всеволодовича Ростислав в конце 1241 г. затеял войну с Даниилом Галицким, потерпел поражение и бежал в Венгрию. Там ему в 1243 г. как-то удалось заполучить руку и сердце принцессы Анны, дочери Белы IV. Узнав об этом, Михаил срочно отправился в Венгрию. Надо ли говорить, что в сей вояж он пустился не для того, чтобы поздравить новобрачных, а за венгерским войском, которое должно было захватить ему какой-нибудь русский удел.
Однако не только сват Бела IV, но и сын Ростислав отказали Михаилу. Замечу, что Ростислав отказал отцу не из-за патриотизма (мол, жалко Русь подводить под мадьярские мечи), а потому, что видел в отце конкурента. В 1245 г. Ростислав с венгерским войском вторгся на Русь, но был разбит Даниилом Галицким. Через некоторое время он вновь вторгся в Галицкие земли, но на этот раз не только с венгерским, но и с польским войском. В битве под городом Ярославлем на реке Сан вся компания была вдребезги разбита, причем Даниил Галицкий велел казнить часть венгерских пленников и всех русских изменников.
Урок пошел впрок, и к Даниилу Галицкому явились венгерские послы с предложением заключить мир, скрепленный родственным союзом. Даниил согласился, и в 1250 г. Констанция, дочь Белы IV, стала женой Льва, сына Даниила Галицкого.
После поражения на реке Сан Ростислав Михайлович навсегда забыл дорогу на Русь. Бела произвел его в сербские баны[65]. В 1258 г. Ростислав выдал свою дочь Мачву за болгарского царя Михаила Асеня, а за сестру царя Марию выдал своего сына бана Михаила. В 1259 г. царь Михаил Асеня был убит своим братом Коломаном. Тогда Ростислав Михайлович вторгся с венгерским войском в Болгарию и провозгласил болгарским царем своего сына Михаила. Кстати, вторая дочь Ростислава Кунута вышла замуж за чешского короля. Сам же Ростислав Михайлович умер в 1264 г. (по другим сведениям — в 1262 г.) сербским баном.
Но вернемся к Михаилу Черниговскому. Обиженный сватом и сыном он вернулся в Киев и увидел там... дружинников великого князя владимирского. Пока Михаил ездил в Пешт, Киев занял Ярослав Всеволодович, который оставил там в качестве наместника своего боярина Дмитро Еиковича.
В «Житии Михаила Черниговского» утверждается, что хан Батый вызвал в Орду князя Михаила Всеволодовича. Зачем он был нужен хану? Ему что, не доставало десятков русских князей, законно владеющих своими княжествами? А тут князь без удела, без дружины, большую часть жизни скитавшийся по чужим странам.
Наоборот, Михаил поехал в Орду в инициативном порядке — жаловаться на князей-конкурентов. Батыю он явно не был нужен, а князья Ярослав Всеволодович и Даниил Романович видели в нем врага.
По «Житию», хан Батый ласково встретил Михаила, но попросил его пройти «сквозь огонь и поклониться кусту и огневи и идолом их». Князь же гордо отказался и заявил: «Не хощу только именем зватися христианин, а дела творити поганых». Хан приказал убить князя Михаила и его боярина Федора, причем убийство совершил русский — некий Роман из города Путивля.
Тела казненных были доставлены в Чернигов и захоронены в Спасском соборе. В конце правления Василия III Чернигов перешел от Великого княжества Литовского к Москве. В 1547 г. Михаил и Федор были прославлены как общерусские святые. Как писал А.С. Хорошев: «Культ черниговских святых демонстрировал московский протекторат над южно-русскими землями, включенными в состав великого княжества Литовского. Московская митрополичья кафедра включением киевских и южно-русских культов в состав русского государственного пантеона провозглашала свою приверженность идее прямой и единственной защитницы православия и распространяла свое покровительство над православным населением Литовского княжества».
Исходя из тех же целей Иван Грозный в 1572 г. приказывает перезахоронить Михаила и Федора в Москве, где их разместили в специально построенном на Ивановской площади кремля соборе во имя Черниговских чудотворцев. В 1769 г. собор был сломан, и чудотворцев в очередной раз перезахоронили в Архангельском соборе Московского Кремля.
Судя по всему, убийство Михаила было организовано конкурирующим кланом князей, скорей всего, кланом Ярослава Всеволодовича. Замечу, что еще в XII веке имела место жесткая борьба младших Мономаховичей (Юрьевичей) суздальских князей с черниговскими князьями — потомками Олега Святославича.
Обратимся теперь к другим княжествам Южной Руси, на восточном берегу Днепра. Мы оставили Михаила черниговского в Киеве, где он жил под городом на острове. Узнавши, что король венгерский выдал наконец дочь свою за его сына Ростислава, он поехал в Венгрию, но не получил почетного приема ни от свата, ни от сына и, рассердившись на Ростислава, поехал в Чернигов, и оттуда — к Батыю просить себе ярлыка на это княжество. Приехавши в Орду, он никак не хотел, обратившись на юг, поклониться изображению умершего Чингисхана, говоря, что охотно поклонится хану и даже рабам его, но христианин не должен кланяться изображению мертвого человека. Напрасно князь Борис ростовский уговаривал его со слезами исполнить обряд, а бояре ростовские обещались принять на себя за него епитимью и со всею своею областью — Михаил оставался непреклонным, тем более что боярин его Федор напоминал ему увещания духовника не губить души идолопоклонством. Михаил умер мучительною смертию; летопись называет палачом его русского отступника путивльца Домана;
Свадба: <43> ♂ Оттокар I Богемський [Пржемисловичі] b. ~ 1155 d. 15 децембар 1230
Титуле : 1198, Королева Чехии
Смрт: 4 децембар 1240, Брно, Чехия
Титуле : 1205, klooster van Lehnin
Свадба: <44> ♂ Albrecht II van Brandenburg [Askanier] b. 1176 d. 25 фебруар 1220
Смрт: 1225, Salzwedel
Титуле : од 1207, Князь Калишский
Титуле : од 1229, Князь Великопольский
Титуле : од 1229, Князь Гданьский
Титуле : од 1229, Князь Калишский
Смрт: 5 јун 1239
Титуле : од 1228, король Сербии
Смрт: 1235
Сахрана: монастырь Студеница
Свадба: <45> ♂ Юрий II Всеволодович Владимирский [Владимирские] b. изм 26 новембар 1187 и 26 новембар 1189 d. 4 март 1238
Смрт: 7 фебруар 1238
Смрт: 25 мај 1195
Титуле : од 1234, король Сербии
Смрт: 1 новембар 1267
Сахрана: монастырь Милешева
Смрт: 8 фебруар 1271
Сахрана: храм Святых Апостолов
Титуле : 1205, Duke of Lorraine
Титуле : 1206, Seigneur de Bitche
Смрт: ~9 октобар 1213
Свадба: <48> ♀ Гертруда Генрихова Дочка Сілезька П'яст [П'ясти] d. изм 1244 и 1247
Смрт: 1248
Смрт: 1268
Свадба: <49> ♀ Констанція Вроцлавська [Вроцлавські] , Вроцлав, Польське королівство
Свадба: <50> ♀ Євфимія Євфросинія Опольська [Пясты] b. 1230 d. 4 новембар 1292
Смрт: 14 децембар 1267, Бидгоща, Польське королівство
Свадба: <51> ♀ Переяслава Данилівна Галицька (Мазовецька) [Галицькі] d. 12 април 1283
Смрт: 23 јун 1262, Польське королівство
Титуле : princess Mazowsze
Свадба: <52> ♂ Mieszko II von Oppeln-Ratibor [Piasten] b. ~ 1220 d. 22 октобар 1246
Свадба: <53> ♂ Heinrich III von Breslau [Piasten] b. изм 1227 и 1230 d. 3 децембар 1266
Смрт: ~ децембар 1257
Титуле : од 1227, Сандомирське воєводство, Польське королівство, сандомирський воєвода
Титуле : од 1232, Сандомирське воєводство, Польське королівство, сандомирський воєвода
Свадба: <54> ♀ w Кунгута Арпадова-Венгерская [Арпадовы] b. 5 март 1224 d. 24 јул 1292
Титуле : од 1243, Польське королівство, великий князь (король) Польщі
Смрт: 7 децембар 1279, Польське королівство
Свадба: <55> ♀ Hélène ? (Sveta Jelena Anžujska, Sainte Hélène "d'Anjou") [Angelos] b. ~ 1236 d. 8 фебруар 1314
Титуле : од 1243, König von Serbien
Смрт: 1 мај 1277
8
861/8 <78+27> ♂ Henri III de Salm [Salm]Свадба: <58> ♀ Margarete van Bar-Mousson [Scarpone] b. 1190 d. 1230
Смрт: 22 септембар 1228
Други догађај: Hochzeit mit Hartmann von Lobdeburg zu Elsterberg
Смрт: > 1251
Свадба: <59> ♀ Gertrude de Dabo [Dabo] b. 1190 d. 30 март 1225
Рођење: 10 октобар 1213, duc de Lorraine
Смрт: 1220
Титуле : 1220, Duc de Haute-Lorraine
Свадба: <60> ♀ Catherina de Limbourg [Limbourg] b. ~ 1215 d. 20 април 1255
Смрт: 1251
Свадба: <61> ♀ Irmgard van Berg [Berg] d. 11 август 1248
Титуле : 7 новембар 1225, Gevelsberg, Comte consort de Berg
Титуле : од 1226, Comte d'Arlon
Титуле : < 1226, Seigneur de Montjoie
Титуле : 2 јул 1226, Duc de Limbourg
Смрт: 25 фебруар 1247
Титуле : од 30 новембар 1204, König von Ungarn
Титуле : од 30 новембар 1204, König von Kroatien, Dalmatien und Rama
Смрт: 7 мај 1205, Wien
Титуле : 1223, Archidiacre de Trêves
Титуле : 1239, Evêque de Metz
Смрт: 24 октобар 1260
Свадба: <63> ♂ Heinrich VII [Staufer] b. 1211 d. 12 фебруар 1242, Nuremberg
Свадба: <64> ♂ Пржемисл Оттокар II Богемський [Пржемисловичі] b. 1230 d. 26 август 1278
Титуле : 1252, Duchesse de Moravie
Титуле : 22 септембар 1253, Reine de Bohême
Развод: <64!> ♂ Пржемисл Оттокар II Богемський [Пржемисловичі] b. 1230 d. 26 август 1278
Смрт: 29 октобар 1266, Krumau am Kamp
Свадба: <65> ♂ Henry II "the Pious" Piast [Piast] b. изм 1196 и 1207 d. 9 април 1241
Титуле : 1218, Princesse de Pologne
Титуле : 19 март 1238, Krosno Odrzańskie, Duchesse de Wroclaw, de Petite-Pologne, de Poznan et de Kalisz
Титуле : 1239, Duchesse de Gnesne
Смрт: 23 јун 1265
Титуле : Seigneur de Montjoie et de Fauquemont
Свадба: <66> ♀ Elisabeth de Bar [Scarpone] b. 1210 d. 11 април 1262
Смрт: 20 април 1242
Свадба: <67> ♂ Wilhelm III von Jülich [Jülich-Heimbach] b. 1180 d. 1218
Смрт: 1 април 1234
Свадба: <68> ♀ Кунигунда Швабская [Гогенштауфены] b. јануар 1202 d. 13 септембар 1248
Титуле : 1226, King of Bohemia
Смрт: 23 септембар 1253, Králův Dvůr
Титуле : изм 1207 и 1224, roi de Thessalonique
Други догађај: 1224, Abdique du trône de Thessalonique
Смрт: 1230
Свадба: <62!> ♂ Albrecht I von Sachsen [Askanier] b. ~ 1175 d. изм 7 октобар 1260 и 8 новембар 1261
Смрт: 1226
Свадба: <70> ♀ Агнесса Пфальцская (Виттельсбахи) [Вельфы Брауншвейгские] b. 1201 d. 1267
Титуле : 1227, пфальцграф Рейнский
Титуле : 1231, герцог Баварии
Смрт: 29 новембар 1253, Ландсхут
Свадба: <71> ♀ Marie Lascaris [Lascaris] b. 1206 d. изм 24 јун 1270 и 16 јул 1270
Титуле : од 14 октобар 1235, король Венгрии
Титуле : од 14 октобар 1235, король Хорватии
Титуле : од 1254, герцог Штирии
Смрт: 3 мај 1270
Смрт: 1216, Klosterneuburg
Титуле : 1224, Margrave de Moravie
Смрт: 1228
Свадба: <72> ♂ w Людвиг IV Святой Тюрингский [Людовинги] b. 28 октобар 1200 d. 11 септембар 1227
Смрт: 17 новембар 1231, Marburg
Други догађај: 1235, канонизирована папой Григорием IX
Титуле : од 1213, князь Галицкий
Титуле : од 1215, князь Галицкий
Титуле : од 1219, князь Галицкий
Титуле : од 1226, герцог Славонский
Титуле : од 1226, герцог Хорватский
Смрт: изм мај 1241 и јун 1241, Загреб, умер от ран полученных в битве на реке Шайо с монголами 11 апреля 1241 года
Свадба: <36!> ♀ Агнесса Тюрингская [Людовинги] b. 1204 d. 1247, Nürnberg
Смрт: 3 јануар 1228
Титуле : 1228, Margrave de Moravie
Свадба: <73> ♀ Margarethe de Méranie (Méranie) [Andechs] d. 18 октобар 1271
Смрт: 16 октобар 1239
Свадба: <74> ♂ Otto Ier de Brunswick [Brunswick-Lunebourg] b. ~ 1204 d. 9 јун 1252
Титуле : 1228, princesse de Lunebourg
Титуле : 1235, duchesse de Brunswick
Титуле : 1235, duchesse de Lunebourg
Смрт: 10 јун 1261, Lunebourg, duché de Brunswick-Lunebourg
Свадба: <75> ♂ Otto VII von Meranien [Andechs] b. изм 1171 и 1184 d. 7 мај 1234
Свадба: <76> ♂ Siegfried von Regenstein [Regenstein] b. ~ 1200
Смрт: изм 23 новембар 1272 и 5 јануар 1274
Свадба: <78> ♂ w Болеслав II Генрихів син П'яст [П'ясти] b. ~ 1217 d. ~26 децембар 1278
Смрт: 21 децембар 1259
Смрт: 24 октобар 1280
Смрт: 6 мај 1282
Свадба: <79> ♀ w Sophie Laskaris [Laskaris] b. ~ 1210 d. 1246
Титуле : 1228, Duc de Mödling
Развод: <79!> ♀ w Sophie Laskaris [Laskaris] b. ~ 1210 d. 1246
Свадба: <80> ♀ Агнесса [Андекс] b. ~ 1215 d. 7 јануар 1263
Титуле : 26 јул 1230, Duc d'Autriche et de Styrie, San Germano
Развод: <80!> ♀ Агнесса [Андекс] b. ~ 1215 d. 7 јануар 1263
Смрт: 15 јун 1246, Vienne (Autriche)
Титуле : од 1222, Князь Новгородский
Свадба: <81> ♀ Марина Владимировна Смоленская [Смоленские] b. 1215 d. 1238
Смрт: 7 фебруар 1237
Свадба: <82> ♂ Heinrich III von Meißen [Wettin] b. ~ 1218 d. 15 фебруар 1288
Смрт: <5 јун 1243
Титуле : 1220, Margrave de Brandebourg
Свадба: <83> ♀ Zofia [Estrydsenowie] b. 1217 d. 1247
Свадба: <137!> ♀ Jutta de Saxe [Askanier] d. 4 април 1266
Смрт: 4 април 1266
Свадба: <84> ♂ Василько Романович Галицкий и Волынский [Галицкие и Волынские] b. 1203 d. 1269
Смрт: 3 фебруар 1265
Титуле : 25 фебруар 1220, маркграф Бранденбурга
Свадба: <85> ♀ Bożena Przemyślidka [Przemyślidzi] b. ~ 1231 d. 25 мај 1296
Смрт: 9 октобар 1267, Brandenburg (Havel)
Był młodszym synem Albrechta II z rodu Askańczyków i bratem Jana I.
W 1239 usiłował wraz z bratem zająć ziemię lubuską, lecz doznał klęski z rąk księcia polskiego Henryka Pobożnego w bitwie pod Lubuszem. W 1243 poślubił Bożenę (Beatrycze), córkę Wacława I Przemyślidy, króla Czech, w rezultacie czego Łużyce Górne jako posag przeszły we władanie Brandenburgii. Jego córka Matylda została trzecią żoną księcia pomorskiego Barnima I.Свадба: <86> ♀ Mathilde de Brunswick [Brunswick-Lunebourg] d. 1295
Титуле : 1252, prince d'Anhalt-Aschersleben
Смрт: 12 јун 1266
Свадба: <87> ♂ Jakob I der Eroberer [Barcelona] b. 2 фебруар 1208 d. 27 јул 1276, Barcelona, La Barceloneta
Титуле : 8 септембар 1235, королева-консорт Арагона
Смрт: 9 октобар 1251, Huesca, Aragonien
Смрт: 1238
Титуле : 1252, Prince d'Anhalt-Bernbourg
Свадба: <88> ♀ Sophia de Schleswig [Estridsen] b. 1240 d. > 1284
Смрт: 1287
Титуле : Карачевське князівство, Чернігівське велике князівство, Татарське царство, князь карачевський
Смрт: 1280, Чернігівське велике князівство, Татарське царство
Свадба: <89> ♂ w Nikolaus von Werle-Rostock [Mecklenburg] b. ~ 1220 d. 14 мај 1277
Смрт: >14 мај 1277
Свадба: <91> ♀ Иоланда Арпад [Арпады] b. ~ 1235 d. >17 јун 1298
Титуле : од 1241, князь Познани
Титуле : од 1241, князь Гнезно
Титуле : од 1244, князь Калиша
Титуле : од 1249, князь Гнезно
Титуле : од 1253, князь Калиша
Титуле : од 1253, князь Гнезно
Титуле : од 1271, князь Иноврацлава
Смрт: изм 13 април 1279 и 14 април 1279
Сахрана: Кафедральный собор Святых Петра и Павла (Познань)
Свадба: <92> ♂ Владислав I Силезский [Пясты] b. ~ 1225 d. изм 13 новембар 1281 и 13 новембар 1282
Смрт: 15 фебруар 1287
Była najmłodszym[1] dzieckiem Władysława Odonica i jego żony Jadwigi, której pochodzenie pozostaje dyskusyjne. Nie jest znana data narodzin Eufemii. Badacze uznają, że najprawdopodobniej przyszła na świat w latach 30. XIII wieku[2]. W literaturze pojawia się też stwierdzenie, że urodziła się około 1230 roku[1]. Jej braćmi byli Przemysł I, Bolesław Pobożny i przypuszczalnie młodo zmarły Ziemomysł, a siostrami Salomea i hipotetycznie Jadwiga. W 1251 roku poślubiła swojego kuzyna Władysława, księcia opolsko-raciborskiego. Małżonkowie byli ze sobą spokrewnieni w czwartym stopniu według komputacji kanonicznej. Nie wiadomo, czy otrzymali niezbędną papieską dyspensę[3]; badacze sądzą, że sprawę niewątpliwie musiano wówczas załatwić pozytywnie[4]. Małżeństwo to miało na celu unormowania stosunków między Piastami wielkopolskimi i opolskimi wobec utraty przez Władysława w 1244 księstwa kaliskiego na rzecz brata Eufemii Przemysła I. W 1258 razem z mężem i synami Eufemia ufundowała klasztor cystersów w Rudach[5]. Z kolei w 1281 wyraziła zgodę na nadanie premonstratensom 100 frankońskich łanów ziemi w Lubnie[6]. Owdowiała w 1281 (po 25 marca) lub 1282 roku. Zmarła 15 lutego po 1281 roku. Przypuszcza się, że żyła jeszcze w 1287[7]. Eufemia i Władysław mieli czterech synów: Mieszka, Kazimierza, Bolesława i Przemysława oraz córkę (być może Konstancję) – pierwszą żonę Henryka IV Prawego.
Od Eufemii wywodzili się wszyscy Piastowie cieszyńscy, oświęcimscy, opolscy, oraz bytomscy urodzeni po 1251.Титуле : 1246, Руське і Київське велике князівство, Татарське і Степове царство, торуський і оболенський князь
Смрт: ~ 1265, Руське і Київське велике князівство, Татарське і Степове царство
"Летопись Даниловича"
По новым данным в том числе исследования ДНК разных потомков Юрия Торусского-исключают его происхождение от Михаила Черниговского.Титуле : од 1238, Князь Галицкий
Титуле : од 1240, Князь Черниговский
Свадба: <94> ♀ w Anna von Ungarn [Árpáden] b. ~ 1226 d. ~ 1285
Титуле : од 1247, бан Славонии
Титуле : од 1248, бан Мачвы
Смрт: ~ 1262
Сын св. Михаила Всеволодовича Черниговского и княжны Владимиро-Волынской. Князь Новгородский в 1229 – 1230 гг. Князь Галицкий в 1238 г. Князь Луцкий в 1239 г. Князь Черниговский в 1240 – 1243 гг. Бан Мачевский на Дунае с 1243 г. В 1243 г. же женился на дочери венгерского короля Белы IV королевне Анне. У него, как и у многих князей Рюриковичей того времени, была бурная жизнь авантюриста, князя-изгоя, выпавшего из обычного «лествичного порядка»: метание по княжеским столам, бегства, усобицы, интриги, привод на русскую землю иноземных полчищ ради своих мелочных дрязг за престолы. Действительно, одно время он успел посидеть и в Луцке – несколько месяцев в 1239 году, пока не бежал при приближении Батыя. Самая известная его усобица – приход в 1245 г. с венгерским и польским войском на Даниила Галицкого, битва на реке Сан и полный разгром (это, кстати, последнее сражение между Ольговичами и Мономаховичами, вражда шла полтора века). Не сумев нигде пристроиться, он так и умер около 1262 г. на чужбине, на службе у давнего своего покровителя, короля венгерского, врага Руси. Эпоха таких горе-князей, заводил всех усобиц и приводов на Русь иноземцев, уходила в прошлое: Руси после Батыева нашествия нужно было единство и сила, а не прежний раздрай.
Естественно, ни о каком оседании потомков этого Ростислава на Волыни, в уделе своих злейших смертельных врагов Романовичей (Даниила и Василька) не могло быть и речи. Он тихо-мирно доживал свой век в Венгрии, полностью погрузившись в венгеро-болгаро-византийские дела и забыв о Руси. Он даже успел поссориться со своим отцом, Михаилом Черниговским, который приезжал к нему в Венгрию незадолго до своей гибели. В 1258 г. Ростислав выдал свою дочь за болгарского царя Михаила Асеня и был посредником между ним и византийским императором Лоскарем. В 1259 г. Михаил Асень был убит своим братом Коломаном. Ростислав с венгерским войском вторгся в Болгарию и разгромил узурпатора. Царем он провозгласил своего сына Михаила, женатого на сестре Михаила Асеня. В 1261 г. Ростислав ездил в Вену и способствовал заключению мира между венгерским королем Белой IV и чешским королем Оттоакром II. Итак, потомки Ростислава предпочли Болгарский трон, чем какую-то Русь, а на Волыни меж тем так и правили потомки Даниила Галицкого вплоть до Андрея и Льва Юрьевичей, погибших в 1324 г.
Смрт: 7 фебруар 1238, Успенський собор, Володимир, Володимирське князівство, Руське велике князівство
Титуле : 1252, prince d'Anhalt-Zerbst
Свадба: <95> ♀ Katarina de Suède [Bjelbo] b. 1245 d. 1289
Други догађај: 1290, abdication
Смрт: 1298, Köthen (Anhalt), principauté d'Anhalt-Zerbst du Saint-Empire romain germanique
Смрт: 10 април 1271
Свадба: <97> ♀ Горпина Ростиславівна Гориславич [Гориславичі] d. 1305, Польське королівство
Смрт: 30 септембар 1288, Польське королівство
Титуле : од 1241, reine consort de Danemark
Свадба: <100> ♀ Salome von Pommerellen [Pommerellen] b. изм 1257 и 1258 d. 1312
Смрт: 1287
Смрт: 23 април 1246
Свадба: <102> ♀ Ingeburg av Sverige [Eriksgeschlecht] b. ~ 1260 d. 30 јун 1302
Смрт: 30 јул 1285, Wittenberg
Był starszym synem księcia saskiego Albrechta I oraz Heleny, córki księcia Brunszwiku Ottona I. Po śmierci ojca w 1261 dokonany został podział Saksonii między jego synów: Jan otrzymał część z Lauenburgiem, zaś młodszy brat Albrecht II z Wittenbergą. Początkowo jednak opiekę nad oboma małoletnimi braćmi sprawowała ich matka, obaj także wspólnie trzymali odziedziczoną po ojcu godność elektora Rzeszy i funkcję wójta miasta Lubeki. Po dojściu do lat pełnych aktywnie uczestniczył w polityce niemieckiej w Skandynawii.
Po śmierci Jana Saksonia-Lauenburg przypadła jego trzem nieletnim synom (Janowi II, Albrechtowi III i Erykowi I), w ten sposób podział Saksonii na dwa księstwa stał się ostateczny. Synowie Jana zresztą później (w 1305) dokonali kolejnego podziału odziedziczonej po ojcu domeny. Wczesna śmierć Jana pozwoliła także jego bratu (który został opiekunem małoletnich władców Lauenburga) przejąć całkowicie uprawnienia elektorskie, choć potomkowie Jana upominali się o nie jeszcze przez kilkadziesiąt lat, jednak bezskutecznie.Титуле : од 1260, Herzog von Sachsen
Свадба: <103> ♀ Agnes de Habsbourg [Habsbourg] b. ~ 1257 d. 11 октобар 1322
Смрт: 25 август 1298, Wittenberg
Był młodszym synem księcia saskiego Albrechta I oraz jego trzeciej żony, Heleny z Brunszwiku-Lüneburga.
Po śmierci ojca w 1261 po podziale dziedzictwa ze starszym bratem Janem otrzymał część Saksonii z Wittenbergą. W 1273 poparł w czasie elekcji na króla Niemiec Rudolfa I Habsburga i stał się jego ważnym współpracownikiem. Został także jego zięciem (poślubił w dniu koronacji Rudolfa jego córkę Agnieszkę). Dzięki poparciu królewskiemu stopniowo rozszerzał zasięg swoich posiadłości. Kontrolował Lubekę, objął palatynat saski, hrabstwa Brehna i Gommern. Zrzekł się jednak uprawnień burgrabiowskich w Magdeburgu na rzecz tamtejszych arcybiskupów, co było znaczącym uszczupleniem jego potęgi. W 1292 podczas kolejnej elekcji królewskiej opowiedział się przeciwko Habsburgom i poparł Adolfa z Nassau. Jednak w 1297 przyłączył się do koalicji przeciwko Adolfowi, a rok później poparł podczas elekcji Albrechta I Habsburga. Właściwie przez cały okres swego panowania toczył spory z krewnymi (bratem oraz kuzynami z Brandenburgii) spory terytorialne oraz o prawa elektorskie. Jednak po śmierci brata, Albrecht został opiekunem jego trzech synów, umocnił też wówczas przynależności uprawnień elektorski do księstwa sasko-wittenberskiego.
Po śmierci Albrechta na tronie saskim zasiadł najstarszy jego syn, Rudolf I.Свадба: <104> ♂ Мина Іванович Шимонович [Шимоновичі]
Смрт: 25 септембар 1250, Черниговское княжество, Русское и Киевское великое княжество
Свадба: <105> ♀ Елизавета Венгерская Арпад [Árpáden] b. 1255 d. изм 1313 и 1326
Свадба: <106> ♀ w Анна Георгиевна Тертерий [Тертерии]
Титуле : од 1282, король Сербии
Свадба: <107> ♀ Simonida Palaiologina [Palaiologen] b. ~ 1294 d. > 1340, Thessaloniki, (spring 1299), marriage without posterity
Смрт: 29 октобар 1321, Неродимле
Титуле : 1255, Margravine de Brandebourg
Смрт: 4 април 1266
Свадба: <108> ♂ Otto I von Anhalt und Aschersleben [Askanier] d. 25 јун 1304
Титуле : 1283, Princesse d'Anhalt-Aschersleben
Смрт: >14 децембар 1300
Свадба: <109> ♀ w Ядвига из Гнезно [Пясты] b. ~ 1266 d. 10 децембар 1339
Титуле : од 1306, князь Польши, 33-й
Титуле : од 1320, король Польши, 7-й
Смрт: 2 март 1333
W 1249 została przez starszego brata Przemysła I wydana za mąż za Piasta śląskiego Konrada I, syna Henryka II Pobożnego. Małżeństwo to miało wymiar polityczny i skierowane było przeciwko Bolesławowi Rogatce, który dzięki temu sojuszowi zmuszony został do wydzielenia Konradowi księstwa głogowskiego i rezygnacji z pretensji do Wielkopolski. Uroczystości weselne odbyły się w Poznaniu, a nowożeńców pobłogosławili arcybiskup gnieźnieński Pełka i biskup poznański Boguchwał II[3].
Niewiele wiadomo o rządach Salomei jako księżny głogowskiej. Można przypuszczać tylko, że starała się utrzymywać poprawne i żywe stosunki ze swymi braćmi, książętami wielkopolskimi. Była również hojnym darczyńcą na rzecz klasztorów św. Marii Magdaleny w Nowogrodźcu nad Kwisą oraz dominikanów w Głogowie[4].
Z małżeństwa z Konradem doczekała się sześciorga dzieci. Byli to trzej synowie: Henryk, Konrad i Przemko oraz trzy córki: Anna (żona Ludwika II Bawarskiego), Eufemia (żona Albrechta II, hrabiego Gorycji) i Jadwiga (ksieni klarysek we Wrocławiu)[5]. Od Konrada i Salomei wywodzi się linia Piastów głogowskich i żagańskich, wygasła w 1504 na Janie II Szalonym.
Data śmierci nie jest znana; wiadomo tylko, że musiało to nastąpić jeszcze za życia Konrada. Pochowana została w klasztorze dominikańskim w Głogowie. Według Kroniki książąt polskich Piotra z Byczyny Salomeę otaczał nimb świętości. Nie zachowały się jednak żadne ślady starań o beatyfikację[6].
W kolegiacie NMP w Głogowie zachowała się do dnia dzisiejszego (obecnie przechowywana w Muzeum Narodowym w Poznaniu) rzeźba gotycka przedstawiająca postać Salomei[7]Свадба: <111> ♂ Василько Константинович Ростовский [Ростовские] b. 7 децембар 1209 d. 4 март 1238
Смрт: 1271, Руське і Київське велике князівство, Татарське і Степове царство
Смрт: 1274
Титуле : од 1276, король Сербии, 5-й
Титуле : од 1282, король Срема, 1-й
Смрт: 12 март 1316
Смрт: 1288, Золотий Двір, Татарське і Степове царство, убитий
Смрт: изм 1293 и 1306
Свадба: <114> ♂ Юрій I Львович Галицький і Волинський [Галицькі і Волинські] b. изм 1252 и 1262 d. 18 март 1308
Смрт: 1308